MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T
Predmet br. IT-03-69-PT

PRED PRETRESNIM VEĆEM III

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum podnošenja: 2. oktobar 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T
Predmet br. IT-03-69-PT

I. Uvod

1. Dana 18. septembra 2003. godine, branilac Franka Simatovića, optuženog u predmetu Tužilac protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića,^[1] podneo je zahtev (u daljem tekstu: Zahtev) da mu se omogući stalni pristup (i) “transkriptima svih otvorenih i zatvorenih sednica u toku suđenja” i (ii) “dokaznim predmetima, dokumentarnim dokazima i zahtevima koje su podnele strane u postupku” u delu suđenja koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku u predmetu Milošević. Pored toga, Simatovićeva odbrana je zatražila “slobodu da u budućnosti podnosi zahteve Pretresnom veću za konkretne naloge u vezi sa svim poverljivim materijalom za koji odbrana veruje da bi joj mogao pomoći u pripremi dokaza a koji optužba inače nije obavezna da obelodani.”^[2]

2. Optužba nema primedbi na to da Pretresno veće Simatovićevoj odbrani dozvoli pristup transkriptima svedočenja sa javnih sednica, javnim dokaznim predmetima^[3] i javnim podnescima u delu suđenja Miloševiću koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Međutim, optužba tvrdi da je preuranjeno dozvoliti odbrani pristup svedočenjima sa zatvorenih ili poluzatvorenih sednica, kao i poverljivim dokaznim predmetima, s obzirom na to (i) da je postupak u predmetu Stanišić i Simatović u početnoj fazi, i (ii) da i dalje postoje bojazni za bezbednost svedoka koji svedoče u predmetu Milošević.

3. Ukoliko bi Pretresno veće ipak odobrilo Simatovićev zahtev za pristup bilo kojem delu svedočenja sa zatvorene ili poluzatvorene sednice, poverljivim dokaznim predmetima ili podnescima koji nisu javni, optužba smatra da bi se takav pristup smeo dozvoliti jedino pod uslovom da se ispoštuju zaštitni mehanizmi koji će biti izloženi dalje u tekstu.

II. Vreme podnošenja zahteva za pristup

4. Izgleda da se zahtevom traži da se odmah odobri pristup poverljivom materijalu iz predmeta Milošević. Iako ima obzira prema legitimnom interesu odbrane za dobijanje pristupa jednom delu ovog materijala, optužba tvrdi da je zahtev preuranjen.

5. Optužba tvrdi da su bojazni za bezbednost svedoka koje su ovo Pretresno veće navele da u predmetu Milošević dodeli zaštitne mere ostale nepromenjene. Pretresno veće nastavlja da odobrava zaštitne mere za svedoke prilikom svedočenja, pri čemu se delovi javnog svedočenja koji ukazuju na identitet saslušavaju na poluzatvorenoj sednici, a jedino se svedoci koji su najosetljiviji izvor informacija saslušavaju na zatvorenoj sednici. Velika je šansa da bi efekat ovih zaštitnih mera bio umanjen ako bi optuženi u drugim predmetima u ovoj fazi dobili dozvolu za pristup svedočenjima sa poluzatvorenih i zatvorenih sednica, na šta inače ne bi imali pravo u skladu s pravilima 66 i 68.

6. Osim toga, trenutno ne postoji utvrđen datum za suđenje Stanišiću i Simatoviću. Stav optužbe je da je preuranjeno Simatoviću obelodaniti materijale koji bi mogli ugroziti bezbednost svedoka. Optužba želi da naglasi da je, kada su posredi svedoci koji svedoče na zatvorenoj sednici, ovo Pretresno veće dozvolilo da se čak i optuženom Miloševiću materijal na osnovu pravila 66(A) obelodani u kasnijem roku. Obelodaniti materijal optuženom u nekom drugom predmetu mnogo meseci pre početka suđenja u okviru kojeg će možda samo deo svedoka biti pozvan, kosilo bi se sa zaštitnim merama. Odložiti obelodanjivanje za vreme bliže početku suđenja neće biti na štetu pretpretresnih priprema odbrane.

7. Optužba takođe podseća Pretresno veće da je optuženi Simatović bio u kontaktu sa najmanje jednim od svedoka u predmetu Milošević – Draganom Vasiljkovićem – dok je bio u Hagu i svedočio pred ovim Međunarodnim sudom.^[4]

8. S obzirom na činjenice da je postupak Stanišić i Simatović u početnoj fazi i da i dalje postoje bojazni za bezbednost svedoka, optužba tvrdi da bi Pretresno veće trebalo da odbije Zahtev u onoj meri u kojoj se njime traži pristup poverljivom materijalu. Optužba poziva odbranu da ponovi svoj zahtev za pristup kada postupak bude u nekoj naprednijoj fazi. Ukoliko bi Pretresno veće ipak odobrilo pristup nekom poverljivom materijalu sada, optužba uz dužno poštovanje traži da se nalogom obuhvate sledeće zaštitne mere i izuzmu sledeći dokazi.

III. Argumenti optužbe u vezi sa zaštitnim merama i izuzimanjem dokaza

9. Žalbeno veće je potvrdilo da “strana u postupku ima uvijek pravo da kao pomoć u pripremi za izvođenje dokaza zatraži materijale iz bilo kojeg izvora, pod uslovom da je konkretno navela dokumente koje traži ili da ih je opisala na osnovu njihove opšte prirode, i pokazala da takav pristup ima legitimnu forenzičku svrhu.”^[5] Pored toga, pretresno veće može da odobri pristup poverljivom materijalu iz drugog predmeta “onda kada strana koja ga je zatražila može dokazati da joj ti materijali mogu bitno pomoći u izvođenju dokaza.”^[6]

10. Optužba prihvata da su zločini za koje je optužen Simatović geografski i vremenski povezani sa nekim od zločina za koje je optužen Milošević, te da bi mnogi dokazi u ovom predmetu bili relevantni za pripremu Simatovićeve odbrane. Međutim, zahtev ne navodi - osim veoma uopšteno - prirodu materijala koji se traže, njihov potencijalni značaj ili forenzičku svrhu. Zahtev jedino navodi da vremena i mesta zločina koji se terete “u velikoj meri odgovaraju onima za koje je optužen g. Slobodan Milošević” i da “materijal koji se na osnovu Pravilnika očekuje od Tužilaštva ... može da ne obuhvati određene dokaze koje odbrana ipak smatra relevantnim...”^[7]

A. Svedočenje na zatvorenoj sednici, poluzatvorenoj sednici i poverljivi dokazi

11. U slučaju da Pretresno veće izda nalog za obelodanjivanje poverljivog materijala u ovako ranoj fazi postupka u predmetu Stanišić i Simatović, optužba ne bi imala primedbi da za određeni poverljiv materijal Pretresno veće Simatovićevoj odbrani odobri pristup, uprkos činjenici da je taj zahtev za pristup preobiman.

12. Konkretno, optužba neće imati primedbi da se odobri pristup svedočenjima sa zatvorenih i poluzatvorenih sednica i poverljivim dokaznim predmetima u delu predmeta Milošević koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, nakon što (i) optužba rediguje^[8] one delove svedočenja i dokazne predmete koji bi mogli otkriti identitet neke zaštićene osobe^[9] ili se ne odnose na period od 1. aprila 1991. do 31. decembra 1995,^[10] (ii) optužba dobije pristanak svedoka koji su u Miloševiću svedočili poverljivo, u uverenju da se njihovo svedočenje neće obelodanjivati drugim optuženima. U slučaju da zaštićeni svedok nije saglasan sa time da se njegovo poverljivo svedočenje obelodani, optužba će od Veća zatražiti dalja uputstva.

13. Optužba podseća Pretresno veće da se poluzatvorene sednice zakazuju veoma retko i jedino onda kada je potrebno zaštiti identitet zaštićenih svedoka. Zatvorene sednice održavaju se jedino onda kada treba zaštititi identitet svedoka koji su izvor najosetljivijih informacija, za čiju bezbednost postoje najveće bojazni. Obelodaniti svedočenje koje bi moglo otkriti identitet ovih osoba optuženom Simatoviću, bilo bi u potpunoj suprotnosti sa zaštitnim merama koje je ovo Pretresno veće naložilo.

14. Optužba, međutim, traži da Pretresno veće nipošto ne odobri pristup svedočenjima ili dokaznim predmetima koji se odnose na zločine ili događaje koji se ne tiču optužbi podignutih protiv Simatovića ili Stanišića. Za pristup takvom materijalu u Zahtevu se ne navodi nijedan legitiman forenzički razlog. Uz dopuštenje Pretresnog veća, optužba će u jednom podnesku ex parte navesti koji je to materijal i zatražiti konkretna uputstva u vezi s njim.

15. U skladu s odredbama pravila 75 (F)(i),^[11] sve zaštitne mere određene u ovom predmetu ostaju na snazi mutatis mutandis u predmetu Tužilac protiv Stanišića i Simatovića. Da ne bi bilo nikakve sumnje i da bi se osiguralo da će materijal i dalje ostati poverljiv, optužba takođe zahteva da Simatovićevoj odbrani bude izričito naloženo da ne obelodanjuje u javnosti nijedan poverljiv ili nejavan materijal iz ovog predmeta. Optužba traži da se “javnost” definiše tako da obuhvata sve osobe, (uključujući, bez ograničenja, porodicu, prijatelje i saradnike optuženih; optužene i branioce u drugim predmetima ili postupcima pred Međunarodnim sudom, sredstva javnog informisanja i novinare), vlade, organizacije, pravna lica, klijente, udruženja i grupe, osim sudija Međunarodnog suda, osoblja Sekretarijata, tužioca i njenih predstavnika, optuženih u ovom predmetu i njihove timove odbrane.^[12]

16. Dalje, optužba traži da joj se dâ dovoljno vremena da utvrdi da li je potrebno da Pretresnom veću podnese molbu za dodatne zaštitne mere za svedoke koji su svedočili poverljivo. To vreme bi se moglo upotrebiti da se stupi u kontakt sa svedocima i sa njima razgovara o razlozima iz kojih su im prvobitno - pre nego što će svedočiti u predmetu Milošević - i bile dodeljene zaštitne mere.

17. Optužba bi želela da naglasi kako očekuje da će mnogi od zaštićenih svedoka u predmetu Milošević biti pozvani da svedoče i u predmetu Stanišić i Simatović, te da će izjave ovih svedoka (uključujući svedočenja data u predmetu Milošević) biti obelodanjene na osnovu pravila 66 (A). Pored toga, potencijalno oslobađajući materijal biće obelodanjen na osnovu pravila 68. Takođe, ukoliko zatraži recipročno obelodanjivanje, odbrana će imati pravo da pregleda dodatni materijal koji optužba namerava da upotrebi kao dokaze na suđenju, u skladu sa pravilom 66 (B) i pravilom 67 (C).

18. S obzirom na obimno obelodanjivanje koje predviđa Pravilnik, potpunim ili delimičnim usvajanjem Zahteva, bez zaštitnih mehanizama koje optužba traži u ovom svom odgovoru, zaobišao bi se postupak predviđen Pravilnikom. Takođe, potpunim ili delimičnim usvajanjem Zahteva, bez zatraženih zaštitnih mehanizama, oduzela bi se svrha zaštitnim merama, među kojima je i mera obelodanjivanja u kasnijem roku koju je ovo Pretresno veće naložilo u predmetu Milošević.

B. Materijal na osnovu pravila 70

19. Ukoliko Pretresno veće u celosti ili delimično odobri Zahtev za pristup, optužba uz dužno poštovanje traži da joj se dâ dovoljno vremena da utvrdi da li ima nejavnih materijala koji spadaju pod pravilo 70, kao i da kontaktira one koji su dostavili takav materijal kako bi od njih dobila dozvolu za obelodanjivanje.

C. Pristup podnescima

20. Optužba se protivi zahtevu Simatovićeve odbrane za pristup svim poverljivim “podnescima koje su odnele strane”^[13] u predmetu Milošević. Zahtev dalje ne navodi na koje se podneske misli. Optužba smatra da bi Pretresno veće trebalo da odbije taj zahtev u sadašnjem obliku, te da naloži odbrani da konkretno navede koje vrste podnesaka traži, kao i to koja je forenzička svrha njenog zahteva. Tada će optužba imati razumnu mogućnost da odgovori.

21. Ukoliko, pak, Pretresno veće u celosti ili delimično odobri zahtev, optužba uz dužno poštovanje traži da se Simatoviću ne odobri pristup nijednom zahtevu ili odluci koja se odnosi na zaštitne mere za svedoke, kao i nijednom podnesku koji nije u direktnoj vezi sa dokazima koji su prihvaćeni u predmetu Milošević.

22. U svakom slučaju, optužba tvrdi da optuženom Simatoviću ne treba odobriti pristup nijednom materijalu - a posebno ne podnescima strana u postupku i sudskim odlukama - podnetom na ex parte osnovi. Bilo bi potpuno neprimereno odobriti Simatoviću pristup materijalu kojem ni sam optuženi Milošević nema pristup.

IV Traženi pravni lek

23. Iz gorenavedenih razloga, optužba uz dužno poštovanje smatra da bi Pretresno veće trebalo da:

    i. Simatoviću odobri pristup svedočenjima datim na javnim sednicama, javnim dokaznim predmetima i javnim podnescima u delu predmeta Milošević koji se odnosi na Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku. Optužba navodi da se sav taj materijal može naći na internet stranici MKSJ-a ili se može dobiti direktno od Sekretarijata.

    ii. (a) odbije pristup svedočenjima ili dokaznim predmetima koji nisu javni, ali da dozvoli odbrani da ponovi svoj zahtev kada postupak bude u nekoj kasnijoj fazi.

    (b) ukoliko, pak, Pretresno veće odluči da Simatoviću odobri pristup nekim poverljivim svedočenjima ili dokaznim predmetima, optužba smatra da bi pristup trebalo odobriti isključivo u skladu s uslovima koji se tiču zaštitnih mera i izuzimanja dokaza, ovde izloženim u paragrafima 11-19.

    iii. odbije pristup poverljivim “zahtevima koje su podnele strane” ako nije navedeno koji se materijali traže i na osnovu čega. Ako bi Pretresno veće odobrilo pristup nekom takvom materijalu, optužba tvrdi da Simatoviću ne treba odobriti pristup podnescima ili odlukama (1) podnetim na ex parte osnovi, (2) koje se tiču zaštite svedoka, ili (3) koje nisu u direktnoj vezi sa dokazima prihvaćenim u predmetu Milošević.

^[1] Predmet br. IT-03-69-PT.

^[2] Zahtev, par. 10.

^[3] Optužba pretpostavlja da se “dokazni predmeti i dokumentarni dokazi” kojima se traži pristup u Zahtevu, odnosi na javne i poverljive dokazne predmete.

^[4] Gospodin Vasiljković je razgovarao sa Simatovićem između drugog i trećeg dana svog svedočenja. Vidi T. 16747.

^[5] Tužilac protiv Blaškića, “Odluka po združenom zahtjevu Envera Hadžihasanovića, Mehmeda Alagića i Amira Kubure za pristup svim povjerljivim materijalima, transkriptima i dokaznim predmetima u predmetu Tužilac protiv Tihomira Blaškića”, predmet br. IT-95-14-A, Žalbeno veće, 24. januar 2003, str. 4. Vidi takođe jurisprudenciju Međunarodnog suda koja se navodi u fusnoti br. 4 odluke.

^[6] Tužilac protiv Kvočke i drugih, “Odluka po zahtjevu Momčila Grubana za pristup materijalu”, predmet br. IT-98-30/1-A, Žalbeno veće, 13. januar 2003, par. 5; ibid.

^[7] Zahtev, par. 6 i 8.

^[8] U svojoj “Odluci po zahtevu odbrane Momčila Krajišnika za pristup poverljivom materijalu”, Tužilac protiv Slobodana Miloševića, 31. januar 2003, str. 3, Pretresno veće je Krajišnikovoj odbrani odobrilo uvid u primerke svedočenja datih na zatvorenim sednicama u ovom predmetu, “propisno redigovane nakon konsultacija sa optužbom, kako bi se uklonio sav materijal koji bi mogao ukazati na identitet zaštićene osobe...”. Kako ne bi došlo do zabune oko toga ko je tačno redigovao koje svedočenje ili dokazni materijal, optužba će redigovati sav materijal koji ukazuje na identitet i zatim će Sekretarijatu dostaviti svedočenje i dokazni materijal koje treba obelodaniti optuženom. Optužba takođe ističe činjenicu da se Krajišnikova molba za pristup poverljivom materijalu razlikuje od ove molbe po tome što se postupak u Krajišniku nalazio u naprednijoj fazi u vreme kada je zahtev podnet.

^[9] Uključujući bilo kog svedoka koji je svedočio uz zaštitne mere.

^[10] Optuženi Stanišić i Simatović terete se za individualnu krivičnu odgovornost za zločine počinjene u ovom periodu. Vidi optužnicu, par. 19, 23 i 59.

^[11] Pravilo 75 (F) (i) predviđa da: “Kad su u nekom postupku pred Međunarodnim sudom (u daljnjem tekstu: prvi postupak) za neku žrtvu ili svedoka određene zaštitne mere, te zaštitne mere:(i) ostaju na snazi mutatis mutandis u svakom drugom postupku pred Međunarodnim sudom (dalje u tekstu: drugi postupak) dok god ne budu ukinute, izmenjene ili pojačane u skladu sa procedurom predviđenom ovim pravilom [...].”

^[12] Ovo je u suštini ista definicija pojma “javnost” kao u “Odluci po zahtevu Tužilaštva za zaštitne mere”, koju je ovo Pretresno veće donelo 1. avgusta 2003. u predmetu Tužilac protiv Stanišića i Simatovića.

^[13] Zahtev, par. 10.