MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 22. avgusta 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

DELIMIČNO POVERLJIVO

ZAHTEV TUŽILAŠTVA ZA UVRŠTAVANJE DOKAZA U SPIS SHODNO PRAVILU 92 BIS (A)

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

DELIMIČNO POVERLJIVO

ZAHTEV TUŽILAŠTVA ZA UVRŠTAVANJE DOKAZA U SPIS SHODNO PRAVILU 92 BIS (A)

I. UVOD

1. Ovim podneskom shodno pravilu 92 bis Tužilaštvo traži da se u dokazni spis uvrsti pet pismenih izjava (pet svedoka) u skladu s pravilom 92 bis (A) Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik). Taj dokazni materijal se odnosi na sarajevsku komponentu^[1] optužnice u predmetu Tužilac protiv Miloševića. Napominjemo da je Tužilaštvo svojim objedinjenim zahtevom od 8. avgusta 2003. godine^[2] obavestio Pretresno veće o daljem zahtevu za nekoliko svedoka shodno pravilu 92 bis (A). Došlo je do neznatnog odstupanja u vezi s brojem i identitetom svedoka čije izjave tražimo da budu prihvaćene i onih koje su predložene u gorepomenutom zahtevu.

2. Tužilaštvo traži da se izjave tri svedoka prihvate u celini^[3], a izjave dva svedoka delimično^[4]. Delovi izjava čije prihvatanje Tužilaštvo traži označeni su brojem pasusa u priloženim izjavama. Tvrdi se da ti delovi izjava i izjave čije se prihvatanje traži ne sadrže ni dokaze koji se tiču dela i ponašanja optuženog, ni materijal koji je od ključne važnosti za izvođenje dokaza optužbe i suštinski relevantan za dati predmet. Suprotno tome, ti dokazi se najvećim delom mogu okarakterisati kao dokazi o "bazi zločina", dakle, kao potkrepljujući dokazi koje će izneti ili koje su izneli drugi svedoci viva voce, kao dr Charles Williams.

3. Što se tiče tehničkih zahteva iz pravila 92 bis (A) i poštovanja faktora nabrojanih u pravilu 92 bis (B), Tužilaštvo konstatuje da jedino Rousseauova izjava ne mora biti potvrđena deklaracijom, pa s dužnim poštovanjem traži da Pretresno veće privremeno prihvati relevantne delove izjava dok se čeka na deklaracije u skladu sa pravilom 92 bis (B).

   II. PRAVO

4. Ovo Pretresno veće se u prethodnim odlukama bavilo zahtevima iz pravila 92 bis.^[5] Tužilaštvo stoga ne namerava da ponavlja svoje prethodne tvrdnje u vezi s tim zahtevima^[6], osim iznošenja detaljnih razloga u prilog prihvatanju izjava, to jest:

   1. Tužilaštvo tvrdi da se nijedan dokaz u pismenim izjavama pet svedoka čije se uvrštavanje traži ne odnosi na "dela i ponašanje optuženog."^[7] To nije slučaj ni s činjenicama i pitanjima pokrenutim u izjavi koja su u bliskoj vezi s optuženim kako je to opisalo Žalbeno veće u predmetu Galić.^[8] Naprotiv, taj materijal se najvećim delom odnosi na ono što bi se moglo nazvati dokazima o "bazi zločina" koji su relevantni za događaje u Sarajevu. U pismenim izjavama su sadržani i drugi dokazi koji su već izvedeni ili će biti izvedeni u ovom predmetu. Tužilaštvo dalje tvrdi da je kumulativna priroda dokaza samo jedan faktor s neograničenog spiska primera za vrstu dokaza koji potpadaju pod pravilo 92 bis kao što je navedeno u pravilu 92 bis (A)(i). Nijedan od faktora protiv prihvatanja dokaza u pismenom obliku, navedenih u pravilu 92bis, nije primenjiv.^[9]

   2. Iako optužba prihvata da se neki delovi svedočenja čije se uvrštavanje traži odnose na pitanja koja se smatraju relevantnim u datom predmetu, ona ipak stoji na stanovištu da takvi dokazi ne govore o delima i ponašanju optuženog, pa ih zato treba prihvatiti, a svedoke unakrsno ispitati.

   III. DISKUSIJA

5. Tužilaštvo ovim iznosi argumente u vezi sa izjavom svakog svedoka i njenim delovima čije se uvrštavanje traži:

6. Van Lynden: Tužilaštvo nudi i traži da se u dokazni spis uvrste pasusi 1, 2, od 11 do 41, zajedno s video trakama koje se pominju u izjavi, te jedna mapa.^[10] Svi ostali pasusi sadrže dokaze za koje Tužilaštvo smatra da se tiču dela i ponašanja optuženog i zbog toga će biti izvedeni glavnim ispitivanjem svedoka. Međutim, s dužnim poštovanjem se tvrdi da optuženom treba dopustiti da unakrsno ispita svedoka isključivo u vezi s pasusima od 3 do 10.

7. Što se Rousseaua tiče, Tužilaštvo traži da se privremeno prihvate pasusi 12, od 16 do 69 i od 74 do 77. Tužilaštvo tvrdi da se dokazi sadržani u tim pasusima ne tiču dela i ponašanja optuženog i ne govore o relevantnim ili ključnim pitanjima u ovom predmetu. Naprotiv, svedočenje se, između ostalog, odnosi na bazu zločina, opšte informacije (strukturu i odgovornost vojnih posmatrača Ujedinjenih nacija (UNMO)) i opšte dokaze u vezi sa sarajevskim ratištem, što ne zahteva glavno ispitivanje svedoka. Osim toga, u vezi s određivanjem vremena koje će optuženom stajati na raspolaganju za unakrsno ispitivanje (Tužilaštvo je već ranije prihvatilo da svedok pristupi radi unakrsnog ispitivanja^[11]), Tužilaštvo s dužnim poštovanjem tvrdi da gorepomenuti materijal ne zahteva unakrsno ispitivanje.

8. Što se tiče svedoka Mesića, B-1787 i B-1788, Tužilaštvo traži prihvatanje paketa materijala po pravilu 92 bis (A) u celosti. U vezi s tim materijalima se tvrdi da se u njima sadržani dokazi ne tiču dela i ponašanja optuženog, niti se tiču lica koja su bila u dovoljno bliskoj vezi s optuženim da bi se na njih mogla primeniti odluka Žalbenog veća u predmetu Galić. Prihvata se međutim, da se dokazi sadržani u izjavi svedoka B-1787 i Musićevoj izjavi tiču pitanja koja se smatraju relevantnim u ovom predmetu (aktivnosti JNA/paravojska) i zbog toga se Tužilaštvo slaže da se svedok podvrgne unakrsnom ispitivanju, ali smatra da ne treba vršiti glavno ispitivanje svedoka. Takođe se navodi da, iako svedok Musić govori o Arkanovim vojnicima, posebno u pasusima od 46 do 52, on ne govori o samom Arkanu, pa se stoga ne može reći da se ti dokazi tiču dela i ponašanja nekog ko je bio u bliskoj vezi s optuženim.

9. Konačno, Tužilaštvo podseća Pretresno veće na svoj zahtev podnet 8. avgusta 2003. godine shodno pravilima 73 bis (D) i 92 bis (D). Tim zahtevom, Tužilaštvo pristaje da svedoci Fraser i Thomas^[12] pristupe radi unakrsnog ispitivanja na osnovu važnosti postojećih izjava shodno pravilu 92 bis (A). Tužilaštvo je izmenilo svoju odluku o tome da traži prihvatanje daljih izjava dotičnih svedoka i stoga s dužnim poštovanjem traži da se njihovo svedočenje u predmetu Galić u potpunosti prihvati shodno pravilu 92 bis (D) bez unakrsnog ispitivanja.

   IV. ZAKLJUČAK I TRAŽENI PRAVNI LEK

10. Tužilaštvo tvrdi da je u interesu pravde da se u spis uvrste dokazi sadržani u nekim delovima izjava svedoka čije se prihvatanje traži shodno pravilu 92 bis (A). Tvrdi se da će takav postupak ubrzati suđenje i da pritom prava optuženog, predviđena Statutom Međunarodnog suda, neće biti ugrožena. Nijedan od dokaza čije se prihvatanje traži ne može se okarakterisati kao dokaz koji govori o delima i ponašanju optuženog u smislu odluke Žalbenog veća u predmetu Galić. Prema tome, Tužilaštvo ovim traži da se, shodno pravilu 92 bis (A), izjave svedoka Van Lyndena, Rousseaua, Musića, B-1878 i B-1788 uvrste u dokazni spis.

    S poštovanjem,

^[1] Tačke od 23 do 29 Optužnice.

^[2] "Objedinjeni zahtev optužbe za dozvolu da doda svedoke na spisak svedoka i za prihvatanje dokaza u skladu sa pravilom 92 bis (D)", 8. avgust 2003, podnet delimično poverljivo. Vidi par. 21.

^[3] Musić, B-1788 i B-1787 (poslednja dva svedoka traže zaštitne mere i Tužilaštvo će Pretresnom veću na rešavanje dostaviti obrazloženje za takve mere u jednom kasnijem podnesku - vidi poverljivi Dodatak 1radi identiteta svedoka.

^[4] Van Lynden and Rousseau.

^[5] Vidi pre svega Tužilac protiv Slobodana Miloševića: "Odluka po zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava u skladu sa pravilom 92 bis", 21. mart 2002, u daljem tekstu "Odluka po pravilu 92 u predmetu Milošević". Vidi takođe Tužilac protiv Stanislava Galića, predmet br. IT-98-29-T: "Odluka po interlokutornoj žalbi u vezi s pravilom 92 bis (C), 7. juni 2002, u daljem tekstu "Odluka po pravilu 92 bis u predmetu Galić".

^[6] Vidi ranije podneske Tužilaštva u predmetu Tužilac protiv Slobodana Miloševića, predmet br. IT-02-54-T, pre svega, "Zahtev optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto svedočenja viva voce u skladu s pravilom 92 bis", 10. januar 2003.

^[7] Odluka po pravilu 92 bis u predmetu Milošević, par. 22; vidi, takođe, Odluku po pravilu 92 u predmetu Galić, par. 10 (u kojem se konkretno utvrđuju različite kategorije dokaza koji se odnose na dela i ponašanje optuženog).

^[8] U predmetu Galić Žalbeno veće je zauzelo stav da, kod odlučivanja o tome da li da dokaze prihvati na osnovu pravila 92 bis, Pretresno veće treba da uzme u obzir i to da li su oni u bliskoj vezi s optuženim. "U slučaju kada su dokazi od ključne važnosti za tezu optužbe i gdje je osoba čija djela i ponašanje opisuje pismena izjava u bliskoj vezi s optuženim, Pretresno vijeće može odlučiti da ne bi bilo pravično prema optuženom da se dokazi izvode u pismenom obliku." Odluka na osnovu pravila 92 bis u predmetu Galić, par. 13.

^[9] Vidi pravilo 92 bis (A) (ii).

^[10] Tužilaštvo tvrdi da je usvojena praksa da se mogu prihvatati i drugi dokazi sem pismenih izjava i sudskih transkripata. U odluci Pretresnog veća u predmetu Tužilac protiv Mladena Naletilića i Vinka Martinović (predmet br. IT-98-34-PT, vidi paragraf 8 odluke. U tom predmetu, Tužilaštvo je tražilo da se prihvate transkripti i s njima povezani dokazni predmeti u odnosu na sedam svedoka koji su prethodno svedočili u predmetima Blaškić i Kordić na osnovu primene pravila 92 bis (D)) od 9. jula 2001. prihvata se argument Tužilaštva da dokazni predmeti koji se prilažu transkriptima "predstavljaju neodvojiv i neophodan dio iskaza i mogu se prihvatiti zajedno s transkriptima". Tužilaštvo tvrdi da, slično tome, u ovom predmetu video trake i mapu treba smatrati "neodvojivim i neophodnim" delom ponuđenog svedočenja.

^[11] Vidi: "Dopuna zahtevu optužbe za prihvatanje pismenih izjava umesto viva voce svedočenja u skladu sa pravilom 92 bis", podnetu 21. januara 2003, delimično poverljivu.

^[12] Vidi paragrafe 40, odnosno 45.