PRED PRETRESNIM VEĆEM

U sastavu:

sudija Patrick Robinson, predsedavajući
sudija O-Gon Kwon
sudija Iain Bonomy

Sekretar: g. Hans Holthuis

Odluka od: 10. septembra 2004.

TUŽILAC
protiv
SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Tužilaštvo:
gđa Carla Del Ponte
g. Geoffrey Nice
gđa Hildegard Uertz-Retzlaff
g. Dermot Groome

Optuženi:
g. Slobodan Milošević

Dodeljeni branioci:
g. Steven Kay, QC
gđa Gillian Higgins

Amicus curiae:
Prof. Timothy L.H. McCormack

PRETRESNO VEĆE Međunarodnog suda za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. (u daljem tekstu: Međunarodni sud),

REŠAVAJUĆI PO "Zahtevu za potvrdu na osnovu pravila 73 (B) radi ulaganja žalbe na nalog Pretresnog veća u vezi sa zastupanjem optuženog od 2. septembra 2004", podnetom 8. septembra 2004. (u daljem tekstu: Zahtev), kojim dodeljeni branioci traže da Pretresno veće, na osnovu pravila 73 (B) Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda (u daljem tekstu: Pravilnik), izda potvrdu radi ulaganja interlokutorne žalbe na usmenu odluku Pretresnog veća od 2. septembra 2004, kojom je optuženom dodelilo branioce, utvrdivši da je za to nadležno i da je to u interesu pravde,

IMAJUĆI U VIDU usmenu odluku Pretresnog veća povodom koje dodeljeni branioci sada traže potvrdu radi ulaganja žalbe:

Ovo je odluka kojom se dodeljuju branioci, pri čemu će potpunija pismena odluka uslediti uskoro.

U obrazloženju svoje Odluke po predlogu tužioca od 4. aprila 2003. u vezi s dodelom branioca, Pretresno veće je, iako stoji na stanovištu da optuženi ima pravo da se sam brani, u paragrafu 40 takođe iznelo stav da pravo optuženog da se sam brani nije apsolutno, konstatujući u istom paragrafu da zadržava pravo da ovaj svoj stav preispita. Zdravlje optuženog predstavlja glavni problem u vođenju ovog sudskog postupka. Tokom izvođenja dokaza optužbe suđenje je prekidano više od deset puta zbog lošeg zdravstvenog stanja optuženog, čime je izgubljeno oko 66 dana sudskog postupka.

Izvođenje dokaza odbrane, čiji je početak bio zakazan za 8. jun, odloženo je pet puta, opet zbog lošeg zdravlja optuženog. Pretresno veće je zamolilo dr Van Dijkmana, koji već određeno vreme ukazuje lekarsku pomoć optuženom zbog njegovih kardioloških problema, te profesora Taverniera iz Belgije, koga je sekretar odredio kao kardiologa koji ranije nije učestvovao u lečenju optuženog, da pregledaju optuženog i razmotre sve relevantne informacije u vezi s njegovim zdravljem u kontekstu činjenice da on sam sebe zastupa, te da izveste Pretresno veće o tome da li je optuženi sposoban da se i dalje sam zastupa, kao i o verovatnom uticaju koji bi nastavak takve prakse imao na raspored suđenja. Obojica navedenih lekara su izvestila o tome da optuženi pati od teške esencijalne hipertenzije i da je njegovo stanje takvo da bi moglo doći hipertenzivnog hitnog stanja, odnosno do potencijalne opasnosti po njegov život. Oni su takođe zaključili da je jedno od objašnjenja za takvo zdravstveno stanje to što se pacijent nije pridržavao terapije koja mu je bila propisana.

Analize krvi kojima je podvrgnut optuženi potvrdile su ovakav zaključak. Iz medicinskih izveštaja je jasno da optuženi nije dovoljno sposoban da se sam brani i da će, ako tako nastavi, doći do daljih odlaganja toka suđenja.

Pitanje koje se nalazi pred Većem jeste da li pravo optuženog da se sam brani na osnovu člana 21 Statuta podleže određenim ograničenjima i, ako je tako, da li u okolnostima ovog predmeta to pravo treba da bude ograničeno dodelom branioca koji bi zastupao optuženog.

Pretresno veće se, na osnovu Statuta Međunarodnog suda i sudske prakse, kao i zakona više nacionalnih pravnih sistema, uverilo da pravo optuženog da sam sebe zastupa nije neograničeno, te da je u okolnostima ovog predmeta nadležno da optuženom dodeli branioca i da je to u interesu pravde. Stoga ćemo tako i postupiti.

Osnovna dužnost Pretresnog veća je da obezbedi da suđenje bude pravično i ekspeditivno. Pretresno veće izražava bojazan da, na osnovu medicinskih izveštaja, postoji stvarna opasnost da ovo suđenje potraje nerazumno dugo ili, što bi bilo još gore, da se uopšte ne završi ako optuženi nastavi da zastupa sam sebe bez pomoći branioca. S druge strane, Veće se uverilo da se, ukoliko se optuženom dodeli branilac, mogu odrediti mere kojima bi se obezbedilo da se suđenje nastavi na način koji bi bio i pravičan i ekspeditivan.

Pošto je odlučilo da optuženom dodeli branioca, dužnost Veća je da obezbedi da uloga dodeljenog branioca bude osmišljena tako da se zaštiti osnovno pravo optuženog na pravično suđenje.

Tako je odlučeno i, kako sam već rekao, potpunija pismena odluka će uslediti uskoro.

IMAJUĆI U VIDU Odluku sekretara Suda od 3. septembra 2004. kojom je za glavnog branioca optuženog imenovan g. Steven Kay, a za kobranioca gđa Gillian Higgins,

RAZMOTRIVŠI argumente koje su dodeljeni branioci izneli u Zahtevu, u kojem se ukazuje na usmene argumente optuženog, kao i na pismene i usmene argumente (tadašnjih) amici curiae, i utvrdivši da su ispunjeni kriterijumi iz pravila 73 (B),

IMAJUĆI U VIDU da pravilo 73 (B) nalaže da se ispune dva kriterijuma da bi Pretresno veće moglo iskoristiti svoje diskreciono ovlašćenje da izda potvrdu radi ulaganja interlokutorne žalbe: (1) da dotično pitanje može značajno da utiče na pravično i ekspeditivno vođenje postupka ili na ishod suđenja, odnosno (2) da bi promptno rešavanje tog pitanja, po mišljenju Pretresnog veća, suštinski pospešilo postupak,^[1]

UZIMAJUĆI U OBZIR da Pretresno veće prihvata argument koji su u Zahtevu izneli dodeljeni branioci da je primereno da od Pretresnog veća zatraže potvrdu na osnovu pravila 73 (B) i imajući u vidu da se optuženi, u vreme donošenja odluke, usprotivio odluci u izrazio želju da se na nju uloži žalba,

UZIMAJUĆI U OBZIR da se Pretresno veće uverilo da su ispunjeni kumulativni uslovi iz pravila 73(B), odnosno da odluka Veća da dodeli branioce suštinski utiče na vođenje suđenja i da bi, kao takva, trebalo da bude predmet razmatranja Žalbenog veća u ovoj fazi, a ne po završetku suđenja.

NA OSNOVU pravila 73(B) Pravilnika o postupku i dokazima

OVIM ODOBRAVA ZAHTEV ZA POTVRDU RADI ULAGANJA ŽALBE

Sastavljeno na engleskom i francuskom jeziku, pri čemu je engleski tekst merodavan.

/potpis na originalu/
sudija Robinson,
predsedavajući

Dana 10. septembra 2004.
U Hagu,
Holandija

[pečat Međunarodnog suda]

^[1] Vidi Tužilac protiv Brđanina i Talića, "Odluka po prijedlogu Radoslava Brđanina za izdavanje potvrde iz pravila 73(B) u vezi sa poverljivom odlukom Vijeća po pravilu 70", 23. maj 2002, u kojoj se navodi da su navedena dva uslova kumulativna i predstavljaju izuzetak od principa da na odluke po zahtevima nema interlokutorne žalbe. Takav stav je Pretresno veće u ovom postupku ranije usvojilo.