“Ovaj Međunarodni sud i samo ovo suđenje predstavljaju najjači dokaz da niko nije iznad zakona i izvan dohvata međunarodne pravde”.
Tužilac Carla del Ponte u uvodnom izlaganju na suđenju Slobodanu Miloševiću.
Proces protiv Slobodana Miloševića je bio prekretnica za međunarodnu pravdu i od izuzetne važnosti za narode bivše Jugoslavije koji su bili najviše pogođeni zločinima za koje je on terećen. Međunarodni sud je pokazao da čak ni predsednik jedne države ne može da iskoristi svoju visoku funkciju da bi izbegao krivično gonjenje, a da društva ne smeju živeti u odbijanju da prihvate ulogu njihovog rukovodstva u činjenju zločina. Zaista, mnoštvo dokaza podnesenih tokom suđenja Miloševiću, od kojih su mnogi viđeni po prvi put, može se smatrati najvećim dostignućem ovog postupka, jer će ostati delom arhive – dostupni javnosti, kao prepreka zluradim pokušajima prekrajanja istorije.
|
|
Kada je 24. maja 1999. godine Međunarodni sud podigao optužnicu protiv Slobodana Miloševića, koji je u to vreme bio predsednik Savezne Republike Jugoslavije, za zločine počinjene na Kosovu, on je bio prvi aktuelni predsednik jedne države optužen za ratne zločine pred nekim međunarodnim sudom. U trenutku kada je Tužilac objavila optužnicu sukob na Kosovu je još uvek besneo i to je bio prvi put da je neki međunarodni sud odgovorio na brojne zločine istovremeno dok su oni bili činjeni. Nakon što se, nekoliko nedelja kasnije, sukob završio i međunarodne snage ušle na Kosovo, Međunarodni sud je organizovao jednu od najvećih operacija uviđaja mesta zločina u novijoj istoriji, usklađujući rad forenzičkih timova iz desetak zemalja koji su ekshumirali na stotine tela.
Predstavnici medija iz celog sveta su se skupili na Međunarodnom sudu 29. juna 2001. godine kada je Slobodan Milošević prebačen iz Republike Srbije gde je nakratko bio uhapšen zbog pronevere i zloupotrebe položaja, pod nadležnost Međunarodnog suda. Njegovo prebacivanje je šokiralo mnoge skeptike koji nisu verovali da će Milošević ikada biti pozvan na odgovornost i biti izveden pred Sud u Hagu.
Početak suđenja 12. februara 2002. godine dočekan je sa sličnim velikim interesovanjem. Do tog datuma, osim što je morao da odgovara na optužbe za zločine počinjene na Kosovu, Međunarodni sud potvrdio je Optužnice za zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od 1991 do 1995. godine dok je Milošević bio predsednik Srbije. Ova Optužnica bila je rezultat dugogodišnjeg mukotrpnog rada na istrazi više desetina zločina, neposrednih počinilaca, vođa srednjeg ranga kojima su oni bili odgovorni, do konačno najviših instanci sa kojima se, kako je Tužilaštvo tvrdilo, Milošević udružio da bi očistio ogromne teritorije od nespskog stanovništva.
Tužilaštvo Međunarodnog suda je izvelo dokaze o Miloševićevoj umešanosti u više desetina zločina počinjenih protiv hiljada žrtava u tri zemlje tokom perioda od skoro deset godina. Koristeći se novinama u proceduri, poput podnošenja većeg broja svedočenja u pisanoj formi, Tužilaštvo je iznelo svoje dokaze tokom 90 dana u sudnici, što predstavlja izvanredno dostignuće za toliko obiman i kompleksan predmet.
Od samog početka, Pretresno veće je držalo u ravnoteži interese žrtava da se dokazi tolikog mnoštva zločina izvedu i prava optuženog na pravično suđenje bez nepotrebnog odugovlačenja. Na stotine hiljada gledalaca koji su pratili suđenje uživo u Srbiji su videli da Pretresno veće obema stranama u postupku prilazilo podjednako i da je nastojalo da u potpunosti poštuje Miloševićeva prava. Pretresno veće je dozvolilo Miloševiću, koji je odabrao da zastupa samog sebe, dodatno vreme da unakrsno ispita svedoke Tužilaštva, i izvede dokaze odbrane. Uzimajući u obzir Miloševićeve zdravstvene probleme, Pretresno veće je smanjilo broj sati zasedanja u toku sudskog dana i broj dana suđenja u nedelji, te otkazalo suđenje u toku 76 dana zbog napada njegove bolesti. Kalendarski, suđenje je trajalo četiri godine. Samo izvođenje dokaza Tužilaštva i odbrane zapravo je trajalo svega 14 meseci.
Veliki deo dokaza koji su izvedeni pred većem je viđen po prvi put. Mnogi svedoci, uključujući i najviše zvaničnike zemalja bivše Jugoslavije i međunarodne zajednice, su po prvi put progovorili o ključnim događajima koji su se desili tokom ratova devedesetih godina. Na desetine žrtava je imalo priliku da njihova bolna i tragična svedočanstva budu saslušana i zabeležena za buduća pokolenja. Osim toga, mnogi dokumenti, video zapisi i presretnuti telefonski razgovori su po prvi put ugledali svetlost dana u sudnici Međunarodnog suda. Među tim dokumentima je bio veći broj poverljivih službenih dokumenata koji nikada ne bi bili dostupni javnosti da nije bilo suđenja Miloševiću.
Nakon završetka izvođenja dokaza Tužilaštva, Pretresno veće je preispitalo sve dokaze i donelo Odluku da bi razuman sudija našao dovoljno osnova da potkrepi svaku osporavanu tačku u Optužnici protiv Slobodana Miloševića, sa izuzetkom nekih mesta zločina pomenutih u nekim od tačaka Optužnice. Ova Odluka nije značila da su sudije trebale da ga osude ili da bi ga osudile.
Suđenje je formalno završeno 14. marta 2006 godine, nakon prirodne smrti Slobodana Miloševića koja je nastupila 11. marta 2006. godine, samo nekoliko nedelja pre predviđenog završetka pretresa. Temeljna istraga koju su sprovele holandske vlasti i organi Međunarodnog suda nedvosmisleno je pokazala da je Miloševićeva smrt nastupila prirodnim putem.