PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Odluka od: 1. aprila 2003.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Tužilaštvo:

gđa Carla Del Ponte
g. Geoffrey Nice
g. Dermot Groome

Optuženi:

Slobodan Milošević

Amici curiae:

g. Steven Kay, QC
g. Branislav Tapušković
g. Timothy L.H. McCormack

OVO PRETRESNO VEĆE Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine (u daljem tekstu: Međunarodni sud),

REŠAVAJUĆI PO poverljivom "Zahtevu optužbe za zaštitne mere" od 10. juna 2002. (u daljem tekstu: Zahtev), [1] u kojem optužba traži deset zaštitnih mera za troje predloženih svedoka, bivših službenika jedne humanitarne organizacije, [2] pošto te mere predstavljaju preduslov za pristanak te humanitarne organizacije da dozvoli davanje iskaza shodno pravilu 70 (B) Pravilnika, [3] uključujući zahtev da se iskaz dâ na zatvorenoj sednici i uz korišćenje pseudonima, [4]

IMAJUĆI U VIDU poverljive "Primedbe amici curiae u vezi sa zahtevom Tužilaštva za zaštitne mere" od 27. juna 2002. (u daljem tekstu: Primedbe amici), [5] u kojima se navodi da date informacije ne predstavljaju nikakav osnov da bi se utvrdilo postojanje rizika za svedoke o kojima je reč (što je, prema praksi Međunarodnog suda relevantan osnov za zaštitu); da zaštita drugih nenavedenih lica nije opravdan osnov za tražene mere, naročito zbog toga što tražene mere predstavljaju blanko zaštitu za sve svedoke i one koji to nisu, a imaju veze sa tom humanitarnom organizacijom, čime se pravima optuženog na osnovu pravila 21 Statuta nanosi nesrazmerna šteta, [6]

IMAJUĆI U VIDU više poverljivih proceduralnih podnesaka i naloga o rasporedu koje je po ovom pitanju izdalo Pretresno veće, [7]

IMAJUĆI U VIDU argumente optužbe, optuženog, amici curiae i predstavnika humanitarne organizacije, iznete 25. februara 2003. na usmenoj raspravi po ovom pitanju, [8]

UZIMAJUĆI U OBZIR da je, premda je zahtev podnet delimično na osnovu pravila 70, a nakon donošenja Odluke Žalbenog veća u vezi sa pravilom 70, ova odredba vredna pomena u odnosu na ovaj Zahtev samo u onoj meri u kojoj se navodi da su tražene zaštitne mere neophodne da bi se dobio pristanak humanitarne organizacije, kao davaoca informacija, da svedok svedoči na ovom suđenju, [9]

IMAJUĆI U VIDU relevantne odredbe Statuta Međunarodnog suda (u daljnjem tekstu: Statut), kako sledi:

Član 21
Prava optuženog

...

2. Prilikom presuđivanja o optužbama protiv njega optuženi ima pravo na pravično i javno suđenje, uz ograde predviđene članom 22 Statuta.

...

Međunarodni sud u svojim pravilima o postupku i dokazima obezbeđuje zaštitu žrtava i svedoka. Zaštitne mere obuhvataju, ali nisu ograničene na vođenje postupka in camera i zaštitu identiteta žrtava.

IMAJUĆI U VIDU relevantne odredbe Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda (u daljem tekstu: Pravilnik), kako sledi:

Pravilo 75
Mere za zaštitu žrtava i svedoka

(A) Sudija ili pretresno veće mogu, proprio motu ili na zahtev bilo koje od strana, žrtve ili svedoka o kojem se radi, ili Službe za žrtve i svedoke, nalogom odrediti odgovarajuće mere za privatnost i zaštitu žrtava i svedoka, pod uslovom da one nisu u suprotnosti s pravima optuženog.

(B) Veće može održati sednicu in camera kako bi utvrdilo da li će odrediti:

(i) mere kojima se sprečava da se javnosti ili medijima otkriju identitet ili mjesto boravka žrtve ili svedoka, ili osoba koje su u rodbinskoj ili drugoj vezi sa žrtvom ili svedokom, i to na sledeći način:

(a) brisanjem iz javnih spisa Međunarodnog suda imena i podataka pomoću kojih se može utvrditi identitet;

(b) neotkrivanjem javnosti bilo kojeg spisa koji ukazuje na identitet žrtve;

(c) svedočenjem putem uređaja za izobličenje slike ili zvuka ili putem interne televizije; i

(d) dodelom pseudonima;

(ii) održavanje zatvorenih sednica u skladu s pravilom 79;

(iii) odgovarajuće mere, poput jednosmerne interne televizije, kojima se omogućava svedočenje osetljivih žrtava i svedoka.

Pravilo 79
Zatvorene sednice

(A) Pretresno veće može izdati nalog da novinari i javnost ne prisustvuju celom ili delu postupka iz razloga:

(i) javnog reda ili morala;

(ii) bezbednosti, zaštite ili neobelodanjivanja identiteta žrtve ili svedoka u skladu s pravilom 75;

(iii) zaštite interesa pravde.

(B) Pretresno veće će javno obznaniti razloge svog naloga.

UZIMAJUĆI U OBZIR da je ovo Pretresno veće, vodeći računa o izričitim odredbama člana 21 Statuta o pravima optuženog na pravično i javno suđenje, prilikom davanja odobrenja za svedočenja na zatvorenim sednicama postupalo veoma pažljivo, te da je, shodno tome, svedočenja na zatvorenoj sednici odobravalo samo izuzetno, odnosno onda kada je pretila izuzetna opasnost za ličnu bezbednost svedoka ili bezbednost njegove porodice, [10]

UZIMAJUĆI U OBZIR da optužba podnosi ovaj zahtev kako bi humanitarna organizacija (kao davalac informacija iz pravila 70) dala dozvolu svedoku da svedoči na ovom suđenju [11] i da se ovaj zahtev ne podnosi zbog toga što sâm svedok ne pristaje da svedoči na otvorenoj sednici niti zbog toga što postoje bojazni za ličnu bezbednost svedoka, [12]

UZIMAJUĆI U OBZIR da ni optužba ni humanitarna organizacija ne sugerišu da je tražena zaštita nekakva povlastica humanitarne organizacije koja bi podrazumevala oslobođenje od obaveze svedočenja, nego da se zahtev podnosi zbog bojazni u pogledu bezbednosti sadašnjeg i budućeg osoblja te humanitarne organizacije koje bi se javile ako bi se njen mandat smatrao kompromitovanim, pri čemu bi takva predstava bila stvorena usled obelodanjivanja javnosti da je bivši član osoblja te humanitarne organizacije na ovom suđenju svedočio u vezi sa informacijama do kojih je došao dok je radio za tu organizaciju, [13]

UZIMAJUĆI U OBZIR da, iako pravilo 75 predviđa mogućnost proširenja zaštite na "lica koja su u rodbinskoj ili drugoj vezi sa žrtvom ili svedokom", takva veza ili takav predviđeni rizik moraju biti u dovoljnoj meri blizu svedoka da bi nalagali određivanje zaštitnih mera, a posebno izuzetne zaštitne mere u vidu zatvorene sednice,

UZIMAJUĆI U OBZIR da, iako Veće uvažava činjenicu da su rad ove humanitarne organizacije i zaštita njenog sadašnjeg i budućeg osoblja značajni interesi koji se moraju uzeti u obzir i prihvata tvrdnju da je osoblje ove humanitarne organizacije bilo na meti napada i zastrašivanja u Bosni i drugde, [14] kada je reč o ovom svedoku, interes koji treba zaštititi isuviše je udaljen i nema prevagu nad pravom optuženog na pravično i javno suđenje, [15]

UZIMAJUĆI U OBZIR da zbog stava optužbe i humanitarne organizacije da ništa manje od svedočenja na zatvorenoj sednici ne bi zaštitilo interese ove organizacije, [16] Pretresno veće ne treba da nastavi raspravu o određivanju drugih zaštitnih mera,

NA OSNOVU pravila 54, 75 i 79 Pravilnika,

OVIM ODBIJA ZAHTEV.

Sastavljeno na engleskom i francuskom, pri čemu se merodavnim smatra engleski tekst.

[1] Ovaj Zahtev odnosi se na iskaz svedoka koji je bio zaposlen u jednoj humanitarnoj organizaciji, a njegov tekst je redigovan kako bi se izostavio svaki pomen imena te organizacije koje je obuhvaćeno nalozima za zaštitu njenog poverljivog statusa.

[2] Na usmenom pretresu po ovom pitanju, optužba je izjavila da, u stvari, namerava da pozove samo jednog od ta tri svedoka. Transkript od 25. februara 2003. (u daljem tekstu: T), str. 16769-16770.

[3] Uz Zahtev je priloženo pismo zaštićene humanitarne organizacije, pa su zato pominjanja lica koje ga je napisalo i njegov sadržaj izostavljeni.

[4] Na usmenom pretresu po ovom pitanju, optužba je potvrdila da ništa manje od zatvorene sednice ne bi zaštitilo interese ove humanitarne organizacije (T.16781), pa će Pretresno veće poći od pretpostavke da humanitarna organizacija ne bi pristala na to da zaštitne mere manjeg obima budu osnov za davanje dozvole svedoku da svedoči.

[5] Naslov Primedbi je redigovan iz razloga navedenih u fusnoti 1 gore.

[6] Iako Primedbe amici sadrže argumente o relevantnosti pravila 70 za ovaj Zahtev, g. Kay je na usmenom pretresu izjavio da amici neće dalje insistirati ni na jednom od argumenata s tim u vezi, s obzirom na to da je Odluka Žalbenog veća u vezi sa pravilom 70 doneta posle podnošenja Primedbi amici.

[7] Ovi Nalozi o rasporedu svi su poverljivi i odnose se na rasporede o podnošenju podnesaka i ročišta u vezi sa pitanjima koja su relevantna za ovu Odluku.

[8] Iako su predstavnici humanitarne organizacije bili prisutni na pretresu i odgovorili na pitanja Veća, oni su tom prilikom objasnili stav humanitarne organizacije sledećom izjavom: "... naš je stav da mi nismo došli da se zalažemo za mogućnost da pripadnici [ove humanitarne organizacije] dođu i svedoče. Ne smatramo to svojom ulogom. Nismo imali nameru da se obraćamo Sudu, bilo posredstvom optužbe bilo preko neke druge strane. Svrha našeg prisustva je da budemo na raspolaganju da bismo odgovorili na eventualna pitanja. Dopustite mi da u opštim crtama iznesem da su razlozi za traženje zaštitnih mera, po našem mišljenju, navedeni u [našem] pismu..."

[9] Vidi Zahtev, str. 2.

[10] Vidi, na primer, u ovom predmetu: "Poverljivu odluku po zahtevu optužbe za zaštitne mere za svedoke koji su osetljivi izvor informacija tokom faze suđenja koja se odnosi na Hrvatsku," 17. septembar 2002., par. 15; odnosno, u vezi sa svedokom K21, odluku u kojoj je Pretresno veće ponovo razmotrilo nalog kojim se za tog svedoka odobrava zaštita u vidu svedočenja na zatvorenoj sednici zbog toga što je osnov za tu zaštitu isuviše udaljen, kako u pogledu opasnosti tako i u pogledu bojazni za članove porodice tog svedoka.

[11] T. 16772, 16774.

[12] Ovaj zahtev materijalno se razlikuje od onog koji je bio predmet Odluke na koju se poziva optužba: Tužilac protiv Blaškića, "Odluka Raspravnog vijeća I po zahtjevima tužitelja od 5 i 11. jula (sic) za zaštitnim mjerama za svjedoke", IT-95-14-PT, 10. jul 1997. U zahtevu tom Veću, tražena je i odobrena zaštita u ime dvojice svedoka koji bi - prihvatilo je Veće - bili "ozbiljno ugroženi kada bi se njihov identitet otkrio javnosti i medijima", par. 10. Zbog toga, iako se smatralo da bi obelodanjivanjem identiteta navedenih svedoka takođe bila ugrožena bezbednost osoblja i humanitarne organizacije, postojala je stvarna opasnost po svedoke za koje je konkretna zaštita tražena. S tim u vezi, zahtev koji se nalazi pred ovim većem razlikuje se od onog po kojem se doneta odluka u predmetu Blaškić.

[13] Vidi pismo humanitarne organizacije u prilogu Zahteva; argumente optužbe s tim u vezi (T. 16774-16776); te pojašnjenje stava predstavnika te humanitarne organizacije: "Poznato nam je da postoji još jedna situacija u kojoj je zatražena povlastica. Međutim, sa najviših nivoa [humanitarne organizacije], tim bojaznima posvećena je velika pažnja uz obavezu da se u interesu pravde zahtevima za takvu saradnju povremeno udovolji. Međutim, uveravam časni Sud da se radi o odluci koja je doneta veoma pažljivo." (T. 16797-16798).

[14] Relevantni navodi sadržani su, na primer, u pismu humanitarne organizacije koje je priloženo uz Zahtev. Pretresno veće prihvata ove tvrdnje ali smatra da su one, kao i druge koje se odnose na osoblje ove humanitarne organizacije na drugim poprištima sukoba, isuviše udaljene od pitanja da li za ovog svedoka treba odrediti tražene zaštitne mere.

[15] U tom pogledu, Veće prima na znanje argument koji je u vezi sa zaštitom koja se traži za ovog svedoka izneo amicus curiae, g. Kay: "To nije vezano za njega lično, a oni koji su povezani rodbinskim ili drugim vezama isuviše su udaljeni od predmeta spora, to jest, nisu dovoljno blizu da bi njihova bezbednost na bilo koji način bila ugrožena i nalagala zaštitne mere. Tvrdimo da je predmet pravila 75 (B) situacija koja je u opipljivom obliku bliža svedoku ili žrtvi, odnosno licima koja su sa njima u vezi. Izjavom da bi neko iz [humanitarne organizacije] u Namibiji ili Togu ili negde drugde ovim bio doveden u opasnost zbog toga javnog svedočenja ovog svedoka ukazuje se, po našem mišljenju, na situaciju koja je od njega isuviše udaljena da bi nalagala ovom Sudu da izda nalog. Ona nije konkretno primerena ovom predmetu i postupku." (T. 16793).

[16] T.16781.