 |
|
General Aleksandar Vasiljević opisuje kako je Slobodan Milošević imao kontrolu nad imenovanjima na ključne položaje, uključujući i u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije:
"Pitanje: ... Da li je optuženi ostvarivao bilo kakav uticaj na postavljenja ljudi u srpskom Ministarstvu unutrašnjih poslova? Očigledno, on je imao moć, ali da li je tu moć i ostvarivao?
Odgovor: Procedura postavljanja ministara u Vladi je jasna. Znači, predlaže ih mandatar za tu vladu, ali ja mislim da nema spora oko toga da za ključne pozicije u Vladi, a jedna od takvih pozicija svakako je uvek i bilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, da je optuženi sigurno imao tu bitan uticaj na izbor i postavljenje tih ljudi. To su bili ljudi od njegovog osobitog poverenja. Mislim cela procedura formalizovanja tog stanja, ono je išlo kroz Skupštinu, a u Skupštini je uvek većinu imala SPS čiji je on bio predsednik, tako da je lako bilo izglasavati ono što je već bilo kadrovski zacrtano.”
Pitanje: Kome je bila direktno podređena državna bezbednost Srbije?
Odgovor: Praktično je bila podređena predsedniku Srbije u to vreme, Slobodanu Miloševiću.
Pitanje: Kad je postao predsednik SRJ, kakav je onda bio položaj Službe državne bezbednosti Srbije? Kome je tada bila podređena?
Odgovor: Za vrlo kratko vreme biće opet podređena suprotno propisima koji su tada važili. Ponovo predsedniku Miloševiću kao predsedniku Jugoslavije."
General Aleksandar Vasiljević svedoči da se prema vojsci hrvatskih Srba (SVK) i vojsci bosanskih Srba (VRS) postupalo kao da su i jedna i druga deo Vojske Jugoslavije (VJ):
“…Objektivno postoje dve vojske u dve države, a iz treće države, iz Savezne Republike Jugoslavije one se tretiraju kao da su vojske te države, SRJ. I da se vrši finansiranje, kadrovsko obezbeđenje, materijalna podrška i ja nemam više šta da dodam na to….”
General Aleksandar Vasiljević bio je jedan od ključnih svedoka "insajdera" Tužilaštva. S obzirom da je radio u Upravi za bezbednost Jugoslovenske narodne armije (JNA) 1990. i 1991., i u njenoj naslednici, Vojsci Jugoslavije (VJ) od 1999. do 2000., Vasiljević je pružio dokaze koji se tiču optužnica protiv Slobodana Miloševića za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo.
General Vasiljević je detaljno objasnio kako su funkcionisali vojni lanci komandovanja u JNA i VJ, i pokazao jasnu pravnu moć koju su Slobodan Milošević i njegovi saučesnici imali nad vojnim snagama za koje je Tužilaštvo tvrdilo da su počinile zločine. Vasiljević je takođe objasnio princip rada vojnih kanala izveštavanja čime je pomogao da se pokaže da su Slobodan Milošević i njegovi saučesnici imali načine da saznaju da se čine zločini. Vasiljevićevo svedočenje potkrepilo je brojne druge dokaze da su Srpska vojska Krajine (SVK) i Vojska Republike Srpske (VRS) realno bile dio VJ.
Kao zamenik načelnika službe bezbednosti i u JNA i u VJ, general Vasiljević je raspolagao detaljnim informacijama o ulozi koju su Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, njegova Služba državne bezbednosti, specijalne jedinice, dobrovoljci i paravojne grupe imali u sukobima. Vasiljević je svedočio da je stvarnu moć u Ministarstvu unutrašnjih poslova imao načelnik Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić, koji je prema Vasiljevićevim rečima bio direktno povezan sa Miloševićem. Vasiljević je svedočio da je Slobodan Milošević postavio načelnika Službe državne bezbednosti i odnosio se prema njemu kao da je bio višeg ranga od ministra unutrašnjih poslova, koji je po zakonu bio nadređen načelniku državne bezbednosti. Vasiljević je takođe svedočio da je Jovica Stanišić stajao iza većine paravojnih jedinica koje su delovale u Hrvatskoj, kao i iza snaga teritorijalne odbrane. Svojim svedočenjem o zločinima koje su počinile te jedinice, Vasiljević je povukao direktnu liniju od Slobodana Miloševića do počinilaca na terenu, koja je išla preko Jovice Stanišića.
General Vasiljević je pružio važno svedočenje o autoritetu koji je Slobodan Milošević imao nad ključnim institucijama i pojedincima za koje je Tužilaštvo tvrdilo da su učestvovali u vršenju zločina. Osim autoriteta koji je Milošević imao nad Službom državne bezbednosti Srbije, Vasiljević je svedočio da je Milošević imao autoritet nad Predsedništvom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koje je komandovalo JNA. Vasiljević je svedočio da je zbog autoriteta koji je imao, Milošević: “bio u mogućnosti i stvarnoj poziciji da utiče na četiri člana tog Predsedništva koji su bili iz uže Srbije, Kosova i Metohije i Vojvodine.” Osim toga, Vasiljević je objasnio da je zbog položaja koji je imao kao predsednik Socijalističke partije Srbije, koja je imala većinu i u republičkoj i u saveznoj skupštini, Milošević mogao da osigura da se izaberu oni kandidati koje je on želeo da postavi na ministarska mesta.
General Aleksandar Vasiljević bio je oficir jugoslovenske vojske od karijere. Od 1986. do 1988. bio je načelnik Kontraobaveštajne službe u okviru Uprave za bezbednost Saveznog sekretarijata narodne odbrane (SSNO). Od jula 1990. do juna 1991. bio je zamenik načelnika Uprave za bezbednost SSNO, a 16. juna 1991. je postavljen za načelnika te uprave. Dana 8. maja 1992., prevremeno je penzionisan. Sedam godina kasnije, 7. aprila 1999., za vreme kampanje NATO bombardovanja Jugoslavije, general Vasiljević ponudio je svoje usluge svojoj zemlji. Postavljen je za zamenika načelnika Službe bezbednosti Vojske Jugoslavije i na tom položaju je ostao do marta 2000. General Vasiljević je zatim postavljen za savetnika za bezbednost načelnika Generalštaba VJ. Ponovo je penzionisan 31. decembra 2000., a službu je napustio 31. marta 2001. General Vasiljević je u optužnici protiv Slobodana Miloševića imenovan kao saučesnik u zločinima počinjenim u Hrvatskoj. Međutim, protiv njega nije podignuta optužnica.
Aleksandar Vasiljević je svedočio od 5. do 18. februara 2003. godine. Transkripti njegovog svedočenja mogu se pronaći na stranici Predmeti na ovom sajtu.