MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 26. novembar 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Javni dokument

Uvod

1. Tužilaštvo je 24. novembra 2003. podnelo "Zahtev optužbe da se glavni iskaz svedoka C-057 prihvati u pismenom obliku u skladu s pravilom 89(F)". Tim zahtevom traži se da se u spis uvrsti izjava svedoka C-057 u pismenom obliku shodno relevantnim odredbama pravila 89 (F).^[1]

2. Tužilaštvo navodi da će ovaj svedok biti prisutan u sudnici da potvrdi istinitost izjave i bude unakrsno ispitan.

3. Argument koji Tužilaštvo iznosi u prilog zahtevu jeste da se predmetnom izjavom: (a) ne dokazuju dela i ponašanje optuženog;^[2] i (b) da je u interesu pravde da se dopusti izvođenje dokaza u skladu s pravilom 89(F).

Pravna analiza - pravilo 89(F)

4. Pravilo 89 (F) predviđa sledeće:

"Veće svedočenje svedoka može primiti usmeno ili, kad to dopuštaju interesi pravde, u pismenom obliku."

Za ovaj zahtev je relevantna nedavna Odluka Žalbenog veća o upotrebi pismenih izjava kao glavnih iskaza.^[3] U toj odluci bilo je reči o razlici između upotrebe pismenih izjava kao glavnih iskaza na osnovu pravila 89(F) i postupka na osnovu pravila 92 bis za prihvatanje izjava.^[4] U Odluci se naročito navodi da se primenom postupka na osnovu pravila 92 bis zamenjuje usmeni iskaz. Pravilo 89(F) može se primeniti na predlaganje pismene izjave svedoka kao glavnog iskaza, ako je u interesu pravde da se tako postupi. O tom pitanju treba da se odluči za svakog svedoka pojedinačno, ne uzimajući u obzir samo relevantne okolnosti nego i sam iskaz svedoka.^[5]

5. Žalbeno veće je takođe odlučilo da pitanja koja su pokrenuli amici curiae iznoseći argumente protiv primene pravila 89(F) na prihvatanje pismenih izjava kao glavnih iskaza mogu biti relevantna prilikom utvrđivanja da li će takve izjave, u interesu pravde, biti prihvaćene.^[6] Radi se o sledećim pitanjima:

(a) potrebi da Pretresno veće proceni kredibilitet svedoka prilikom glavnog ispitivanja;

(b) da bi dokazi optužbe bili prihvatani zdravo za gotovo, s tim da će biti provereni samo u unakrsnom ispitivanju;

(c) da bi izvođenje dokaza u vidu pismenih izjava bilo suprotno principu pravičnog i javnog suđenja.^[7]

Pored toga, ako se iskaz prihvati u ovom obliku, ostaje da se oceni njegova težina. Po mišljenju amici curiae, razlog za to je činjenica da Pretresno veće neće imati priliku da sasluša usmeni iskaz svedoka.^[8]

6. Po mišljenju amici curiae interesi pravde nalažu da se, kada je reč o primerenosti zahteva, svaka izjava procenjuje odvojeno. Kriterijum ne bi trebalo definisati jednostavno kao pitanje da li su dela i ponašanje optuženog (koje je ranije definisalo Pretresno veće)^[9] obuhvaćeni izjavom zbog čega bi tu izjavu trebalo saslušati viva voce. Pored toga, interesi pravde ne nalažu da jedini faktor koji treba uzeti u obzir bude zabrinutost tužioca u pogledu vremena koje mu je ostalo na raspolaganju za izvođenje dokaza. To je razlog kojim je ovaj zahtev motivisan, ali, prilikom razmatranja svakog zahteva, treba uzeti u obzir razloge u vezi s teškoćama koje se na taj način postavljaju pred optuženog. Činjenica da je Tužilaštvo samo odabralo način na koji će iskoristiti vreme koje mu je dato za izvođenje dokaza, ispitujući svoje svedoke, odnosno kategorije svedoka koje je pozvalo, ne bi trebalo da na nepravičan način oteža položaj optuženog u odnosu na izazove sa kojima se suočava u ovom predmetu.

7. Treba napomenuti da su gotovo svi svedoci koji tek treba da pristupe glavnom pretresu ključni za sporna pitanja. Neki svedoci možda neće neposredno govoriti o delima i ponašanju optuženog, ali njihovi iskazi mogu biti u bliskoj vezi, od ključne važnosti i odnositi se na sporna pitanja na osnovu kojih se može suditi o njegovoj krivičnoj odgovornosti. U takvim okolnostima, ne bi se moglo reći da je u interesu pravde da se dopusti primena procedure koja ide na štetu pravičnosti suđenja.

Pismena izjava - argumenti protiv prihvatanja na osnovu pravila 89(F)

8. Iz dosadašnjeg toka postupka jasno proizlazi da g. Milošević osporava upotrebu izjava kao neposrednih iskaza svedoka na ovom suđenju. Amici curiae su imenovani kako bi iznosili prigovore u vezi sa dokaznim materijalom koji su u pravilnom postupku na raspolaganju optuženom tokom postupka suđenja.^[10] Njihovi raniji argumenti su iznošeni u pismenom i usmenom obliku, kako bi se izneli najbitniji prigovori u ime optuženog.^[11]

C-057

9. Rezime ove izjave dat je u dodatku A.

10. Ovde se ne radi o dokazu koji se odnosi na dela i ponašanje optuženog. On nije u bliskoj vezi s navodima optužnice o aktivnostima optuženog. Međutim, radi se o ključnom dokazu koji se odnosi na sporna pitanja u ovom predmetu u vezi s dejstvima JNA i njenom umešanošću u sukob u istočnoj Slavoniji. Odnosi između JNA i paravojnih snaga koje su na tom području prouzrokovale zločine, razaranja i smrt predstavljaju centralno pitanje u ovom predmetu i za njih se optuženi tereti krivičnom odgovornošću. Tužilaštvo tvrdi da je optuženi dozvolio neograničeno vršenje navedenih radnji i doprineo stvaranju uslova u kojima je to bilo moguće. Izjava ovog svedoka u celini se odnosi na navedena pitanja.

11. Po mišljenju amici curiae, iskaz ovog svedoka treba saslušati viva voce sa direktnim ispitivanjem i unakrsnim ispitivanjem od strane optuženog.

Potpisano /potpis na originalu/
Steven Kay QC,
London
26. novembar 2003. /rukom ispisan datum/

^[1] Vidi "Odluku po interlokutornoj žalbi u vezi s prihvatanjem glavnih iskaza u pismenom obliku", koju je 30. septembra 2003. donelo Žalbeno veće.

^[2] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, Transkript, str. 27228 - Usmena odluka od 8. oktobra 2003. u vezi s uvrštavanjem u spis na osnovu pravila 89(F) pismene izjave svedoka optužbe Milana Milanovića.

^[3] "Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s prihvatanjem glavnih iskaza u pismenom obliku", od 30. septembra 2003.

^[4] Vidi paragrafe 16 i 18 Odluke.

^[5] Vidi Odluku, par. 21.

^[6] Vidi Odluku, par. 20.

^[7] Vidi Odluku, par. 20. Amici curiae pokrenuli su ova pitanja u paragrafima 14-17 podneska koji su uputili Žalbenom veću.

^[8] Vidi Odluku, par. 20.

^[9] Tužilac protiv Miloševića. Predmet br. IT-02-54-T. "Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis", od 21. marta 2002, paragraf 22. Vidi i Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T, Odluka od 7. juna 2002.

^[10] "Nalog kojim se poziva određivanje amici curiae", od 30. avgusta 2003.

^[11] "Replika amici curiae na zahtev Tužilaštva za prihvatanje glavnih iskaza svedoka optužbe u pismenom obliku", predmet br. IT-02-54-AR73.4, od 21. maja 2003; Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, transkript od 8. oktobra 2003. u vezi s uvrštavanjem u spis pismene izjave svedoka optužbe Milana Milanovića na osnovu pravila 89 (F).