Predmet "Vukovarska bolnica": Tužilac zahteva da se MKSJ-u ustupi nadležnost nad postupcima koji su u Srbiji pokrenuti protiv M. Mrkšića, V. Šljivančanina i M. Radića - Pretres po zahtevu za ustupanje nadležnosti održaće se u sredu 9. decembra

CC/PIU/370-t

Hag, 7. decembar 1998.

PREDMET “VUKOVARSKA BOLNICA”:

TUŽILAC ZAHTEVA DA SE MKSJ-u USTUPI NADLEŽNOST NAD POSTUPCIMA KOJI SU U SRBIJI POKRENUTI PROTIV M. MRKŠIĆA, V. ŠLJIVANČANINA I M. RADIĆA

Pretres po zahtevu za ustupanje nadležnosti održaće se u sredu 9. decembra

U sredu 9. decembra 1998, Pretresno veće I, koje čine: sudija Claude Jorda (predsedavajući), sudija Riad i sudija Rodrigues, održaće pretres po zahtevu za ustupanje nadležnosti u predmetu Mileta Mrkšića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića.

Protiv trojice optuženih, bivših oficira JNA, podignuta je optužnica 7. novembra 1995. zbog njihove navodne umešanosti u masovna ubistva oko 260 zarobljenih nesrpskih muškaraca koji su 20. novembra 1991. odvedeni iz vukovarske bolnice i ubijeni na Ovčari, u blizini Vukovara.

Iako su protiv njih izdati nalozi za hapšenje, uključujući i međunarodne naloge (videti saopštenja za javnost br. 024 i 057), nalozi za predaju (videti saopštenje za javnost br. 283), i iako je predsednik MKSJ-a podneo izveštaje Veću sigurnosti (videti saopštenja za javnost br. 359 i 362), vlasti Savezne Republike Jugoslavije nikada nisu uhapsile trojicu optuženih.

Tužilac je nedavno saznao da Vojni sud u Beogradu provodi istrage i postupke u vezi sa ratnim zločinima koji su počinjeni u vukovarskoj bolnici u novembru 1991, a koji se odnose na trojicu optuženih.

U skladu sa članom 9 Statuta MKSJ-a, tužilac je 3. decembra podneo “predlog ₣Pretresnom veću] za izdavanje službenog zahteva Saveznoj Republici Jugoslaviji za ustupanje nadležnosti ₣MKSJ-u] nad istragama i sudskim postupcima ₣koji se odnose na trojicu optuženih].”

Pretres po zahtevu za ustupanje nadležnosti biće otvoren za javnost i održaće se kasno poslepodne, nakon završetka pretresa u predmetu generala Blaškića.

PODACI O POSTUPKU USTUPANJA NADLEŽNOSTI

U skladu sa članom 9(2) Statuta MKSJ-a, “Međunarodni sud ima primat nad nacionalnim sudovima. Međunarodni sud može u bilo kojoj fazi postupka formalno zatražiti od nacionalnih sudova da ustupe nadležnost Međunarodnom sudu u skladu sa ovim Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima Međunarodnog suda. ”

Pravilima 9, 10 i 11 Pravilnika o postupku i dokazima precizira se postupak ustupanja nadležnosti:

Pravilo 9

Zahtev tužioca za ustupanje nadležnosti

Ukoliko kod takve istrage ili krivičnog postupka koji je pokrenut pred sudom neke države tužilac smatra:

I. da je delo koje je predmet istrage ili krivičnog postupka okvalifikovano kao obično krivično delo;

II. da ne postoji nepristranost ili nezavisnost, ili da je svrha istrage ili postupka da se optuženi zaštiti od međunarodne krivične odgovornosti, ili da se krivični postupak ne vodi dovoljno revnosno; ili

III. da je meritum predmeta usko povezan s važnim činjeničnim ili pravnim pitanjima koja mogu imati implikacije po istrage ili krivične postupke pred Međunarodnim sudom, ili se na neki drugi način na njih odnosi, tužilac može da predloži pretresnom veću koje odredi predsednik da se uputi službeni zahtev da taj sud ustupi nadležnost Međunarodnom sudu.

Pravilo 10

Službeni zahtev za ustupanje nadležnosti

Ako pretresno veće koje razmatra predlog za ustupanje nadležnosti smatra da je, na osnovu bilo kojeg od razloga navedenih u pravilu 9, ustupanje potrebno, ono tada može izdati službeni zahtev državi da sud te države ustupi nadležnost Međunarodnom sudu.

Zahtev za ustupanje nadležnosti uključuje i zahtev da se rezultati istrage, te jedan primerak sudskog spisa i presude, ako je već izrečena, proslede Međunarodnom sudu.

Ako jedno pretresno veće zatraži ustupanje nadležnosti Međunarodnom sudu svako daljnje suđenje će se voditi pred nekim drugim pretresnim većem.

Pravilo 11

Nepoštovanje zahteva za ustupanje nadležnosti

Ako u roku od šezdeset dana od dana kada je sekretar dostavio zahtev za ustupanje nadležnosti državi u čijoj je nadležnosti pokrenut istražni ili krivični postupak ta država ne dostavi odgovor koji će uveriti pretresno veće da je država poduzela ili poduzima odgovarajuće korake kako bi ispunila zahtev, pretresno veće može zatražiti od predsednika da o tome obavesti Savet bezbednosti.

Tužilaštvo je do danas uspešno pokrenulo četiri postupka za ustupanje nadležnosti, nakon čega su pretresna veća izdala naloge za ustupanje nadležnosti vlastima Nemačke (8. novembra 1994., predmet Tadić), Bosne i Hercegovine (istraga u dolini reke Lašve, 11. maja 1995., i istraga vlasti bosanskih Srba, 16. maja 1995.) i Saveznoj Republici Jugoslaviji (predmet Erdemović, 29. maja 1996.).

PREDLOG TUŽIOCA

Predlog tužioca da Vojni sud u Beogradu “obustavi ₣svoje] istrage i postupke, uključujući i saslušanje zakazano za 17. decembar 1998. kada bi trojica optuženih, Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić trebao da svedoči…” dat je iz više razloga.

Tužilac je “spreman da pokrene sudski postupak nakon predaje ili prebacivanja” optuženih na MKSJ. U tu svrhu, tužilac “aktivno preduzima sve raspoložive korake…”. Tužilac “smatra da, s obzirom na to da se sudski postupak protiv Slavka Dokmanovića nije mogao dovršiti…, utoliko više je važno da tužilac nastavi da krivično goni pomenute” optužene.

Tužiocu se takođe čini da “s obzirom na uporno odbijanje vlasti Savezne Republike Jugoslavije da optužene preda Međunarodnom sudu kako bi im se sudilo, postoji nedostatak nepristrasnosti ili nezavisnosti, a cilj pomenutih ₣domaćih] istraga ili postupaka je da se optuženi zaštite od međunarodne krivične odgovornosti”.

Na kraju, tužilac “ima na umu” različite izjave predsednika MKSJ-a da Savezna Republika Jugoslavija uporno pokazuje “potpuno nepoštovanje normi međunarodne zajednice. U suštini, ona je postala odmetnuta država, jedna od onih koje ne poštuju međunarodnu vladavinu zakona”.

POZIV UPUĆEN SRJ

Nakon što je tužilac podneo predlog, Međunarodni sud je pozvao vlasti Savezne Republike Jugoslavije da podnesu podnesak amicus curiae.