PRED PRETRESNIM VEĆEM

Nije službeni dokument

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar:g. Hans Holthuis

Nalog od:18. juna 2002.

TUŽILAC

protiv

SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Tužilaštvo

gđa Carla Del Ponte
g. Geoffrey Nice
g. Dermot Groome

Optuženi

Slobodan Milošević

Amici curiae

g. Steven Kay, QC
g. Branislav Tapušković
prof. Mischa Wladimiroff

I. ČINJENIČNI KONTEKST

1. Tužilaštvo (u daljem tekstu: optužba) je 29. maja 2002. podnelo poverljivi i ex parte "Dodatni zahtev tužilaštva za zaštitne mere za svedoke koji su osetljivi izvor informacija" (u daljem tekstu: Prvi zahtev). Ovim Zahtevom traže se zaštitne mere za svedoke koji se pojavljuju u postupku za Bosnu, koji su suočeni sa izuzetno ozbiljnim rizikom po svoju bezbednost i bezbednost svojih porodica. U tekstu Zahteva pominju se tri svedoka, dok je četvrti svedok imenovan u prilozima uz Zahtev. Trojici svedoka za koje se ovde traži zaštita odobrena je izuzetna zaštita kao svedocima koji su osetljivi izvor informacija u predmetu Plavšić i Krajišnik.
2. Dana 31. maja 2002. optužba je podnela "Zahtev tužilaštva za zaštitne mere za svedoke koji su osetljivi izvor informacija" (u daljem tekstu: Drugi zahtev). Drugim zahtevom traže se zaštitne mere za jednog dodatnog svedoka u postupku za Hrvatsku koji nije imenovan u prvom zahtevu, a koji je suočen sa izuzetno ozbiljnim rizikom po svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice.
3. Dana 6. juna 2002. optužba je dostavila "Corrigendum dodatnog zahteva optužbe za zaštitne mere za svedoke koji su osetljivi izvor informacija" (u daljem tekstu: Corrigendum) kojim daje pojašnjenja u vezi sa traženim sredstvom iz Prvog zahteva i pominje četvoricu svedoka koji su osetljivi izvor informacija.
4. Ovim Zahtevima, kada se zajedno uzmu, traže se izuzetne zaštitne mere za petoricu svedoka koji su osetljivi izvor informacija. Za ove svedoke, optužba traži odgodu obelodanjivanja izjava, identiteta i dokaznih predmeta u vezi s tim svedocima (u daljem tekstu: materijal) kao i dodeljivanje pseudonima, a naročito traži sledeće:

1. da se obelodanjivanje izjava svedoka optuženom, njegovim imenovanim saradnicima[1] i amici curiae sa redigovanim materijalom o identitetu može obaviti 26. jula 2002, otprilike četiri nedelje pre početka delova suđenja koji se odnose na Hrvatsku i Bosnu;
2. da se svedoci mogu pominjati pod pseudonimima navedenim u prilozima uz Prvi i Drugi zahtev tokom pretpretresne i pretresne faze ovog postupka;
3. da se neredigovane izjave svedoka moraju obelodaniti amici curiae najmanje 30, a optuženom i njegovim imenovanim saradnicima najmanje 10 dana pre očekivanog davanja iskaza svedoka;[2] i
4. da se optuženom i njegovim imenovanim saradnicima naloži da ne obelodanjuju materijal trećim stranama izuzev u onoj meri u kojoj je to direktno i konkretno neophodno za pripremu i izvođenje dokaza odbrane (ili, kada se radi o amici curiae, u onoj meri u kojoj oni pomažu Pretresnom veću), te da optuženi, njegovi imenovani sarednici i amici curiae budu obavezani da pribave saglasnost o neobelodanjivanju od trećih strana kao preduslov da se trećim stranama dostave materijali.

2. MERODAVNO PRAVO
5. Optužba se poziva na pravilo 69, 75 i 79 Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda (u daljem tekstu: Pravilnik).
6. Ono čime konkretno treba da se pozabavi Pretresno veće jeste to da li je optužba ispunila uslove iz pravila 69 i 75. Pravilo 69 (A) nalaže optužbi da ukaže na postojanje "izuzetnih okolnosti" pre nego što joj bude dozvoljeno da u izjavama svedoka rediguje podatke o identitetu žrtava ili svedoka koji mogu doći u opasnost ili biti izloženi riziku. To se može pokazati samo na pojedinačnoj osnovi a postojanje izuzetnih okolnosti mora se pokazati u pogledu svakog svedoka kojeg optužba želi da zaštiti redigovanjem podataka o identitetu.[3] Tužilaštvo je dalo razloge za primenu privremene zaštite za svakog od svedoka u prilozima uz Prvi i Drugi zahtev.
7. Pretresno veće već je napomenulo da postoji nekoliko kriterijuma koje treba razmotriti u vezi sa zahtevima koji se podnose na osnovu pravila 69 (A) za konkretne zaštitne mere za svedoke,[4] uključujući:

1. verovatnoću da će na svedoke optužbe biti vršen uticaj ili će se oni zastrašivati kada njihov identitet bude poznat optuženom i njegovim pravnim savetnicima, ali ne i javnosti (strahovi koje su izrazili potencijalni svedoci nisu sami po sebi dovoljni da bi se ustanovilo postojanje stvarne verovatnoće da se oni mogu naći u opasnosti ili biti izloženi riziku; da bi se zadrlo u prava optuženog, u tom smislu, potrebni su jači argumenti);
2. meru u kojoj ovlašćenje za zaštitne mere može biti iskorišćeno kako bi se zaštitile pojedinačne žrtve i svedoci na nekom suđenju, i mere kojima se jednostavno olakšava optužbi da krivično goni druga lica u budućnosti; i
3. dužina vremena pre početka suđenja tokom kojeg identitet žrtava i svedoka mora biti obelodanjen optuženom (vreme dozvoljeno za pripremu mora biti vreme pre početka suđenja a ne vreme pre svedočenja svedoka).
8. Pravilo 69 (C) predviđa da se "identitet žrtve ili svedoka mora obelodaniti dovoljno rano pre početka suđenja da bi se ostavilo dovoljno vremena za pripremu odbrane", a ova obaveza podleže odredbama pravila 75.
9. Pravilo 75 (A) predviđa da Veće ili sudija iz Veća mogu "naložiti odgovarajuće mere za privatnost i zaštitu žrtava i svedoka, pod uslovom da su one u skladu s pravima optuženog". Pretresno veće, u ovoj fazi, jedino treba da odredi primenjivost pravila 75 u meri u kojoj se neobelodanjivanje proteže i na suđenje. U ovoj fazi ne razmatramo mere zaštite za te svedoke tokom njihovog svedočenja. Pretresno veće će rešavati po već podnetim zahtevima u vezi sa svedocima iz dela predmeta koji se odnosi na Hrvatsku i Bosnu i pravovremeno će se doneti odluke po tim i sličnim zahtevima.
10. Treba primetiti da su mere koje se traže u vezi sa svedocima koji se pominju u Prvom i Drugom zahtevu vanrednog karaktera. One prevazilaze uobičajen obim primene pravila 69, na osnovu kojeg može biti primereno, u izuzetnim okolnostima, da se naloži obelodanjivanje redigovanih informacija koje ukazuju na identitet optuženom do vremena neposredno pre početka suđenja. Ono što se traži u pogledu ovih svedoka jeste potpuno neobelodanjivanje do vremena kada suđenje bude u poodmakloj fazi. Pretresno veće će razmatrati takve mere jedino onda kada za to postoje jasni i valjani argumenti.
11. Pretresno veće će stoga razmotriti da li su zaštitne mere koje se traže za svedoke navedene u Prilozima uz Zahteve na primeren način i pravilno utemeljene u skladu sa gorenavedenim relevantnim kriterijumima i da li su mere u skladu sa pravima optuženog.

III ODLUKA PO ZAHTEVU OPTUŽBE

12. Optužba traži zaštitne mere na osnovu pravila 69 i 75 za pet svedoka a ovi zahtevi su potkrepljeni deklaracijama istražitelja.
13. U izuzetne okolnosti koje bi iziskivale izdavanje vanrednih mera koje traži optužba navodi se da spadaju ekstreman karakter opasnosti i rizika sa kojima će oni i/ili njihove porodice biti suočeni ukoliko se sazna da će svedočiti u ovom predmetu. Uopšte uzevši, u prilog navodima o posebnim rizicima sa kojima se suočavaju ovi svedoci navodi se da će oni svedočiti u vezi sa stvarima koje direktno utiču na krivičnu odgovornost optuženog; stvarima koje se odnose na delovanje najviših organa vlasti, ili grupa počinilaca koje su imenovane u ovim optužnicama. Neki od njih traže premeštanje u vezi sa davanjem iskaza a odgoda obelodanjivanja bi ubrzala tu proceduru. Troje svedoka jesu svedoci za koje su ovakve mere izrečene u predmetu Krajišnik i Plavšić.
14. Optužba traži četiri konkretne mere:
1. da se obelodanjivanje izjava svedoka sa redigovanim podacima o njihovom identitetu optuženom, njegovim imenovanim saradnicima i amici curiae obavi 26. jula 2002, otprilike šest nedelja pre početka dela postupka koji se odnosi na Hrvatsku i Bosnu;
2. da se svedoci mogu pominjati pod pseudonimima navedenim u Prilozima uz Prvi i Drugi zahtev tokom pretpretresne i pretresne faze ovog postupka;
3. da se neredigovane izjave svedoka obelodane amici curiae najmanje 30 dana, a optuženom i njegovim imenovanim saradnicima najmanje 10 dana pre očekivanog svedočenja svedoka; i
4. da se optuženom i njegovim imenovanim saradnicima naloži da ne obelodanjuju materijale trećim stranama sem u onoj meri koja je direktno i konkretno neophodna za pripremu i izvođenje dokaza odbrane (ili, u slučaju amici curiae, meri u kojoj oni pomažu Pretresnom veću), kao i da se od optuženog, njegovih imenovanih branilaca i amici curiae traži da pribave saglasnost o neobelodanjivanju od trećih strana kao preduslov da im se obelodane materijali.
15. U pogledu odgode obelodanjivanja koja se traži u ime ovih svedoka, Pretresno veće primenilo je gorenavedene kriterijume došavši do zaključka da su tražene zaštitne mere primerene za sve imenovane svedoke i da su takvi nalozi konzistentni sa pravima optuženog. Pretresno veće ponovo ističe da su za trojicu od ovih svedoka zaštitne mere odobrene u predmetu Krajišnik i Plavšić.
16. U pogledu naloga da optuženi i njegovi imenovani saradnici ne obelodanjuju materijal trećim stranama sem u onoj meri u kojoj je to direktno i konkretno neophodno za pripremu i izvođenje dokaza odbrane, te da oni moraju pribaviti saglasnost o neobelodanjivanju pre nego što to učine, Veće zauzima isti stav kao i prilikom donošenja prve odluke o svedocima koji su osetljivi izvor informacija u ovom predmetu:

Optužba napominje da je Pretresno veće odbilo u vezi sa postupkom za Bosnu da naloži optuženom i amici curiae da ishode potpisivanje sporazuma o neobelodanjivanju sa trećim stranama pre nego što im se može dostaviti materijal i vođenje evidencije o takvom obelodanjivanju. Međutim, tvrdi se da je, s obzirom na izjavu Pretresnog veća da u opštem smislu takvi nalozi nisu svrsishodni, i s obzirom da u odnosu na takve svedoke postoje specifične okolnosti, primereno da se po ovoj molbi takav nalog izda. Ove specifične okolnosti jesu izuzetni bezbednosni rizici vezani za ove svedoke, broj kojih je ograničen. Ovo Pretresno veće prihvata da bi u takvim okolnostima davanje naloga koji se traže u tom pogledu bolje obezbedilo zaštitu ovih osetljivih svedoka i da bi bilo praktično izvodljivo. Stoga će takvi nalozi biti doneti.[5]

Pretresno veće će doneti takav nalog po ovim zahtevima.

4. DISPOZITIV
17. Iz gorenavedenih razloga, Pretresno veće NALAŽE kako sledi:

1. Petorici svedoka za koje optužba podnosi zahteve i koji su imenovani u poverljivim i ex parte Prilozima uz Prvi i Drugi zahtev dodeljuju se zaštitne mere u skladu sa pravilom 69 i 75 Pravilnika kako sledi:

1. svedoci će biti imenovani i pominjani pod pseudonimima navedenim u poverljivim i ex parte Prilozima;
2. izjave svedoka i dokazni predmeti koji će eventualno biti obelodanjeni putem ovih svedoka, redigovani na način da se izostave podaci o identitetu, obelodaniće se optuženom, njegovim imenovanim saradnicima i amici curiae do 26. jula 2002, ukoliko Pretresno veće ne odredi drugačije;
3. neredigovane izjave i dokazni predmeti vezani za pojedine svedoke obelodaniće se optuženom i njegovim imenovanim saradnicima najmanje deset dana, a amici curiae najmanje 30 dana, pre očekovanog svedočenja svedoka; i
4. optuženi i njegovi imenovani saradnici neće obelodanjivati materijal trećim stranama sem u onoj meri koja je direktno i konkretno neophodna za pripremanje i izvođenje dokaza odbrane. Amici curiae neće obelodnjivati materijal trećim stranama sem u onoj meri koja je direktno i konkretno neophodna za pomoć Pretresnom veću. Optuženi, njegovi imenovani saradnici obavezni su da pribave saglasnost o neobelodanjivanju od trećih strana kao preduslov za dostavljanje materijala.[6]

Sastavljeno na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu je merodavan engleski tekst.

/potpis na originalu/
Richard May
predsedavajući

Sastavljeno 18. juna 2002.
U Hagu,
Holandija

[pečat Međunarodnog suda]

[1] Ovaj termin odnosi se na Zdenka Tomanovića i Dragoslava Ognjanovića koji su imenovani na osnovu "Naloga" Pretresnog veća od 16. aprila 2002. Ovde treba posebno pomenuti nalog 3 iz tog Naloga u vezi sa obavezujućim karakterom zaštitnih mera i svih drugih postojećih naloga Pretresnog veća u ovom postupku.

[2] Postoji jedan zahtev u okviru Prvog zahteva optužbe po kome bi se, ako bi se svedoci saslušavali zajedno (tj. pred Većem koja postupaju u predmetu Milošević i Većem koje postupa u predmetu Plavšić i Krajišnik), na oba postupka primenjivao pravičan rok za obelodanjivanje od 30 dana. Pretresno veće u ovoj fazi neće razmatrati taj zahtev, te će poći od pretpostavke da optužba traži rok od 30 dana za obelodanjivanje amici curiae i rok od deset dana za obelodanjivanje optuženom i njegovim saradnicima.

[3] Vidi Tužilac protiv Miloševića, "Odluka po zahtevu tužilaštva za privremene zaštitne mere" doneta 19. februara 2002. (u daljem tekstu: Prva odluka) i "Odluka po zahtevu tužilaštva za zaštitne mere za žrtve i svedoke" donesena 19. marta 2002. (u daljem tekstu: Druga odluka).

[4] Ibid.

[5] "Prva odluka po zahtevu Tužilaštva za zaštitne mere za svedoke koji su osetljivi izvor informacija", 3. maj 2002.

[6] Optužba će sastaviti pro forma sporazum koji će biti dostupan stranama kako bi mogle postupati u skladu s njim.