Datum: 5.10.2011.
Vreme: 12:00 časova
Sekretarijat i Sudska veća:
Martin Petrov, šef Kabineta sekretara Suda, dao je sledeću izjavu:
Dobar dan,
U prošlu sredu, 28. septembra, predsednik Robinson je doneo odluku da ne odobri prevremeno puštanje Shefqeta Kabashija na slobodu zbog toga što je ozbiljnost krivičnog dela nepoštovanja suda koje je Kabashi počinio takva da ne dozvoljava prihvatanje njegovog zahteva. Donoseći tu odluku predsednik je istakao zaključak Pretresnog veća da je Kabashi svojim delima lišio Pretresno veće u predmetu Haradinaj i drugi ‘dokaza bitnih za efikasno utvrđivanje istine u presuđivanju tog predmeta’. Predsednik je zaključio da su ta dela predstavljala pretnju efikasnom funkcionisanju Međunarodnog suda. Kabashi je 16. septembra osuđen na dva meseca zatvora zbog zbog što je uporno odbijao da odgovori ili nije odgovarao na pitanja, u dva navrata, dok je u junu i u novembru 2007. godine svedočio u predmetu Ramush Haradinaj i drugi.
U prošli četvrtak, 29. septembra, Pretresno veće je odbacilo zahtev Vojislava Šešelja za obustavljanje postupka u predmetu koji se vodi protiv njega, zaključivši da Šešelj nije dokazao da je bilo narušeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. U svojoj odluci Veće se pozvalo na svoju raniju odluku od 10. februara 2010, u kojoj je utvrdilo da prema međunarodnoj i evropskoj sudskoj praksi “ne postoji unapred određeni rok nakon kojeg bi se postupak smatrao nepravičnim zbog nepotrebnog odlaganja”. Veće je takođe utvrdilo da optuženi nije predočio konkretne dokaze o zloupotrebi postupka, osim činjenice da je njegovo suđenje još uvek u toku. Prema veću, Šešeljevo poređenje dužine trajanja pritvora sa drugim optuženima u drugim nacionalnim i međunarodnim jurisdikcijama nije relevantno. Veće je takođe napomenulo da su neka suđenja, među kojima i neka na MKSR, daleko prevazišla trajanje suđenja optuženom. Veće je na kraju napomenulo da od donošenja odluke od 10. februara 2010. godine postupak nijednom nije bio odgođen ili privremeno prekinut, a Šešelj nije zahtevao da bude privremeno pušten na slobodu.
Početak suđenja Jeleni Rašić, članici tima odbrane Milana Lukića, koja se tereti po pet tačaka za nepoštovanje suda, zakazan je za ponedeljak, 9. januar 2012. godine. U optužnici protiv Rašićeve navodi se da je u oktobru 2008. godine ona svesno i hotimično ometala sprovođenje pravde tako što je od Zuhdije Tabakovića dobila potpisanu lažnu izjavu. Dalje se navodi se da je Rašićeva Tabakoviću pokazala dve dodatne prethodno pripremljene izjave i zatražila od njega da pronađe još dva čoveka koji će potpisati lažne izjave i svedočiti na suđenju Milanu Lukiću, što će im biti plaćeno 1.000 evra. Optužnica protiv Rašićeve podneta je na poverljivoj osnovi 9. jula 2010. godine, a obelodanjena je 22. septembra 2010. godine. Jelena Rašić je prebačena u sedište Međunarodnog suda 20. septembra 2010, a tokom prvog stupanja pred sud 22. septembra 2010. izjasnila se da nije kriva ni po jednoj od pet tačaka za nepoštovanje suda. Rašićevoj je 12. novembra 2010. odobreno privremeno puštanje na slobodu do početka suđenja.
Sada ću se osvrnuti na aktivnosti u sudnicama.
Na suđenju Radovanu Karadžiću Veće trenutno saslušava svedočenje svedoka Asima Egrlića, bivšeg predsednika izvršnog odbora SDA u Opštini Ključ. Suđenje će biti prekinuto u četvrtak, 6. oktobra, a biće nastavljeno u utorak, 18. oktobra, u 9:00 časova u sudnici I. Na suđenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću Veće trenutno saslušava svedočenje svedoka odbrane Radenka Novakovića, bivšeg pripadnika Službe državne bezbednosti Srbije. Ovo suđenje se nastavlja ove i sledeće sedmice prema planu.
Statusna konferencija u žalbenom postupku u predmetu Vujadin Popović i drugi koja je bila zakazana za juče odgođena je do srede, 19. oktobra, u 10:00 časova u sudnici koja će biti naknadno određena.
Statusna konferencija u postupku protiv Ratka Mladića zakazana je za četvrtak, 6. oktobar, u 14:30 časova u sudnici III.
Suđenje u predmetu Mićo Stanišić i Stojan Župljanin trenutno je privremeno prekinuto i biće nastavljeno u petak, 7. oktobra, u 9:00 časova u sudnici III.
Na kraju, podsećam da je suđenje u predmetu Haradinaj i drugi privremeno prekinuto i biće nastavljeno u sredu, 26. oktobra, u 9:00 časova u sudnici I.
Zaključiću informacijama o aktivnostima Outreach programa Međunarodnog suda.
Međunarodni sud je danas poželeo dobrodošlicu grupi od šest sudija i pet tužilaca s Kosova koji su u dvodnevnoj studijskoj poseti u sklopu kontinuiranih napora Međunarodnog suda da ojača saradnju i razmenu znanja među predstavnicima pravosudnih organa u bivšoj Jugoslaviji. Sudije koje su u poseti održaće sastanke sa svojim kolegama, sudijama Međunarodnog suda, i razgovarati o raznim temama, uključujući zaštitu svedoka, sastavljanje presuda, izazove u presuđivanju u predmetima u vezi s ratnim zločinima, proceduralne metode za ubrzavanje postupka i pristup dokazima i pravnim materijalima MKSJ. Tužioci će se sastati s predstavnicima tužilaštva. Ova poseta je organizovana u sklopu projekta Pravda i ratni zločini, koji finansira Evropska unija, a sprovodi MKSJ u parterstvu s Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Tužilaštvo:
Aleksandar Kontić, iz Kabineta tužioca, nije dao nikakvu izjavu.
Pitanja:
Jedan novinar je postavio pitanje da li bi Međunarodni sud mogao da da komentar na izveštaje u srpskim medijima da će spoljni lekari posetiti neke optužene u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija.
Petrov je potvrdio da je Sekretarijat obavešten da je pet pritvorenika zatražilo saradnju vlasti Srbije u vezi s njihovom željom da ih u Pritvorskoj jedinici pregledaju lekari koje oni izaberu. Petrov je objasnio da, iako zdravstvena nega svih pritvorenika MKSJ spada u nadležnost lekara Pritvorske jedinice prema Pravilniku o pritvoru Međunarodnog suda, svaki pritvorenik ima pravo da ga pregleda lekar kojeg on izabere. U tom kontekstu, teoretski bi moglo doći do posete lekara iz Srbije. Petrov je izjavio da do danas Sekretarijat nije primio nikakav zahtev od ovih pritvorenika iako se iz razgovora sa srpskim zvaničnicima saznalo da je zahtev ovakve prirode dostavljen srpskim vlastima. Da bi se takva poseta organizovala, pritvorenici treba da podnesu individualne zahteve zapovedniku Pritvorske jedinice, pa će ih on razmotriti. Petrov je takođe objasnio da, iako spoljni lekar može posetiti pritvorenika, pregledati ga i dobiti pristup njegovom zdravstvenom kartonu i diskutovati o zdravstvenom stanju pritvorenika sa lekarem Pritvorske jedinice, on neće moći da izvrši invazivni pregled ni da prepiše medicinski tretman. Ovo je zbog toga što je, prema Pravilniku o pritvoru, lekar Pritvorske jedinice jedini odgovoran za zdravlje pritvorenika.