PRED ŽALBENIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Theodor Meron, predsedavajući
sudija Fausto Pocar
sudija Mohamed Shahabuddeen
sudija Mehmet Güney
sudija Inés Mónica Weinberg de Roca

Sekretar: g. Hans Holthuis

Odluka od: 29. januara 2004.

TUŽILAC
protiv
VOJISLAVA ŠEŠELJA

Tužilaštvo
gđa Hildegard Uertz-Retzlaff
g. Daniel Saxon

Optuženi
g. Vojislav Šešelj

Branilac u pripravnosti:
g. Aleksandar Lazarević

OVO ŽALBENO VEĆE (u daljem tekstu: Žalbeno veće) Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. (u daljem tekstu: Međunarodni sud);

REŠAVAJUĆI PO “Podnesku broj 27” Vojislava Šešelja (u daljem tekstu: optuženi), podnetom (nakon što je preveden) 12. januara 2004, kojim optuženi, u skladu sa pravilom 73 Pravilnika o postupku i dokazima ovog Međunarodnog suda, ulaže interlokutornu žalbu (u daljem tekstu: Interlokutorna žalba) na “Odluku po ‘Podnesku broj 19’”, od 30. septembra 2003. (u daljem tekstu: osporavana odluka), u kojoj je Pretresno veće II, između ostalog, odbilo zahtev optuženog od 9. septembra 2003 da ga u Pritvorskoj jedinici poseti episkop mileševski Filaret (u daljem tekstu: Zahtev);

IMAJUĆI U VIDU “Odgovor Tužilaštva na žalbu optuženog na 'Odluku po podnesku broj 19' Pretresnog veća” od 22. januara 2004;

IMAJUĆI U VIDU “Odluku o potvrdi za ulaganje žalbe i o produženju roka za podnošenje izvesnih preliminarnih podnesaka”, od 18. novembra 2003, kojom je Pretresno veće, između ostalog, optuženom dalo potvrdu za ulaganje Interlokutorne žalbe;

IMAJUĆI U VIDU “Odluku po ‘Podnesku broj 28’” od 19. decembra 2003, u kojoj je Pretresno veće, između ostalog, optuženom odobrilo produženje roka za ulaganje Interlokutorne žalbe (u daljem tekstu: Odluka o produženju roka);

UZIMAJUĆI U OBZIR da optuženi u Interlokutornoj žalbi traži odobrenje da ga u Pritvorskoj jedinici poseti episkop mileševski Filaret, pretežno na temelju toga što, u skladu sa pravilom 70 Pravilnika o pritvoru osoba koje čekaju na suđenje ili žalbeni postupak pred Međunarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovlaštenju ovog suda (dokument IT/38/Rev.8) od 22. novembra 1999. (u daljem tekstu: Pravilnik o pritvoru), on ima pravo na posetu predstavnika svoje vere, te toga što zabrana ulaska na teritoriju zemalja članica Evropske Unije koja se odnosi na vladiku Filareta ne bi smela da bude osnova za uskraćivanje njegove posete nekom pritvoreniku Pritvorske jedinice, budući da bi “ovaj Međunarodni sud trebalo da je eksteritorijalan”;

UZIMAJUĆI U OBZIR da pravilo 32 Pravilnika o nadzoru poseta i komunikacija sa pritvorenicima (dokument IT/98/Rev. 3) od jula 1999. predviđa sledeće: “Svi posetioci, osim advokata i predstavnika Međunarodnog suda, dužni su da najpre sekretaru Suda podnesu molbu za dozvolu da posete imenovanog pritvorenika”;

UZIMAJUĆI U OBZIR da pravila 63(A) i (B) Pravilnika o pritvoru predviđaju da “[p]ritvorenici imaju pravo da primaju posete porodice i drugih, a to pravo može da se ograniči samo odredbama pravila 66 i onim ograničenjima i nadzorom koje uvede upravnik, u konsultaciji sa sekretarom”,^[1] odnosno da “[s]ekretar može nekoj osobi da odbije dopuštenje da poseti pritvorenika ako ima razloga da veruje da je svrha posete da se pribavi informacija koja kasnije može biti objavljena u sredstvima javnog informisanja”;

UZIMAJUĆI U OBZIR da je, u svetlu gorenavedenog pravila, za donošenje odluke o tome koje posete neki pritvorenik može da prima dok je u Pritvorskoj jedinici zadužen Sekretarijat (čiji je službenik i upravnik Pritvorske jedinice) a ne sudska veća;

UZIMAJUĆI U OBZIR da optuženi nije pokazao da su on ili vladika Filaret uputili sekretaru zahtev za odobrenje posete narečenog vladike, te da je za rešavanje po pitanjima pokrenutim u Zahtevu nadležan sekretar a ne Pretresno veće;

PODSEĆAJUĆI da su zahtevi za produženje roka za ulaganje interlokutorne žalbe, suprotno rešenju Pretresnog veća iz Odluke o produženju roka, isključivo u nadležnosti Žalbenog veća, ali da Žalbeno veće, s obzirom na okolnosti, smatra da postoji dovoljan razlog da se Interlokutorna žalba po ovom pitanju prihvati kao valjano podneta, što ono ovim i čini;

OVIM

1. ODBIJA Interlokutornu žalbu;

2. NALAŽE optuženom da sve eventualne zahteve u vezi sa posetama mora da uputi sekretaru.

Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri čemu je merodavna engleska verzija.

[pečat Međunarodnog suda]

^[1] (Relevantni deo) pravila 66 predviđa sledeće: “Tužilac može od sekretara, ili u hitnom slučaju od upravnika, zatražiti da zabrani, reguliše ili odredi uslove za kontakte između pritvorenika i bilo koje osobe ukoliko tužilac ima razumne osnove za verovanje: (i) da je svrha tog kontakta pokušaj organizovanja bega pritvorenika iz pritvorske jedinice; (ii) da bi taj kontakt mogao da naškodi ili na drugi način utiče na ishod: (a) postupka protiv pritvorenika; ili (b) bilo koje druge istrage; (iii) da bi taj kontakt mogao nauditi pritvoreniku ili bilo kojoj drugoj osobi; ili (iv) da bi pritvorenik taj kontakt mogao iskoristiti da prekrši nalog za neobelodanjivanje koji je izdao sudija ili veće u skladu s pravilom 53 ili pravilom 75 Pravilnika o postupku i dokazima.”