Datum: 07.09.2011.
Vreme: 12:00 časova
Sekretarijat i Sudska veća:
Nerma Jelačić, portparol Sekretarijata i Sudskih veća, dala je sledeću izjavu:
Dobar dan,
Pretresno veće I juče je bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića proglasilo krivim za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i izreklo mu kaznu od 27 godina zatvora. Veće je većinom glasova Perišića proglasilo krivim, uz suprotno mišljenje sudije Molota, za pomaganje i podržavanje ubistava, nehumanih dela, progona na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi i napade na civile u Sarajevu i Srebenici. Takođe je proglašen krivim, većinom glasova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Molota, zbog toga što nije kaznio sebi podređene za zločine ubistva, napade na civile i ranjavanje civila koje su počinili tokom raketnih napada na Zagreb 2. i 3. maja 1995. godine. Perišić je jednoglasno oslobođen optužbi za pomaganje i podržavanje istrebljivanja kao zločin protiv čovečnosti u Srebrenici i odgovornosti nadređenog u odnosu na zločine u Sarajevu i Srebrenici. Jučerašnja presuda je prva koju je Međunarodni sud izrekao u predmetu protiv nekog zvaničnika Savezne Republike Jugoslavije za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini.
Sada ću se osvrnuti na slučaj Shefqeta Kabashija, koji je pozvan da 22. avgusta svedoči na ponovljenom suđenju u predmetu Haradinaj i drugi. Nalogom koji je izdat prošlog petka, 2. septembra, Pretresno veće II je naložilo tužilaštvu da sprovede istragu o pitanju Kabashijevog kontinuiranog odbijanja da odgovara na pitanja tokom svedočenja, kako bi ispitalo da li postoji osnova za pripremu i podnošenje nove optužnice za nepoštovanje suda. Veće je naložilo tužilaštvu da ga obavesti o napretku istrage do 16. septembra.
U aktuelnom postupku protiv Shefqeta Kabashija, zasnovanom na optužnici podignutoj 2007. godine, optuženi se 26. avgusta potvrdno izjasnio o krivici po dve tačke za nepoštovanje Međunarodnog suda zbog toga što je odbio da odgovara na pitanja kao svedok na prvom suđenju u predmetu Haradinaj i drugi. U skladu s Pravilnikom o postupku i dokazima, dodatni pretres je održan 31. avgusta kako bi se Veće uverilo da je potvrdno izjašnjavanje o krivici bilo dobrovoljno, da je upućeno i nedvosmisleno, te da postoji dovoljna činjenična osnova za krivično delo i učešće optuženog u njemu. Datum izricanja presude će biti utvrđen u dogledno vreme.
U predmetu Ratko Mladić, odbrana je potvrdila da se protivi zahtevu tužilaštva za razdvajanje optužnica i vođenje dva odvojena suđenja. Pretresno veće sada razmatra zahtev tužilaštva. Statusna konferencija u ovom predmetu zakazana je za 6. oktobar u 14:30 časova u sudnici III.
Sada ću se osvrnuti na pitanja rasporeda.
Statusna konferencija u predmetu Nikola Šainović i drugi biće održana 13. septembra u 14:30 časova u sudnici III.
Sledeće, podsećam da će se žalbeni pretres u predmetu Milan i Sredoje Lukić održati 14 septembra, počevši od 9:00 časova, i 15. septembra, počevši od 10:00 časova, u sudnici III.
Statusna konferencija u predmetu Vlastimir Đorđević biće održana 21. septembra u 9:30 časova u sudnici II.
U predmetu Ante Gotovina i drugi, sledeća statusna konferencija je pomerena za četvrtak, 29. septembar u 15:30 časova u sudnici III.
Statusna konferencija u predmetu Vujadin Popović i drugi biće održana 4. oktobra u 11:00 časova. Naknadno će biti potvrđeno u kojoj sudnici će se održati.
Suđenje u predmetu Jovica Stanišić i Franko Simatović privremeno je prekinuto do 4. oktobra. Ovaj privremeni prekid je zatražila Stanišićeva odbrana kako bi se pripremila za izvođenje svojih dokaza.
Sada ću se osvrnuti na aktuelne događaje u sudnicama:
Na suđenju u predmetu Radovan Karadžić Pretresno veće trenutno sluša svedočenje zaštićenog KDZ-607.
Na suđenju u predmetu Mićo Stanišić i Stojan Župljanin Pretreno veće trenutno sluša svedočenje vojnog veštaka odbrane Vidosava Kovačevića koji svedoči o radu policije za vreme rata u Bosni i Hercegovini tokom 1992. godine.
U predmetu Zdravko Tolimir, pretres će se nastaviti sutra, 8. septembra u 10:30 časova u sudnici III svedočenjem zaštićenog svedoka PW-014 putem videolinka.
Sada ću se osvrnuti na outreach aktivnosti Međunarodnog suda.
Outreach program Međunarodnog suda je juče bio domaćin grupi službenika za zaštitu svedoka, tužilaca i zvaničnika pravosuđa sa zapadnog Balkana u sklopu posete koja je imala za cilj da se upoznaju s iskustvima Međunarodnog suda u podršci svdocima i njihovoj zaštiti kako u pretpretresnoj fazi, tako i za vreme suđenja. Osoblje Međunarodnog suda takođe je podelilo svoja iskustva u u pribavljanju iskaza svedoka i zaštiti njihovog identiteta. Ova poseta je organizovana u sklopu šireg projekta Evropske unije koji ima za cilj da unapredi saradnju među nacionalnim organima za zaštitu svedoka i podigne nivo zaštite za pojedince koji svedoče u krivičnim postupcima.
Na kraju, građani koji žele da zavire iza kulisa Međunarodnog suda to mogu uraditi u nedelju, 18. septembra 2011. godine u sklopu četvrtog godišnjeg "Međunarodnog dana" koji organizuje Opština Hag. Vrata Međunarodnog suda biće otvorena od 11:00 do 17:00 časova. Aktivnosti tokom dana će uključivati prezentacije visokih zvaničnika i zaposlenih na MKSJ, vreme posvećeno pitanjima i odgovorima, mogućnost da se poseti unutrašnjost jedne od sudnica MKSJ uz pratnju vodiča i izložbu i filmove kojima će biti predstavljen rad Međunarodnog suda. MKSJ pozdravlja ovu priliku da predstavi svoj mandat, rad i dostignuća stanovnicima Haga i široj javnosti.
Tužilaštvo:
Frederick Swinnen, specijalni savetnik tužioca, dao je sledeću izjavu:
Tužilac, g. Serge Brammertz, sledeće će nedelje, 12. i 13. septembra 2011, biti u radnoj poseti Beogradu.
Tokom ove posete, g. Brammertz će se sastati s predsednikom Borisem Tadićem, ministrom Rasimom Ljajićem i tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem. On će se takođe sastati s Akcionim timom, koji je bio zadužen za lociranje i hapšenje optuženih u bekstvu, i s predstavnicima operativnih službi Srbije koje su radile na hapšenjima optuženih pred MKSJ, konkretno, Ratka Mladića i Goran Hadžića. Tokom ove posete g. Brammertz će s vlastima takođe razgovarati o saradnji u vezi s aktuelnim suđenjima.
Tokom posete će biti prilike za susret s novinarima. Detalji o ovoj konferenciji za štampu biće naknadno objavljeni.
Pitanja:
Na pitanje jednog novinara da li će odluka o razdvajanju optužnice protiv Mladića biti doneta do 6. oktobra, Jelačićeva je objasnila da ne postoje nikakvi rokovi koje bi nalagao Pravilnik o postupku i dokazima za odluku po ovakvim zahtevima. Pretresno veće trenutno razmatra ovaj zahtev i doneće odluku kada za to bude spremno. Jelačićeva je objasnila da je statusna konferencija koja treba da bude održana 6. oktobra redovna konferencija predviđena u sklopu pretpretresnog postupka. Sudija Orie je izjavio na prethodnoj statusnoj konferenciji da nerešeni status odluke po ovom zahtevu ne bi trebalo da utiče na pripremu strana u postupku za samo suđenje. U skladu s ovim, pretpretresni postupak je u toku, uključujući statusne konferencije, sastanke u skladu s pravilom 65ter i drugi podnesci i dogovori koje strane u postupku treba da usaglase dok Pretresno veće bude većalo o ovoj odluci.
Upitan gde će ponovljeno odbijanje ključnog svedoka Kabashija da odgovara na pitanja dovesti ponovoljeno suđenje u prdmetu Haradinaj, Swinnen je odgovorio da je odbijanje svedoka da odgovore na pitanja izazov za Tužilaštvo, koje se trenutno time bavi, i da im je Pretresno veće naložilo da podrobnije istraže ovo pitanje. Tužilaštvo ima druge svedoke čije je svedočenje zakazano za dve sedmice, i od presudne je važnosti da ovi svedoci svedoče i da se njihova svedočanstva predoče Veću. Swinnen je podsetio na probleme s dovođenjem svedoka u Hag kako bi svedočili s kojima su se susretali na prvostepenom suđenju, i izrazio nadu da će Tužilaštvo sada uspeti u svojim naporima da to učini na ponovljenom suđenju. Upitan da li Tužilaštvo ima osnova da bude optimističnije po ovom pitanju na ponovljenom suđenju, Swinnen je naglasio da je važno biti veoma oprezan s ovakvom vrstom predmeta zbog okolnosti u kojima se odvija, i da nije moguće dati bilo kakve garancije uspeha. Dovođenje svedoka u Hag na ovo suđenje i dalje ostaje ozbiljan izazov, jer se svedoci i dalje boje da svedoče. Upitan da li Tužilaštvo namerava da upozna sudije Veća s ovim pitanjem, Swinnen je odgovorio da su sudije već upoznate s ovim pitanjem i da je to nešto o čemu se treba pobrinuti i van sudnice. Postoji dobra saradnja sa svim glavnim stranama u postupku, uključujući Sekretarijat, druge države i institucije, ali ovo je pitanje koje ne može biti rešeno samo dobrom saradnjom.
Upitan za reakciju Tužilaštva na presudu Momčilu Perišiću, Swinnen je objasnio da njegove kolege trenutno vrše sveobuhvatnu pravnu analizu celokupnog teksta presude i da ne može da daje nikave reakcije dok taj proces ne bude okončan. On je prisutne podsetio da Tužilaštvo ima ceo mesec da odluči da li da uloži žalbu.
U vezi s pitanjima dobijenim u sklopu interaktivne sedmične konferencije za štampu, Nerma Jelačić je odgovorila na sledeće pitanje:
Jedan novinar je pitao zašto i kako Međunarodni sud odlučuje o obelodanjivanju dokaznih predmeta javnosti i zašto oni nisu dostupni u određenim predmetima koji su trenutno u toku, poput predmeta Prlić i drugi, Perišić, Stanišić i Simatović i Šešelj? Da li su ovi dokazni predmeti dostupni putem alternativnih kanala u bazi podataka Sudski spisi MKSJ?
Jelačićeva je objasnila da su javno zavedeni dokazni predmeti dostupni javnosti u bazi podataka Sudski spisi MKSJ za okončane predmete. Što se tiče predmeta koji su u toku, dokazni predmeti su takođe dostupni u predmetima u kojima je odgovarajuće Pretresno veće donelo odluku da ove dokazne predmete obelodani pre kraja suđenja. Ovo je, na primer, slučaj na suđenju Radovanu Karadžiću. Osim toga, u nekim predmetima koji su trenutno u toku, uključujući predmet Zdravko Tolimir, Pretresno veće je donelo odluku da obelodani određene dokazne predmete na zahtev. Ukratko, u onim predmetima u kojima dokazni predmeti nisu dostupni u bazi podataka Sudski spisi MKSJ, javnost može stupiti u kontakt sa Službom za medije i podneti zahtev za relevantni dokazni predmet i o tome će se zatražiti odluka Pretresnog veća da se on obelodani.