MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 6. februar 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Javni dokument

Uvod

1. Dana 3. februara Tužilaštvo je podnelo Zahtev Tužilaštva da se u dokaze uvrsti izjava svedoka istražitelja Bernarda O'Donnella umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 54 i 92 bis(A). Ovo je prvi put da se obelodanjuje sadržaj svedočenja ovog svedoka.

2. Putem pismene izjave ovog svedoka 75 dokaznih predmeta s komentarima bilo bi uključeno u tezu Tužilaštva. Tužilaštvo takođe traži da se ova izjava prihvati kao dokaz na osnovu pravila 92 bis (A) bez unakrsnog ispitivanja od strane optuženog.

3. Tužilaštvo smatra da su ovi dokumenti važni i da se većina njih ne odnosi na dela i ponašanje optuženog, a tamo gde je to slučaj, svedok ne daje nikakav komentar o tome. Takođe se smatra da se radi o kumulativnim dokazima; o dokazima koji nisu u neposrednoj vezi s optuženim; da se ne može naći nijedan razlog zbog kojeg te dokumente ne bi trebalo prihvatiti kao dokaze; i da oni sami za sebe govore.

Pravna analiza

4. Dana 30. septembra 2003, Žalbeno veće je izdalo Odluku po interlokutornoj žalbi u vezi s prihvatanjem glavnih iskaza u pismenom obliku. U toj Odluci oni su objasnili razliku između procedure prema pravilu 92 bis, koja se primenjuje u zamenu za usmeno predočenje^[1], i prihvatanja dokaza prema pravilu 89 (F) koji mogu biti u pismenom obliku, ako je to u interesu pravde. Pretresno veće je prethodno izdalo nekoliko odluka u vezi s korišćenjem pravila 92 bis (A)^[2] i pravila 92 bis (D).^[3] Pretresno veće je takođe nedavno izdalo pismenu Odluku o uvrštavanju u spis transkripata umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 92 bis (D) u vezi s transkriptima koji se odnose na Foču.^[4] Pretresno veće je u svojoj Odluci^[5] posebno naglasilo da pravilo 92 bis (A)^[6] predviđa nekoliko faktora, ali ne sve, koji idu ili ne idu u prilog uvrštavanja u spis pismenih izjava i transkripata prema tom pravilu. Amici curiae se ovom prilikom pozivaju na glavne tačke u Odluci koje su relevantne za pitanja vezana za uvrštavanja pismene izjave u spis prema pravilu 92 bis:

(i) izjava mora biti podobna za prihvatanje u smislu da se ne odnosi na dela i ponašanje optuženog;

(ii) ako je izjava podobna za prihvatanje, treba razmotriti da li postoje razlozi zbog kojih bi Pretresno veće, koristeći svoja diskreciona ovlašćenja, odlučilo da je ne uvrsti u spis;

(iii) ako je izjava prihvatljiva, treba odlučiti da li tražiti prisustvo svedoka radi unakrsnog ispitivanja.^[7]

5. Pretresno veće je prethodno, tokom suđenja, razmatralo pitanje "dela i ponašanja optuženog" i dalo je usku definiciju tog izraza. Zauzet je stav da mu treba dati uobičajeno značenje koje se odnosi na postupke i vladanje optuženog, bez ikakvog maštovitog tumačenja.^[8] Pretresno veće je u svojoj Odluci^[9] u vezi sa transkriptima koji se odnose na Foču ponovilo distinkciju koju je napravilo Žalbeno veće^[10] između

(a) dela i ponašanja drugih lica koja su počinila zločine za koje je optuženi, kako se navodi u optužnici, lično odgovoran; što je podobno za prihvatanje; i

(b) dela i ponašanja optuženog, za koja se on tereti u optužnici i kojima se utvrđuje njegova odgovornost za dela i ponašanje tih drugih lica, što nije prihvatljivo prema pravilu.

6. Ova procedura se ne može koristiti da bi se ustanovilo sledeće:

(a) da je optuženi lično/fizički počinio zločin koji mu se stavlja na teret;

(b) da je planirao, poticao ili naložio [zločine];

(c) da je pomagao i (ili) podržavao;

(d) da je bio nadređen onima koji su počinili zločine;

(e) da je znao, ili da je imao razloga da zna da se njegovi podređeni upravo spremaju da počine zločine, koji se navode u optužnici, ili da su ih počinili;

(f) da nije preduzeo razumne korake kako bi sprečio takva dela ili kaznio one koji su ih počinili.

7. Korišćenje ove procedure u vezi s pitanjima koja se tiču udruženog zločinačkog poduhvata ograničeno je u situaciji u kojoj bi se transkript koristio kao dokaz bilo kakvog dela ili ponašanja kojim se dokazuje:

(a) da je on učestvovao u tom udruženom zločinačkom poduhvatu;

(b) da je delio potrebnu nameru s počiniocem zločina.

Stanje svesti optuženog se ne može dokazivati putem transkripta ako dati transkript dokazuje neko njegovo delo ili ponašanje. Međutim, u svrhu dokazivanja stanja njegove svesti, dela i ponašanje drugih mogu biti uvršteni u sudski spis putem procedure na osnovu pravila 92 bis.

8. U predmetu Galić^[11], Žalbeno veće je zaključilo da su bliska veza između dokaza i optuženog i njihova suštinska važnost ključni faktori u razmatranju pitanja da li u spis treba uvrstiti pismene dokaze.^[12] Dokazi koji spadaju u kategoriju tzv. dokaza baze zločina, kod kojih optuženi nije direktni učesnik krivičnog dela, ali su data dela relevantna za dokazivanje stanja stvari, na kojem se njegova krivična odgovornost zasniva, predstavljaju tip dokaza radi čijeg uključenja je ovo pravilo formulisano.^[13]

9. Ova procedura podleže pravilima o dokazima koja se odnose na uslove za uvrštavanje dokaza u spis predviđene pravilima 89 (C) i (D).^[14] U osnovi cele te procedure leži potreba da se obezbedi pravično suđenje u skladu sa Statutom.^[15]

Izjava svedoka O'Donnella i dokazni predmeti – argumenti protiv njihovog uvrštavanja u spis na osnovu pravila 92(bis)

10. U dosadašnjem toku postupka g. Milošević se redovno protivio tome da se u spis uvrštavaju dokazi u pismenom obliku i koristio je svaku priliku da ispituje svedoke na svom suđenju. Prethodni argumenti su pred Pretresnim većem izneti u pismenom i usmenom obliku, tako da su Pretresnom veću već poznati prigovori koje je uložio optuženi ili su uloženi u njegovo ime.^[16] Amici curiae su dužni da podnesu prigovore koji su razumno dostupni optuženom i da za njega obezbede pravično suđenje.^[17]

11. Ovo je prvo detaljno obelodanjivanje načina na koji svedok treba da svedoči i vrste dokaza koje će tom prilikom da predoči. U priloženom Dodatku A, amici curiae daju spisak većine dokumenata sa spiska dokaznih predmeta svedoka na koje je očigledno potrebno uložiti prigovor. Uz svaki dokazni predmet data je napomena o razlogu za prigovor, koju su ili konkretno uneli amici curiae masnim slovima, ili je preuzeta iz teksta Tužilaštva sadržanog u dokumentu.

12. Dati su sledeći opšti prigovori u vezi s korišćenjem tih dokaznih predmeta:

(a) Neki se odnose na dela i ponašanje optuženog i tvrdi se da to pokazuje da je on bio upoznat s činjenicama. (npr., vidi 1)

(b) Neki se odnose na delovanje JNA (npr., vidi 2)

(c) Neki se odnose na to da je optuženi bio obavešten putem izveštaja i da je, stoga, imao saznanja o stanju stvari.(npr., vidi 8)

(d) Neki se odnose na to da je optuženi bio obavešten putem medija i da je, stoga, imao saznanja o stanju stvari. (npr., vidi 12)

(e) Neki se odnose na ponašanje srpskih snaga, te da je optuženi znao ili je trebalo da zna kakvo je stanje stvari. (npr., vidi 40)

(f) Neki se odnose na to da je optuženi mogao da predvidi događaje koji su se kasnije odigrali. (npr., vidi 57)

13. Smatramo da ovo nije pravičan način predočavanja dokaza na suđenju protiv optuženog. Tužilaštvo želi da upotrebi ove dokaze protiv optuženog. Umesto da te dokaze/dokazne predmete uvede preko svedoka koji je u mogućnosti da govori o ovom pitanju, njih iznosi svedok koji nije naveo kako je došao do tih dokumenata, ali koji na spisku [dokaznih predmeta] daje komentar u vezi sa svojim mišljenjem o njihovoj relevantnosti.

14. Amici curiae smatraju da treba odbiti zahtev Tužilaštva da se ovi dokazi uvrste u sudski spis preko ovog svedoka. Ako se dozvoli da se dokazi ovim putem uvrste, onda optuženom treba dozvoliti unakrsno ispitivanje o navodima koji mu se tako stavljaju na teret.

Potpis
/potpisano/

Steven Kay, QC
London
6. februar 2004.

za amici curiae Steven Kay, QC i Branislav Tapušković

Dodatak A

^[1] Par. 18

^[2] Vidi Odluku po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis od 21. marta 2002, koja predstavja jednu od mnogih odluka te vrste. Takođe je, u više navrata tokom suđenja održana usmena rasprava; vidi, naprimer, transkript od 19. februara 2003, str. 16521.

^[3] Vidi, između ostalog, Odluku od 26. septembra 2002. koja se odnosi na Stjepana Mesića; Odluka po prvom zahtevu tužioca za uvrštenje u spis svedočenja i izjave na osnovu pravila 92 bis tokom dela suđenja koji se odnosi na Hrvatsku od 26. septembra 2002, Odluku od 27. marta 2003. koja se odnosi na svedoke u predmetu Dokmanović.

^[4] Odluka od 30. juna 2003.

^[5] Vidi par. 14

^[6] U pravilu 92 bis (A)(i)(a) navedeni su faktori koji idu u prilog uvrštavanju u spis dokaza u obliku pismene izjave, što je u ovom slučaju prvenstveno vezano za kumulativni karakter dokaza; u pravilu 92 bis (A)(ii) navedeni su faktori koji ne idu u prilog uvrštavanju u spis dokaza u obliku pismene izjave: (a) opšti interes da se svedočenje dâ usmeno; (b) mogućnost da se pokaže da je taj dokaz nepouzdan, te da je šteta koju može proizvesti veća od njegove dokazne vrednosti; ili (c) postojanje drugih faktora zbog kojih je primereno prisustvovanje svedoka radi unakrsnog ispitivanja.

^[7] Pravilo 92 bis (E)

^[8] Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-02-54T. Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis od 21. marta 2002, par. 22. Vidi takođe Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29T, Odluka od 7. juna 2002.

^[9] Odluka, 30. juni 2003.

^[10] Tužilac protiv Galića, predmet br. IT-98-29-T. Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92 bis (C) od 7. juna 2002.

^[11] Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29T, Odluka od 7. juna 2002.

^[12] Premda se Odluka tiče dokaza u obliku izjave, a ne transkripata s prethodnih postupaka vođenih pred MKSJ-om.

^[13] Vidi fusnotu 7.

^[14] Odluka od 23. maja 2001. u predmetu Tužilac protiv Sikirice i drugih.

^[15] Čanovi 20 i 21 Statuta Međunarodnog suda.

^[16] Vidi, naprimer, Odgovor amici curiae na molbu optužbe za prihvatanje svedočenja na osnovu pravila 92 bis (D) podnetu 25. maja 2003. godine od 23. maja 2003; Odgovor amici curiae na zahtev optužbe za prihvatanje transkripata umesto svedočenja viva voce u skladu s pravilom 92 bis (D) od 26. februara 2003. od 12. marta 2003; Opservacije amici curiae kao odgovor na zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 92 bis, podnet 10. januara 2003. i poverljivi prilog A od 30. januara 2003.

^[17] Nalog kojim se poziva određivanje amicus curiae od 30. avgusta 2001.