MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-03-67-PT

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Carmel A. Agius, predsedavajući
sudija Kevin Parker
sudija Jean-Claude Antonetti

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 23. novembar 2004.

TUŽILAC
protiv
VOJISLAVA ŠEŠELJA

Tužilaštvo
Hildegard Uertz-Retzlaff
Urlich Mussemeyer
Daniel Saxon

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
VOJISLAVA ŠEŠELJA

Predmet br. IT-03-67-PT

I. Činjenični kontekst

1. Dana 9. novembra 2004. optuženi je podneo "Zahtev optuženog da se obelodanjivanje materijala Tužilaštva vrši u pisanom obliku i na srpskom jeziku" (u daljem tekstu: Zahtev). Tim Zahtevom se traži da Pretresno veće naloži Tužilaštvu da sav materijal koji se optuženom obelodanjuje u skladu sa pravilima 66, 67 i 68 Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik) dostavi na srpskom jeziku i u pisanom, a ne elektronskom obliku. Optuženi je u više navrata odbio da primi materijal koji se obelodanjuje u elektronskoj formi i/ili na engleskom jeziku. Iz dolenavedenih razloga, Tužilaštvo se protivi Zahtevu. Pored toga, Tužilaštvo traži da Pretresno veće donese odluku u kojoj će se navesti da je Tužilaštvo ispunilo svoje obaveze prema optuženom u pogledu obelodanjivanja, iako optuženi odbija da primi materijal koji se obelodanjuje jer nije na "srpskom jeziku" ili nije u pisanom obliku, ili ni jedno ni drugo.

II. Diskusija

A. Obelodanjivanje materijala na "srpskom" jeziku

2. Optuženi netačno tvrdi da "… hibridni jezik BHS optuženom prof. dr Vojislavu Šešelju predstavlja prepreku, pošto u pisanom materijalu na tom jeziku postoji veliki broj reči koje nisu iz srpskog jezika, te praktično prevođenje oduzima dragoceno vreme".^[1] Pre toga, optuženi navodi da ima teškoća sa razume neke reči koje koriste simultani i/ili pismeni prevodioci MKSJ-a, što jednostavno nije tačno. Optuženi je odrastao i studirao u Sarajevu, Bosna i Hercegovina. Tokom tih formativnih godina, optuženi je živeo, radio i studirao na ijekavici, jednoj od dve jezičke varijante srpskohrvatskog jezika. Druga varijanta srpskohrvatskog jezika zove se ekavica i više se koristi u Srbiji, gde je optuženi proveo najviše vremena kao odrasla osoba. Razlike u pisanju i izgovoru između ijekavice i ekavice tako su minorne da svako ko govori jednu jezičku varijantu lako može da funkcioniše na drugoj. Prema tome, apsurdna je tvrdnja optuženog da u toku ovog postupka ne može da razume pismene ili usmene argumente zbog upotrebe određenih reči na ijekavici, kada se vrši pismeno ili usmeno prevođenje s engleskog jezika na BHS.

3. Drugo, insistiranje optuženog na postojanju srpskog kao posebnog jezika nema realnu podlogu. U lingvističkom smislu, srpskohrvatski jezik se ne može razdvojiti na dva ili više jezika. Iako nacionalisti kao što je optuženi mogu insistirati na korišćenju "srpskog" ili "hrvatskog" ili "bosanskog" jezika, to su samo različite oznake koje se daju istom članu južnoslovenskog ogranka indoevropske porodice jezika. Razlike u pisanju, sintaksi i izgovoru nisu dovoljno značajne da bi se "srpski", "hrvatski" i "bosanski" tretirali kao odvojeni jezici. Svaka eventualna autonomija koja zaista postoji između tih takozvanih "različitih jezika" potiče od ideoloških i političkih vrednosti koje su, sa naučnog, lingvističkog stanovišta, bezvredne. Najugledniji lingvista u bivšoj Jugoslaviji napisao je 1994. sledeće:

Srpskohrvatski nije više isključivi posed Srba i Hrvata. Njime u četiri naše republike govore pripadnici četiri naše nacije, uz bezmalo sve nacionalno deklarisane Jugoslovene. /.../ Apsurdno bi bilo odvajati poseban jezik za svaki nacionalni identitet na prostoru bivše Jugoslavije.^[2]

4. Naposletku, u vezi sa prevodom na "srpski jezik", zabrinutost koju se optuženi izrazio u vezi sa tim da gubi "dragoceno vreme", pošto je "primoran" da "prevodi" "reči BHS-a" na "sprski jezik" posebno je smešna, s obzirom na ogromnu količinu vremena (uključujući vreme koje je optuženom potrebno da pripremi svoju odbranu) koja će se izgubiti, kako je opisano dalje u tekstu, ako Veće usvoji njegov zahtev da mu se sav materijal obelodani na "papiru" i na "srpskom jeziku".

5. Kako je navelo u svoja četiri izveštaja o obelodanjivanju,^[3] Tužilaštvo je, kad god je to iziskivao Pravilnik, obelodanjivalo optuženom materijal na BHS jeziku, koji on razume. Pravilo 66 predviđa sledeće:

(A) Osim ako pravilima 53 i 69 nije predviđeno drugačije, tužilac će odbrani staviti na raspolaganje, na jeziku koji optuženi razume (naglasak dodat):

(i) u roku od trideset dana od prvog stupanja optuženog pred sud, kopije propratnog materijala koji je bio priložen uz optužnicu kad je ona podneta na potvrdu, kao i sve prethodne izjave koje je tužilac dobio od optuženog, i

(ii) u roku koji je odredilo pretresno veće ili pretpretresni sudija imenovan u skladu s pravilom 65 ter, kopije izjava svih svedoka koje tužilac namerava da pozove da svedoče na suđenju i kopije svih pismenih izjava uzetih u skladu s pravilom 92 bis; kopije izjava dodatnih svedoka optužbe staviće se na raspolaganje odbrani čim bude doneta odluka da se ti svedoci pozovu.

6. Na osnovu pravila 66(A)(i), Tužilaštvo je sav propratni materijal priložen uz optužnicu dostavilo optuženom na BHS jeziku. Pored toga, izjave svedoka koje Tužilaštvo namerava da pozove da svedoče na suđenju, a koje su dosad obelodanjene optuženom, obelodanjene su i ubuduće će se obelodanjivati na BHS jeziku, u skladu sa pravilom 66(A)(ii).

7. Pored toga, pravilo 66(B) predviđa sledeće:

(B) Tužilac mora, kad se to od njega zahteva, da dozvoli odbrani da pregleda sve knjige, dokumente, fotografije i predmete koji se nalaze u posedu ili pod nadzorom tužioca, a koji su bitni za pripremu odbrane, ili koje tužilac namerava da koristi kao dokaze na suđenju ili su pribavljeni od optuženog ili su mu pripadali.

8. Iako optuženi insistira na tome da mu se sav materijal obelodanjuje na "srpskom jeziku", pravilo 66(B), međutim, nalaže Tužilaštvu samo to da odbrani dozvoli da pregleda dokumente koji su bitni za pripremu odbrane ili koje Tužilaštvo namerava da koristi kao dokaze na suđenju. To pravilo ne sadrži zahtev da Tužilaštvo sve te dokumente mora i da prevede na jezik optuženog. Štaviše, ovo Pretresno veće je ranije zauzelo stav da, na osnovu Statuta, Pravilnika, kao i prakse ovog Međunarodnog suda, opšti standard u pogledu prevoda dokumenata u pretpretresnoj fazi postupka nalaže da se optuženom, između ostalog, stavi na raspolaganje sledeći materijal na osnovu pravila 66(B) na jeziku koji razume:

"(d) materijali koje treba dati na uvid, na osnovu pravila 66(B) Pravilnika, a koji su u trenutku kad su došli u posed ili kad su stavljeni pod nadzor optužbe bili na jeziku koji optuženi razume, …;" (naglasak dodat)^[4]

9. Prema tome, ne postoji zahtev da Tužilaštvo sve dokumente na koje se odnosi pravilo 66(B) mora da prevede na BHS jezik pre nego što ih obelodani optuženom. Ako je Tužilaštvo, u druge svrhe, kao što je obelodanjivanje na osnovu pravila 66(A)(ii), prevelo s engleskog na BHS jezik određene dokumente koji se mogu obelodaniti na osnovu pravila 66(B), optuženom će dostaviti verziju na BHS jeziku. Tokom pripreme svoje dobrane, optuženi može da traži od Sekretarijata da mu se materijal koji mu je dostavljen na osnovu pravila 66(B) na engleskom prevede na BHS jezik, ukoliko oceni da je taj prevod neophodan.

10. Pored toga, pravilo 68 u jednom svom delu predviđa sledeće:

(A) Tužilac će, što je pre moguće, odbrani obelodaniti sve materijale koji po tužiočevim saznanjima mogu upućivati na nevinost, odnosno ublažiti krivicu optuženog ili se negativno odraziti na verodostojnost dokaza optužbe.

(B) Ne dovodeći u pitanje odredbe stava (A), tužilac će odbrani dostaviti zbirke predmetnog materijala u svom posedu, i to u elektronskom obliku, zajedno sa odgovarajućim računarskim programom kako bi odbrana te zbirke mogla elektronski pretraživati.

11. Pravilo 68 (koje je u toku protekle godine dvaput menjano i dopunjavano, bez dodatnog zahteva za prevod) ne sadrži nijednu odredbu koja ukazuje na to da Tužilaštvo ima obavezu da potencijalno ekskulpatorni materijal obelodani na jeziku koji optuženi razume. Ovo Pretresno veće je već zaključilo sledeće:

... da se Međunarodni sud obavezao da optuženom obezbedi pravo na pravično i ekspeditivno suđenje, ali da prevođenje unapred baš svih dokumenata na bosanski/hrvatski/srpski jezik (u daljem tekstu: BHS), mimo onog što nalažu Statut i Pravilnik, može, zbog znatnog vremena i resursa koje iziskuje prevod svih dokumenata, ozbiljno da ugrozi pravo optuženog na ekspeditivno suđenje.^[5]

12. Optuženi tvrdi da članovi 21(4)(a) i (f) potkrepljuju njegovu tvrdnju da ima pravo da sav materijal koji se obelodanjuje dobije na "srpskom jeziku". Te statutom predviđene odredbe, međutim, garantuju optuženom samo pravo da, "na jeziku koji razume", bude pravovremeno i detaljno obavešten o prirodi i razlozima optužbi protiv njega i da ima besplatnu pomoć prevodioca ako ne razume jezik koji se koristi na MKSJ-u.^[6] One ne kažu ništa o navodnom pravu da se materijal koji se obelodanjuje dobije na jeziku koji optuženi razume, niti o bilo kakvoj navodnoj obavezi Tužilaštva da takav materijal prevede. Štaviše, Pretresno veće u predmetu Krajišnik, odbacujući sličan zahtev, potvrdilo je raniju odluku koja predviđa sledeće:

... ni pravilo 3 ni član 21 ne daju pravo odbrani da dobija sve što je Tužilaštvo otkrilo na jeziku optuženog. Garancije iz člana 21(4) ne obuhvataju sav materijal, već samo one dokaze koji čine osnovu po kojoj se Pretresno veće određuje prema optužbama kojima se optuženi tereti.^[7]

13. Pored toga, u toku žalbenog postupka u predmetu Tužilac protiv Miroslava Kvočke i drugih, saoptuženi Zoran Žigić (koji tada, kao i ovaj optuženi, nije imao branioca) tražio je da se Sekretarijatu naloži da prevede na BHS jezik opsežnu dokumentaciju koja se odnosila na njegovu žalbu. Predžalbeni sudija je taj zahtev odbio i naveo da optuženi Žigić ima pravo da mu se na BHS jezik prevedu samo oni dokumenti koje podnosi strana u žalbenom postupku. Optuženi Žigić nije imao pravo na prevod dokumenata ili materijala koji su eventualno sadržali usputne opaske vezane za njegovu žalbu.^[8]

14. U skladu sa tom sudskom praksom, Tužilaštvo namerava da optuženom, u skladu sa pravilom 65ter (E)(iii), dostavi sve dokazne predmete koje će na suđenju ponuditi radi uvrštavanja u dokaze na BHS jeziku. Ako je Tužilaštvo, u druge svrhe, kao što je obelodanjivanje na osnovu pravila 66(A)(ii), prevelo potencijalno ekskulpatorni materijal s engleskog na BHS jezik, optuženom će dostaviti verziju na BHS jeziku. Tužilaštvo je takođe, kada su to dozvoljavali resursi, u krajnje ograničenom obimu, prevelo potencijalno ekskulpatorni materijal na BHS jezik pre njegovog obelodanjivanja na osnovu pravila 68, mimo svojih obaveza po Statutu i Pravilniku. Naposletku, u toku pripreme svoje dobrane, optuženi može, na osnovu pravila 68, da traži od Sekretarijata da se materijal koji mu je dostavljen na engleskom (ili drugim jezicima) prevede na BHS jezik, ukoliko proceni da je takav prevod potreban. Međutim, takvi prevodi ne bi trebalo da budu neophodni često, pošto optuženi dobro razume engleski jezik, svakako dovoljno dobro da pročita i razume većinu dokumenata na engleskom.^[9] Prema tome, obelodanjujući optuženom potencijalno ekskulpatorni materijal na engleskom jeziku na osnovu pravila 68, Tužilaštvo dostavlja taj materijal "na jeziku koji optuženi razume" i svako dalje prevođenje predstavljalo bi veliki utrošak vremena i resursa MKSJ-a.

B. Obelodanjivanje materijala u pisanom obliku

15. Uprkos upornom odbijanju optuženog da koristi kompjuter ili da materijal koji se obelodanjuje primi u elektronskom obliku,^[10] Tužilaštvo smatra da sav materijal koji se optuženom obelodanjuje na osnovu pravila 66(A), (B) i 68 treba da bude dostavljen u elektronskom obliku, odnosno na CD ROM-ovima ili DVD-ovima. Pretresno veće je u više navrata podsticalo optuženog da koristi laptop kompjuter kako bi olakšao pripremu svoje dobrane. ^[11] Međutim, optuženi je obavestio Pretresno veće o sledećem:

Ja imam i slab vid da bih mogao dugo da radim na kompjuteru. A osnovne stvari sam ja već naučio i znam da radim. I znam da se i uključim u internet i da tražim i tako dalje. Nije to problem. Ali, ne mogu dugo da radim na kompjuteru.^[12]

16. Uprkos izjavama koje je dao na statusnoj konferenciji 29. oktobra 2003, optuženi sada u svom Zahtevu tvrdi da ne zna kako da koristi kompjuter i da ne namerava da nauči da ga koristi. S obzirom na to da optuženi daje razna nedosledna objašnjenja za svoje insistiranje na tome da mu se sav materijal koji se obelodanjuje dostavi u pismenom obliku, Tužilaštvo smatra da je takav njegov stav opstrukcionistički. U tom kontekstu, Tužilaštvo primećuje da je optuženi, kada je prvo odbio da koristi kompjuter, naveo da bi mogla da ga "strese struja", a navodne probleme vezane za svoj vid uopšte nije pominjao.^[13] Tužilaštvo takođe primećuje da navodni problemi sa vidom optuženog nisu sprečili da sačini određeni broj rukom pisanih dokumenata na nekoliko stotina stranica. Optuženi je čak priznao spremnost da "žrtvuje[m] svoje prste i da ih deformiše[m] pišući sto i nešto strana". ^[14] Tužilaštvo tvrdi da bi za ukupno zdravstveno stanje optuženog, kao i za pripremu njegove odbrane, bilo mnogo korisnije da koristi kompjuter umesto što insistira na korišćenju dokumenata u "štampanom obliku". Ova tvrdnja je posebno valjana onda, kao što je to slučaj u ovom predmetu, kada optuženi traži da mu se obelodane ogromne količine materijala na osnovu pravila 66(B). Za oči i prste optuženog biće daleko delotvornije i lakše ako bude imao mogućnost da pretražuje materijal koji se obelodanjuje u elektronskom obliku. ^[15] Naravno, svaki materijal koji optuženi smatra posebno korisnim za svoju odbranu može se odštampati.

17. Pored toga, obelodanjivanje velikih količina materijala "u štampanom obliku" krajnje je neefikasno za ovaj Međunarodni sud. Kako se navodi u priloženoj izjavi Roberta Williama Reida, zaposleni u Tužilaštvu ranije su, uz ogromne troškove, proveli nebrojeno mnogo sati fotokopirajući ogromne količine papira koje su branioci i optuženi morali da pregledaju "stranicu po stranicu" da bi utvrdili koji je materijal najvažniji za njihovu tezu. Da bi se ta situacija poboljšala, Ujedinjene nacije su poslednjih godina uložile ogromna novčana sredstva da bi ovom Međunarodnom sudu omogućile da obelodanjivanje vrši u elektronskom obliku, kako na CD ROM-ovima i DVD-ovima, tako i preko interneta, s obzirom na to da je nedavno uveden "Sistem elektronskog obelodanjivanja". Danas je elektronsko obelodanjivanje, u skladu sa pravilima 65ter, 66(A)(ii), 66(B) i/ili 68, standardna praksa u svim predmetima koji su sada u pretpretresnoj ili pretresnoj fazi suđenja pred ovim Međunarodnim sudom, uz izuzetak ovog optuženog.

18. Dosadašnje odbijanje optuženog da prihvati materijal koji se obelodanjuje u elektronskom obliku^[16] ili da koristi kompjuter krajnje je neproduktivno i za njega i za Međunarodni sud. Štaviše, optuženi se već žalio: "A problematično je da ja taj materijal nemam gde da pohranjujem." ^[17] Još je važnije to što je postupak protiv optuženog koji nema branioca obiman i složen. Prema tome, odbijanje optuženog da primi materijal koji se elektronski pretražuje takođe ograničava njegovu sposobnost da efikasno pripremi i organizuje svoju odbranu, što podriva njegovo Statutom predviđeno pravo na pravično suđenje. Pored toga, kako se navodi u izjavi Roberta Williama Reida, dalje obelodanjivanje materijala na video trakama, kao što su razgovori sa "osumnjičenima" obavljeni na osnovu pravila 43, umesto na CD ROM-ovima, znatno će usporiti proces obelodanjivanja na osnovu pravila 66(A)(ii) i 66(B). Pored toga, u izjavi Roberta Williama Reida objašnjava se da je Međunarodni sud nedavno prešao i na korišćenje softvera "Sanction" kako bi se dokazi na suđenju prezentovali u elektronskom obliku. Upotreba tog elektronskog sistema već znatno ubrzava tempo suđenja koja se vode. Shodno tome, dalje odbijanje optuženog da radi sa materijalom u elektronskom obliku ugroziće i njegovo pravo na ekspeditivno suđenje. Prema tome, u interesu je svih strana u postupku, kao i pravde, da optuženi prihvati obelodanjivanje materijala na osnovu pravila 65ter, 66 i 68 u elektronskom obliku.

19. Pravila 66 i 68 na preciziraju u kojem obliku Tužilaštvo može da dostavi materijal koji se, shodno tim pravilima, obelodanjuje optuženom. Nijedno pravilo ne kaže da materijal mora da bude obelodanjen u pismenom obliku, a ovo Pretresno veće je, uostalom, implicitno podržalo stanovište da je prihvatljivo obelodanjivanje u drugim oblicima, a ne u obliku "štampanog materijala".^[18] Tužilaštvo, stoga, tvrdi da ima diskreciono pravo da odabere najprikladniji oblik obelodanjivanja na osnovu pravila 65ter, 66(A), (B) i 68, kao i da optuženi ne treba da ulaže prigovor (niti da odbija da primi materijal) zato što bi više voleo da taj materijal dobije u drugačijem obliku.

20. Pored toga, u ovom predmetu, optuženi je obavešten o svom pravu na branioca koji govori jedan od službenih jezika Međunarodnog suda, a istovremeno i jezik koji optuženi razume. Uporno odbijanje optuženog da prihvati takvog branioca ne bi trebalo da bude razlog da se Tužilaštvu i Sekretarijatu nameću nepotrebne obaveze vezane za prevođenje. Pored toga, branilac bi, ako je potrebno, mogao da pomogne optuženom da pregleda materijal obelodanjen u elektronskom obliku. Zbog upornog odbijanja optuženog da prihvati takvog branioca ne bi trebalo primoravati Tužilaštvo da svoje obaveze u vezi s obelodanjivanjem ispuni koristeći metod koji je neefikasan i nerentabilan i za Tužilaštvo i za optuženog.

III. Traženo pravno sredstvo

(i) da Pretresno veće odbaci Zahtev optuženog; i

(ii) da Pretresno veće donese odluku kojom se konstatuje da je Tužilaštvo ispunilo svoje obaveze obelodanjivanja prema optuženom kada optuženi odbija da primi materijal koji se obelodanjuje zato što on nije na "srpskom jeziku" ili u pismenom obliku, ili ni jedno ni drugo.

/potpis na originalu/
Hildegard Uertz Retzlaff,
viši zastupnik Tužilaštva

Dana 23. novembra 2004.
U Hagu,
Holandija

IZJAVA ROBERTA WILLIAMA REIDA

Ja, Robert William Reid, izjavljujem:

1. Radim kao zamenik šefa Istražnog odeljenja Tužilaštva MKSJ-a. Na toj funkciji sam od avgusta 1997. Pre preuzimanja te funkcije, tri godine sam bio vođa istražnog tima Tužilaštva.

2. Kao zamenik šefa Istražnog odeljenja, nadgledam istražnu delatnost devet istražnih timova Tužilaštva. Takođe nadgledam rad Odeljenja za informacije i dokaze Tužilaštva i Jedinicu za podršku suđenjima u Tužilaštvu. Odeljenje za informacije i dokaze Tužilaštva sastoji se od nekoliko manjih jedinica, uključujući Jedinicu za dokaze Tužilaštva. Jedinica za dokaze stara se o svakom elementu dokaznog materijala koji prikupi osoblje Tužilaštva, uključujući izjave svedoka, dokumente organa vlasti, fotografije, video i audio trake i dokaze u drugom obliku. Jedinica za podršku suđenjima pomaže svakom timu Tužilaštva pri koordinaciji aktivnosti u predmetu, obelodanjivanju, pripremanju dokaznih predmeta i prezentaciji dokaza u sudnici.

3. Po prirodi posla, bio sam na najkonkretniji način uključen u nastojanja Tužilaštva i MKSJ-a u celini da se tokom poslednjih nekoliko godina iznađu načini za efikasnije procesuiranje dokaza, kako za svrhe obelodanjivanja tako i za upotrebu na suđenjima. Zahvaljujući tim naporima, Tužilaštvo i MKSJ danas su uveli više sistema, uz znatne troškove, koji omogućavaju da se dokazi obelodanjuju i predočavaju na sudu u elektronskom obliku. Reći ću nešto više o svakom od tih sistema ponaosob.

Elektronsko obelodanjivanje

4. Tokom prvih godina rada MKSJ-a, gotovo sve pretpretresno obelodanjivanje materijala, kao što su izjave svedoka, dokazni predmeti i ekskulpatorni materijal, obavljano je u obliku "štampanog materijala", tj. na papiru. Kako se, usled podizanja optužnica i hapšenja optuženih u postupcima protiv "rukovodilaca", povećavao obim predmeta obim obelodanjivanja je takođe eksponencijalno rastao. Obelodanjivanje u obliku "štampanog materijala" bilo je krajnje neefikasno kako za optužbu tako i za odbranu. Osoblje Tužilaštva je provelo mnoge sate, uz velike troškove, fotokopirajući ogromne količine papira koje su branioci i optuženi morali da pregledaju "stranicu po stranicu" kako bi pronašli materijal koji je najrelevantniji za njihove teze.

5. Da bi se popravila ova situacija, Tužilaštvo je počelo da obelodanjuje elektronski sačuvan materijal na pretraživim CD ROM-ovima i DVD-ovima. Time je izbegnut veliki utrošak vremena i papira za fotokopiranje, a braniocima i optuženima omogućeno je da vrše brze elektronske pretrage materijala za obelodanjivanje u cilju pronalaženja elemenata dokaznog materijala najkorisnijih za njihove teze. Danas je elektronsko obelodanjivanje na CD ROM-ovima i DVD-ovima uobičajeno u svim predmetima koji se trenutno nalaze u pretpretresnoj ili pretresnoj fazi pred ovim Međunarodnim sudom, izuzev predmeta optuženog Vojislava Šešelja. Dr Šešelj do danas odbija da prihvati obelodanjivanje koje bi iziskivalo upotrebu kompjutera. On vraća sve CD ROM-ove i DVD-ove koji mu se ponude.

6. Iako je elektronsko obelodanjivanje na CD ROM-ovima i DVD-ovima predstavljalo napredak u odnosu na stari metod "štampanog materijala", Tužilaštvo je zaključilo da može da obezbedi i veću efikasnost obelodanjivanja korišćenjem internet tehnologije. Stoga je tokom 2002. i 2003. godine osoblje Tužilaštva, pod mojim nadzorom i u saradnji sa osobljem Sekretarijata, veća i Udruženja branilaca, razvilo "Sistem elektronskog obelodanjivanja". Sistem elektronskog obelodanjivanja pruža timovima odbrane pristup velikim delovima zbirki dokaza Tužilaštva na internetu. Tako danas branioci mogu brzo da pronađu materijal koji im najviše može pomoći u radu na tezi jednim pretraživanjem na internetu. Pored toga, Tužilaštvo može da obelodanjuje konkretne grupe dokumenata konkretnim timovima odbrane putem interneta. Branioci koji postupaju pred MKSJ-om pružaju gotovo jednoglasnu podršku Sistemu elektronskog obelodanjivanja, a četrdeset osam branilaca je do sada steklo "pravo ulogiravanja". MKSJ je do danas uložio oko 141.675 američkih dolara u razvoj Sistema elektronskog obelodanjivanja, a korišćenje tog sistema je kodifikovano nedavnim amandmanima na pravilo 68.

Projekat digitalizacije video dokaza

7. Jedinica za dokaze Tužilaštva poseduje na hiljade video i audio traka. Svaki put kada se pusti ili kopira neka video traka, ona gubi na kvalitetu. Pored toga, prosečan vek trajanja video trake iznosi deset godina. Mnoge video trake u posedu Tužilaštva datiraju iz 1992. ili ranijih godina. Pored toga, dokazni predmeti u vidu video traka moraju se često obelodanjivati i/ili koristiti na sudu. Jedinica za dokaze je ranije koristila sada zastarele uređaje za kopiranje video traka kako bi proizvela kopije za obelodanjivanje i korišćenje na suđenju. Taj proces je oduzimao izuzetno mnogo vremena budući da je video trake trebalo kopirati u "real-time" formatu. Kada je bilo potrebno da se odjednom kopiraju velike količine video materijala, Tužilaštvo je bivalo prinuđeno da "iznajmi" te poslove privatnim firmama u Hagu, uz velike troškove. Pored toga, tokom 2002. godine Jedinica za dokaze je ostala bez šesnaest zaposlenih. Stoga su preostali zaposleni u Jedinici za dokaze morali da smisle način kako da istu količinu rada obave s manje osoblja.

8. U skladu s tim, Tužilaštvo je tražilo načine da očuva dokaze zabeležene u zbirki video i audio traka koju poseduje, te da ubrza dugotrajan i skup proces kopiranja traka za obelodanjivanje i korišćenje na suđenju. Nakon istraživanja raspoloživih opcija i pribavljanja saglasnosti višeg rukovodstva Tužilaštva, kao i Odeljenja za nabavku i finansije Sekretarijata, uz konsultacije sa predstavnicima Veća, Tužilaštvo je tokom 2002-2003. uložilo 125.450 evra u digitalnu opremu. Ta oprema je omogućila Jedinici za dokaze da iskopira sve svoje audio i video trake na jeftinije, ali trajnije CD ROM-ove. Iako se originalne video ili audio trake još uvek nalaze u posedu Jedinice za dokaze, upotreba digitalne tehnologije u svrhu kopiranja video i audio traka kad god je to neophodno omogućava ogromne uštede vremena, radne snage i troškova MKSJ-a. Na primer, za tekuću fiskalnu godinu, usled odsustva potrebe za nabavkom praznih video traka, Jedinica za dokaze će uštedeti preko sedam hiljada američkih dolara. Jedinica za dokaze je zadržala jedan od svojih zastarelih video-rekordera radi korišćenja u "hitnim" situacijama. Međutim, povratak na masovno presnimavanje sa videa na video nalagao bi Jedinici za dokaze da ponovo "iznajmljuje" ove poslove ili da nabavlja velike količine praznih traka, ili oboje, uz velike troškove MKSJ-a. Povratak na kopiranje sa videa na video bi takođe znatno povećao količinu vremena neophodnog za obelodanjivanje video snimaka razgovora.

9. Pored toga, pitanja "integriteta" video dokaza pokretana su na suđenjima pred ovim Međunarodnim sudom. Da bi se utvrdilo eventualno manipulisanje, lakše je pregledati dokazni materijal u digitalnom obliku nego u obliku magnetnih audio i video traka.

Implementacija softver programa "Sanction" u sudnicama MKSJ-a

10. Da bi se ubrzali sudski postupci, Tužilaštvo je, u saradnji sa Sekretarijatom i većima, takođe tražilo načine da ubrza prezentiranje dokaza u sudnici. Svaki put kad bi neka strana u postupku ranije želela da prezentira neki dokazni predmet, "štampani primerci" dokaznog predmeta, sa prevodima, bili su distribuirani u sudnici i stavljani na "Elmo". Taj proces je trošio ogromne količine papira i resursa za fotokopiranje, neretko dovodeći do zabune i znatnog produžetka sudskih postupaka.

11. Stoga je tokom 2003. Tužilaštvo nabavilo i isprobalo softver program "Sanction" za elektronsko prezentiranje dokaza u sudnici. Sva tri ogranka MKSJ-a, Tužilaštvo, Sekretarijat i veća, saglasili su se da će upotreba softvera "Sanction" ubrzati sudske postupke. Tako je 2003. u sve tri sudnice instalirana dodatna tehnologija, za šta je utrošeno 58.000 američkih dolara, kako bi se omogućila elektronska prezentacija dokaza. Elektronska prezentacija dokaza putem sistema "Sanction" podjednako je dostupna braniocima, pa je osoblje Tužilaštva obučilo branioce za upotrebu tog softvera. Upotreba sistema "Sanction" je dovela do značajnih ušteda Jedinice za podršku suđenja Tužilaštva, koja sada troši znatno manje papira i znatno manje fotokopira nego u prošlosti.

12. Što je još značajnije, prezentacija dokaznih predmeta putem sistema "Sanction" znatno ubrzava postupke pred ovim Međunarodnim sudom. Na primer, veštak optužbe dr Patrick Treanor nedavno je svedočio u predmetu Krajišnik, predmet br. IT-00-39-T. Dr Treanor je tokom svog svedočenja koristio 220 dokaznih predmeta i 58 snimaka presretnutih komunikacija, što je sve, uz pomoć sistema "Sanction", okončano za četiri dana. Da je dr Treanor prezentirao ove dokaze koristeći se starom metodom "štampanog materijala", njegovo svedočenje bi danima duže trajalo. Prema najsuzdržanijoj proceni koju mogu izneti, elektronskom prezentacijom dokaza štedi se dvadeset posto vremena provedenog u sudnici. Ta brojka je verovatno viša kod složenijih predmeta koji obuhvataju veće količine dokaznih predmeta. Pored toga, dokazni predmeti prezentirani elektronski mogu se sačuvati na kraju svakog "radnog dana u sudnici" na pretraživim CD ROM-ovima radi lakšeg pristupa strana u postupku i sudija.

Izjavljujem da je gorenavedeno istinito i tačno.

/potpis na originalu/
Robert William Reid,
zamenik šefa Istražnog odeljenja

Dana 23. novembra 2004.
U Hagu,
Holandija

^[1] Zahtev, str. 6.

^[2] Ranko Bugarski, "Jezik od mira do rata", Biblioteka Krug, Beogradski krug, 1994, stranica 58.

^[3] Prvi izveštaj Tužilaštva u vezi s obelodanjivanjem od 23. jula 2003; Drugi izveštaj Tužilaštva u vezi sa obelodanjivanjem od 9. februara 2004; Treći izveštaj optužbe u vezi s obelodanjivanjem od 12. jula 2004; Četvrti izveštaj Tužilaštva u vezi s obelodanjivanjem od 27. septembra 2004.

^[4] Tužilac protiv Vojislava Šešelja, "Nalog o prevodu dokumenata", predmet br. IT-03-67-PT, 6. mart 2003, str. 2. Pored materijala predviđenog pravilom 66(B), Pretresno veće je konstatovalo da, na osnovu Statuta, Pravilnika, kao i prakse Međunarodnog suda, opšti standard u pogledu prevoda dokumenata u pretpretresnoj fazi postupka nalaže da se optuženom, u svakom slučaju, stavi na raspolaganje sledeći materijal na jeziku koji razume:

(i) primerak Optužnice na osnovu člana 21(1) i člana 21(4)(a) Statuta i pravila 53bis(B), u kombinaciji sa pravilom 47(G) Pravilnika o postupku i dokazima;

(ii) kopija propratnog materijala koji je bio priložen uz Optužnicu podignutu protiv optuženog, kao i sve prethodne izjave koje je tužilac dobio od optuženog, bez obzira na to da li će se ti materijali predložiti kao dokazi na suđenju, kao što predviđa pravilo 66(A)(i) Pravilnika;

(iii) izjave svih svedoka (bilo štampani primerak bilo audio zapis) koje tužilac namerava da pozove da svedoče na suđenju i sve pismene izjave uzete u skladu sa pravilom 92bis, kao i izjave dodatnih svedoka optužbe kad se donese odluka da se ti svedoci pozovu, vidi pravilo 66(A)(ii) Pravilnika; i

(iv) pismene odluke i nalozi Pretresnog veća ili Žalbenog veća.

^[5] Ibid.

^[6] Taj sistem da se na Međunarodnom sudu koriste prevodioci čija je odgovornost da obezbede simultani prevod postupka na jeziku optuženog ispunjava uslove iz članova 21(4)(a) i 21(4)(f). Tužilac protiv Zejnila Delalića i drugih, "Odluka po zahtjevu odbrane za podnošenje dokumenata na jeziku optuženog", predmet br. IT-96-21-T (u daljem tekstu: Odluka u predmetu Delalić), 25. septembar 1996, par. 12.

^[7] Tužilac protiv Krajišnika, Usmena odluka, predmet br. IT-00-39-T, 30. jul 2004, prevod transkripta na str. 4994-4994, gde se u paragrafu 8 citira odluka u predmetu Delalić. Na suđenju u predmetu "Tuta/Štela", Pretresno veće je takođe zauzelo stav da svi dokumenti koji se predlažu za uvrštavanje u spis moraju biti dostupni na jeziku koji optuženi razume. Tužilac protiv Mladena Naletilića zvanog Tuta i Vinka Martinovića zvanog Štela, "Odluka po zahtjevu odbrane koji se odnosi na prijevod svih dokumenata", predmet br. IT-98-34-T, 18. oktobar 2001. Treba napomenuti da jedno Pretresno veće jeste smatralo da opšti standard u pogledu prevoda dokumenata u pretpretresnoj fazi postupka obuhvata ekskulpatorni materijal koji Tužilaštvo obelodanjuje u skladu sa pravilom 68. Tužilac protiv Paška Ljubičića, "Odluka po zahtjevu branioca za prijevod svih dokumenata", predmet br. IT-00-41-PT, 20. novembar 2002, str. 3.

^[8] Tužilac protiv Miroslava Kvočke i drugih, "Odluka po zahtjevu Zorana Žigića za prijevod dokumenata", predmet br. IT-98-30/1-A, 27. novembar 2002.

^[9] Statusna konferencija, 4. oktobar 2004, prevod transkripta na str. 283, V000-5068.

^[10] Na primer, predsedavajući sudija je 29. oktobra 2003. pokušao da ubedi optuženog da nauči da koristi kompjuter. Optuženi je odbio. Transkript na str. 157.

^[11] Videti komentare predsedavajućeg sudije Schomburga, 25. mart 2003, T. na str. 66, i predsedavajućeg sudije Agiusa, 29. oktobar 2003, T. na str. 156.

^[12] Dana 29. oktobra 2003, T. na str. 157.

^[13] Dana 25. marta 2003, T. na str. 66.

^[14] Ibid.

^[15] Ako treba, Tužilaštvo može da obezbedi optuženom dodatnu obuku za rad na kompjuteru.

^[16] Dana 17. februara 2004, T. na str. 190.

^[17] Ibid.

^[18] U "Nalogu o prevodu dokumenata", Pretresno veće je zauzelo stav da su izjave svedoka, "bilo štampani primerak bilo audio zapis", često obelodanjivane optuženima na ovom Međunarodnom sudu. Str. 2, par. (c).