Datum: 19.06.2013.
Vreme: 12:30 časova
Sekretarijat i Sudska veća:
Magdalena Spalińska, portparol Sekretarijata i Sudskih veća, dala je sledeću izjavu:
Dobar dan,
U ponedeljak 17. juna 2013, sudija Meron odobrio je zahtev Zdravka Tolimira za sedmodnevno produženje roka za podnošenje žalbenog podneska, koji mora biti podnet do petka, 28. juna 2013. Tolimir, bivši pomoćnik komandanta Glavnog štaba vojske bosanskih Srba (VRS) za obaveštajno-bezbedonosne poslove, osuđen je u decembru 2012. godine na doživotnu kaznu zatvora za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene 1995. nakon pada enklava Srebrenica i Žepa u Bosni i Hercegovini. Sledeća statusna konferencija biće održana u petak, 5. jula 2013. u 11:00 časova u sudnici II.
Što se tiče aktivnosti u sudnicama, pretresi na suđenjima Ratku Mladiću, Goranu Hadžiću i Radovanu Karadžiću nastavljaju se ove i sledeće sedmice prema rasporedu:
Na suđenju Radovanu Karadžiću, veće trenutno saslušava svedočenje Bogdana Subotića, bivšeg ministra odbrane Republike Srpske. On je 150. svedok odbrane.
Na suđenju Ratku Mladiću, Dragomir Keserović, bivši oficir Vojske Republike Srpske, trenutno svedoči o događajima u Srebrenici u julu 1995, kada je bio u Obaveštajnoj upravi Glavnog štaba VRS. On je 108. svedok tužilaštva.
Na suđenju Goranu Hadžiću, veće trenutno saslušava svedočenje Johna McElligotta, bivšeg pripadnika snaga Ujedinjenih nacija u Hrvatskoj. On je do sada 54. svedok Tužilaštva.
Tužilaštvo:
Aleksandar Kontić, iz Kabineta tužioca, nije dao nikakvu izjavu.
Pitanja:
Na traženje reakcije ili izjave u vezi s peticijom za nezavisnu istragu koju je pokrenulo Udruženje žrtava Međunarodnog suda i predsednika Merona od strane Ujedinjenih nacija, Magdalena Spalinska je rekla da je to pitanje povezano s nedavnim vestima u vezi s privatnim pismom sudije MKSJ Harhoffa, te da u ime Sekretarijata i Sudskih veća Međunarodnog suda neće biti komentara na bilo koji aspekt te priče.
Na pitanje da li u pravilniku Međunarodnog suda postoji pravilo o sudijama koje izražavaju svoje nezadovoljstvo radom drugih sudija, Magdalena Spalinska je odgovorila da ne zna ni za kakvo pisano pravilo u vezi s javnim izražavanjem nezadovoljstva sudija. Dodala je da, ako se detaljno pregledaju Statut Međunarodnog suda i Pravilnik o postupku i dokazima u vezi sa statusom sudija, ne postoji nikakva odredba kojom se reguliše izražavanje nezadovoljstva.
Na pitanje da li bi se pravilo 77 Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda moglo primeniti na ovaj slučaj, Magdalena Spalinska nije imala komentar.
Jedan novinar je upitao šta će predsednik ili Sudskih veća uraditi kako bi se povratio kredibilitet MKSJ i poverenje u odluke i presude MKSJ. Magdalena Spalinska je odgovorila da ne može da komentariše nijedan aspekt toga.
Na pitanje da li je situacija sa sudijom Harhoffovom navela Tužilaštvo da razmotri mogućnost preispitivanja, na primer presude Žalbenog veća u predmetu Gotovina i Markač ili presudu Stanišiću i Simatoviću, Aleksandar Kontić je istakao da, bez obzira na to, Tužilaštvo ima godinu dana za podnošenje zahteva za preispitivanje, te da taj rok još nije istekao. Dodao je da Tužilaštvo nije smatralo da je ovo nešto na šta Tužilaštvo treba da reaguje.
Na pitanje da li Tužilaštvo planira da sprovede istragu u vezi s navodima iz pisma koje je procurilo u javnost, Kontić nije imao komentar.
Na pitanje da li to znači da će Tužilaštvo tražiti istragu ili da neće, Kontić nije imao komentar.
Jedan novinar je pitao za reakciju tužioca na ovo pismo, jer prema njegovom govoru u Savetu bezbednosti izgleda da je izrazio nezadovoljstvo u vezi s odlukama iznetim u pismu sudije Harhoffa. Kontić je rekao da je tužilac, nakon presude Gotovini, dao javnu izjavu u kojoj je istakao nezadovoljstvo ishodom, ali kao što je prethodno rečeno, neće biti komentara sudskih odluka. Kontić je ponovio da eventualni zahtev za preispitivanje može biti podnet u roku od godinu dana nakon izricanja pravosnažne presude.
Na pitanje kada će se tačno održati sledeći izbori za predsednika Međunarodnog suda, Magdalena Spalinska je rekla da konkretan datum još nije utvrđen, ali da će novinari biti obavešteni čim se o tome dobiju informacije.
Na traženje reakcije na članak iz New York Timesa u kojem se tvrdi da postoje drugi predsednički kandidati koji planiraju da se kandiduju kao protivkandidati predsedniku Meronu, Magdalena Spalinska je izjavila da je to interno pitanje o kojem će odlučiti sudije i da ona ne može da daje komentar na takva pitanja. Dodala je da sudije biraju predsednika između sebe i da će se izbori održati na osnovu iste procedure kao i do sada.
Jedan novinar je postavio pitanje da li je predsednik Meron spreman da reši ovaj problem i dodao da bi to bilo dobro jer izgleda da ova situacija nanosi štetu Međunarodnom sudu. Spalinska je izjavila da predsednik u ovom momentu nije spreman da daje komentare u vezi s ovom situacijom.
Na pitanje da li postoji neko telo pred kojim sudije Međunarodnog suda mogu da iznesu svoje međusobne nesuglasice, Magdalena Spalinska je istakla da su sudije u stalno u kontaktu međusobno i s predsednikom. Rekla je da će novinaru naknadno javiti da li postoji takvo telo. Magdalena Spalinska je ponovila da predsednik stoji na raspolaganju za odgovore na sva relevantna pitanja koje mu se postave zvaničnim kanalima.
Na pitanje šta će se desiti ako predsednik bude predmet javno iznesenog nezadovoljstva, i da li je odluka o tome da li da se povodom toga reagovati ili ne na njemu samom, Spalinska je potvrdila da o tome odlučuje predsednik.
Jedan novinar je istakao da izgleda da je stav Sekretarijata, Sudskih veća i Tužilaštva da ne komentarišu situaciju. Na pitanje kako to može da se pomiri sa stavom institucije koja se ponosi time što primenjuje najviše standarde transparentnosti i odgovornosti i poštuje pravne standarde, Spalinska je ponovila da neće dati komentar u vezi s privatnim pismom koje je procurelo u štampu.
Na pitanje da li je to odluka portparola ili odluka institucije, Spalinska je reklada je odluka institucije da se ovo pitanje ne komentariše.
Upitana ko je doneo ovu odluku u ime instititucije, Spalinska je izjavila da prenosi informacije u ime predsednika, Sudskih veća i Sekretarijata, koje predstavlja.
Jedan novinar je rekao da je činjenica da je jedan sudija poslao privatno pismo u kojem kritikuje predsednika može biti shvaćena kao javni protest i da je možda osećao da o toj situaciji ne može da razgovara s predsednikom lično. Spalinska je izjavila da o tome ne želi da nagađa.
Na pitanje koji je stav Tužilaštva u vezi s poverljivim depešama iz američke ambasade u kojima je predsednik Meron zatražio podršku svoje vlade kako bi potkopao poziciju bivšeg glavnog tužioca Carle del Ponte i sprečio njen reizbor, Aleksandar Kontić je rekao da je to pitanje najbolje postaviti osobama na koje se odnosi. Dodao je da je ovo pitanje već postavljano Tužilaštvu i da ono odbilo da daje komentar, te da stav tužilaštva i dalje isti.
Jedan novinar je rekao da je poslednji put kada je Wikileaks objavio depeše iz američke ambasade u kojima je bivši upravnik Pritvorske jedinice Tim McFadden komentarisao zdravstveno stanje Slobodana Miloševića, Međunarodni sud sproveo istragu koju je vodio sudija Orieodnosno da se on bavio tim problemom, i zaključio da je u tom pitanju primereniji disciplinski postupak a ne postupak za nepoštovanje suda. Na pitanje da li možemo očekivati nešto slično i u ovom slučaju, pošto se u depeši citira predsednik Meron, Spalinska je izjavila da u ovom trenutku nema informacija u vezi s planovima da se za to formira odbor. Dodala je da javnost će biti informisana ukoliko dođe do promene situacije u vezi s tim.
Na pitanje da li će ova situacija imati posledica na presudu Šešelju u oktobru, jer je sudija Harhoff član veća koje zaseda u tom predmetu, Spalinska je rekla da je izricanje presude zakazano za 30. oktobar i da taj datum ostaje nepromenjen.
Na pitanje šta bi teoretski moglo da se desi ukoliko sudija Harhoff podnese ostavku pre izricanja presude, Spalinska je rekla da o tome ne želi da nagađa.