|
Hag, 18. februara 2002.
CC/P.I.S./660-t
ZAŠTITNE MERE ZA SVEDOKE KOJI SVEDOČE PRED MEĐUNARODNIM
SUDOM ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU
Danas, u ponedeljak 18. februara 2002, prvi svedok optužbe na suđenju
Slobodanu Miloševiću počeo je svoje svedočenje.
Očekuje se da će optužba, u okviru izvođenja svojih dokaza,
tražiti zaštitne mere za neke od svedoka koje planira da pozove. Isto
tako, optuženi može da zatraži slične zaštitne mere za svedoke koje
on eventualno pozove.
Statut Međunarodnog suda, u skladu sa vodećim pravnim sistemima
u svetu, propisuje da Međunarodni sud "u svojim pravilima o postupku
i dokazima obezbeđuje zaštitu žrtava i svedoka. Zaštitne mere obuhvataju,
ali nisu ograničene na vođenje postupka in camera i zaštitu
identiteta žrtava."
Pored toga, pravilo 69 Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog
suda propisuje sledeće:
(A) U izuzetnim okolnostima tužilac može od pretresnog veća
zatražiti da naloži da se ne obelodanjuje identitet žrtve ili svedoka
koji može biti u opasnosti ili izložen riziku sve dok se ta osoba ne
stavi pod zaštitu Međunarodnog suda.
(B) Prilikom određivanja zaštitnih mera za žrtve i svedoke
pretresno veće se može posavetovati sa Službom za žrtve i svedoke.
(C) Uzevši u obzir odredbe pravila 75, identitet žrtve ili svedoka
mora se obelodaniti dovoljno rano pre početka suđenja da bi
se ostavilo dovoljno vremena za pripremu odbrane.
Pravilo 75 Pravilnika o postupku i dokazima predviđa lepezu različitih
mera čije sprovođenje sudije mogu da nalože s ciljem zaštite identiteta
svedoka:
(A) Sudija ili Pretresno veće mogu, proprio motu ili
na zahtev bilo koje od strana, žrtve ili svedoka o kojem se radi, ili
Službe za žrtve i svedoke, naložiti odgovarajuće mere za privatnost
i zaštitu žrtava i svedoka, pod uslovom da su one u skladu s pravima
optuženog.
(B) Veće može održati sednicu in camera kako bi utvrdilo
da li će naložiti:
(i) mere kojima se sprečava da se javnosti ili medijima otkriju
identitet ili mesto boravka žrtve ili svedoka, ili osoba koje su u
rodbinskoj ili drugoj vezi sa žrtvom ili svedokom, i to na sledeći
način:
(a) brisanjem imena i identifikujućih podataka iz javnih
spisa Međunarodnog suda;
(b) neotkrivanjem javnosti bilo kojeg zapisa u kojem se identifikuje
žrtva;
(c) svedočenjem putem uređaja za izobličenje
slike ili zvuka ili putem interne televizije; i
(d) dodelom pseudonima;
(ii) održavanje zatvorenih sednica u skladu s pravilom 79;
(iii) odgovarajuće mere kojima se omogućuje svedočenje
osetljivih žrtava i svedoka, poput jednosmerne interne televizije.
(C) Pretresno veće, kad god je to potrebno, nadzire način
ispitivanja kako bi se izbeglo svako maltretiranje ili zastrašivanje.
(D) Jednom kad su za neku žrtvu ili svedoka određene zaštitne
mere, samo veće koje je te mere odobrilo može ih izmeniti ili opozvati
ili odobriti davanje zaštićenog materijala drugom veću na
korišćenje u drugom postupku. Ako u vreme postavljanja zahteva za
izmenu mera ili davanje materijala prvobitno veće više nije sastavljeno
od istih sudija, izmenu mera i davanje materijala može odobriti predsednik
nakon što se posavetovao s bilo kojim od sudija prvobitnog veća
koji je i dalje sudija Međunarodnog suda i nakon što je s dužnom
pažnjom razmotrio pitanja zaštite svedoka.
Svi posetioci, uključujući i novinare moraju da poštuju naloge
Pretresnog veća. Svako kršenje takvih naloga, a naročito ako
se radi o zaštiti svedoka, može se smatrati nepoštovanjem Suda i kao takvo
podleže kazni u skladu s pravilom 77 Pravilnika o postupku i dokazima.
Postupak u sudnici se emituje sa 30 minuta zakašnjenja
kako bi se sprečilo obelodanjivanje identiteta zaštićenih svedoka.
*****
|
