MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Patrick Robinson, predsedavajući
sudija O-Gon Kwon
sudija Ian Bonomy

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 10. jun 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Javni dokument

Uvod

1. Dana 1. juna 2004. Tužilaštvo je podnelo "Poverljivu argumentaciju Tužilaštva u vezi s podnescima odbrane na osnovu pravila 65 ter (G) i dodatnim pitanjima za razmatranje na konferenciji pre izvođenja dokaza odbrane s poverljivim dodacima A-C i poverljivim i ex parte dodatkom D". U tom dokumentu Tužilaštvo iznosi argumentaciju u vezi sa sledećim:

   (a) nalozima o objelodanjivanju i izvođenju dokaza odbrane koje treba izdati;

   (b) nalozima o proceduralnim aspektima izvođenja dokaza odbrane koje treba izdati;

   (c) dozvolom za ponovo izvođenje dokaza Tužilaštva nakon što je ono završeno^[1];

   (d) dozvolom za ograničavanje obelodanjivanja oslobađajućeg materijala Tužilaštva.

Amici curiae ovim podnose Odgovor u vezi s nekim pitanjima koja su izneta u podnesku.

Pravna analiza

2. U paragrafu 5: Tužilaštvo traži da se optuženom naloži da podnese kraći spisak svedoka.^[2] Po mišljenju amici curie, mnogo važnije pitanje koje se ovde postavlja jeste vreme koje optuženi ima na raspolaganju za izvođenje svojih dokaza, a ako je on u stanju da, u okviru vremena kojim raspolaže, pozove svedoke koji su navedeni na spisku, trebao bi da ima pravo da pozove onoliko svedoka koliko želi. Optuženom je Nalogom o izmeni rasporeda i roku za izvođenje dokaza odbrane od 25. februara 2004. odobren rok od 150 dana za izvođenje dokaza. Taj rok je određen prema vremenu koje je Tužilaštvo imalo na raspolaganju za izvođenje dokaza. S obzirom na to da je Sud u svrhu ograničavanja spora primenio metod rokova, amici curiae smatraju da je to prikladan način da se postave određeni okviri. Pored toga, taj broj svedoka daje optuženom slobodu da se pitanjima u postupku bavi onako kako je to u njegovom najboljem interesu tj. ako misli da se jedan svedok u svom svedočenju bavi određenim pitanjem na odgovarajući način, možda neće morati da poziva druge svedoke u vezi s tim istim pitanjem. U slučaju da se svedok ne bavi nekim pitanjem na odgovarajući način, zbog te stvari može da se pozove drugi svedok ili drugi svedoci. Time Tužilaštvo nije stavljeno u nepovoljan položaj, budući da mu izjave svedoka optuženog nisu obelodanjene u celosti. Svedoci odbrane svedoče o onim pitanjima kojima se odgovara na dokaze koje je tužilac već izveo u postupku protiv optuženog. Ukoliko Pretresno veće smatra da bi svedočenje nekog svedoka bilo irelevantno i da ga zbog toga ne treba pozvati, ono treba da sasluša sve eventualne argumente optuženog kojima bi on opravdao pozivanje tog svedoka.

3. U paragrafu 5: Tužilaštvo traži da optuženi, pored imena, obelodani i datume rođenja svedoka. Amici curiae tvrde da su to nepotrebno visoki zahtevi, koji se ne navode među obavezama propisanim pravilom 65 ter (G).

4. U paragrafu 5: Tužilaštvo traži detaljnije rezimee predloženog svedočenja svedoka. Prema pravilu 65 ter (G) potrebno je navesti sledeće: ime; sažeti prikaz činjenica o kojima će svaki svedok svedočiti; tačke optužnice o kojima će svaki svedok svedočiti.^[3] Ako optuženi zadovolji te kriterijume, ispunio je obaveze propisane Pravilnikom, što je, po mišljenju amici curie, dovoljno.

5. U paragrafu 5: Tužilaštvo traži da se podnese spisak sa redosledom pojavljivanja sledećih 50 svedoka koji će se pozvati i da se taj spisak, radi tačnosti, redovno ažurira. Amici curiae tvrde da ta obaveza nije propisana Pravilnikom. Takvu obavezu ima tužilac kako bi sudije i optuženi bili obavešteni o tezi koja se izvodi protiv optuženog. Budući da je Tužilaštvo već iznelo tezu i pitanja, i to putem optužnice, iskaza svedoka i izvođenja dokaza, sada sledi osporavanje teze koju je ono već iznelo. Problemi obaveštenosti o dokazima nemaju istu važnost. Možda bi bilo u interesu optuženog da svoje svedoke poziva određenim redosledom ili da izvođenje dokaza podeli na delove, ali o tome treba da odluči on, a ne da na to bude prisiljen na inicijativu Tužilaštva.

6. U paragrafu 5: Tužilaštvo predlaže da se izveštaji veštaka koje odbrana namerava da pozove među prvih 50 svedoka obelodane do ponovnog početka suđenja, a da se nakon toga svaki izveštaj veštaka podnese najmanje dva meseca pre njihovog svedočenja. Amici curiae smatraju da je sasvim dovoljan i samo jedan zahtev da se izveštaji veštaka moraju obelodaniti u roku od šest nedelja pre nego što se veštaci pozovu, s tim da je Tužilaštvo na osnovu pravila 94 bis (B) obavezno da u roku od trideset dana dostavi obaveštenje o tome da li taj izveštaj prihvata.

7. U paragrafu 6: Tužilaštvo traži da se optuženom, pod pretnjom sankcije, naloži da poštuje Pravilnik o postupku i dokazima i pravila ponašanja u sudnici, te da podnosi potpisane dokumente. Amici curiae smatraju da se time prema optuženom zauzima nepotrebno neprijateljski stav pre početka izvođenja njegovih dokaza. Pristup Pretresnog veća tezi odbrane treba da se zasniva na tome da optuženi izvodi svoje dokaze u dobroj veri. Budući da optuženi ne priznaje ovaj Sud, činjenica da on jeste ili nije potpisao neki dokument nije ni od kakvog značaja za obezbeđivanje pravičnog suđenja.

8. U paragrafu 6: Tužilaštvo ponovo pokreće pitanje nametanja branioca optuženom. O tom pitanju je već vođena opsežna rasprava i konstatacije tužioca o "neprimerenom ponašanju i stavu koji on stalno ispoljava prema Međunarodnom sudu", koje nisu potkrepljene nikakvom argumentacijom ili dokazima, ponovo predstavljaju nepotrebno neprijateljski stav prema optuženom pre početka izvođenja njegovih dokaza. Amici curiae ostaju pri svom ranijem stavu^[4] i skreću pažnju Pretresnom veću na njegovu Odluku od 4. aprila 2003.^[5] Po mišljenju amici curiae, optuženi treba i dalje da ima pravo da se brani sâm.

9. U paragrafu 6: Tužilaštvo traži da se za vreme izvođenja dokaza odbrane uloga amici curiae ograniči. Amici curiae sa zadovoljstvom prepuštaju odluku Pretresnom veću, koje može sâmo da oceni vrednost amici u ovoj fazi postupka.

10. 10. U paragrafu 6: Tužilaštvo pominje da će vršiti ograničene i ciljane pretrage kako bi došlo do potencijalno oslobađajućeg materijala u vezi sa svedocima odbrane. Amici curiae su već podneli odgovor u vezi s tim pitanjem, po kojem Pretresno veće još rešava.^[6]

11. U paragrafu 6: Pošto je završilo izvođenje dokaza, Tužilaštvo sada traži dozvolu da pozove pet svedoka, koji su trebali, ali nisu bili pozvani, budući da je izvođenje dokaza završeno dva dana ranije.^[7] Po mišljenju amici curiae, pravilo 85, kojim se reguliše izvođenje dokaza, dopušta mogućnost da Tužilaštvo, kad završi izvođenje svojih dokaza, izvodi samo one dokaze kojima se pobijaju navodi odbrane. Budući da se ovde očito ne radi o toj kategoriji dokaza, ponovo izvođenje dokaza sa tim dokazima ne treba da se dozvoli. Tužilaštvo je samo donelo odluku o tome da te dokaze ne izvodi u trenutku kad je optuženi bio bolestan i nije mogao da prisustvuje suđenju. Tadašnjim završetkom izvođenja dokaza isključena je svaka eventualna mogućnost da se podnese zahtev za prekid postupka zbog lošeg zdravstvenog stanja optuženog.

12. U paragrafu 6: Tužilaštvo pominje spisak od 54 svedoka i konstatuje da Pretresno veće treba da ih ima u vidu, jer će Tužilaštvo možda tražiti da preko njih izvede svoje dokaze u kasnijoj fazi suđenja. Amici curiae smatraju da je na Pretresnom veću da odluči da li želi da se na osnovu pravila 98 izvode dodatni dokazi. Pretresno veće može primeniti to svoje ovlašćenje putem naloga jednoj ili drugoj strani u postupku ili proprio motu. To ovlašćenje se ne može primeniti u korist jedne strane u postupku kao sredstvo za nastavljanje ili za ponovno izvođenje dokaza. Jasno je da Tužilaštvo svojom argumentacijom u vezi s tim pitanjem želi da postigne upravo to.

13. U paragrafu 6: Tužilaštvo traži da mu se dopusti da, tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, upotrebi presretnute komunikacije, te da potvrđivanje njihove autentičnosti, ako je ono potrebno, obavi kasnije tokom suđenja. Ono takođe pokreće pitanje dokumentacije Vrhovnog saveta odbrane, koja je relevantna za deo optužnice koji se odnosi na Kosovo. Dokazi u vidu presretnutih komunikacija se već nalaze u rukama Tužilaštva i prema Pravilniku bi trebalo da budu dokazi kojima se pobijaju navodi odbrane.^[8] Takvi dokazi treba da se izvode samo ukoliko su "okrivljeni ili njegovi svedoci izneli dokaze u vezi s nekim novim pitanjem, koje Tužilaštvo nije moglo da predvidi."^[9]Ako su dokazi relevantni, treba ih izvesti pre završetka izvođenja dokaza Tužilaštva. Ako neki svedok ne prihvati materijal koji se iznese tokom unakrsnog ispitivanja ili ako se taj materijal ne pojavi ex improviso kao posledica novih pitanja koje je pokrenula odbrana, to bi značilo da tužilac ponovo kreće u izvođenje dokaza i da izvodi dodatne dokaze protiv optuženog. Amici curiae tvrde da je Pravilnikom propisano da Tužilaštvo, po završetku izvođenja dokaza odbrane, može da izvodi dokaze samo u okviru replike ili pobijanja i da to treba da bude jedini osnov za raspravu o prihvatanju dodatnih dokaza. Ovo se odnosi na dokumentaciju VSO-a, kao i na sve druge dokaze koje Tužilaštvo eventualno namerava da izvede.

Potpis /potpis na originalu/

Steven Kay, QC

Gillian Higgins

10. jun 2004.

London

^[1] Tužilaštvo je 25. februara 2004. podnelo "Obaveštenje Tužilaštva o završetku izvođenja dokaza i zahtev za prihvatanje dokaza u pismenom obliku".

^[2] Na spisku koji je podneo 13. aprila 2004. optuženi je naveo 1.631 svedoka.

^[3] Vidi pravilo 65 ter (G) a-c.

^[4] Opservacije amici curiae o nametanju branioca optuženom od 18. novembra 2003; Argumenti kojima amici curiae odgovaraju na nalog Pretresnog veća u vezi s implikacijama zdravstvenog stanja optuženog od 27. septembra 2004.

^[5] Obrazloženje odluke po predlogu tužioca za dodelu branioca od 4. aprila 2003.

^[6] Vidi Repliku amici curie na dvanaesti izveštaj optužbe u vezi sa obelodanjivanjem od 9. juna 2004.

^[7] Tužilaštvo je 25. februara 2004. podnelo "Obaveštenje Tužilaštva o završetku izvođenja dokaza i zahtev za prihvatanje dokaza u pismenom obliku".

^[8] Pravilo 85 (iii).

^[9] "Dokazi u krivičnom postupku", 4. izdanje, Richard May, Sweet & Maxwell, 1999.