MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 25. februar 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Optuženi:
g. Slobodan Milošević

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

I. Uvod

1. Tužilac sa dubokim žaljenjem konstatuje povlačenje sa funkcije sudije Maya usled slabog zdravstvenog stanja. Tužilac će nekom drugom prilikom, kada mesto i vreme za to budu odgovarajući, odati priznanje sudiji Mayu za njegov rad na ovom Međunarodnom sudu.

2. Zbog odlaska sudije Maya može doći do ozbiljnih teškoća u vezi sa rasporedom suđenja. Te teškoće se mogu javiti bez obzira na moguću odluku Pretresnog veća, predsednika ili nekog Žalbenog veća na osnovu pravila 15 bis (C), (D), (E) i (F) Pravilnika, o čemu se Tužilaštvo u ovom trenutku uopšte neće izjašnjavati.

3. Te teškoće se ne mogu sasvim predvideti, ali vrlo je verovatno da će zbog njih početak izvođenja dokaza optuženog (pa time i završetak suđenja) još više kasniti, kao i da će biti otežan rad svakog sudije koji bi bio imenovan po pravilu 15 (C) i koji, u skladu s pravilom 15 (D), treba da potvrdi da se upoznao sa predmetom.

4. Zbog svega ovoga, kao i iz brige za uredno sprovođenje pravde i sudsku ekonomičnost, tužilac ovim podneskom zatvara svoje izvođenje dokaza na osnovu svih već izvedenih dokaza, među kojima su oni dosada podneti radi razmatranja i uvršćivanja u spis u pismenom obliku (čak i ako o njima trenutno nema odluke), kao što je slučaj sa zbirkama dokumenata podnetim 17. februara 2004,^[1] zatim oni koji će uskoro biti podneti, pre svega dokumenti o kojima je reč u Nalogu Pretresnog veća od 12. februara 2004,^[2] kao i prateći pismeni dokazi uz ovaj podnesak, o kojima je reč dole u paragrafima 5-18.

II. Dokazi za koje Tužilaštvo ovim podneskom traži da budu uvršćeni u spis u pismenom obliku

5. Osnov prihvatljivosti sledećih dokumenata poklapa se sa osnovom za dokumente za koje je zatraženo da budu uvršćeni u pismenom obliku kao zbirke dokumenata na osnovu naloga Pretresnog veća od 17. februara 2004.^[3] To su sledeći dokumenti:

• dokumenti koje je Tužilaštvu dostavila Srbija i Crna Gora kao odgovor na jedan zahtev za pomoć; ili

• dokumenti nastali iz televizijskih intervjua dostavljenih u celini, zajedno sa video/audio snimkom i kompletnim transkriptom.

6. I jednima i drugima Tužilaštvo može pravilno da utvrdi poreklo i bez pozivanja svedoka (čije svedočenje bi, u svakom slučaju, bilo samo simbolično) u svrhu utvrđivanja toga da li je Tužilaštvo primilo određeni dokaz. Pretresno veće je jasno stalo na stanovište da se dokazi mogu uvrstiti u spis prima facie.^[4]

7. Tužilaštvo traži da se u ovoj fazi postupka, za sve svrhe, uključujući i svrhu iznošenja argumenata za pravilo 98 bis, u spis uvrste “Intervju na TV Palmi”, o kome je reč u paragrafima 8-10, kao i Zapovest zajedničke komande od 15. aprila 1999, o kojoj je reč u paragrafu 11 . Ova dva dokaza se u ovoj fazi u celosti mogu uvrstiti u dokaze, pri čemu je unakrsno ispitivanje potpuno nepotrebno. Tužilaštvo ne traži uvršćivanje transkripata intervjua iz paragrafa 12-15 ili dodatnih dokumenata sa zapisa zatvorenih sednica Skupštine Republike Srbije (paragrafi 16-18) za svrhe iznošenja argumenata u postupku na osnovu pravila 98 bis – ono uviđa da je materijal obiman i da nije bio predočen na vreme da bi se amici ili optuženi o njemu izjasnili (onako kako to Pretresno veće traži u vezi sa drugim zbirkama dokumenata). Međutim, Tužilaštvo smatra da bi Pretresno veće ovaj dokazni materijal trebalo da ima pred sobom kako bi na raspolaganju imalo što kompletniju zbirku relevantnog materijala, te da bi, konačno, lakše donelo presudu koja će izdržati probu istorijskog preispitivanja.

Intervju na TV Palmi

8. Optuženi je 12. decembra 2000. godine dao intervju TV Palmi, televizijskoj stanici u Srbiji. Tužilaštvo je svojim Zahtevom za pomoć (u daljem tekstu: ZZP) br. 314, od 11. novembra 2002, od Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: SRJ) zatražilo primerak tog intervjua. Tužilaštvo je 6. januara 2003. primilo primerak tog intervjua od dr Save Markovića, ministra pravde SRJ.

9. Stiče se utisak da komentari optuženog u ovom intervjuu nisu bili unapred pripremljeni, a ticali su se više pitanja pred Pretresnim većem, kao što su: Vance-Owenov plan i okolnosti pod kojima je odbijen, odnosi optuženog sa Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom, materijalna pomoć i podrška Jugoslavije ratnim naporima tih srpskih republika, njegova vojna ovlašćenja i drugo. Naprimer, optuženi kaže da je njegova “blokada” prema Republici Srpskoj bila ništa drugo do "pametan politički potez kako bi se Jugoslaviji olakšale sankcije".

10. Jasno je da ovaj intervju ima značajnu dokaznu vrednost za tezu Tužilaštva. Pretresno veće je dosada izjave optuženog uvršćivalo u spis ukoliko autentičnost tih dokumenta nije osporena.^[5] Tužilaštvo tvrdi da je primereno da Pretresno veće uvrsti u spis i ovaj intervju.

Zapovest Zajedničke komande od 15. aprila 1999.

11. Od materijala koji se analizira u Dodatku izveštaju veštaka Philipa Cooa (vidi dole par. 19) ovo je jedini dokument koji do danas nije predočen. Srbija i Crna Gora su ga dostavile 13. juna 2003, čime su delimično udovoljile zahtevu za pomoć (ZZP) Tužilaštva FRY-0338 od 6. januara 2003, ali prekasno da se on putem nekog od svedoka koji su svedočili o Zajedničkoj komandi uvrsti u dokaze. Tužilaštvo traži da se ovaj dokument (čiji će jedan primerak biti dostavljen Veću) uvrsti u dokaze i želi da dâ sledeću analizu tog dokumenta iz koje se vidi njegova dokazna vrednost, te ujedno i razlog zbog koga Tužilaštvo moli da se on uvrsti u spis:

    Zapovest Zajedničke komande je jedini spis Zajedničke komande iz 1999. godine do kojeg je Tužilaštvo uspelo da dođe. On potvrđuje postojanje Zajedničke komande u 1999. godini. On takođe u znatnoj meri potkrepljuje druge podatke o Zajedničkoj komandi kojima Tužilaštvo raspolaže i koji su uvršćeni u dokaze preko svedoka kao što su Philip Coo, Aleksandar Vasiljević, Shukri Aliu i Zoran Lilić. Zapovest je od posebnog značaja budući da eksplicitno govori o kontroli koju je Zajednička komanda imala nad VJ, MUP-om i naoružanim nealbanskim civilima na Kosovu 1999. godine. Osim toga, po izgledu i sadržaju Zapovesti može se bez ikakve sumnje zaključiti da ju je donela VJ. Zajednička komanda bila je centralna karika lanca komande i u njoj su se, pod kontrolom SRJ, sticale sve naoružane grupe (i civilne strukture vlasti) koje su 1999. godine bile aktivne na Kosovu.

Televizijske emisije “Death of Yugoslavia” /“Smrt Jugoslavije”/ i “Fall of Milošević” /“Miloševićev pad”/ i intervjui na kojima su zasnovane

12. Moguće je da su Pretresnom veću ove televizijske emisije dobro poznate. Delovi iz jedne od njih prikazivani su tokom suđenja. Emisije se umnogome zasnivaju na intervjuima sa velikim brojem ključnih ličnosti u ovom predmetu (ne samo sa optuženim, već i sa Tuđmanom, Izetbegovićem i svedocima poput Jovića, Arrije, Clarka, itd).

13. Tužilaštvo je već ranije saopštilo svoju nameru da ove emisije predoči kao dokaze koje treba uvrstiti u spis,^[6] ali razume da svedoci imaju izvesnih rezervi zbog montaže koju su izvršile produkcijske kuće.^[7] Međutim, Tužilaštvo ili već raspolaže neobrađenim video snimcima intervjua i njihovim tačnim transkriptima, ili je u mogućnosti da ih nabavi. Veće je Tužilaštvu već dozvolilo da predoči jedan takav transkript, a to je transkript intervjua sa optuženim iz emisije “Death of Yugoslavia”.^[8] Tužilaštvo tvrdi da je taj materijal primereniji za uvršćivanje u spis nego same emisije, s obzirom na pomenute bojazni u vezi sa montažom.

14. Postoje jasni razlozi zašto bi Veće moglo biti voljno da uvrsti transkripte dodatno odabranih intervjua (posebno onih za koje se detaljni podaci navode u Dodatku A ovog podneska). Intervjui navedeni u Dodatku A vođeni su sa ključnim ličnostima tokom raspada Jugoslavije i potonjih ratova koji su predmet Optužnice. Mnogi od tih “glavnih igrača” sada ne mogu da svedoče pred Većem, bilo zato što više nisu živi, zato što ih nije moguće pronaći, zato što je ovaj Međunarodni sud u međuvremenu podigao optužnicu protiv njih ili zato što nisu voljni da svedoče. Transkripti su, dakle, dragoceni i na jedinstven način mogu da upotpune sliku pred ovim Većem.

15. S obzirom na sve ovo, Tužilaštvo tvrdi da Veće treba da razmotri uvršćivanje ovih transkriptata u dokaze, eventualno nakon što Tužilaštvo izvrši analizu i izbor najvažnijih delova, a optuženi ili amici curiae dostave svoje podneske. Tužilaštvo je od produkcijskih kuća dobilo transkripte svih intervjua i primerke će dostaviti Veću na pregled istoga dana kada i ovaj podnesak. Tužilaštvo, međutim, ne traži da se uvrste verzije koje se sada podnose, jer je u nekim drugim sličajevima konstatvovalo nepodudarnosti između video snimaka i transkripata produkcijskih kuća. Ukoliko Veće bude smatralo da bi se neki od ovih transkripata mogli uvrstiti u spis, Tužilaštvo će preduzeti neophodne korake da se naprave apsolutno precizni transkripti.

Daljnje zatvorene sednice Skupštine Republike Srbije

16. Dana 17. februara 2004, Tužilaštvo je dostavilo podneske u kojima obrazlaže relevantnost i daje analizu i tumačenje zatvorenih sednica Skupštine Republike Srbije u periodu od 1991. i 1992, koje je primilo od Srbije i Crne Gore kao odgovor na svoj ZZP.^[9] Dana 22. februara 2004, Tužilaštvo je ustanovilo da je u avgustu prošle godine primilo još osam zatvorenih sednica,^[10] od kojih sedam nisu iste kao one iz podneska od 17. februara 2004. (jedna sednica bila je dostavljena jednom ranijom prilikom). Tužilaštvo je te sednice slučajno zaturilo, te one nisu dospele ni do onih koji rade na ovom predmetu, ni do zbirke dokaza Tužilaštva.

17. Tužilaštvo se duboko izvinjava Pretresnom veću što nije našlo ovu dokumentaciju i obuhvatilo je svojim prethodnim podnescima.

18. Međutim, kako se navodi u podnesku od 17. februara 2004. godine, najbolje je zbirku dokumenata sa zatvorenih sednica Skupštine Republike Srbije sagledati kao celinu, “tako da se dobije kompletna slika o tome kako su se razvijale teme o kojima se diskutovalo”.^[11] Zato Tužilaštvo traži dozvolu od Pretresnog veća da ove dokumente obuhvati jednim Dodatkom podnesku od 17. februara 2004.

III. Dokazi koje Tužilaštvo sada neće izvoditi, a za koje želi da ih Pretresno veće ima u vidu

19. Tužilaštvo je imalo nameru da u toku poslednja dva dana predviđena za izvođenje njegovih dokaza pozove sledeće svodoke:

    • Helge Brunborg – davanje glavnog iskaza obavljeno je dostavljanjem njegovog ekspertnog izveštaja i donekle putem glavnog ispitivanja; tek treba da bude unakrsno ispitan;

    • Phil Coo – prezentacija Dodatka njegovom ekspertnom izveštaju u kojem se obrađuje materijal vezan za Zajedničku komandu za Kosovo i Metohiju;

    • B-235, svedok o više tema vezanih za JNA/VJ/Srebrenicu;

    • B-1764, svedok u vezi sa presretnutim razgovorima; i

    • dodatni svedok za kojeg se podaci navode u poverljivom Dodatku B (kratak sažetak svedočenja svih gorepomenutih svedoka takođe je dat u ovom Dodatku).

20. Tužilaštvo uviđa da to što je ne izvevši ove dokaze završilo izvođenje svojih dokaza znači da na njih neće moći da se poziva kad odgovara na eventualne argumente na osnovu pravila 98 bis. Ipak, ono bi htelo da Pretresno veće ima u vidu da je prvobitno postojala namera da se ovi dokazi izvedu, da se radi o vrednim svedočenjima i da bi moglo biti u interesu pravde da te svedoke u dogledno vreme pozove ili samo Pretresno veće ili Tužilaštvo, ukoliko to dozvoljava Pravilnik. Ako se Pretresno veće odluči za to da pozove neke od pomenutih svedoka, Tužilaštvo će, naravno, biti saglasno da oni budu podvrgnuti ispitivanju koje po formi odgovara glavnom ispitivanju, a ne unakrsnom.

IV. Ostala pitanja

Dokazni predmeti i presretnuti razgovori

21. Kada je posredi ovako dugačko suđenje, neizbežno je da postoje neka nerešena pitanja koja ne mogu biti definitivno razrešena do kraja izvođenja dokaza Tužilaštva. Jedno takvo pitanje je provera tačnosti spiska dokaznih predmeta; drugo je donošenje odluke o tome koje dokazne predmete - od onih koji su prilikom predočavanja označeni za identifikaciju - sada treba tretirati kao sasvim predočene (to bi moglo zahtevati podneske strana u postpuku, kao u slučaju dokaznih predmeta predočenih u delu o Kosovu). O ovim zadacima Tužilaštvo i Sekretarijat redovno su raspravljali, ali jednostavno nije bilo vremena da se oni i ispune. Tužilaštvo smatra da je spremno da, sada kada bude završeno izvođenje njegovih dokaza, ekspeditivno ispuni ova dva zadatka, kad god se to od njega zatraži. Moguće je da će biti neophodna intervencija Pretresnog veća radi rešavanja nerešenih sporova, ali se nadamo da to neće biti slučaj.

22. Nerešen je i status izvesnih presretnutih razgovora. Konkretno, postoje tri presretnuta razgovora koji su predočeni tokom svedočenja svedoka Tužilaštva B-1804, za čije predočavanje navodimo da je dovršeno. Traži se odluka o statusu ovih predočenih razgovora. Isto pitanje moglo bi se javiti i u vezi sa nekim presretnutim razgovorima koji su predočeni putem Hrvoja Šarinića.

23. U vezi sa tim kao poslednje navodimo da postoji izvesna dokumentacija na osnovu pravila 92 bis koju treba uvrstiti u dokaze. Primerci ove dokumentacije podeljeni su članovima Veća; uskoro će biti dovršena njihova podela optuženom, Sekretarijatu i amici. O brojevima dokaznih predmeta postignuta je saglasnost svih strana u postupku. Ti brojevi, kao i pojedinosti svakog ponuđenog dokaznog predmeta, navedeni su u priloženom poverljivom Dodatku C. Tužilaštvo traži da Pretresno veće potvrdi brojeve dokaznih predmeta za ovu dokumentaciju.

Dokazi nabavljeni posle ovog datuma

24. Pretresnom veću je poznato da je Tužilaštvo nastojalo da dođe do više dokumenata iz Srbije i Crne Gore. Napori da se od ovog i drugih izvora nabave dokumenti i dalje traju, i to putem ZZP-a, pravila 54 bis i na druge načine. Tužilaštvo traži da mu se ostavi mogućnost da zatraži da u nekoj kasnijoj fazi izvede dokaze koje dobije kao odgovor na ZZP-e i kao rezultat drugih napora koje ulaže.

25. U vezi sa tim, Veće se bez sumnje seća da je Tužilaštvo u drugim predmetima dobijalo dozvolu da izvodi dokaze i nakon što je završilo sa glavnim izvođenjem svojih dokaza, pre svega u predmetu Kordić, u kojem su hrvatski arhivi postali dostupni tek nakon završenog glavnog izvođenja dokaza Tužilaštva.^[12]

Dostavljanje “tabelarnih dokumenata” i “dokumenata o hronologiji”

26. Gotovo od samog početka suđenja Tužilaštvo je Pretresnom veću periodično dostavljalo revidirane verzije dokumenata – po jednu za svaki deo suđenja, tj. Kosovo, Hrvatsku i Bosnu – u kojima se dotad izvedeni dokazi analiziraju naspram navoda iz optužnice. Tužilaštvo je te dokumente nazvalo “tabelarnim” dokumentima.

27. Tužilaštvo tabelarne dokumente za Kosovo i Hrvatsku, kojima su obuhvaćeni svi dosad izvedeni dokazi, namerava da podnese do petka 27. februara 2004, a do ponedeljka 1. marta 2004. biće podneta pretposlednja verzija dokumenta za Bosnu. Verzijama ovih dokumenata koje će biti dostavljane tokom naredne nedelje biće obuhvaćeni samo oni dokazi koje je Pretresno veće dosad prihvatilo. To, naprimer, znači da stenogrami sa sastanaka Vrhovnog saveta odbrane, zatvorenih sednica Republike Srbije, zapisnici Saveta za usaglašavanje stavova i dokumenti vezani sa svedočenje istražitelja Bernarda O'Donnella,^[13] o kojima je Pretresno veće rešilo u svojoj Odluci od 12. februara 2004, neće biti obuhvaćeni ovim verzijama dokumenata.

28. Kao što je Pretresnom veću poznato, pored tabelarnih dokumenata Tužilaštvo je na osnovu dokaza izvedenih na suđenju pripremalo i hronologiju. Radne verzije te hronologije Tužilaštvo je već ranije dostavilo Pretresnom veću. Kroz desetak dana Pretresno veće i strane u postupku trebalo bi da dobiju verziju hronologije kojom su obuhvaćeni svi dokazi koje je Tužilaštvo izvelo u fazi izvođenja svojih dokaza. Međutim, gotovo kompletna radna verzija ovog dokumenta mogla bi da se dostavi i ovog petka, 27. februara 2004, ako bi to pomoglo Pretresnom veću, posebno u vezi sa postupkom na osnovu pravila 98 bis.

29. Ovi dokumenti i hronologija, a posebno tablerni dokumenti koji se odnose na Bosnu, biće revidirani tokom narednih mesec dana, kako bi se, naprimer, obuhvatio materijal kao što su dokumenti sa sednica VSO, o kojima tek treba da se donese odluka. Redigovane verzije će se dostavljati u odgovarajućim vremenskim razmacima amici, optuženom i Veću.

Navodi koji nisu dokazivani ili su samo delimično dokazivani

30. Tužilaštvo u fazi izvođenja svojih dokaza nije izvelo dokaze za sve navode iz Optužnice koju je podiglo. Tužilaštvo je vodilo evidenciju o tome kojim navodima se nije bavilo, posebno u slučaju “tabelarnih” dokumenata, i predlaže da u najskorije vreme obavesti Veće o kojim se navodima radi. Možda će Veće smatrati da u Optužnici ove navode treba nekako označiti. Tužilaštvo će prepustiti Veću da odredi koji bi metod bio najprimereniji, ali neće tražiti da izmene optužnice u svetlu navoda koji se nisu dokazivali.

Corrigendum podneska od 17. februara 2004.

31. Konačno, Tužilaštvo želi da dostavi Pretresnom veću Corrigednum Dodatka 1 uz svoj podnesak od 17. februara 2004. naslovljen “Analiza i tumačenje dokumenata koji se odnose na Vrhovni savet odbrane i drugog materijala navedenog u zahtevu Tužilaštva od 29. januara 2004”. Zbog jednog problema sa kompjuterom, u ovom Dodatku napravljeno je više štamparskih grešaka nego što je prihvatljivo. Stoga, Tužilaštvo, kao Poverljiv Dodatak D ovom podnesku, podnosi nekoliko stranica kao zamenu za stranice u dokumentu koji je ranije podnet, pri čemu su naznačena mesta na kojima su unete ispravke.

V. Traženo pravno sredstvo

Tužilaštvo traži sledeće:

1) da zatvori izvođenje svojih dokaza:

2) da se u dokaze uvrsti sledeće:

a) intervju koji je optuženi dao TV Palmi;

b) Zapovest Zajedničke komande od 15. aprila 1999;

c) transkripti odabranih delova intervjua iz emisija “The Death of Yugoslavia” i “The Fall of Milošević”;

d) Dodatne zatvorene sednice Republike Srbije (putem jednog Dodatka podnesku od 17. fabruara 2004. u kojem su analizirani drugi slučni dokumenti) i;

3) Da Pretresno veće potvrdi brojeve dokaznih predmeta za dokumentaciju na osnovu pravila 92 bis specifikovanu u Dodatku C.

/potpis na originalu/
Carla Del Ponte,
tužilac

Dana 25. februara 2004.
U Hagu,
Holandija

[pečat Tužilaštva]

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 25. februar 2004.

TUŽILAŠTVO
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Optuženi:
g. Slobodan Milošević

Intervjui za koje Tužilaštvo traži se uvrste u dokaze

Iz emisije “The Death of Yugoslavia”, transkripti integralnih intervjua sa sledećim osobama:
Borisav Jović,
Momir Bulatović,
Vojislav Šešelj
Martin Špegelj
Ivan Stambolić
Franjo Tuđman
Vasil Tupurkovski
Alija Izetbegović
Naser Orić
Radovan Karadžić
Momčilo Krajišnik
Biljana Plavšić
Nikola Koljević
Milan Martić

Iz emisije “The Fall of Milošević”, transkripti integralnih intervjua sa sledećim osobama;
Momčilo Perišić
Milan Đukanović
Milan Milutinović
Nebojša Pavković
Goran Radosavljević^[14]

^[1] Poverljivi podnesak “Analiza i tumačenje dokumenata koji se odnose na Vrhovni savet odbrane i drugog materijala navedenog u zahtevu Tužilaštva od 29. januara 2004, 17. februar 2004.

^[2] "Odluka po zahtevu Tužilaštva da se u dokaze uvrsti izjava svedoka istražitelja Bernarda O’Donnella umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 54 i 92 bis", 12. februar 2004.

^[3] Ibid.

^[4] Vidi, na primer, transkript suđenja od 30. septembra 2002, T.10488, na kojem je sudija May rekao:

U sudskoj - - u sudskoj praksi ovog Međunarodnog suda, prihvatamo dokaze iz druge ruke, što, naravno, podrazumeva i dokumente. Kao što sam već rekao, oni su jasni sami po sebi. Ako postoji pravi i osnovan prigovor na njihovu autentičnost, koji nije tek neki generalni prigovor, ako postoji konkretan osnov za tvrdnju da u izvesnom slučaju neki dokument nije autentičan, onda da bi se, naravno, to uzelo u razmatranje na predlog strane u postupku koja ulaže taj prigovor.

^[5] Vidi naprimer "Odluku o prihvatljivosti dokaza Mortena Torkildsena", donetu 28. marta 2003, str. 5-6, gde je Pretresno veće uvrstilo u spis izjavu koju je optuženi dao istražnom sudiji u Beogradu, kao i jednu drugu izjavu u kojoj se on buni protiv toga da i dalje bude u pritvoru. Posle odgovora optuženog i amici

^[6] Transkript sa suđenja, 11. novembar 2003, T. 28796.

^[7] Transkript sa suđenja, 20. novembar 2003, T.29435-29437.

^[8] Vidi "Odluku po zahtevu Tužilaštva da se u dokaze uvrsti izjava svedoka istražitelja Bernarda O’Donnella umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 43 i 92 bis", 12. februar 2004. Pretresno veće je Tužilaštvu dozvolilo da taj trankript (br. 42 na spisku dokaza Tužilaštva koji treba predočiti putem svedoka Bernarda O’Donnella) dostavi zajedno sa njegovom analizom i tumačenjem od strane Tužilaštva. Nakon što optuženi i amici dostave svoje odgovore, Pretresno veće će odlučiti da li ove dokumente da uvrsti u dokaze. Pretresno veće je takođe odbilo da uvrsti u spis intervju sa Goranom Radosavljevićem iz emisije “Fall of Milošević”; vidi: "Odluka o podnošenju Dodatka izveštaju veštaka Philipa Cooa od strane Tužilaštva", 26. januar 2004, str. 3. Veće je odbilo da uvrsti ovaj materijal u spis stoga što Tužilaštvo nije pokazalo da postoji dovoljan osnov za njegovo uvršćavanje.

^[9] Dodatak 1 i 3 Poverljivom podnesku “Analiza i tumačenje dokumenata koji se odnose na Vrhovni savet odbrane i drugog materijala navedenog u zahtevu Tužilaštva od 29. januara 2004", 17. februar 2004.

^[10] To su zatvorene sednice Skupštine repulike Srbije održane: 26. septembra 1991; 27. septembra 1991; 17. oktobra 1991; 24. oktobra 1991; 6. novembra 1991; 27. novembra 1991; 19. decembra 1991; 6. maja 1992.

^[11] Dodatak 1 Poverljivom podnesku “Analiza i tumačenje dokumenata koji se odnose na Vrhovni savet odbrane i drugog materijala navedenog u zahtevu Tužilaštva od 29. januara 2004", 17. februar 2004, par. 14.

^[12] Predmet br., IT-95-14/2-T, Tužilac protiv Kordića i Čerkeza, “Odluka po podnescima Tužioca koji se odnose na ‘Zagrebačke materijale’ i ‘predsjedničke transkripte’”, 1. decembar 2000.

^[13] "Odluka po zahtevu Tužilaštva da se u dokaze uvrsti izjava svedoka istražitelja Bernarda O’Donnella umesto svedočenja viva voce na osnovu pravila 54 i 92 bis", 12. februar 2004.

^[14] Kao što je konstatovano, Pretresno veće je već ranije odbilo da uvrsti u spis intervju sa Goranom Radosavljevićem iz emisije “Fall of Milošević” iz razloga što Tužilaštvo nije pokazalo da postoji dovoljan osnov za njegovo uvršćavanje; vidi "Odluku o podnošenju Dodatka izveštaju veštaka Philipa Cooa od strane Tužilaštva", 26. januar 2004, str. 3. Tužilaštvo urgira da se ova odluka ponovo razmotri u svetlu argumenata iznetih u ovom Zahtevu.