MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 23. juni 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

UVOD

1. Na osnovu pravila 54 i 89(C) Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik) i u skladu s odlukom Pretresnog veća od 18. aprila 2002, optužba s dužnim poštovanjem traži od Pretresnog veća da joj odobri izmenu spiska svedoka. Konkretno, optužba traži da se na spisak doda sedam svedoka a njih 64 izbriše, kao što je objašnjeno dalje u tekstu i u priloženim dodacima.^[1]

2. Pored toga, optužba u ovom zahtevu, na osnovu pravila 69, 75 i 79, traži dalje zaštitne mere za tri svedoka^[2] navedena u paragrafu br. 1, koji imaju izuzetno velike bojazni za svoju bezbednost (u daljem tekstu: svedoci koji su osetljiv izvor informacija).

   ISTORIJAT

   Dodatni svedoci i zaštitne mere

3. Rešavajući po “Zahtevu Tužilaštva za saglasnost Pretresnog veća za izmenu rasporeda podnošenja podnesaka” od 11. aprila 2002. kojim se traži izmena naloga u vezi s pretpretresnim podneskom optužbe, spiskom svedoka i spiskom dokaznih predmeta prema pravilu 65ter, Pretresno veće je donelo “Odluku po zahtevu Tužilaštva za saglasnost Pretresnog veća za izmenu rasporeda podnošenja podnesaka”. U pomenutoj odluci od 18. aprila 2002, razmatrajući buduće izmene koje je tražila optužba, Veće je naložilo da je “Tužilaštvo dužno da podnese svoj pretpretresni materijal do 1. juna 2002. Nakon isteka navedenog roka, pretpretresni materijal će biti prihvaćen samo ako se za to iznesu valjani razlozi”.^[3]

4. Kao što je opisano u delu ovog Zahteva naslovljenom “Diskusija”, kao i u dodacima A i B, optužba tvrdi da zatražena izmena spiska svedoka zadovoljava kriterijum “valjanog razloga ” koji je odredilo ovo Pretresno veće.

5. U svom ranijem “Zahtevu optužbe za odobrenje da izmeni spisak svedoka i zatraži zaštitne mere za svedoke koji su osetljivi izvor informacija” od 5. februara 2003,^[4] optužba je istakla sledeće:

…Proces procenjivanja dokaznog materijala i potencijalnih svedoka kontinuiran je proces kako bi se došlo do što je moguće osmišljenijeg i efikasnijeg izvođenja dokaza. U tom smislu, optužba očekuje da će podneti dodatni zahtev za izmenu spiska svedoka, nastavljajući time proces smanjenja ukupnog broja pozvanih svedoka u korist izvođenja ograničenog broja dodatnih svedoka koji predstavljaju osetljivi izvor informacija.^[5]

Pored toga, u fusnoti 11 Zahteva optužbe od 11. aprila 2003. navodi se sledeće:

Optužba tvrdi da ima malo svedoka koji su osetljivi izvor informacija a koji trenutno razmišljaju o tome da li će svedočiti pred Međunarodnim sudom. Naravno, nedavni događaji samo komplikuju donošenje takvih odluka. S tim u vezi, ako tih nekoliko svedoka pristane da svedoči, optužba će o tome što je pre moguće obavestiti Veće.^[6]

Optužba ovim nagoveštava da će ovi svedoci biti dostupni i potvrđuje da će ti svedoci moći da pokriju materijal koji bi pokrili svedoci koji će biti izbrisano sa spiska svedoka.

6. Rešavajući po zahtevu optužbe od 17. aprila 2002. godine, ovo Pretresno veće je odobrilo zatražene zaštitne mere u odluci koju je donelo 3. maja 2002. Konkretno, ovo Pretresno veće je prihvatilo da se izjave svedoka i njihov identitet obelodane optuženom, njegovim imenovanim saradnicima i amici curiae tek onda kada to odredi Pretresno veće.^[7]

7. Isto tako, rešavajući po Zahtevu optužbe od 5. februara 2003. godine, ovo Pretresno veće je, na osnovu “valjanih razloga”, prihvatilo da se izvrši izmena spiska svedoka optužbe i izdalo nalog o sledećim zaštitnim merama:

   1. neredigovane izjave svedoka i relevantni dokazni predmeti obelodaniće se amici curiae najmanje 30 dana, a optuženom i njegovim imenovanim pravnim saradnicima najmanje 10 dana pre planiranog svedočenja svedoka;

   2. optuženi i njegovi imenovani pravni saradnici trećim stranama neće obelodanjivati izjave svedoka i relevantne dokazne predmete, osim u meri u kojoj je to direktno i konkretno neophodno za pripremu i iznošenje teze odbrane (ili, u slučaju amici curiae, u meri u kojoj oni pružaju pomoć Pretresnom veću), i

   3. optuženi, njegovi imenovani pravni saradnici i amici curiae sklopiće sa trećim stranama sporazume o neobelodanjivanju (kako je predvidela optužba), kao preduslov da im se dostave izjave svedoka i relevantni dokazni predmeti.^[8]

8. Optužba, uz dužno poštovanje, traži da Pretresno veće izda nalog u vezi sa svedocima koji su poverljiv izvor informacija, navedenim u Dodatku A i opisanim u Dodatku B, u skladu s već izdatim nalozima od 3. maja 2002. i 24. maja 2002. godine i pod istim uslovima kao u nalogu od 13. marta 2003.

9. Razlozi iz kojih se traži odgoda obelodanjivanja u vezi s ovim konkretnim svedocima, a naročito pitanje strahovanja za njihovu bezbednost, izloženi su u Dodatku B i u izjavama istražitelja.

   DISKUSIJA

   Dodatni svedoci

10. Kao što je navedeno u zahtevu od 5. februara 2003, optužba stalno nastoji da smanji ukupan obim izvođenja svojih dokaza nalazeći svedoke koji mogu da pruže celovitije svedočenje. Optužba neprestano kontaktira potencijalne svedoke kako bi ovom Međunarodnom sudu predočila najpotpunije i najsažetije svedočenje. Međutim, često se dešava da se svedoci jave tek tokom suđenja. Uz to, čak kada se takvi svedoci i jave, često im je potrebno vremena da se odluče da li zapravo da svedoče protiv optuženog.^[9] Tek nakon toga je optužba u stanju da traži da se oni uvrste u spisak svedoka. Što se tiče svedoka iz ovog zahteva, optužba ističe da su sve pojedinosti u vezi s njima i razlog za odgođeno uvrštavanje u spisak svedoka navedeni u priloženim dodacima.

    Zaštitne mere

11. Pravilo 69(A) Pravilnika predviđa:

U izuzetnim okolnostima, tužilac može od sudije ili pretresnog veća da zatraži da nalože da se ne obelodanjuje identitet žrtve ili svedoka koji može biti u opasnosti ili izložen riziku sve dok se ta osoba ne stavi pod zaštitu Međunarodnog suda.

12. Optužba smatra da se u slučaju gorenavedenih svedoka, B-174, B-114 i B-215 može reći da se radi o izuzetnim okolnostima, zbog moguće opasnosti i rizika s kojim bi mogli da se suoče ukoliko se unapred sazna da bi mogli da svedoče na ovom suđenju. Pored toga, okolnosti ovih svedoka su izuzetne jer će svedočiti o pitanjima koja se direktno odnose na krivičnu odgovornost optuženog ili pitanjima koja se tiču delovanja organa vlasti na visokom nivou ili grupa počinilaca navedenih u optužnici. Stoga će ti svedoci biti izloženi povećanom riziku od strane osoba koje imaju veze s tim organima i grupama, kao i pristalicama optuženog.^[10]

13. Pravilo 69(C) predviđa da se “identitet žrtve ili svedoka mora obelodaniti dovoljno rano pre početka suđenja da bi se ostavilo dovoljno vremena za pripremu odbrane.” Međutim, ova obaveza je uslovljena pravilom 75. Optužba smatra da je, u izuzetnim okolnostima ovih svedoka i ovog postupka, da bi se obezbedila zaštita tih svedoka na osnovu pravila 75, primereno zatražiti da se identitet svedoka obelodani u razumnom roku pre njihovog svedočenja, kao što je gore predloženo.

14. Konkretni zahtevi u vezi sa svedocima i pseudonimima koji će se koristiti u ovom postupku navedeni su u Dodatku B. Uz to, izjave istražitelja Tužilaštva koje sadrže procenu osnove zatraženih zaštitnih mera za svedoke koji su poverljiv izvor informacija i istinitost informacija iz ovog Zahteva priložene su u Dodatku C.
    

    SPORAZUM O NEOBELODANJIVANJU I VOĐENJE EVIDENCIJE OBELODANJIVANJA

15. Dana 3. maja 2002. ovo Pretresno veće je odobrilo zahtev vezan za sporazum o neobelodanjivanju u slučaju da optuženi, njegovi imenovani pravni saradnici ili amici curiae moraju da obelodane trećim stranama materijal koji im je obelodanio tužilac.^[11] U nalogu piše da:

optuženi i njegovi imenovani pravni saradnici ne smeju da obelodanjuju materijal trećim stranama sem u onoj meri koja je direktno i konkretno neophodna za pripremu i izvođenje dokaza odbrane. Amici curiae ne smeju da obelodanjuju materijal trećim stranama sem u onoj meri koja je direktno i konkretno neophodna za pomoć Pretresnom veću. Optuženi, njegovi imenovani pravni saradnici i amici curiae obavezuju se da ishode od trećih strana sporazum o neobelodanjivanju kao preduslov da im se dostave materijali.

16. Pretresno veće je takođe naložilo optužbi da optuženom, njegovim saradnicima i amici curiae dostavi nezapečaćenu verziju tog sporazuma. Optužba je 14. maja 1992. optuženom, njegovim imenovanim saradnicima i amici curiaei dostavila sporazum o neobelodanjivanju. Kao što stoji u paragrafu br. 8, 13. marta 2003. je izdat sličan nalog.

17. Optužba, uz dužno poštovanje, traži da se u vezi sa svedocima iz dodataka A i B izda nalog o zaštitnim merama, sličan nalozima Pretresnog veća od 3. maja 2002. i 13. marta 2003.

II. TRAŽENO PRAVNO SREDSTVO

Na osnovu pravila 54, 69(A), 75, 79 i 89 Pravilnika optužba traži sledeće pravno sredstvo:

1. da Pretresno veće odobri da se sa spiska svedoka optužbe izbrišu 64 svedoka, a sedam doda, kako je opisano ovde i u Dodatku A;

2. da se neredigovane izjave svedoka B-174, B-114 i B-215 i relevantni dokazni predmeti obelodane amici curiae u roku od najmanje 30 dana, a optuženom i njegovim imenovanim saradnicima u roku od najmanje 10 dana pre očekivanog datuma svedočenja svedoka;

3. da, nakon obelodanjivanja neredigovanih izjava i dokaznih predmeta svedoka B-174, B-114 i B-215, optuženi, imenovani pravni saradnici i amici curiae smeju obelodaniti te dokumente i ono što znaju o njihovoj sadržini (uključujući identitet svedoka) trećim stranama samo u meri u kojoj je to direktno i konkretno neophodno za pripremu i izvođenje dokaza odbrane. Amici curiae ne smeju da obelodanjuju te izjave svedoka i ono što znaju o njihovoj sadržini (uključujući identitet svedoka) sem ako prethodno ne uvere Pretresno veće da je to neophodno da bi ispunili svoj zadatak pružanja pomoći Pretresnom veću. U oba slučaja optuženi, njegovi imenovani pravni saradnici i amici curiae moraju od trećih strana kojima će izjave ili informacije biti obelodanjene najpre ishoditi sporazum o neobelodanjivanju, koji optuženi, njegovi imenovani pravni saradnici i amici curiae već imaju.

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

DODATAK A

Spisak svedoka predloženih za dodavanje, brisanje i povlačenje
sa spiska svedoka optužbe

Zaštićeni svedoci koji su osetljiv izvor informacija koje treba dodati (na spisak prema pravilu 65ter) (za koje se traži postupak odloženog obelodanjivanja)

1. B-174

2. B-114

3. B-215

Zaštićeni svedoci koji su nisu osetljiv izvor informacija koje treba dodati (na spisak prema pravilu 65ter)

1. B-1780

2. B-1574

Svedoci koji nisu zaštićeni i koji nisu osetljiv izvor informacija koje treba dodati (na spisak prema pravilu 65ter)

1. B-1424, Robert Franken

2. B-182, Hrvoje Šarinić

Svedoci koje treba izbrisati (sa spiska prema pravilu 65ter)

^[1] Optužba ističe da je u svom prvom okvirnom zahtevu izbrisala 34 a dodala samo jedanaest svedoka, dok je u drugom okvirnom zahtevu izbrisala 20 a dodala samo šest svedoka. U sadašnjem trećem zbirnom zahtevu, optužba je izbrisala 64 a dodala samo sedam novih svedoka. Dakle, u svoja tri pomenuta zahteva Tužilaštvo je ukupno izbrisalo 118 svedoka a dodalo samo 24, čime je broj svedoka ukupno smanjen za 94.

^[2] B-174, B-114 i B-215.

^[3] “Odluka po zahtevu Tužilaštva za saglasnost Pretresnog veća za izmenu rasporeda podnošenja podnesaka”, predmet br. IT-02-54-T, 18. april 2002, str. 3. Valja primetiti da je i na pretpretresnoj konferenciji održanoj 25. jula 2002. Pretresno veće zauzelo sledeći stav:

Došli smo do zaključka da treba da bude ukupno 106 svedoka, i to svedoka viva voce u vezi sa optužnicom za Bosnu, odnosno 71 svedok u vezi sa optužnicom za Hrvatsku, što iznosi ukupno 177 svedoka viva voce... Ako se u toku suđenja promene okolnosti, optužba može da traži izmenu ovog naloga u skladu s ovim pravilom. Međutim, takve izmene će se prihvatiti samo ako se za to iznesu valjani razlozi. T. 8641.

Treba istaći da optužba u ovom podnesku, kao ni u prethodna dva, ne traži prekoračenje već utvrđenog broja od 177 svedoka viva voce.

^[4] Valja primetiti da je optužba podnela slične zahteve 17. aprila 2002. i 29. maja 2003. godine. U njima se aludiralo na činjenicu da optužba očekuje da dodatno izmeni spisak svedoka.

^[5] “Zahtev optužbe za odobrenje da izmeni spisak svedoka i zatraži zaštitne mere za svedoke koji su osetljivi izvor informacija”, 5. februar 2003, fusnota 4, (u daljem tekstu: Zahtev od 5. februara 2003).

^[6] “Okvirni zahtev optužbe za dozvolu da izmeni spisak svedoka i zatraži zaštitne mere za svedoke koji su poverljiv izvor informacija”, 11. april 2003, fusnota 11 (u daljem tekstu: Zahtev od 11. aprila 2003). Valja primetiti da u ovom zahtevu piše i da je “...nedavni atentat na srpskog premijera Zorana Đinđića doprineo postojećim problemima oko ubeđivanja svedoka da svedoče pred ovim Pretresnim većem. Zbog toga, optužba sa žaljenjem obaveštava Veće da će slični zahtevi možda postati češći budući da potencijalni svedoci nastoje da se zaštite od pretnji koje, po njihovom viđenju, prete njihovoj bezbednosti. ”

^[7] Vidi “Odluku po zahtevu Tužilaštva za zaštitne mere za svedoke koji su osetljivi izvor informacija”, predmet br. IT-02-54-T, 3. maj 2002. U skladu s nalogom Pretresnog veća od 16. aprila 2002, Zdenko Tomanović i Dragoslav Ognjanović su postavljeni za “imenovane saradnike ” na koje se odnose nalozi o zaštitnim merama i drugi nalozi Pretresnog veća. Pored ovog, u predmetu Tužilac protiv Momčila Krajišnika i Biljane Plavšić (u daljem tekstu: predmet Krajišnik/Plavšić) 24. maja 2002. donet je sličan nalog kojim se odobravaju zaštitne mere. “Prva odluka po zahtjevu Tužilaštva da se odrede zaštitne mjere za svjedoke koji su osetljivi izvor informacija” od 24. maja 2002, predmet br. IT-00-39&40-PT. U paragrafu 19(1) (a) između ostalog piše: “neredigovane izjave svjedoka i za njih vezani dokazni predmeti biće objelodanjeni odbrani 30 dana prije no što ti svjedoci treba da svjedoče.” Ta tri svedoka učestvuju u oba suđenja.

^[8] “Odluka po zahtevu optužbe za izmenu liste svedoka i za odobravanje zaštitnih mera za svedoke koji su osetljivi izvor informacija”, predmet br. IT-02-54-T, 13. mart 2003, str. 8. (u daljem tekstu: Nalog od 13. marta 2003.)

^[9] Optužba ističe da još uvek postoji mali broj svedoka koji su osetljivi izvor informacija a koji trenutno razmišljaju o tome da li da svedoče pred Međunarodnim sudom. Naravno, nedavni događaji samo komplikuju donošenje takvih odluka. S tim u vezi, ako tih nekoliko svedoka pristane da svedoči, optužba će o tome što je pre moguće obavestiti Veće. Dodatne napomene o ovom pitanju takođe se nalaze u prilogu.

^[10] Optužba je u ranijim podnescima – uključujući “Zahtev Tužilaštva za odobrenje da se iz naloga Pretresnog veća od 21. januara 2002. izuzmu četiri izjave svedoka”, podnet 24. januara 2002. i “Zahtev Tužilaštva da se odobri dodatno vreme za kontaktiranje svedoka od 1. marta 2002.” - govorila o javnim izveštajima u kojima stoji da su organizacije koje se smatraju pristalicama optuženog, uključujući SPS i udruženje “Sloboda” davale izjave pretećeg karaktera kad su u pitanju svedoci u ovom suđenju. Optužba ne sugeriše da je optuženi u to umešan ili da podstiče davanje takvih izjava, međutim, činjenica da je to stav tih organizacija prema svedocima ukazuje na to da njihovi članovi mogu da predstavljaju određenu opasnost za svedoke u ovom postupku.

^[11] Paragrafi 12 i 13(d) “Prve odluke po zahtevu Tužilaštva za zaštitne mere za svedoke koji su osetljivi izvor informacija,” 3. maj 2002, predmet br. IR-02-54-T.