[2] Za ovaj odeljak vidi takođe predviđeni sadržaj svedočenja veštaka za istorijski kontekst optužbi, Spisak svedoka, §V, svedok 172, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1088. Vidi i predviđeno svedočenje Ibrahima Rugove, Spisak svedoka, §VI., svedok 199, Spisak dokaznih predmeta, §III, red 1138; Adnana Merovca: Spisak svedoka, §VI., svedok 200, Spisak dokaznih predmeta, §III, red 1133; svedoka K1: Spisak svedoka, §VI., svedok 177, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1124.
[3] Vidi Tužilac protiv Miloševića, predmet br. IT-01-51-I i predmet br. IT-01-50-I.
[4] Kosovski Albanci čine većinsko stanovništvo Kosova. Prema popisu stanovništva iz 1981, Kosovo je ukupno imalo približno 1.585.000 stanovnika od čega su 1.227.000 (77%) bili Albanci a 210.000 (13%) Srbi: Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1158. Za 1991. godinu postoje samo procene broja stanovnika jer su kosovski Albanci bojkotovali popis stanovništva sproveden te godine. Po umerenim procenama, broj stanovnika na Kosovu u predmetno vreme ove optužnice iznosio je između 1.800.000 i 2.100.000 stanovnika, od čega su oko 85-90% bili kosovski Albanci, a 5-10% Srbi. Spisak dokaznih predmeta, §VI. red 1158. Vidi takođe sažetak predviđenog svedočenja Patricka Balla, Spisak svedoka, §V, svedok 168.
[5] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2595, 2596.
[6] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2595, 2596.
[7] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212, 2269, 2596.
[8] To su Srbija, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Slovenija i Bosna i Hercegovina. Srbija obuhvata dve autonomne pokrajine, Vojvodinu i Kosovo.
[9] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2269.
[10] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2269.
[11] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212, 2595.
[12] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212, 2595.
[13] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 2269, 2212, 2595.
[14] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212, 2269. U dve uzastopne prilike, Milošević se pojavio na mitinzima na kojima je za svoje političke ciljeve koristio srpski mit o Kosovu i pritužbe kosovskih Srba. Jednom od tih mitinga održanom u Beogradu u novembru 1988. prisustvovalo je više od 300.000 ljudi. Na tom je mitingu Milošević izjavio:"Svaki narod ima jednu ljubav koja mu večno greje srce. Za Srbiju je to Kosovo." Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2269. Dana 28. juna 1989, na 600-godišnjicu Kosovske bitke, Milošević je dao sledeću izjavu, iz koje se mogla naslutiti mogućnost izbijanja oružanog sukoba na Kosovu:"Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve nisu isključene." Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212, 2596.
[15] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 2269, 2608.
[16] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 2212, 2269, 2596.
[17] Vidi predviđeno svedočenje svedoka K3, Spisak svedoka, §VI., svedok 194; Spisak dokaznih predmeta, §III red 1143. Vidi takođe predviđeno svedočenje veštaka o ustavnim pitanjima: Spisak svedoka, §V., svedok 173; Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1089.
[18] Ibid.
[19] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 2212, 2269.
[20] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[21] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2269.
[22] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 2212, 2269.
[23] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2212.
[24] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212, 2269.
[25] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1199.
[26] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[27] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2212.
[28] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212, 2269.
[29] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2269.
[30] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1176, 1169, 1171, 2212.
[31] Ovo je postalo poznato kao "Božićno upozorenje". Predsednik Clinton je ponovio ovu poruku kada je stupio na funkciju predsednika 1993. godine. Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1817.
[32] O Miloševićevim stavovima po pitanju nacionalne ravnoteže na Kosovu vidi predviđeno svedočenje svedoka K3, Spisak svedoka, §VI., svedok 194, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1143, te predviđeno svedočenje Williama Walkera, Spisak svedoka, §VI., svedok 195.
[33] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2595.
[34] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[35] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[36] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1199.
[37] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[38] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1199
[39] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[40] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[41] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[42] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[43] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1817.
[44] Vidi predviđeno svedočenje svedoka K3: Spisak svedoka, §VI., svedok 194 i Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1143.
[45] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2212.
[46] Za ovaj odeljak vidi predviđeno svedočenje veštaka za istorijsku pozadinu optužbi: Spisak svedoka, §V., svedok 172, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1088. Vidi takođe predviđeno svedočenje Ibrahima Rugove: Spisak svedoka, §VI., svedok 199, Spisak dokaznih predmeta, §III., red 1138, zatim Adnana Merovcija: Spisak svedoka, §VI., svedok 200, Spisak dokaznih predmeta, §III., red 1133, i svedoka K1: Spisak svedoka, §VI., svedok 177, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1124.
[47] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2212.
[48] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 11324, 1339, 1372, 1635, 2212, 2592.
[49] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2212.
[50] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1199, 2598. Vidi takođe sažetak predviđenog svedočenja predstavnika jedne međunarodne humanitarne organizacije: Spisak svedoka, §V., svedok 176. Kao odgovor na zaoštravanje sukoba, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (dalje u tekstu: SBUN) je u martu 1998. usvojio rezoluciju br. 1160 u kojoj se "osuđuje upotreba preterane sile od strane policijskih snaga Srbije protiv civila i miroljubivih demonstranata na Kosovu" i uveo embargo na oružje u SRJ. Šest meseci nakon toga, SBUN je usvojio rezoluciju br. 1199 (1998) u kojoj se navodi da "pogoršanje situacije na Kosovu, u Saveznoj Republici Jugoslaviji, predstavlja pretnju miru i bezbednosti u regionu." SBUN je od sukobljenih strana zahtevao da obustave neprijateljstva, a da se "snage bezbednosti koje se koriste za represiju nad civilima" povuku.
[51] Svedok K1: Spisak svedoka, §VI., svedok 177; Richard Ciaglinski: Spisak svedoka, §VI., svedok 180; John Drewienkiewicz, Spisak svedoka, §VI., svedok 181; Joseph Michel Omer Maisonneuve: Spisak svedoka, §VI., svedok 185; Svedok K3: Spisak svedoka, §VI., svedok 194.
[52] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1426, 1428, 2216, 1404, 1420.
[53] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1426, 1428, 2216, 1404, 1420.
[54] Vidi o tome infra, par. 78.
[55] Svedok K3: Spisak svedoka, §VI., svedok 194.
[56] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2212.
[57] Za ovaj odeljak vidi predviđeno svedočenje veštaka za ustavna pitanja: Spisak svedoka, §V., svedok 173, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1089, zatim veštaka za vojna pitanja: Spisak svedoka, §V., svedok 174, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1090, te veštaka za MUP: Spisak svedoka, §V., svedok 175, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1091.
[58] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1097. U Ustavu SRJ iz 1992. godine utvrđeni su savezni organi koji uključuju Saveznu skupštinu, Saveznu vladu u kojoj su predsednik vlade, potpredsednici vlade i ministri, predsednika SRJ, Vrhovni savet odbrane, te Oružane snage Jugoslavije.
[59] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1096. U Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine utvrđene su, između ostalog, sledeće institucije na republičkom nivou: republička skupština, republička vlada u kojoj su predsednik vlade, potpredsednici vlade i ministri, i predsednik Republike Srbije.
[60] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1097, član 135.
[61] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1097, član 135.
[62] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1102, član 41.
[63] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1097, član 135. Članovi 5 i 3 Zakona o oružanim snagama SRJ iz 1994. godine.
[64] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1097, član 41.
[65] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1102, član 40(1).
[66] Vidi predviđeno svedočenje veštaka o ustavnim pitanjima, Spisak svedoka, §V., svedok 173; Svedok K3, Spisak svedoka, §V., svedok 194.
[67] U vreme ratnog stanja, policijske jedinice ne mogu samostalno voditi borbene operacije. Policijske jedinice upotrebljene za borbene operacije moraju po zakonu biti podređene VJ-u. Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1102.
[68] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1097, član 135.
[69] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1122.
[70] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1097, član 133.
[71] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1101, član 5.
[72] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red1101, član 5. Vidi i predviđeno svedočenje veštaka o ustavnim pitanjima, Spisak svedoka, §V., svedok 173, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red1089; i veštaka o vojnim pitanjima, Spisak svedoka, §V., svedok 174, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1090.
[73] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1103, članovi 1 i 2.
[74] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1103, član 7.
[75] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1102, članovi 16 i 17.
[76] Sledećeg dana proglašeno je ratno stanje. Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1113 i 1115.
[77] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1122. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja veštaka o pitanjima MUP-a, Spisak svedoka, §V., svedok 175, Spisak dokaznih predmeta, §V., red 1091.
[78] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1511, 1492.
[79] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1102, član 5.
[80] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1983.
[81] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1983.
[82] Ibid.
[83] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1179.
[84] Spisak svedoka, §VI., svedok 181, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1124.
[85] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1901.
[86] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1123. Vidi i Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1203, 1271, 1533.
[87] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1103.
[88] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 2603, 2604.
[89] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1108. Vidi i Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1109.
[90] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1403, 1408, 1941, 2290, 2458, 1810, 1471, 1878, 1621, 2281.
[91] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1099, 1287.
[92] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1545, 1971, 1568.
[93] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1251, 2458, 2543, 2573.
[94] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2599.
[95] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1276.
[96] Zamenjen je još jedan visoki oficir VJ-a, Aleksandar Dimitrijević, načelnik kontraobaveštajne službe VJ-a (KOS), na čije mesto je postavljen Geza Farkaš. Svedok K3, Spisak svedoka, §V., svedok 194, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1143.
[97] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1624. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja svedoka K3, Spisak svedoka, §V., svedok 194, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1143; i svedok K1, Spisak svedoka, §V., svedok 177, Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1124.
[98] Drugog dana objavljeno je i ratno stanje. Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1113, 1115.
[99] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 1102. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja veštaka o ustavnim pitanjima, Spisak dokaznih predmeta §V., red 1089.
[100] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 1280, 1402, 1484, 1487.
[101] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 2256, 2427.
[102] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2212. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja veštaka za istorijat događaja. Spisak svedoka, §V., svedok 172.
[103] Spisak dokaznih predmeta, §V.E., red 1088. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja veštaka za istorijat događaja. Spisak svedoka, §V., svedok 172.
[104] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2212. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja svedoka K7, Spisak svedoka, §VI., svedok 179.
[105] Spisak dokaznih predmeta, §VI., red 2212.
[106] Spisak dokaznih predmeta, §V.A., redovi 1080 1084. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja Patricka Balla, Spisak svedoka, §V., svedok 168. Tužilac takođe predviđa da pozove stručnjaka iz jedne međunarodne humanitarne organizacije koji bi svedočio o velikom broj izbeglica. Vidi Spisak svedoka, §V., svedok 176.
[107] Svedok K3, Spisak svedoka §VI., svedok 194, svedočiće o ovoj temi.
[108] Istražitelj-analitičar optužbe Stephen Spargo predočiće opšti pregled dokaznog materijala koji se odnosi na deportaciju i prisilno premeštanje. Vidi Spisak svedoka §I., svedok 1. U vezi sa dokaznim predmetima koji se odnose na deportaciju i prisilno premeštanje, vidi Spisak dokaznih predmeta, §I., redove 1-138. Vidi Spisak svedoka, §I., Spisak dokaznih predmeta, §I., redovi 1-138, za dokaze koje optužba predviđa izvesti u vezi sa tačkama optužnice koje se odnose na mesta deportacije i prisilnog premeštanja. Prilog A sadrži kartu Kosova na kojoj su označene lokacije sledećih mesta deportacije i prisilnog premeštanja.
[109] Vidi sažetak predviđenog svedočenja veštaka Patricka Balla, Spisak svedoka §V., svedok 168; i Spisak dokaznih predmeta §V.A., redovi 1080 1084. Vidi i sažetke predviđenog svedočenja svedoka K1 i svedoka K3, Spisak svedoka §VI., svedok 177; odnosno Spisak svedoka §VI., svedok 194.
[110] Vidi diskusiju infra, deo V.
[111] O tome će svedočiti brojni svedoci. Vidi sažetke predviđenih svedočenja uvrštenih na Spisak svedoka §I, svedoci 1-138. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja Richarda Ciaglinskog, Spisak svedoka §VI., svedok 180.
[112] Spisak dokaznih predmeta §I., redovi 1-138. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja svedoka: Spisak svedoka §VI., svedok 180.
[113] Spisak dokaznih predmeta, §VI., redovi 2193, 2194, 2195, 2196, 2197, 2198, 2199, 2200. Vidi i predviđeno svedočenje svedoka K 12, §VI., svedok 187.
[114] Spisak dokaznih predmeta, §II., red 404.
[115] Vidi Spisak svedoka, §I.A., svedoci 2-6 i Spisak dokaznih predmeta, §I.A., redovi 11-17.
[116] Optužba očekuje da će o ovom napadu da svedoči, među ostalima, Agim Zeqiri. Vidi Spisak svedoka, §I.A., svedok 2.
[117] Predviđa se da će o ovome da svedoči Reshit Salihi. Vidi Spisak svedoka, §I.A., svedok 3.
[118] Među ostalim, o ovome će da svedoči Ali Hoti. Vidi Spisak svedoka, §I.A., svedok 5.
[119] O ovom vidu napada svedočiće, među ostalima, Agim Zeqiri. Vidi Spisak svedoka, §I.A., svedok 2.
[120] Optužba predviđa da će o ovom delu svedočiti Agim Zeqiri i Reshit Salihi. Vidi Spisak svedoka, §I.A., svedok 2 odnosno svedok 3.
[121] Na primer Muhamet Berisha, Vidi Spisak svedoka, §I.A., svedok 4.
[122] Ibid.
[123] Ali Hoti, među ostalima, svedočiće o tome kako je ljudima naređeno da se vrate u selo Nogavac. Vidi Spisak svedoka, §I.A., svedok 5.
[124] Ibid.
[125] Ibid.
[126] Vidi, inter alia, izjave Sabrija Popaja, Spisak svedoka, §II.B., svedok 86; te Abdullaha Salihua, Spisak svedoka, §IV., svedok 162; i Vahida Berishe, Spisak svedoka, §IV., svedok 159; kao i Spisak dokaznih predmeta, §IV., redovi 1063-1079.
[127] Vidi Spisak svedoka, §I.B., svedoci 7-11; i Spisak dokaznih predmeta, §I.B., redovi 18-25.
[128] Vidi izjavu Rahima Latifija, Spisak svedoka, §I.B., svedok 7.
[129] Ibid.
[130] Vidi sažetak predviđenog svedočenja Halila Morine, Spisak svedoka, §I.B., svedok 8.
[131] Vidi, među ostalim, sažetak predviđenog svedočenja Xhafera Beqiraja, Spisak svedoka, §I.B., svedok 9.
[132] Vidi Spisak svedoka, §I.C., svedoci 12-27; i Spisak dokaznih predmeta, §I.C., redovi 26-34.
[133] Vidi sažetak predviđenog svedočenja sledećih svedoka: Maliqa Gashija (Vojnike/Voćnjak); Nexhmije Shala (Leočina/Leçine); Luljete Hasani (Kladernica/Klladernicë); Hadije Fazliu (Turičevac/Turiçec); Sadika Januzija (Izbica/Izbicë); i Ajmane Behramaj (Izbica/Izbicë), Vidi Spisak svedoka, §I.C., svedoci 12-27.
[134] U vezi sa uništavanjem džamije, optužba namerava da pozove Ramadana Rexhepija. Vidi sažetak predviđenog svedočenja, Spisak svedoka, §IV., svedok 161.
[135] Predviđa se da će o delima seksualnog nasilja svedočiti Hadije Fazliu. Vidi Spisak svedoka, §I.C., svedok 15.
[136] Vidi sažetak predviđenog svedočenja Spisak svedoka § III., Xhevahire Rrahmani, K24, i Hajrije Xhema, Spisak svedoka, §III, svedoci 152-154.
[137] O tome će da svedoči Sadik Januzi. Vidi Spisak svedoka, §I.C., svedok 16.
[138] O ovoj grupi izbeglica će svedočiti, među ostalima, Hadije Fazliu. Vidi Spisak svedoka, §I.C., svedok 15.
[139] Vidi Spisak svedoka, §I.D., svedoci 18-22; i Spisak dokaznih predmeta, §I.D., redovi 35-47.
[140] Optužba predviđa da će o napadima na ovo područje svedočiti Shefqet Zogaj i Hamide Fondaj, među ostalima. Vidi Spisak svedoka, §I.D., svedoci 18-19.
[141] Među ostalima će o ovom maltretiranju svedočiti i Merita Mamaj. Vidi Spisak svedoka, §I.D., svedok 21.
[142] U vezi sa štetom nanetom džamiji, vidi predviđeno svedočenje Marjana Krasniqija, Spisak svedoka, §IV., svedok 163.
[143] Predviđa se da će o ovom zlostavljanju svedočiti nekoliko svedoka, među njima i Merita Mamaj. Vidi Spisak svedoka, §I.D., svedok 21.
[144] Vidi sažetak predviđenog svedočenja Shefqeta Zogaja, Spisak svedoka, §I.D., svedok 18.
[145] Optužba predviđa da će Shefqet Zogaj, među ostalima, svedočiti o deportaciji/prisilnom premeštanju iz ovog područja. Vidi Spisak svedoka, §I.D., svedok 18.
[146] Vidi Spisak svedoka, §I.E., svedoci 23-27; i Spisak dokaznih predmeta, §I.E., redovi 48-56.
[147] Optužba predviđa da će o događajima u Peći/Pejë svedočiti, među ostalima, Sali Gashi. Vidi Spisak svedoka, §I.E., svedok 23.
[148] Predviđa se da će nekoliko svedoka svedočiti o tome kako su videli da snage SRJ i Srbije pale kuće i radnje. Vidi, na primer, sažetak predviđenog svedočenja Besnika Sokolija i Sylemana Kelmendija, Spisak svedoka, §I.E., svedok 25 odnosno 27. Predviđa se da će Edison Zatriqi da svedoči o tome kako je, kad se nakon rata vratio u Peć/Pejë, našao svoju kuću i radnju spaljenu. Vidi Spisak svedoka, §I.E., svedok 26.
[149] O ovom će, među ostalima, svedočiti Syleman Kelmendi. Vidi Spisak svedoka, §I.E., svedok 27. Edison Zatriqi, jedna od žrtava ove deportacije, bio je vlasnik transportnog preduzeća u Peći/Pejë, a kad se nakon rata vratio, otkrio je da su neki od njegovih autobusa korišćeni za prevoz njegovih sunarodnjaka kosovskih Albanaca. Vidi Spisak svedoka, §I.E., svedok 26.
[150] Vidi Spisak svedoka, §I.F., svedoci 28-32; i Spisak dokaznih predmeta, §I.F., redovi 57-63.
[151] U vezi sa paljenjem džamije, optužba predviđa da će o toj tački svedočiti Halil Barani. Vidi Spisak svedoka, §I.F., svedok 28.
[152] Vidi Spisak svedoka, §I.G., svedoci 33-37; i Spisak dokaznih predmeta, §I.G, redovi 64-70.
[153] O ubistvima u Prištini/Prishtinë svedočiće, među ostalima, Mehmet Aliu. Vidi Spisak svedoka, §I.G, svedok 33.
[154] Uključujući K14, koja će da svedoči. Vidi Spisak svedoka, Spisak svedoka, §I.G., svedok 35.
[155] K14 i Perparim Isufi, među ostalima, svedočiće o tome šta se desilo kosovskim Albancima u područjima oko Prištine/Prishtinë. Vidi Spisak svedoka, §I.G., svedok 35 odnosno 36.
[156] Vidi, na primer, predviđeno svedočenje dr. Emina Kabashija, Spisak svedoka, §I.G., svedok 37.
[157] Vidi Spisak svedoka, §I.H., svedoci 38-43; i Spisak dokaznih predmeta, §I.H., redovi 71-80.
[158] U martu 1999, broj stanovnika u Đakovici/Gjakovë bio je značajno veći nego pre zbog velikog broja interno raseljenih izbeglica koji su bežali iz svojih sela tokom 1998. da bi izbegli smišljeno granatiranje sela od strane snaga SRJ i Srbije. Fuad Haxhibeqiri, među ostalima, svedočiće o velikom broju izbeglica koji su preplavile grad u tom periodu. Vidi Spisak svedoka, §I.H., svedok 38. Stalno kretanje tih interno raseljenih lica postalo je intenzivnije nakon 24. marta 1999, kada su se, nakon nasilnih isterivanja iz grada Đakovica/Gjakovë, mnoga interno raseljena lica iz grada Đakovica/Gjakovë vratila u okolna sela, da bi ih snage SRJ i Srbije ponovo proterale iz njih. Srpske snage kontrolisale su i koordinirale kretanje ovih interno raseljenih lica na njihovom putu iz grada Đakovice/Gjakovë i natrag, i na kraju do granice Kosova sa Republikom Albanijom. Lica koja su putovala pešice poslata su iz grada Đakovice/Gjakovë direktno na jedan od nekoliko graničnih prelaza. Lica koja su putovala motornim vozilima usmeravana su prema gradu Prizrenu pre nego što će stići do granice i preći u Republiku Albaniju.
[159] Optužba predviđa da će Sabri Popaj, Spisak svedoka §II.B., svedok 86, svedočiti o razaranju ovih verskih i kulturnih dobara.
[160] Optužba predviđa da će Hasan Pruthi, među ostalima, svedočiti o ovom konvoju. Vidi Spisak svedoka, §I.H., svedok 40.
[161] Vidi sažetke predviđenog svedočenja Nevruza Dajcija i Lizane Malaj, Spisak svedoka, §I.H., svedok 39 odnosno 43.
[162] Hasan Pruthi, Asllan Avdylli i Hateme Kameri, među ostalima, svedočiće o etničkom čišćenju u ovim krajevima. Vidi Spisak svedoka, §I.H., svedoci 40-42.
[163] Vidi sažetak predviđenog svedočenja Lizane Malaj, Spisak svedoka, §I.H., svedok 43.
[164] Vidi Spisak svedoka, §I.I., svedoci 44-49; i Spisak dokaznih predmeta, §I.I., redovi 81-89.
[165] Meštani su pre toga izbačeni iz sela 6. aprila 1999, ali im je dan kasnije dozvoljeno da se vrate. Kad su to uradili, otkrili su da je barem jedna kuća izgorela, a mnoge su bile oštećene. Vidi sažetak predviđenog svedočenja Abdylhqima Haqima Shaqirija, Spisak svedoka, §I.I., svedok 44.
[166] Ibid.
[167] Vidi sažetke predviđenog svedočenja svedoka K8, Spisak svedoka, i §I.I., svedok 48; te Spisak dokaznih predmeta, §IV., redovi 1063-1079, u vezi sa uništavanjem džamije.
[168] Optužba predviđa da će o napadima na Žegru/Zhegër i Nosalje/Nosalë svedočiti Qamil Shabani. Vidi Spisak svedoka, §I.I., svedok 49.
[169] Vidi, na primer, sažetke predviđenog svedočenja Muse Ajetija i K8, Spisak svedoka, §I.I., svedok 47 odnosno 48.
[170] Optužba očekuje da će u vezi sa ovime svedočiti Qamil Shabani, Spisak svedoka, §I.I., svedok 49.
[171] Vidi, na primer, predviđeno svedočenje Muse Ajetija i Qamila Shabanija, Spisak svedoka, §I.I., svedoci 47 i 49.
[172] Vidi Spisak svedoka, §I.J., svedoci 50-54; i Spisak dokaznih predmeta, §I.J., redovi 90-100.
[173] Optužba predviđa da će Bedri Hyseni svedočiti o napadima na ovo selo. Vidi Spisak svedoka, §I.J., svedok 50.
[174] Optužba predviđa da će o napadima na ovo selo svedočiti Bajram Bucaliu. Vidi Spisak svedoka, §I.J., svedok 53.
[175] Optužba predviđa da će o napadima na ovo selo svedočiti Avni Nebihu. Vidi Spisak svedoka, §I.J., svedok 52.
[176] Optužba predviđa da će o napadima na ovo selo svedočiti Negjarije Derguti. Vidi Spisak svedoka, §I.J., svedok 54.
[177] Optužba predviđa da će o napadima na ovo selo svedočiti Elmi Krasniqi. Vidi Spisak svedoka, §I.J., svedok 51.
[178] Vidi sažetke predviđenog svedočenja Elmija Krasniqia i Avnija Nebihua, na primer. Spisak svedoka, §I.J., svedoci 51-52.
[179] Ibid.
[180] Vidi Spisak svedoka, §I.K., svedoci 55-61; i Spisak dokaznih predmeta, §I.K., redovi 101-111.
[181] Vidi sažetke predviđenog svedočenja Isufa Lokua (o razaranju džamije u Kotlini/Kotlinë), Spisak svedoka, §IV., svedok 165; i Fadila Rexhe (o razaranju džamije u Ivaji/Ivajë), Spisak svedoka, §IV., svedok 166. Vidi i Spisak dokaznih predmeta, §IV., redovi 1063-1079.
[182] Vidi sažetak predviđenog svedočenja Hazbija Lokua, Spisak svedoka, §I.K., svedok 55.
[183] Ibid.
[184] Ibid.
[185] Ibid.
[186] Optužba predviđa da će o napadu na Vatu među ostalima da svedoči Osman Caka. Vidi Spisak svedoka, §I.K., svedok 59.
[187] Predviđa se da će o ovome svedočiti Sejdi Lami. Vidi Spisak svedoka, §I.K., svedok 60.
[188] O napadima na Dubravu svedočiće Fadil Vishi. Vidi Spisak svedoka, §I.K., svedok 61.
[189] Vidi Spisak svedoka, §I.L., svedoci 62-63; i Spisak dokaznih predmeta, §I.L., redovi 112-115.
[190] Svedočiće svedok K20, jedna od žrtava ovog seksualnog nasilja. Vidi Spisak svedoka, §I.L., svedok 62.
[191] Vidi Spisak svedoka, §I.M., svedoci 64-68; i Spisak dokaznih predmeta, §I.M., redovi 116-132.
[192] O ovim napadima svedočiće, među ostalima, Shukri Gerxhaliu. Vidi Spisak svedoka, §I.M., svedok 66.
[193] Predviđa se da će o napadima na ovo mesto svedočiti, među ostalima, Izet Krasniqi. Vidi Spisak svedoka, §I.M., svedok 64.
[194] Ibid.
[195] Ibid.
[196] Ibid.
[197] Svedočiće Sabit Kadriu, jedan od muškaraca koji su ovde bili zatočeni. Vidi Spisak svedoka, §I.M., svedok 67.
[198] Ibid.
[199] Vidi §II. Spiska svedoka i §II. Spiska dokaznih predmeta (redovi 139-1040) za dokaze koje tužilac namerava da izvede u vezi sa tačkama koje se odnose na ubistvo. Vidi takođe stručni izvještaj i sažetak predviđenog svedočenja dr Erica Baccarda. Spisak svedoka, §V.B., svedok 169; Spisak dokaznih predmeta, §V.B., red 1085, što se tiče veštačenja: §V.B., red 1085. U Prilogu B nalazi se karta Kosova na kojoj su prikazane lokacije sledećih mesta ubistava.
[200] Vidi Spisak svedoka, §II.A., svedoci 71-80; i Spisak dokaznih predmeta, §II.A., redovi 139-281.
[201] Pre sukoba, u Račku je živelo oko 2.370 kosovskih Albanaca. Predviđa se da će Nesret Shabani svedočiti da su masakru od 15. januara 1999. prethodila najmanje četiri ranija napada. Vidi Spisak svedoka, §II.A., svedok 73. Vidi takođe i izjave Xhemajla Beqirija, Agrona Memhetija i Drite Emini, Spisak svedoka, §II.A., svedoci 74, 75 i 80.
[202] Ibid. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja Nesreta Shabanija, Spisak svedoka, §II.A., svedok 73.
[203] Ibid.
[204] Optužba očekuje da će o ovom pitanju svedočiti, među ostalima, Xhemajl Beqiri. Vidi Spisak svedoka, §II.A., svedok 74.
[205] Ibid.
[206] Žrtve čiji je identitet poznat navedene su u Prilogu A optužnici.
[207] Svedoci će posvedočiti da je Nikola Šainović odgovoran za naređivanje napada na Račak. Takođe će svedočiti o tome kako je Šainović pokušao da prikrije masakr, i ukazati na postojanje najmanje jednog snimljenog razgovora između Šainovića i Sretena Lukića, u kome Šainović i Lukić razgovaraju o tome šta se može učiniti da bi izgledalo da 45 mrtvih tela koja su nađena pripadaju licima koja su poginula u borbi. Vidi sažetak predviđenog svedočenja Johna Drewienkiewicza, svedoka K10 i svedoka K6, Spisak svedoka, § VI., svedoci 181, 186 i 190. Vidi takođe i sažetak predviđenog svedočenja Scotta Braddocka, Spisak svedoka, §II.A., svedok 78.
[208] Vidi Spisak svedoka, §II.B., svedoci 81-86; i Spisak dokaznih predmeta, §II.B., redovi 182-207.
[209] Isuf Zhuniqi i Sezai Zhuniqi, među ostalima, svedočiće o ovom napadu. Spisak svedoka, §II.B., svedoci 82-83.
[210] Vidi sažetak predviđenog svedočenja Visara Zhuniqija, Spisak svedoka, §II.B., svedok 84.
[211] Ibid.
[212] Ibid.
[213] Ibid. U Prilogu B uz optužnicu navode se imena žrtava (ona koja su poznata) ovog masakra.
[214] Vidi Spisak svedoka, §II.C., svedoci 87-93; i Spisak dokaznih predmeta, §II.C., redovi 208-381.
[215] Lufti Ramadani i drugi svedočiće o tome kako su se ljudi sklonili u ovu kuću. Vidi Spisak svedoka, §II.C., svedok 88.
[216] O ovim događajima svedočiće Bajram Zylfiu. Spisak svedoka, §II.C., svedok 91.
[217] Ibid.
[218] Ibid.
[219] Ibid. Vidi i sažetak predviđenog svedočenja Mehmeta Avdyli, Spisak svedoka, §II.C., svedok 90.
[220] U prilogu C optužnice navode se poznata imena žrtava ovog masakra.
[221] Vidi Spisak svedoka, §II.D., svedoci 94-100; i Spisak dokaznih predmeta, §II.D., redovi 382-423.
[222] Shyrete Berisha, među ostalima, svedočiće o ovom napadu na gazdinstvo njene porodice. Vidi Spisak svedoka, §II.D., svedok 97.
[223] Vidi sažetak predviđenog svedočenja Bardhyl Berishe, Spisak svedoka, §II.D., svedok 97.
[224] Vjollca Berisha, Spisak svedoka, §II.D., svedok 96.
[225] Najmanje jedan svedok svedočiće o tome da je čuo ekplozije i pucanje iz automatskog oružja iz trgovačkog centra u kome je bila ta kafana. Halit Berisha, Spisak svedoka, §II.D., svedok 99.
[226] Imena poznatih žrtava navedena su u Prilogu K u dodatku optužnici. Predmeti koji su pripadali najmanje šestoro lica ubijenih u kafani nađeni su u tajnoj masovnoj grobnici na poligonu za vežbe iz gađanja VJ u blizini Koruše/Korusha. Pored toga, lična dokumenta koja su pripadala najmanje petoro ubijenih u kafani nađena su na leševima ekshumiranim iz tajne masovne grobnice u Batajnici, pokraj Beograda.
[227] Vidi Spisak svedoka, §II.E., svedoci 101-107; i Spisak dokaznih predmeta, §II.E., redovi 424-643, te §II.D., redovi 404, 416-422.
[228] Među ostalima, optužba predviđa da će o ovim ubistvima svedočiti Mandush Nagavci. Spisak svedoka, §II.E., svedok 103. Imena žrtava navedena su u Prilogu D u dodatku optužnice.
[229] Vidi Spisak svedoka, §II.F., svedoci 108-114; i Spisak dokaznih predmeta, §II.F., redovi 644-685.
[230] Među ostalim stanovnicima Padališta/Padalishte koji će svedočiti o napadu na svoje selo biće i Nimon Imeraj, Spisak svedoka, §II.F., svedok 110.
[231] Arben Imeraj, član ove porodice, svedočiće o ovim ubistvima i osakaćenim leševima članova svoje porodice koje je video. Vidi Spisak svedoka, §II.F., svedok 109.
[232] Identitet žrtava koje su poznate naveden je u Prilogu E optužnice.
[233] Vidi Spisak svedoka, §II.G., svedoci 115-121; i Spisak dokaznih predmeta, §II.G., redovi 686-795.
[234] Nekoliko svedoka svedočiće o tome šta se desilo u njihovom selu i kako su se sklonili u Izbici/Izbicë, među ostalima Milazim Thaqi, Rrustem Hoti i Shaqir Gashi. Vidi Spisak svedoka, §II.G., svedoci 116-118.
[235] Vidi sažetak predviđenog svedočenja Sadika Xhemajlija, Spisak svedoka, §II.G., svedok 119.
[236] Ibid.
[237] Ibid.
[238] Prema predviđenom svedočenju Mustafe Drage, Spisak svedoka, §II.G., svedok 120. Lica ubijena u Izbici/Izbicë čija su imena poznata navedena su u Prilogu F optužnice.
[239] Vidi Spisak svedoka, §II.H., svedoci 122-129; i Spisak dokaznih predmeta, §II.H., redovi 796-869.
[240] Svedok K 13, dete koje je preživelo ovaj napad, svedočiće o tome šta se desilo njegovoj porodici. Spisak svedoka, §II.H., svedok 123.
[241] Imena lica ubijenih na ovom mestu navedena su u Prilogu G koji se nalazi u dodatku optužnici.
[242] Vidi Spisak svedoka, §II.E., svedok 101; Spisak svedoka, §II.I., svedoci 130-134; i Spisak dokaznih predmeta, §II.I., redovi 870-926.
[243] U ovim dolinama smešteno je nekoliko sela, a tužilac će pozvati nekoliko svedoka da opišu šta se desilo, među ostalima svedočiće Beqe Beqaj (selo Rracaj), Merita Deda (selo Guska), Merfidete Selmani (selo Dobroš/Dobrosh), Martin Pnishi (selo Meja/Mejë) i Shqipe Berisha (Korenica/Korenicë); Spisak svedoka, §II.I., svedoci 130-134.
[244] Ibid.
[245] O ovim pogubljenjima svedočiće, među ostalima, Merita Deda. Vidi Spisak svedoka, §II.I., svedok 131. Ubijena lica čija su imena poznata navedena su u Prilogu I optužnice. Lična dokumenta najmanje sedam lica koja su poslednji put viđena u Meji/Mejë 27. aprila 1999. nađena su na leševima ekshumiranim iz tajne masovne grobnice u Batajnici, kod Beograda, u Srbiji.
[246] Vidi Spisak svedoka, §II.C., svedok 87; Spisak svedoka, §II.M., svedoci 64, 66-68; Spisak svedoka, §II.J., svedoci 135-136; i Spisak dokaznih predmeta, §II.J., redovi 927-979.
[247] Svedočiće nekoliko osoba koje su preživele ovaj masakr konvoja, među ostalima Fedrije Xhafa. Vidi Spisak svedoka, §II.M., svedok 68.
[248] Imena lica ubijenih na ovim lokacijama navedena su u Prilogu H optužnice.
[249] Vidi Spisak svedoka, §II.I., svedok 108; Spisak svedoka, §II.K., svedoci 137-143; i Spisak dokaznih predmeta, §II.K., redovi 980-999.
[250] Među ostalim svedocima, optužba predviđa da će u vezi s ovime svedočiti Gani Bacaj i milaim Cekaj. Vidi Spisak svedoka, §II.K., svedoci 137-138.
[251] Neki svedoci će svedočiti da je na zatvorenike pucano iz nekog oružja tipa bazuke. Vidi, na primer, sažetke predviđenog svedočenja Milaima Cekaja i Blerima Krasniqija, Spisak svedoka, §II.K., svedoci 138-139.
[252] Očekuje se da će, među ostalima, o ovome da svedoči Blerim Krasniqi, Spisak svedoka, §II.K., svedok 139.
[253] Imena zatvorenika ubijenih u zatvoru u Dubravi navedena su u Prilogu J optužnice.
[254] Vidi Spisak svedoka, §II.F., svedok 115; Spisak svedoka, §I.K., svedok 55; Spisak svedoka, §I.K., svedok 59; Spisak svedoka, §II.L., svedoci 144-150; i Spisak dokaznih predmeta, §II.L., redovi 1000-1040.
[255] Lica ubijena u opštini Kačanik čija su imena poznata navedena su u Prilogu L optužnice. Ovi napadi su uključivali, ali nisu bili ograničeni na napade na sledeća sela i zaseoke: Kotlina/Kotlinë (najmanje 17 mrtvih); Slatina/Sllatinë; Vata/Vata (najmanje 13 mrtvih civila); Stagovo/Stagovë (najmanje 12 lica je ubijeno); i Dubrava/Lisnaje (najmanje osam civilnih žrtava).
[256] Vidi Spisak svedoka, §III.; i Spisak dokaznih predmeta, §III., redovi 1041-1062, za dokaze na koje će se optužba pozivati da bi dokazala navode o seksualnom zlostavljanju.
[257] Vidi naročito izjave sledećih svedoka sa Spiska svedoka: Asman Thaci, svedok 151; Xhevahire Rrahmani, svedok 152; K24, svedok 153; Hajrije Xhema, svedok 154; K15, svedok 32; K11, svedok 155; K14, svedok 35; K16, svedok 156; K18, svedok 157; K8, svedok 48; K26, svedok 158; K9, svedok 63; i K20, svedok 62.
[258] U opštem smislu, vidi izjavu i izveštaj svedoka-veštaka Andrewa Herschera, Spisak svedoka, §V., svedok 171; Spisak dokaznih predmeta, §V.D., red 1087. Vidi i Spisak svedoka, §IV.; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., redovi 1063-1079 za dokaze na koje optužba namerava da se pozove u dokazivanju uništavanja kulturnih dobara i verskih objekata na Kosovu.
[259] Vidi, među ostalim, izjave sledećih svedoka: Sabrit Kadriu, Spisak svedoka, §I.M., svedok 67; Izet Krasniqi, Spisak svedoka, §I.M., svedok 64; i Ferat Tiriqi, Spisak svedoka, §IV., svedok 167.
[260] Vidi, među ostalim, izjavu Marjana Krasniqija, Spisak svedoka, §IV., svedok 163; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1069.
[261] Vidi, među ostalim, izjavu Sabrija Popaja, Spisak svedoka, §II.B., svedok 86; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1063.
[262] Ibid.
[263] Ibid.
[264] Vidi, među ostalim, izjavu Abdullaha Salihua, Spisak svedoka, §IV., svedok 162; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1068.
[265] Vidi, među ostalim, izjavu Isufa Lokua, Spisak svedoka, §IV., svedok 165; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1073.
[266] Vidi, među ostalim, izjavu Fadila Rexhe, Spisak svedoka, §IV., svedok 166; i Spisak dokaznih predmeta, red 1074.
[267] Vidi, među ostalim, izjavu Vahida Berishe, Spisak svedoka, §IV., svedok 159; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1064.
[268] Vidi, među ostalim, izjavu Selmona Gashija, Spisak svedoka, §IV., svedok 160; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1065.
[269] Vidi, među ostalim, izjavu Halila Baranija, Spisak svedoka, §I.F., svedok 28; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1070.
[270] Vidi, među ostalim, izjavu svedoka K8, Spisak svedoka, §I.I., svedok 48; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1072.
[271] Vidi, među ostalim, izjavu Halila Morine, Spisak svedoka, §I.B., svedok 8; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1066.
[272] Ibid.
[273] Ibid. Vidi i izjavu svedoka K8, Spisak svedoka, §I.I., svedok 48.
[274] Vidi, među ostalim, izjavu Xhevahire Syla, Spisak svedoka, §IV., svedok 164; i Spisak dokaznih predmeta, §IV., red 1071.
[275] Tužilac protiv Tadića, Odluka po interlokutornoj žalbi odbrane na nadležnost Suda, predmet br. IT-94-1-AR72, 2. oktobar 1995. (u daljnjem tekstu: Odluka o nadležnosti u predmetu Tadić), par. 87, 89, 91; Tužilac protiv Furundžije, Presuda, predmet br. IT-95-17/1-T, 10. decembar 1998 (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Furundžija) par. 132-133.
[276] Vidi Odluku o nadležnosti u predmetu Tadić, par. 94, 143.
[277] Odluka o nadležnosti u predmetu Tadić, par. 134.
[278] Vidi Tužilac protiv Duška Tadića, Mišljenje i presuda, predmet br. IT-94-1-T, 7. maj 1997. (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Tadić). par. 559, 609, 611-613; Tužilac protiv Delalića i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-21-T, 16. novembar 1998. (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Čelebići) par. 295-318; Tužilac protiv Jelisića, Presuda, predmet br. IT-95-10-T, 14. decembar 1999 (u daljem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Jelisić), par. 33-34; Tužilac protiv Blaškića, Presuda, predmet br. IT-95-14-T, 3. mart 2000. (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Blaškić), par. 166-170, 176; Tužilac protiv Darija Kordića i Marija Čerkeza, Presuda, predmet br. IT-95-14/2-T, 26. februar 2001. (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Kordić), par. 165-169.
[279] Vidi Tužilac protiv Delalića i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-21-A, 20. februar 2001. (u daljnjem tekstu: Drugostepena presuda u predmetu Čelebići), par. 150-152, 160-174.
[280] Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 193.
[281] Odluka o nadležnosti u predmetu Tadić, par. 70; vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 196.
[282] Vidi zajednički član 3(1) Ženevskih konvencija iz 1949; Odluku o nadležnosti u predmetu Tadić, par. 69.
[283] Član 4, Treća ženevska konvencija.
[284] Član 4, Četvrta ženevska konvencija.
[285] Vidi Drugostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 420.
[286] Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Tadić, par. 616.
[287] Vidi id.
[288] Tako je, na primer, Pretresno veće u predmetu Tadić zaključilo da osobe koje su snage bosanskih Srba zarobile ili zatočile nisu aktivno učestvovale u neprijateljstvima (vidi id.) U predmetu Čelebići, Pretresno veće je primenilo zajednički član 3 na žrtve koje su po navodima bile zatočenici u zatvoru-logoru (vidi Prvostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 295). Tako je i u presudama u predmetima Aleksovski i Furundžija, u kojim se zajednički član 3 primenjuje na žrtve lišene slobode ili u zatočeništvu (vidi Prvostepenu presudu u predmetu Aleksovski, par. 212 et seq.; Tužilac protiv Aleksovskog, Presuda, Predmet br. IT-95-14/1-T, 25. juni 1999. (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Aleksovski), par. 262).
[289] I dela činjenja i dela nečinjenja optuženog zadovoljavaju actus reus ubistva. Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 424; Tužilac protiv Krstića, Presuda, predmet br. IT-98-33-T, 2. avgust 2001. (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Krstić), par. 485. Konačni dokaz smrti neke žrtve, putem mehanizama uobičajenih u nacionalnim sistemima, kao što je uverenje o smrti, nije obavezan. Pošto stanje oružanog sukoba nije "normalno" stanje, ovaj Međunarodni sud od samog početka ne smatra primerenim strogo primenjivati pravila koja važe u nekim nacionalnim sistemima, a koja zahtevaju da se smrt dokazuje postojanjem leša. (Prvostepena presuda u predmetu Tadić, par. 240-241.) Umesto toga, smrt se može dokazati direktno ili indirektno.
[290] Tražena mens rea za ubistvo kao kršenje zajedničkog člana 3 je voljna komponenta, dakle direktna namera da se ubije ili nehat prema činjenici da smrt može nastupiti kao predvidiva posledica radnji ili propusta počinioca. Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 439; prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 153, 181; Prvostepenu presudu u predmetu Kordić, par. 229. Ta mens rea identična je onoj potrebnoj za ubistvo kao zločin protiv čovečnosti. Vidi Tužilac protiv Kupreškića i drugih, Presuda, predmet br. IT-95-16-T, 14. januar 2000. (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Kupreškić), par. 561; Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 217; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 236. Taj uslov zadovoljava "namera da ubije ili da nanese ozbiljnu povredu bezobzirno ne obraćajući pažnju na ljudski život". Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 439. Kad je actus reus teško narušavanje fizičkog integriteta, tražena mens rea je saznanje počinioca da je verovatno da će takvo narušavanje dovesti do smrti žrtve. Mens rea ubistva obuhvata i počinjena dela pri kojima je optuženi voljno prihvatio rizik da kao posledica njegovog dela može nastupiti smrt. Krivična odgovornost za ubistvo može proizlaziti iz učešća optuženog u zajedničkoj zamisli ili cilju da se počine nehumana dela protiv više žrtava, čime je optuženi preduzeo rizik da takva dela mogu uključivati i lišavanje života. Vidi Tužilac protiv Duška Tadića, Presuda, predmet IT-94-1A, 15. juli 1999. (Drugostepena presuda u predmetu Tadić), par. 232.
[291] Sudska praksa na Međunarodnom sudu potvrđuje da je dokaz da je postojao oružani konflikt (unutrašnjeg ili međunarodnog karaktera) uslov po članu 5 bez obzira na to da li je sukob unutrašnji ili međunarodni. (Odluka o nadležnosti u predmetu Tadić, par. 142, vidi par. 70; vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Tadić, par. 628; Prvostepenu presudu u predmetu Jelisić, par. 29). Žalbeno veće u predmetu Tadić smatralo je da član 5 ne zahteva znatnu povezanost između krivičnog dela i oružanog uskoba. (Drugostepena presuda u predmetu Tadić, 15, juli 1999, par. 251. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 71) U Odluci o nadležnosti u predmetu Tadić, iznesen je merodavan stav da "oružani sukob postoji svuda gde se pribeglo oružanoj sili između država ili produženom oružanom nasilju između vlasti i organizovanih naoružanih grupa, ili pak između takvih grupa unutar jedne države." (Odluka o nadležnosti u predmetu Tadić, par. 70. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Tadić, par. 561; Prvostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 183; Prvostepenu presudu u predmetu Furundžija, par. 59; Prvostepenu presudu u predmetu Aleksovski, par. 43; Prvostepenu presudu u predmetu Jelisić, par. 29; Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 63; predmet Tužilac protiv Kunarca i drugih, Presuda, predmet br. IT-96-23-T&IT-96-23/1-T, 22. februara 2001. (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Kunarac), par. 402; Prvostepenu presudu u predmetu Kordić, par. 24.) Vremenski raspon zahtevan u međunarodnom humanitarnom pravu ide dalje od prestanka neprijateljstava, sve do zaključenja mira (u međunarodnom oružanom sukobu) ili sve dok se ne pronađe mirovno rešenje (u unutrašnjem oružanom sukobu). (Odluka o nadležnosti u predmetu Tadić, par. 70.)
[292] U sudskoj praksi Međunarodnog suda ustaljeno je da "dela optuženog moraju biti povezana sa rasprostranjenim ili sistematskim napadom na civilno stanovništvo." (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 178; Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 271.) Opšte je prihvaćeno da "je uslov da krivična djela budu široko rasprostranjena ili sistematska disjunktivan". (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 178. Vidi i par. 544 Prvostepene presude u predmetu Kupreškić i par. 207 Prvostepene presude u predmetu Blaškić.) Pretresno veće u predmetu Blaškić primetilo je sledeće: "Ostaje ipak da je u praksi često teško razdvojiti ta dva kriterija: napad širokih razmjera koji je usmeren protiv velikog broja žrtava zasniva se uglavnom na nekom obliku planiranja ili organizacije". (Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 207). Činjenica da je neki napad bio rasprostranjen i sama može da bude dokaz sistematske prirode napada. (Prvostepena presuda u predmetu Tadić, par. 653.) Termin "rasprostranjen" odnosi se na dela počinjena u "širokim razmerama" i "usmerena protiv velikog broja žrtava." (Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 206. Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Tadić, par. 648). Što se tiče alternativne formulacije "sistematski", Pretresno veće u predmetu Tadić bilo je mišljenja da "ponovljeno ili dugotrajno činjenje nehumanih dela" može biti dokaz sistematskog napada. (Prvostepena presuda u predmetu Tadić, par. 648, u kome se citira Nacrt kodeksa zločina protiv mira i bezbednosti čovečanstva Komisije za međunarodno pravo, Report of the International Law Commission on the Work on its Forty-Eighth Session, 6 May 26 July 1966 /Izveštaj Komisije za međunarodno pravo o radu njene četrdeset i osme sednice, 6. maj 26. juli 1996/, G.A.O.R., 51st Sess., Supp. No. 10, 30, U.N. Doc. A/51/10, str. 95. (u daljnjem tekstu: Nacrt kodeksa KMP)). U presudi u predmetu Akayesu reč "sistematsko" koristi se u vezi sa obrascem nehumanih dela. (Tužilac protiv Akayesua, Presuda, predmet br. ICTR-96-4-T, 2. septembar 1998. (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Akayesu), par. 580) Dokaz o postojanju plana ili politike nije zajednički element zločina protiv čovečnosti stricto sensu. (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 182. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Kupreškić, par. 551, Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 70 u kome se citira par. 573 Prvostepene presude u predmetu Tadić, Prvostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 195) Termin "civilno stanovništvo" znači da stanovništvo naprosto mora biti uglavnom civilno. (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 180 u kome se citira par. 638 Prvostepene presude u predmetu Tadić.) Stanovništvo može da se smatra "civilnim" i u slučaju prisustva nekih necivila. (Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Kupreškić, par. 549. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Tadić, par. 643; Prvostepenu presudu u predmetu Kupreškić, par. 547-549; Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 208-213, 214; Prvostepenu presudu u predmetu Kordić, par. 180; Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 214.) Napad na neko civilno stanovništvo, bez obzira na to da li je vojni ili nasilje, jeste pojam različit od pojma oružanog sukoba, mada "oružani napad" može da bude deo napada na "civilno stanovništvo". (Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 251. Vidi i predmet Tužilac protiv Museme, Presuda i kazna, predmet br. ICTR-96-13-T, 27. januar 2000 (u daljnjem tekstu: Prvostepena presuda u predmetu Musema), par. 205). Tužilac tvrdi da se usaglašena deportacija, prisilno premeštanje, zakonsko ograničavanje zapošljavanja, oduzimanje imovine, zatočavanje, pljačka ili diskriminacija civilnog stanovništva mogu smatrati dovoljnim elementom napada u sklopu zločina protiv čovečnosti.
[293] Stanje svesti optuženog mora da obuhvata širi kontekst u kome se desilo njegovo ponašanje. Žalbeno veće u predmetu Tadić presudilo je da je za osuđujuću presudu potrebno da "dela optuženog moraju biti deo obrasca rasprostranjenih ili sistematskih zločina protiv civilnog stanovništva" i da je "optuženi morao znati da se njegova dela uklapaju u taj obrazac". (Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 248)
[294] Deportacija iz člana 5(d) zahteva raseljavanje lica u drugu državu. (Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 521. ) Član 5(d) isključuje raseljavanje lica zbog pravno dozvoljenih osnova koje dopušta međunarodno pravo. Deportacija je akt prisile, odnosno vrši se proterivanjem ili drugim aktima prisile. To znači da je delo "ostvareno silom ili pretnjama da će protiv žrtve ili trećeg lica biti upotrebljena sila, pri čemu su takve pretnje izričite ili implicitne i moraju kod žrtve izazvati osnovani strah da će on, ona ili treće lice biti podvrgnuto nasilju, zatočenju, prinudi ili psihološkoj opresiji", ako ne napuste svoje domove. (Prvostepena presuda u predmetu Furundžija par. 174) "Sila" ne mora da podrazumeva direktno fizičko nasilje. "Drugi akti prinude" mogu da budu pretnje ili drugi oblici opresije. (Tužilac protiv Krnojelca (IT-97-25), Pretpretresni podnesak optužbe, 16. oktobar 2000, par. 346)
[295] Drugi element zahteva da je optuženi planirao, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomagao i podržavao planiranje, pripremu ili izvršenje deportacije, svesno i sa takvom namerom.
[296] Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 519-532; vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Kupreškić, par 566.
[297] Vidi diskusiju u Prvostepenoj presudi u predmetu Krstić, par. 528-529.
[298] Ibid., par. 524, 526.
[299] Što se tiče ovog prvog elementa, propusti jednako kao i konkretna dela mogu ispunjavati element actus reus dela ubistva. (Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 424.) Na primer, uskraćivanje potreba neophodnih za život, kao što su hrana, zaklon ili lekovi, takođe mogu "prouzrokovati" smrt žrtve. Termin "prouzrokovati" znači da " Uključuju smrt žrtve [kao posljedicu činjenja ili nečinjenja] optuženog, gde je ponašanje optuženog bilo bitan uzrok smrti žrtve". (Prvostepena presuda u predmetu Kupreškić, par. 560. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 424) U slučajevima u kojima ima više optuženih ili su počinioci višeg ranga, može se desiti da je nemoguće tačno odrediti koliko je neki optuženi doprineo smrti žrtve koja je na kraju usledila. U ovom smislu, Žalbeno veće u predmetu Tadić smatralo je da se u slučajevima gde je svaki optuženi izvršavao neki komplementarni i zasebni deo zajedničkog zločinačkog plana, actus reus ubistva može pripisati svakom optuženom pojedinačno. (Prvostepena presuda u predmetu Tadić, par. 190-229) Kao i u slučaju ubistva iz člana 3 Statuta, ne zahteva se konačni dokaz smrti žrtve putem mehanizama uobičajenih u nacionalnim sistemima kao što je uverenje o smrti, nego se smrt može dokazati ili direktno ili posredno.
[300] Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 217. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 424, 439; Prvostepenu presudu u predmetu Akayesu, par. 589. Mens rea potrebnu za ubistvo iz člana 5(a) pretresna veća MKSJ-a i MKSR-a različito formulišu. Tužilac izjavljuje da optuženi poseduje mens rea potrebnu za ubistvo iz člana 5(a) ako je imao nameru da ubije ili, alternativno, nanese tešku telesnu povredu iz bezobzirnog nehata prema ljudskom životu. Optuženi je "imao nameru da ubije" ako je svesno želeo smrt žrtve ili bio svestan (tj. znao) da će verovatna posledica njegovih radnji biti smrt žrtve.
[301] Spektar ponašanja koja se mogu kvalifikovati kao progon iz člana 5(h) jeste širok pošto progon "može obuhvatati više različitih kriminalnih radnji". (Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 218) Pretresno veće u predmetu Tadić definisalo je progon kao "kršenje prava na jednakost u nekom teškom obliku, kojim se ugrožava uživanje nekog osnovnog ili fundamentalnog prava". (Prvostepena presuda u predmetu Tadić, par. 697) U predmetu Kupreškić, progon je opisan kao "grubo i flagrantno uskraćivanje na diskriminatorskoj osnovi nekog temeljnog prava koje je utvrđeno međunarodnim običajnim ili konvencionim pravom". (Prvostepena presuda u predmetu Kupreškić, par. 621) Ustanovljeno je da dela koja mogu predstavljati progon uključuju nefizičke radnje ekonomskog ili pravnog karaktera, kao i fizičke radnje. Na primer, kod nefizičkih radnji, ustanovljeno je da donošenje diskriminatorskih zakona, ograničavanje porodičnog života i prava na državljanstvo, stvaranje geta, pljačka, bezobzirno razaranje, uništavanje i nanošenje štete verskim ili obrazovnim ustanovama, uvođenje kolektivnih novčanih nameta, stvaranje humanitarne krize, kao i paljenje kuća mogu biti dela progona. Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Tadić, par. 704-710 (u kojima se govori o delima za koja je Međunarodni vojni tribunal u Nirnbergu zaključio da predstavljaju progon); Prvostepenu presudu u predmetu Krstić, par. 537; Prvostepenu presudu u predmetu Kupreškić, par. 610-613; Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 220, 227, 234; Prvostepenu presudu u predmetu Kordić, par. 205-207. U vezi sa fizičkim radnjama, kao što su istrebljenje, lišavanje života, batinanje, mučenje, porobljavanje, zatvaranje, protivpravno zatočenje, prisilni rad, izgladnjivanje, deportacija, prisino premeštanje, teror nad civilima, napadi na gradove, sela i naselja, te kopanje rovova i uzimanje talaca i korišćenje živog štita, vidi Prvostepenu presudu u predmetu Kupreškić, par. 594 (gde se govori o delima za koja je zaključeno da predstavljaju progon na Međunarodnom vojnom tribunalu u Nirnbergu i na kasnijim suđenjima po Zakonu br. 10 Kontrolnog saveta); Prvostepenu presudu u predmetu Krstić, par. 537; Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 220, 234; Prvostepenu presudu u predmetu Kordić, par. 203-204. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Kupreškić, par. 601 (nemački upravnik zatvora koga je Holandski specijalni sud osudio za progon zato što je Jevreje "protivpravno zatvarao, premlaćivao i udarao nogom, te na druge načine maltretirao i ponižavao"). Iz sudske prakse na ovom Međunarodnom sudu jasno proizlazi da i uništavanje imovine uz postojanje tražene diskriminatorske namere može predstavljati progon. (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 205. Vidi i Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 227). Pretresna veća u predmetima Kupreškić i Kordić smatrala su da sva dela koja čine progon moraju imati isti nivo težine kao i druga dela koja predstavljaju zločine protiv čovečnosti (Prvostepena presuda u predmetu Kupreškić, par. 621; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 195-196).Optužba se slaže s ovim standardima, ali tvrdi da se njegov tačan sadržaj može utvrditi samo u kontekstu činjenica specifičnih za pojedini predmet. Mada progon najčešće obuhvata celi niz dela, optužba se slaže za zaključkom iz Kupreškića da se ne može isključiti "mogućnost da jedno jedino delo može predstavljati progon", ako postoje jasni dokazi o postojanju diskriminatorskog stanja svesti. (Prvostepena presuda u predmetu Kupreškić, par. 624)
[302] Ponašanje koje predstavlja progon "mora se bazirati na jednom od navedenih osnova" iz člana 5(h). (Prvostepena presuda u predmetu Tadić, par. 694, 697) U praksi Međunarodnog suda utvrđeno je da reč "i" u članu 5(h) treba da se tumači kao "ili". (Id., par. 713. Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Kupreškić, par. 570, fusnota 834; Prvostepenu presudu u predmetu Blaškić, par. 235). U praksi Međunarodnog suda se i raspon navedenih diskriminatorskih osnova progona široko tumači. Tako i stanje svesti diskriminacije u odnosu na negativno definisanu grupu može da ispunjava uslov "osnova" iz člana 5 Statuta. (Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Tadić, par. 717. Vidi i Presudu u predmetu Josef Altstotter i drugi, Pravni izveštaji o suđenjima vojnim zločincima, tom 6, str. 81, fusnota 1).
[303] Iz jurisprudencije Međunarodnog suda ne proizilazi jasno stepen i raspon diskriminatorskog stanja svesti iz člana 5(h). Optužba izjavljuje da stepen tražene diskriminatorske namere nije ograničen na dolus directus u prvom stepenu ili smislu. Ne postoji uslov da diskriminatorska namera mora da bude povezana sa nekom politikom.
[304] Optužba izjavljuje da diskrecija Pretresnog veća nije ograničena klasifikacijom modaliteta odgovornosti optuženog u članu 7(1) i (3). (Prvostepena presuda u predmetu Kupreškić, par. 746) Višestruke kvalifikacije dela po članu 7(1) i 7(3) Statuta su dozvoljene. U predmetu Tužilac protiv Blaškića, Pretresno veće je izričito konstatovalo da Ništa ne sprečava tužioca da optužuje alternativnu odgovornost (član 7(1) ili član 7(3) Statuta), ali činjenični navodi koji podupiru jednu i drugu alternativu moraju biti dovoljno precizni da optuženom omoguće da se pripremi za odbranu po jednoj ili drugoj ili po obe alternative. (Tužilac protiv Blaškića, Odluka o preliminarnom zahtevu odbrane za odbacivanje optužnice zbog formalnih nedostataka (Neodređenost/Nedovoljno precizirane optužbe), predmet br. IT-95-14-PT, 4. april 1997, par. 32) Štaviše, Pretresno veće u predmetu Čelebići ne samo da je odobrilo optuživanje za odgovornost i po članu 7(1) i po članu 7(3), nego je zaključilo da je i donošenje osuđujuće presude po oba člana moguće. Iako se teoretski ova postavka [da se odgovornost po članu 7(1) i odgovornost po članu 7(3) međusobno isključuju] čini neoborivom, u praksi postoje činjenične situacije koje optuživanje i osuđivanje jedne te iste osobe i po članu 7(1) i po članu 7(3) čine savršeno prikladnim. (Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 1221-1223). Takođe Tužilac protiv Delalića i drugih, Odluka po predlogu optuženog Hazima Delića o formalnim nedostacima optužnice, predmet br. IT-96-21-T, 5. novembar 1996, par. 16-18. Cf. Prvostepenu presudu u predmetu Krstić, par. 652 (Pretresno veće zaključuje da su elementi iz člana 7(3) ispunjeni, ali ne izriče osuđujuću presudu u tom smislu zato što je odgovornost generala Krstića za učestvovanje njegovih vojnika u ubistvima dovoljno izražena u nalazu da je kriv po članu 7(1).) Dakle, za ova dva oblika odgovornosti može se teretiti i kumulativno i alternativno, a optuženi može da bude osuđen za isto krivično delo po obe teorije odgovornosti.
[305] Kad koristi reč počinio u paragrafu 16 optužnice, tužilac nema nameru da sugeriše da je optuženi Milošević fizički počinio bilo koji od zločina za koji je optužen u optužnici. Tužilac u stvari tvrdi da je optuženi Milošević učestvovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu kao saizvršilac. Pojam zajedničkog zločinačkog plana, nakane ili cilja udruženi zločinački poduhvat koristi se kao artikulacija i definicija oblika individualne krivične odgovornosti koju obuhvata član 7(1) Statuta. (Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 220; Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 601) U određenim uslovima, koncept zajedničkog zločinačkog poduhvata može da se koristi da bi pokazao odnos i vezu sa pojedinačnim krivičnim delima koji su počinili drugi. (Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 185(i); Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 601) Cilj udruženog zločinačkog poduhvata može se tokom vremena promeniti. (Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 633)
[306] Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 364.
[307] Ako postoji direktna veza između nadređenog lica - u vojnom ili civilnom smislu - i fizičkog počinjenja zločina od strane podređenog, po članu 7(1) nadređeni u određenim uslovima može da snosi ličnu odgovornost za to delo kao počinilac. To se naročito dešava ako i kada je nadređeni naredio da podređeni počini delo. (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 367; Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 334) Niži stepen neposrednosti učešća i dalje je relevantan za krivičnu odgovornost u svojstvu saučesnika ili učesnika u zajedničkom zločinačkom planu ili nakani. (Drugostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 343, 345) Politički vođe na visokim položajima koji sprovode kampanju terora snose odgovornost za zločine koji su počinjeni u sklopu te kampanje. U stvari, svaki član političkog rukovodstva koji je pokrenuo kampanju terora i naredio da se ona sprovodi snosi još veću krivičnu odgovornost. (Vidi Prvostepenu presudu u predmetu Kordić, par. 853)
[308] Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 601.
[309] Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 185-186; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 364, 373, 376.
[310] Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 601. Pored toga, actus reus krivičnog dela u pravilu treba da bude ostvaren, uz učešće optuženog ili bez takvog učešća, u okviru izvršenja plana. (Prvostepena presuda u predmetu Akayesu, par. 480)
[311] Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 278; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 386. Počinjenje krivičnog dela u svojstvu izvršioca konsumira odgovornost za isto krivično delo u svojstvu lica koje ga je planiralo. (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 386)
[312] Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 280; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 387; Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 601. Subjektivno, optuženi mora direktno izazvati ili na drugi način inducirati počinjenje krivičnog dela o kome je reč, ili biti svestan značajne verovatnoće da će očekivana posledica njegovog postupka biti počinjenje zločina.
[313] Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 387; Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 280.
[314] Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 281-282; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 388; Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 601.
[315] Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 278, 282; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 385, 388.
[316] Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 229; Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 283-284; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 399; Prvostepena presuda u predmetu Krstić, par. 601.
[317] Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 286.
[318] Tužilac protiv Aleksovskog, Presuda, predmet br. IT-95-14/1-A, 24. mart 2000. (Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski), par. 163-164; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 400; Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 392.
[319] Prvostepena presuda u predmetu Kunarac, par. 392.
[320] Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 220.
[321] Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 227.
[322] U prvom slučaju je potrebno da je optuženi nameravao da počini određeni zločin i da je ova namera postojala kod svih lica umešanih u zločin koji se čini. (Drugostepena presuda u predmetu Tadić, par. 228) U drugom slučaju potrebno je da je optuženi znao za sistem i imao nameru da pomogne ostvarenje tog zajednički usaglašenog sistema. Činjenica da je optuženi znao se može dokazati direktnim svedočenjem ili se pak to može razumno zaključiti na osnovu toga što je optuženi imao rukovodeću funkciju u relevantno vreme. (Ibid.) U trećem slučaju uslov koji se tiče stanja svesti zahteva da je optuženi nameravao da učestvuje i pomogne u ostvarenju zločinačke aktivnosti ili zločinačkog plana koji je dogovoren među umešanim pojedincima i da doprinese zajedničkom zločinačkom poduhvatu, ili u svakom slučaju počinjenju zločina od strane grupe. Pored toga, odgovornost za neki drugi zločin, a ne onaj koji je dogovoren prema zajedničkom planu, može da nastupi ukoliko se moglo predvideti da bi takav zločin mogao biti počinjen od strane jednog ili više članova grupe, i optuženi je svesno preuzeo taj rizik. (Ibid.)
[323] Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 76.
[324] Da bi optuženi krivično odgovarao po članu 7(3), tužilac mora da dokaže da je optuženi bio nadređen počiniocu u predmetno vreme. Mora postojati odnos nadređenog i podređenog. Test koji se primenjuje da bi se odredilo da li je optuženi imao nadređeni položaj u odnosu na počinioca je test efektivne kontrole , gde se gleda da li je optuženi imao de jure ovlašćenja, te da li je optuženi bio vojni ili civilni vođa, ili civil koji je imao ulogu vojnog vođe na osnovu ustavnog mehanizma ili zahvaljujući samoproglašenom legitimitetu. (Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 378. Vidi takođe Drugostepenu presudu u predmetu Čelebići, par. 196, 256; Prvostepenu presudu u predmetu Kunarac, par. 396; Prvostepenu presudu u predmetu Kordić, par. 405-406.) Dokazi o tome da optuženi poseduje de jure ovlašćenja stvara prezumpciju da posedovanje takvih ovlašćenja prima facie povlači efektivnu kontrolu, izuzev ako se ne dokaže suprotno. (Drugostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 197.) Iako dokazi o postojanju de jure ovlašćenja stvara prezumpciju efektivne kontrole, to se ne bi smelo smatrati neophodnim preduslovom za komandnu odgovornost, pošto se takva odgovornost može nametnuti po osnovu de facto [položaja]. (Drugostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 188 u kome se citira Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 370; 193) Žalbeno veće je navelo da [u] današnje vreme u mnogim sukobima učestvuju samo samoproglašene vlade de facto, pa stoga i de facto vojske i njima podređene paravojne grupe. (Drugostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 193) Značenje termina nadređeni iz člana 7 (3) obuhvata kako vojne, tako i civilne vođe (Drugostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 197) Kao i vojne vođe, civilne vođe mogu da postanu odgovorne za dela koja su počinila njihovi podređeni ili druga lica pod njihovom efektivnom kontrolom. Termin nadređeni nije ograničen samo na zapovednike koji su iznad počinioca u redovnom komandnom lancu. Član 7(3), kao i član 86 Dopunskog protokola I se odnose na nadređene u opštem smislu koji imaju kontrolu nad podređenima. U komentaru MKCK-a se takođe kaže da član 86 nije ograničen samo na nadređene pod čijim se direktnim rukovodstvom nalazi podređeni, već ga treba sagledati u smislu hijerarhije koja obuhvata koncept kontrole. (Vidi Komentar MKCK uz Dopunski protokol I, par. 3544, str. 1013) Shodno tome, termin podređeni se ne odnosi samo na zvanične pripadnike oružanih snaga. Član 87 Protokola I precizira da se obaveze vojnih zapovednika odnose ne samo na "oružane snage pod njihovom komandom već i na druge osobe pod njihovom kontrolom. U skladu sa tim, nadređeni postaje krivično odgovoran za zločine koje počine lica koja nisu formalno direktno njemu podređena ukoliko ima stvarnu mogućnost vrši efektivnu kontrolu nad njima. (Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 300-301) Stvarna mogućnost da se vrši efektivna kontrola nije ograničena samo na direktne disciplinske mere (Ibid., par. 302). Ona takođe obuhvata, na primer, podnošenje izveštaja nadležnim vlastima kako bi ove preduzele adekvatne mere. (Ibid.)
[325] Prema članu 7 (3) optuženi poseduje neophodno stanje svesti ukoliko je znao, ili, alternativno, ako je imao razloga da zna da je podređeni počinio krivično delo ili se spremao to da uradi. (Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 383) Pretresno veće u predmetu Čelebići je rezonovalo da se nadređeni može smatrati krivično odgovornim samo ako je stvarno imao na raspolaganju konkretne informacije koje bi ga upozorile na krivična dela koje su počinili njegovi podređeni. (Ibid., par. 393) Ta informacija može biti dvojaka: stvarna informacija (tj. optuženi je posedovao stvarno znanje) ili, s druge strane, informacija za potrebe istrage (tj. optuženi je imao razloga da zna ili je obavešten o potrebi daljnje istrage ili raspitivanja). (Ibid., par. 383) Termin znao podrazumeva stvarno znanje. Pretresno veće u predmetu Kordić je definisalo stvarno znanje kao svest da su relevantna krivična dela počinjena ili će biti počinjena., (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 427.) Stvarno znanje se može dokazati putem direktnih dokaza ili indicija. (Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 383) O postojanju stvarnog znanja se može zaključiti na osnovu, inter alia, broja nezakonitih radnji, vrste nezakonitih radnji, modusa operandi sličnih nezakonitih radnji, vremena tokom kojeg su vršene nezakonite radnje, broja vojnika koji su učestvovali, logistike koja je korišćena, geografske lokacije radnji, rasprostranjenosti radnji, taktičkog tempa operacija, oficira i osoblja koji su učestvovali, kao i lokacije komandanta u to vreme. (Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 386; Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 307; Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 427.) Pored toga, u predmetima Blaškić i Aleksovski Pretresno veće je smatralo da priroda i delokrug konkretne funkcije koju obavlja nadređeni predstavljaju indikator njegovih direktnih saznanja o zločinima koje su možda počinili njegovi podređeni. (Prvostepena presuda u predmetu Blaškić, par. 308; Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 80.) U Komentaru uz Dopunske protokole se navode sledeći faktori kao pokazatelj toga da je nadređeni bio obavešten na potreban način: (a) karakterne crte podređenih, (b) događaji koji se odvijaju tokom eventualnog privremenog odsustva i (c) nepostojanje instrukcija podređenima. (Komentar MKCK uz član 86 Protokola I, par. 3545.) Alternativno, tužilac može da dokaže da je kod optuženog postojalo potrebno stanje svesti tako što će dokazati da je optuženi imao u svom posedu informacije koje su bile takve prirode da je u najmanju ruku mogao biti upozoren na rizik izvr{enja takvih krivi~nih dela jer su ukazivale na potrebu dodatne istrage kako bi se utvrdilo da li su njegovi potre|eni po~inili takve zlo~ine ili su se spremali da ih po~ine.(Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 383.) Priroda informacija koja je dovoljna da se optuženom da posredno obaveštenje ne mora biti takva da sama po sebi nameće zaključak da je počinjen zločin. (Ibid., par. 393.) Dovoljno je da su informacije nadre|enog navele na dalje istrage, ili drugim re~ima, da su ukazale na potrebu dodatne istrage kako bi se utvrdilo da li su njegovi podre|eni po~inili ili se spremaju po~initi krivi~na dela. (Ibid.) Slično tome, u predmetu Kordić je zaključeno da se može smatrati da nadređeni ima razloga da zna ako informacija govore o verovatnoći da su podređeni počinili protivzakonita dela, to jest, ako su dostupne informacije dovoljne da bi opravdale daljnju istragu. (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 437) Pretresno veće nastavlja objašnjenjem da kao primjeri opštih faktora koji nadređenom mogu ukazati na to da je možda došlo do počinjenja krivičnih djela od strane njegovih podređenih navode se nivo obuke ili karakterne osobine ili navike podređenih. Žalbeno veće je u predmetu Čelebići potvrdilo da su relevantne informacije trebale biti dostavljene ili dostupne nadređenom. (Drugostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 239) Dakle, ne postoji uslov da informacija, koja se smatra osnovom za obaveštenost iz člana 7(3) bude u stvarnom posedu optuženog. (Ibid., par. 238-239) Prema tome, informacija koja je nadređenom bila dostupna dovoljna je kao osnov obaveštenosti u smislu člana 7(3), čak i kad nadređeni nije stvarno upoznat sa tim informacijama". (Ibid., par. 239) Isti faktori iz kojih pretresno veće može da izvuče zaključak o stvarnom znanju mogu se koristiti i za zaključak o tome da je optuženi imao razloga da zna. (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 437)
[326] Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 346; Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 69-71. Konačni element krivične odgovornosti iz člana 7(3) jeste da optuženi nije preduzeo neophodne i razumne mere da takva dela spreči ili da kazni njihove počinioce. U presudama MKSJ-a i MKSR-a ne artikuliše se opšti standard in abstracto kako da se tumači izraz neophodne i razumne mere. (Drugostepena presuda u predmetu Aleksovski, par. 81; Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 394; Tužilac protiv Kayisheme i Ruzindane, Presuda, predmet br. ICTR-95-1-T, 21. maj 1999, par. 231) Umesto toga, ova materija je neraskidivo povezana sa činjenicama svake pojedine situacije. (Drugostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 394) Pretresno veće u predmetu Čelebići izričito je odbacilo stav Komisije za međunarodno pravo (KMP) i zaključilo da nepostojanje formalnih pravnih nadležnosti da se preduzmu neophodne mere ne isključuje nalaz o krivičnoj odgovornosti nadređenog. (Prvostepena presuda u predmetu Čelebići, par. 395) U Nacrtu kodeksa KMP-a stoji da da bi se nadređeni smatrao odgovornim, on mora imati pravnu nadležnost da preduzme mere za sprečavanje ili suzbijanje zločina(Nacrt kodeksa KMP-a, naglasak dodat). Drgim rečima, nadređeni mora da preduzme sve mere u svojoj moći da bi sprečio ili suzbio krivična dela u okviru svojih stvarnih mogućnosti, bez obzira na to da li ima formalne nadležnosti da tako postupi. (Nacrt kodeksa KMP-a, citiran u Prvostepenoj presudi u predmetu Čelebići, par. 395) Pored toga, osoba koja dolazi na komandno mesto nakon što su podređeni počinili zločine obavezna je preduzeti sve neophodne i razumne mere da kazni počinioce. (Prvostepena presuda u predmetu Kordić, par. 446)
[327] Vidi sažetke predviđenog svedočenja svedoka K1 i svedoka K3, Spisak svedoka, §VI, svedok 177; odnosno Spisak svedoka, §VI., svedok 194. Saizvršioci u ovom zločinačkom poduhvatu bile su druge vodeće političke i vojne ličnosti u SRJ i u Srbiji. Među njima su bili Nikola Šainović, Milan Milutinović, Dragoljub Ojdanić, Vlajko Stojiljković, i druga znana i neznana lica.
[328] Vidi sažetke predviđenog svedočenja svedoka K1 i svedoka K3, Spisak svedoka §VI., svedok 177; odnosno Spisak svedoka §VI., svedok 194.
[329] Snage SRJ i Srbije, pod vlašću i efektivnom kontrolom optuženog i njegovih saizvršilaca, sprovele su kampanju progona kosovskih Albanaca u mnogim krajevima Kosova, počev od najkasnije marta 1998. godine. Značajno prisustvo međunarodnih posmatrača na Kosovu od leta 1998. do polovine marta 1999. bio je faktor koji je sprečio da se do kraja sprovede kampanja terora i nasilja koju su optuženi i njegovi saizvršioci planirali za taj period. Spisak dokaznih predmeta, §VI, red 2212. Vidi i predviđeno svedočenje veštaka za pitanja konteksta, Spisak svedoka §V, svedok 172, Spisak dokaznih predmeta §VI, red 1088.
[330] Vidi sažetke predviđenog svedočenja svedoka K1 i svedoka K3, Spisak svedoka, §VI, svedok 177; odnosno Spisak svedoka, §VI., svedok 194.
[331] Spisak dokaznih predmeta, §VI, red 2212.
[332] Paddy Ashdown, Spisak svedoka §VI, svedok 178, Spisak dokaznih predmeta, §VI, red 1125. Vidi pismo britanskog premijera Tonyja Blaira predsedniku Slobodanu Miloševiću u ibid. Vidi i svedočenje veštaka za pitanje konteksta, Spisak svedoka §V, svedok 172, Spisak dokaznih predmeta §V.E., red 1088. U nekoliko navrata optuženi je pred međunarodnim sagovornicima izjavljivao da će biti preduzete mere istrage zločina, ili navodnih zločina, koje su počinile snage SRJ i Srbije i da će krivci biti kažnjeni. Čini se da se za takvim merama posezalo u slučajevima gde osumnjičeni ili potencijalni izvršioci nisu bili pripadnici VJ-a ni MUP-a.
[333] Spisak dokaznih predmeta, §VI, redovi 1911, 1955.
[334] Postoje i dokazi koji upućuju na to da je optuženi (kao i neki njegovi podređeni u VJ-u i MUP-u) nastojao, u nekoliko ograničenih slučajeva, da se preduzmu mere da se spreči ili kazni kršenje međunarodnog humanitarnog prava od strane pripadnika snaga SRJ i Srbije. Međutim, dokazi će pokazati da su te mere bile nedovoljne.