|
MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD Predmet br. IT-02-54-T PRED PRETRESNIM VEĆEM U sastavu:
Sekretar: g. Hans Holthuis Datum: 6. februar 2003. TUŽILAC OPSERVACIJE AMICI CURIAE O "PREDLOGU OPTUŽBE ZA FORMALNO PRIMANJE NA ZNANJE ČINJENICA O KOJIMA JE VEĆ PRESUĐENO" PODNETOM 12. DECEMBRA 2002.
1. U "Predlogu optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je već presuđeno" [1] (dalje u tekstu: predlog optužbe) Tužilaštvo traži od Pretresnog veća da na osnovu pravila 94(B) formalno primi na znanje činjenice popisane u Dodatku A predloga. Dodatak sadrži 482 [2] predložene činjenice, koje se odnose na sledeće predmete:
Pravna analiza 2. Formalno primanje na znanje već je dugo ustaljeno u mnogim pravnim sistemima kao način da se neke činjenice tretiraju kao dokazane iako o njima nisu izvođeni dokazi. Tradicionalni doseg formalnog primanja na znanje kao oruđa pravosudne ekonomije pretpostavlja da se formalno uzima na znanje "ono što razumne osobe u dotično vreme i na dotičnom mestu smatraju da je neosporivo, bilo zato što je opštepoznato, bilo na osnovu izvora čija je istinitost neosporiva a koji su lako dostupni osobama koje se nalaze u situaciji članova veća tog suda." [3] U Pravilniku o postupku i dokazima (dalje u tekstu: Pravilnik) MKSJ-a, pravilo 94 proširuje tradicionalni doseg formalnog primanja na znanje i pretresnim većima dozvoljava da formalno prime na znanje "činjenice o kojima je presuđeno ili pismeni dokazni materijal" iz drugih postupaka pred Međunarodnim sudom. 3. Pravilo 94 glasi:
4. Prema pravilu 94, postoje četiri slučaja u kojima se činjenice mogu formalno primiti na znanje:
Pitanje koje proizilazi iz ovog predloga optužbe ulazi u kategoriju (iv). Praksa Međunarodnog suda 5. U nastavku dajemo pregled najznačajnije sudske prakse MKSJ-a. Formalno primanje na znanje uglavnom je korišćeno u slučaju činjenica o kojima su se složile obe strane u datom predmetu. [4] Osim u ovakvim slučajevima, do sada su se pretresna veća retko koristila ovim principom, usvojivši uzak i ograničen pristup formalnom primanju na znanje. [5] (a) Činjenice o kojima je već presuđeno 6. U predmetu Tužilac protiv Kupreškića, Pretresno veće je napomenulo da, što se tiče definicije "činjenica o kojima je presuđeno", "samo činjenice iz presude protiv koje nije uložena žalba ili po kojima je zaključen žalbeni postupak mogu se uistinu smatrati "činjenicama o kojima je presuđeno" u smislu pravila 94(B). [6] U nedavnoj odluci u predmetu Tužilac protiv Miloševića, Pretresno veće je smatralo da "neka činjenica, da bi bila prihvatljiva na osnovu pravila 94(B) Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda (u daljem tekstu: Pravilnik), mora biti istinski presuđena a ne zasnovana na sporazumu među stranama u prethodnim postupcima, kao što je to slučaj sa dogovorenim činjenicama koje čine osnovu sporazuma o izjašnjavanju o krivici". [7] (naglasak dodat) (b) Tužilac protiv Simića i drugih 7. U predmetu Simić, [8] Pretresno veće koje su sačinjavali časni sudije May (predsedavajući), Robinson i Bennouna, rešavalo je po pretpretresnom podnesku optužbe kojim se tražilo od Veća da formalno primi na znanje međunarodni karakter sukoba u Bosni i Hercegovini. Optužba je svoj predlog zasnivala na pravilu 94(A) i 94(B). Razmatrajući predlog, Pretresno veće je ocenilo da je "svrha formalnog primanja na znanje pravosudna ekonomičnost" i da "pravilo 94 treba interpretirati tako da obuhvata činjenice o kojima se ne može razumno sporiti, i da treba održati ravnotežu između pravosudne ekonomičnosti i prava optuženih na pravično suđenje". [9] Ovaj pristup Pretresnog veća je u skladu sa logikom koja leži u osnovi pojma formalnog primanja na znanje kako se ovaj primenjuje u većini pravnih sistema. 8. Nadalje, Pretresno veće je smatralo da "imajući na umu sudsku praksu o obavezujućem karakteru zaključaka drugih pretresnih veća o međunarodnom karakteru sukoba, ovi zaključci nemaju obavezujuću snagu, osim između strana u konkretnom predmetu ("effet relatif de la chose jugée", na francuskom), da su okolnosti svakog predmeta različite i da u vezi sa kontroverznim pitanjem prirode sukoba koja uključuje interpretaciju činjenica obe strane moraju imati mogućnost da izlože svoje argumente i dokaze o njima". [10] Nadalje, Pretresno veće je smatralo da je pravilo 94 "zamišljeno da obuhvati činjenice a ne pravne posledice koje iz njih proizlaze" te da pretresno veće "može formalno primiti na znanje samo činjenične nalaze ali ne i njihovu pravnu kvalifikaciju". 9. Veće nije formalno primilo na znanje međunarodni karakter sukoba, ali jeste primilo na znanje, proprio motu, proglašenje nezavisnosti Bosne i Hercegovine od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 6. marta 1992. i priznanje tog proglašenja od strane Evropske zajednice i Sjedinjenih Država, kao "opštepoznate činjenice" iz potpravila 94(A). (ii) Tužilac protiv Kvočke i drugih 10. U predmetu Kvočka, Tužilaštvo je podnelo predlog kojim se od Pretresnog veća traži da formalno uzme na znanje 583 paragrafa iz presuda u predmetima Tužilac protiv Duška Tadića i Tužilac protiv Zejnila Delalića. U predmetu Kvočka, strane su prihvatile da je "u interesu pravde, a naročito u interesu ekspeditivnijeg odvijanja suđenja, da se formalno prime na znanje činjenice sadržane u 444 od 583 paragrafa iz predmeta Tadić i Čelebići koje je navela optužba ... budući da bi to strane oslobodilo tereta da izvode dokaze po neosporenim pitanjima vezano za istorijski kontekst, geografski položaj te vojnu i administrativnu situaciju u opštini Prijedor ..." Pretresno veće je na osnovu pravila 94 formalno primilo na znanje 444 činjenice o kojima su se strane složile. 11. Pretresno veće u predmetu Kvočka je smatralo da, "iako se pravilo 94 Pravilnika odnosi samo na formalno primanje na znanje činjenica i dokumentarnih dokaza, ni u Statutu ni u Pravilniku ne postoji nijedna odredba koja bi Veću zabranila, pod uslovom da su prava optuženih u potpunosti ispoštovana, izvođenje pravnih zaključaka za koje smatra da proizlaze iz činjenica za koje Veće smatra da su već utvrđene." Pretresno veće je zatim iz prihvaćenih činjenica izvelo pravne zaključke. [11] 12. Predlog optužbe koji je podnet u predmetu Milošević poziva se na predmet Kvočka u kojem je Pretresno veće "ustanovilo valjanost formalnog primanja na znanje činjenica o kojima je već presuđeno u predmetu Tadić, uključujući i one koje su navedene u Dodatku, i formalno je primilo na znanje više od 400 činjenica koje je predložila optužba ... Stoga je ovaj Međunarodni sud prihvatio da formalno primi na znanje činjenice o kojima je već presuđeno." [12] U podnesku amici curiae, pozivanje na predmet Kvočka mora se staviti u pravi kontekst. U predmetu Kvočka [13] postojao je jasan dogovor između strana o izvesnim činjenicama o kojima je presuđeno. U ovom predmetu takvog dogovora nema, budući da g. Milošević nije bio spreman da se upušta u bilo kakav dijalog s optužbom. (iii) Tužilac protiv Sikirice i drugih 13. U predmetu Sikirica, [14] Tužilaštvo je podnelo podnesak u kom predlaže da se formalno primi na znanje 561 činjenica iz presuda Tadić i Čelebići. Odbrana Došena i Sikirice pristala je na 64 od 561 činjenice, a odbrana Kolundžije pristala je na 101 od 561 činjenice. Pretresno veće je odobrilo zahtev optužbe samo u pogledu 45 činjenica o kojima su se strane složile.14. Pri utvrđivanju koje od 561 činjenice treba formalno primiti na znanje, Pretresno veće je bilo mišljenja da "može uzeti na znanje samo činjenice koje se realno ne mogu osporiti i da činjenice koje su podložne interpretaciji ili pravnoj klasifikaciji nisu prihvatljive shodno pravilu 94". [15] Pretresno veće je takođe zaključilo da je uputno da se "uzmu na znanje činjenice o kojima su se strane složile" i potvrdilo da "pretresno veće ne obavezuju odluke nekog drugog pretresnog veća, te da nije svrha pravila 94(B) da u ovoj fazi postupka dozvoli donošenje zaključaka o spornim pravnim pitanjima ... svrha pravila 94(B) je da se suze sporna činjenična pitanja u nekom postupku". 15. U podnesku amici curiae izneti su sledeći principi koji su se iskristalisali iz sudske prakse:
Argumenti 16. Amici curiae smatraju da bi predlog optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je presuđeno trebalo odbaciti in toto, iz sledećih razloga:
17. Ako je, uprkos argumentima iznetim u paragrafu 16, Pretresno veće ipak rešeno da formalno primi na znanje neke od predloženih činjenica o kojima je presuđeno, amici curiae iznose sledeće opservacije:
Traženo pravno sredstvo 18. Amici curiae smatraju da predlog optužbe za formalno primanje na znanje valja odbaciti in toto iz razloga navedenih u paragrafu 16. U suprotnom, amici curiae ističu opservacije navedene u paragrafu 17.
DODATAK A Predložene činjenice o kojima je presuđeno, usaglašene između strana u predmetu Tužilac protiv Kunarca 1. U predmetu Kunarac i drugi, strane su prihvatile više činjenica, koje je predložila optužba shodno pravilu 65ter(E)(ii). [27] Među prihvaćenim činjenicama bile su sledeće:
Odbrana je, međutim, navela da se njeno prihvatanje ograničava samo na opštinu Foča. 2. Činjenice o kojima je presuđeno br. 372 i 374 koje je predložila optužba glase:
3. Predložene činjenice koje su gore navedene uzete su iz paragrafa 567 i 570 prvostepene presude u predmetu Kunarac. 4. U paragrafu 567 presude stoji:
5. Paragraf 570 glasi:
5. Tekst činjenica 372 i 374 koji je u kurzivu uzet je iz sporazuma između strana u predmetu Kunarac. O tim činjenicama nije "doista presuđeno", pa stoga drugo pretresno veće ne može formalno da ih primi na znanje. MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD predmet br. IT-96-23-PT PRED PRETRESNIM VEĆEM U sastavu:
Sekretar: Dorothee de Sampayo Garrido-Nijgh Datum: 1. februar 2000. TUŽILAC Tužilaštvo: Odbrana optuženog: MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD
TUŽILAC Predmet br. IT-96-23-PT PODNESAK OPTUŽBE O SPORNIM I NESPORNIM PITANJIMA 1. Shodno Nalogu o rasporedu Pretresnog veća od 22. decembra 1998. u pogledu optuženog Dragoljuba Kunarca, tužilac je 8. februara 1999. podneo "Podnesak optužbe o činjenicama koje je odbrana prihvatila". 2. Nakon toga je, 2. avgusta 1999, uhapšen optuženi Radomir Kovač. Sudija Vohrah je 3. septembra 1999. potvrdio izmenjenu optužnicu protiv oba optužena, datiranu 27. avgusta 1999. 3. U skladu sa pravilom 65ter(E)(ii), Tužilaštvo ovim podnosi "Činjenice o kojima su se strane složile i ostala nesporna pitanja" (u prilogu). Na mestima gde je postignut generalni sporazum, ali postoje neslaganja oko detalja, to je naznačeno. 4. Nadalje, sastanci između Tužilaštva i branilaca kako Dragoljuba Kunarca tako i Radomira Kovača održani shodno pravilu 65ter(E)(v) imali su za posledicu to da su se strane složile da nijedan od optuženih neće osporavati autentičnost propratnih materijala niti autentičnost i prihvatljivost prethodno podnesenog spiska dokaznih predmeta optužbe. 5. U skladu sa pravilom 65ter(E)(iii), optužba podnosi "Pravna i činjenična pitanja koja ostaju sporna" (u prilogu). 6. Budući da je branilac optuženog Radomira Kovača pristao na to da Tužilaštvo održi razgovor s njegovim klijentom nekog još neodređenog datuma pre suđenja, u te podneske mogu da se unesu dodaci nakon razgovora. /potpis na originalu/ Dana 1. februara 2000. Činjenice o kojima su se strane složile
i druga nesporna pitanja 1. Odbrana i optužba se slažu da je od aprila 1992. pa najmanje do februara 1993. na području Foče postojao oružani sukob. 2. Odbrana i optužba se slažu da su strane u oružanom sukobu bile, s jedne strane, uglavnom sastavljene od bosanskih Srba, a s druge strane, uglavnom sastavljene od bosansko-muslimanskih snaga. 3. Odbrana i optužba se slažu da su grad Foča i opština Foča bili na teritoriji Bosne i Hercegovine. U januaru 1994. Foča je preimenovana u Srbinje te se sada nalazi na teritoriji Republike Srpske, jednog od entiteta u Bosni i Hercegovini. 4. Odbrana i optužba se slažu da je u sklopu oružanog sukoba sportska dvorana "Partizan" u Foči služila kao privremeni centar za žene i decu. Odbrana tvrdi da je to bio sabirni centar. Optužba je stava da je bila reč o zatočeničkom centru. 5. Odbrana i optužba se slažu da se Sportska dvorana "Partizan" nalazi u centru Foče, pored zgrade SUP-a i zgrade opštine. 6. Odbrana prihvata da ovaj Međunarodni sud ima stvarnu nadležnost po članu 1, članu 3 i članu 5 Statuta MKSJ-a. 7. Odbrana prihvata da su događaji opisani u optužnici koji se stavljaju na teret optuženima, Dragoljubu Kunarcu i Radomiru Kovaču, ako su se dogodili, uglavnom, ali ne uvek, naneli žrtvama velike patnje. 8. Optužba i odbrana se slažu da su optuženi, Dragoljub Kunarac i Radomir Kovač, sve vreme relevantno za optužnicu bili dužni da se pridržavaju zakona ili običaja koji regulišu vođenje rata. 9. Optužba i odbrana se slažu da su sve vreme relevantno za optužnicu na snazi bili sledeći vojni dokumenti:
Pitanja o kojima se složio optuženi Dragoljub Kunarac 1. Optu¾eni se zove Dragoljub Kunarac. 2. Optuženog Dragoljuba Kunarca takođe zovu Žaga i Dragan Kunarac. 3. Optuženi Dragoljub Kunarac bio je na području Foče najmanje od 6. juna 1992. do najmanje februara 1993, s tim da je povremeno navraćao u Tivat u Crnoj Gori. 4. Optuženi Dragoljub Kunarac bio je vojnik u vojsci bosanskih Srba (VRS). 5. Optuženi Dragoljub Kunarac predvodio je grupu vojnika, među kojima su bili Crnogorci, u sklopu mesne brigade. To je bila stalna grupa od otprilike 15 vojnika, ali su se pojedini vojnici u sastavu grupe menjali. Za svaki pojedini zadatak optuženi Kunarac bi odabrao četiri do pet vojnika. 6. Najmanje četiri vojnika iz Crne Gore, među kojima su bili Dragomir "Gaga" Vuković i Kontić, živeli su u ulici Osmana Đikića 16. Ta kuća je takođe služila kao okupljalište za druge vojnike, a optuženi Kunarac je imao slobodan pristup. 7. Optuženi Dragoljub Kunarac je imao slobodan pristup u školu u Kalinoviku. Optužba ne osporava da je pre ulaska morao da se najavi i dobije dozvolu, tj. da se javi stražarima. 8. Optuženi Dragoljub Kunarac prihvata da je jednom prilikom krajem septembra 1992. bio u Karamanovoj kući, gde je video FWS-87 i D.B. On tvrdi da je FWS-87 odveo na tavan, gde je bio nasamo sa njom i gde ju je delimično svukao. 9. Optuženi Dragoljub Kunarac je FWS-191 i FWS-186 upoznao u Trnovačama. Odbrana tvrdi da je tek tada saznao da su one dovedene iz škole u Kalinoviku i da su ih doveli Radulović, Kontić i Vuković. Optužba tvrdi da je Kunarac sam odveo žene iz škole u Kalinoviku i to pre tog datuma. 10. Optuženi Dragoljub Kunarac prihvata da je između 9. avgusta i 12. septembra 1992. u barem četiri ili pet navrata bio u kući u Trnovačama, gde je video FWS-186 i FWS-191. 11. Optuženi Dragoljub Kunarac kontaktirao je majku FWS-191 i preneo joj poruku od ćerke. Takođe je primio paket od majke i dostavio ga FWS-191. 12. Optuženi Dragoljub Kunarac je D.B. i FWS-75 prebacio iz dvorane "Partizan" u kuću u Ulici Osmana Đikića 16. Odbrana tvrdi da se to dogodilo ujutro 3. avgusta 1992. i da je to bilo prvi put da je Kunarac bio u dvorani "Partizan". Optužba je stava da se to dogodilo uveče 2. avgusta 1992. i da to nije bilo prvi put da je Kunarac bio u "Partizanu". 13. Optuženi Dragoljub Kunarac je 3. avgusta 1992. prebacio FWS-75, D.B. i još jednu ženu u Miljevinu, gde ih je ostavio u kafiću Pere Eleza. Zatim je otišao u Rogoj. 14. Optuženi Dragoljub Kunarac video je FWS-205 u kući Zdravka Vasiljevića. Odbrana tvrdi da je to bilo 14. ili 15. avgusta 1992, dok optužba navodi da se to desilo 29. avgusta 1992. 15. Optuženi Dragoljub Kunarac ne poriče da je u Ulici Osmana Đikića 16 bilo eventualnih silovanja, ali poriče da ih je on počinio, kao i da je znao da se takvo šta možda dogodilo pre 3. avgusta 1992. 16. Optuženi Dragoljub Kunarac ne osporava mogućnost da je u hotelu "Zelengora" eventualno došlo do seksualnog nasilja, ali poriče da ga je on počinio, kao i da je znao za njega. 17. Optuženi Dragoljub Kunarac ne osporava mogućnost da je FWS-101 bila u Ulici Osmana Đikića 16, ali poriče da ju je on tamo video. 18. Optuženi Dragoljub Kunarac ne poriče da je u Karamanovoj kući u Miljevini eventualno došlo do silovanja, ali poriče da ih je on počinio, kao i da je imao ikakvih saznanja o tim silovanjima pre 8. ili 11. avgusta 1992. 19. Optuženi Dragoljub Kunarac priznaje da je imao polni odnos sa D.B. Optužba tvrdi da se to dogodilo kako je opisano u optužnici, dok odbrana tvrdi da je to bilo onako kako je to optuženi opisao u svojoj izjavi istražiteljima MKSJ-a. 20. Optuženi Dragoljub Kunarac ne osporava sadržaj, dobrovoljni karakter ni prihvatljivost dveju izjava koje je dao istražiteljima MKSJ-a. Obe izjave su snimljene na video-traku. 21. Optužba ne osporava da je optuženi Dragoljub Kunarac učestvovao kao vojnik u barem nekim od bitaka na prevoju Rogoj. 22. Lica koja su boravila u sportskoj dvorani "Partizan" bila su civili. 23. FWS-48, FWS-50, FWS-75, FWS-87, FWS-95, FWS-183, FWS-101, FWS-186, FWS-191, D.B. i J.G. su bile civili. Pitanja o kojima se složio optuženi Radomir Kovač 1. Optuženi se zove Radomir Kovač. 2. Optuženi Radomir Kovač ima i nadimak Klanfa. 3. Optuženi Radomir Kovač je bio na području Foče od oktobra 1992. do najmanje februara 1993. 4. Optuženi Radomir Kovač je bio vojnik u vojsci bosanskih Srba (VRS). 5. FWS-75, FWS-87, A.B. i A.S. su bile civili. Pravna i činjenična pitanja koja ostaju
sporna 1. Optuženi poriče da su incidenti navedeni u optužnici bili deo rasprostranjenog, masovnog ili sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva. 2. Optuženi poriče da je iz sportske dvorane "Partizan" izvodio devojke i žene kako bi nad njima vršio seksualno nasilje, kao i to da je znao da vojnici iz njegove jedinice izvode te devojke ili žene radi seksualnog nasilja. 3. Optuženi poriče da je silovao svedokinju FWS-87 u Karamanovoj kući u Miljevini. 4. Optuženi poriče da je odvodio devojke ili žene iz osnovne škole u Kalinoviku i prebacivao ih u Foču. 5. Optuženi poriče silovanje više devojaka u napuštenoj kući Halida Čedića u Trnovačama. 6. Optuženi poriče silovanje i pljačku svedokinje FWS-183. 7. Optuženi poriče odgovornost nadređenog za incidente navedene u optužnici, definisanu članom 7(3) Statuta. VEZANO ZA OPTUŽENOG RADOMIRA KOVAČA 1. Optuženi poriče da su incidenti navedeni u optužnici bili deo rasprostranjenog, masovnog ili sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva. 2. Optuženi poriče da je počinio bilo koje od krivičnih dela za koja se tereti u optužnici ili imao ikakva saznanja o tim delima. MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD Predmet br. IT-96-23-PT Predmet IT-96-23/1-PT PRED PRETRESNIM VEĆEM U sastavu: sudija Florence Ndepele Mwachande Mumba, predsedavajuća sudija David Hunt sudija Fausta Pocar Sekretar: gđa Dorothee de Sampayo Garrido Nijgh Datum: 8. mart 2000. TUŽILAC Tužilaštvo: Odbrana optuženog: MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD
TUŽILAC Predmet br. IT-96-23-PT Predmet IT-96-23/1-PT PODNESAK OPTUŽBE O PRIHVAĆENIM
ČINJENICAMA I SPORNIM PITANJIMA 1. Tužilaštvo je 1. februara 2000. podnelo "Podnesak optužbe o prihvaćenim činjenicama i spornim pitanjima" vezano za optužene Dragoljuba Kunarca i Radomira Kovača, kako je predviđeno pravilom 65ter(E)(ii). 2. Pretresno veće je 15. februara 2000. odobrilo zahtev optuženog Zorana Vukovića da se njegov predmet spoji sa predmetom saoptuženih Kunarca i Kovača, s tim da bi suđenje počelo 20. marta 2000. 3. Na pretpretresnoj konferenciji 2. marta 2000, Pretresno veće je tražilo od optužbe da podnese dokument o spornim činjenicama o kojima je postignut sporazum između Tužilaštva i optuženog Zorana Vukovića. [28] Branilac g. Vukovića je takođe potvrdio da se njegov klijent složio sa stipulacijama koje su već prihvatili njegovi saoptuženi Kunarac i Kovač. [29] 4. Shodno tome, Tužilaštvo ovim podnosi "Činjenice o kojima su se strane složile i druga nesporna pitanja" i "Pravna i činjenična pitanja koja ostaju sporna" vezano za optuženog Zorana Vukovića (u prilogu). Na mestima gde je postignut generalni sporazum, ali postoje neslaganja oko detalja, to je naznačeno. /potpis na originalu/ Dana 8. marta 2000. Činjenice o kojima su se strane složile i druga nesporna
pitanja 1. Odbrana i optužba se slažu da je od aprila 1992. pa najmanje do februara 1993. na području Foče postojao oružani sukob. 2. Odbrana i optužba se slažu da su strane u oružanom sukobu bile, s jedne strane, uglavnom sastavljene od bosanskih Srba, a s druge strane, uglavnom sastavljene od bosansko-muslimanskih snaga. 3. Odbrana i optužba se slažu da su grad Foča i opština Foča bili na teritoriji Bosne i Hercegovine. U januaru 1994. Foča je preimenovana u Srbinje te se sada nalazi na teritoriji Republike Srpske, jednog od entiteta u Bosni i Hercegovini. 4. Odbrana i optužba se slažu da je u sklopu oružanog sukoba sportska dvorana "Partizan" u Foči služila kao privremeni centar za žene i decu. Odbrana tvrdi da je to bio sabirni centar. Optužba je stava da je bila reč o zatočeničkom entru. 5. Odbrana i optužba se slažu da se Sportska dvorana "Partizan" nalazi u centru Foče, pored zgrade SUP-a i zgrade opštine. 6. Odbrana prihvata da ovaj Međunarodni sud ima stvarnu nadležnost po članu 1, članu 3 i članu 5 Statuta MKSJ-a. 7. Odbrana prihvata da su događaji opisani u optužnici koji se stavljaju na teret optuženom Zoranu Vukoviću, ako su se dogodili, uglavnom, ali ne uvek, naneli žrtvama velike patnje. 8. Optužba i odbrana se slažu da je optuženi Zoran Vuković sve vreme relevantno za optužnicu bio dužan da se pridržava zakona ili običaja koji regulišu vođenje rata. 9. Optužba i odbrana se slažu da su sve vreme relevantno za optužnicu na snazi bili sledeći vojni dokumenti:
Pravna i činjenična pitanja koja ostaju sporna VEZANO ZA OPTUŽENOG ZORANA VUKOVIĆA 1. Optuženi poriče da su incidenti navedeni u optužnici bili deo rasprostranjenog, masovnog ili sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva. 2. Optuženi poriče da je počinio bilo koje od krivičnih dela za koja se tereti u optužnici ili imao ikakva saznanja o tim delima. DODATAK B 1. Sledeće predložene činjenice o kojima je presuđeno su ili (i) parafrazirane ili redigovane na neprimeren način, (ii) izvučene iz konteksta i/ili (iii) odstupaju od formulacije Pretresnog veća u prvostepenoj presudi. Predložene činjenice o kojima je presuđeno:
[1] Podnetom 12. decembra 2002. [2] Nedostaju činjenice 132 do 150, zaključno sa tim brojem iz prijedloga optu`be. [3] Bennett (1971), CCC (2nd) 55. Tačna formulacija principa koji regulišu primenu formalnog primanja na znanje u kontekstu nacionalnih pravosuđa varira, iako mu je doseg uglavnom sličan. U Velikoj Britaniji, doktrina formalnog primanja na znanje može se primeniti na činjenice koje su toliko notorne, odnosno tako belodano tačne, ili se mogu dokazati pozivanjem na lako dostupan i autoritativan izvor, da je dokaz njihovog postojanja nepotreban (Archbold Criminal Pleading). U Sjedinjenim Državama, Savezni pravilnik o dokazima predviđa da činjenice koje se ne mogu razumno osporavati mogu formalno da se uzmu na znanje ako su "(i) opštepoznate na području nadležnosti suda pred kojim se vodi postupak ili se (ii) mogu tačno i lako utvrditi iz "pouzdanih izvora, čija istinitost se ne može razumno dovoditi u pitanje". (Vidi Evidence - State and Federal Rules, Rothstein, Reader and Crump, Federal Rules of Evidence 201). [4] Tužilac protiv Kvočke i drugih, Odluka o formalnom primanju na znanje od 8. juna 2000. (dalje u tekstu: odluka u predmetu Kvočka). Tužilac protiv Sikirice i drugih, Odluka po zahtevu optužbe za formalno primanje na znanje činjenica o kojima je presuđeno, od 27. septembra 2000. (dalje u tekstu: odluka u predmetu Sikirica). [5] Tužilac protiv Simića i drugih, Odluka po pretpretresnom podnesku optužbe kojim se traži da Pretresno veće formalno primi na znanje međunarodni karakter sukoba u Bosni i Hercegovini, od 25. marta 1999. (dalje u tekstu: odluka u predmetu Simić); Tužilac protiv Kupreškića i drugih, Odluka po predlogu Drage Josipovića, Zorana Kupreškića i Vlatka Kupreškića da se prihvate dodatni dokazi u skladu s pravilom 115 i o formalnom primanju na znanje činjenica o kojima je već presuđeno u skladu s pravilom 94(B), od 8. maja 2001. [6] Tužilac protiv Kupreškića i drugih, Odluka po prijedlogu Drage Josipovića, Zorana Kupreškića i Vlatka Kupreškića da se prihvate dodatni dokazi u skladu s pravilom 115 i o formalnom primanju na znanje činjenica o kojima je već presuđeno u skladu s pravilom 94(B), od 8. maja 2001, par. 6. [7] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, Odluka po zahtevu optužbe da se formalno prime na znanje presuđene činjenice relevantne za opštinu Brčko, str. 3. [8] Vidi odluku u predmetu Simić koja je citirana u fusnoti 4. [9] Odluka u predmetu Simić, str. 3. [10] Ibid. [11] Pretresno veće je izvelo sledeće zaključke: da je "u vreme i na mestima na koja se odnosi optužnica postojao oružani sukob u okviru kojeg je vođen sistematski i masivni napad protiv muslimanskog i hrvatskog civilnog stanovništva, kao i da postoji veza između ovog oružanog sukoba i sistematskog i masivnog napada na civilno stanovništvo i postojanja logora Omarska, Keraterm i Trnopolje, kao i zlostavljanja zatočenika u njima". Presudivši da se na osnovu ovih činjenica mogu izvući izvesni pravni zaključci, ne izgleda da se Veće udaljilo od odluke u predmetu Simić. Štaviše, kad je reč o predmetu Kvočka, sporazum strana o činjenicama o kojima je presuđeno u prethodnim predmetima svodio se na dogovor odnosno izjavu o stvarima koje nisu sporne. Jednom kad su se strane složile o određenim činjenicama sadržanim u prethodnim presudama Međunarodnog suda, ništa nije sprečavalo Pretresno veće da iz tih činjenica izvuče pravne zaključke. [12] Predlog optužbe, par. 16. [13] I na kraju, još jedan zanimljiv element iz odluke u predmetu Kvočka jeste karakter činjenica o kojima su se strane sporazumele. U odluci se kaže da se mnoge neosporene činjenice u tom predmetu odnose na "istorijski kontekst, geografski položaj, vojnu i administrativnu situaciju u opštini Prijedor". U Sjedinjenim Državama, Savezni pravilnik o dokazima dozvoljava formalno primanje na znanje činjenica koje se, iako nisu opštepoznate, mogu proveriti u izvorima čija se tačnost ne može razumno osporiti ni dovesti u pitanje. Ova kategorija obuhvata brojna i različita pitanja, među kojima su geografske, statističke, istorijske, verske i političke činjenice. [14] Vidi fusnotu 3. [15] Odluka u predmetu Sikirica, str. 4. [16] Odluka u predmetu Simić, str. 3. [17] Odluka u predmetu Sikirica, str. 4. [18] Odluka u predmetu Simić, str. 3; odluka u predmetu Sikirica, str. 4. [19] Ovaj citat je iz predmeta Tužilac protiv Semanze pred Međunarodnim krivičnim sudom za Ruandu. Decision on the Prosecutor's Motion for Judicial Notice and Presumptions of Fact Pursuant to Rules 94 and 54, 3. novembar 2000, par. 41. [20] Odluka u predmetu Sikirica, str. 4; odluka u predmetu Simić, str. 3. [21] Odluka u predmetu Simić, str. 3; odluka u predmetu Sikirica, str. 4. [22] Odluka u predmetu Sikirica, str. 4. [23] Vidi odluku u predmetu Simić i odluku u predmetu Kvočka, kako je gore citirano. [24] Predlog optužbe, fusnota 9. [25] Za sve činjenice proverene su reference na prvostepenu presudu koje je dala optužba. Utvrđeno je da je optužba navela više pogrešnih referenci za predložene činjenice o kojima je presuđeno. Valja uočiti sledeće: predložena činjenica (PČ) 83 odnosi se na PT 79 a ne PT 78; PČ 84 odnosi se na PT 79 a ne PT 78; PČ 130 i 131 su identične; PČ 173 odnosi se na PT 133 a ne PT 135; PČ 440 odnosi se na PKU 51, a ne PKU 52, a uz PČ 455 data je netačna referenca na PKU. [26] Predložene činjenice 79 i 81 formulisane su na sličan način kao dve činjenice koje su formalno primljene na znanje u odluci u predmetu Simić. U predmetu Simić, Pretresno veće je formalno primilo na znanje sledeće: (1) Bosna i Hercegovina proglasila je nezavisnost od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije dana 6. marta 1992.; (ii) Nezavisnost Bosne i Hercegovine kao države Evropska unija priznala je 6. aprila 1992, a Sjedinjene Države 7. aprila 1992. [27] Ti podnesci uvršteni su u Aneks A. Prosecution Submission Regarding Admissions and Contested Matters, 1. februar 2000; Prosecution Submission Regarding Admissions and Contested Matters regarding the Accused Zoran Vuković, 8. mart 2000; vidi Admissions by the Parties and other Matters Not in Dispute, par. 1 i 2. Vidi prvostepenu presudu u predmetu Kunarac, par. 12, fusnota 26. [28] Transkript, 2. mart 2000, str. 152-153. [29] Ibid, str. 153. [30] Ova predložena činjenica o kojoj je presuđeno ispravno se poziva na PT 81, ali ne odgovara formulaciji iz PČ99, koja činjenice smešta u drugačiji kontekst. [31] PKU, par. 571 govori o situaciji u kojoj su se Muslimani našli "pre nego što je oružani sukob započeo", tj. pre aprila 1992. (vidi PKU, par. 567), a ne "od aprila 1992." kako stoji u tekstu predložene činjenice o kojoj je presuđeno. Takođe, nije jasno šta u Aneksu Tužilaštva znači referenca "KRJ" uz predložene činjenice 389 i 390. |