Obelodanjena optužnica protiv Momčila Perišića

Hag, 7. marta 2005.
CT/P.I.S./942t

OBELODANJENA OPTUŽNICA PROTIV MOMČILA PERIŠIĆA

Danas, 7. marta 2005, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju objavio je detaljnu optužnicu protiv Momčila Perišića. Optužnicu je 24. februara 2005. potvrdio sudija Antonetti.

U optužnici se navodi da je Momčilo Perišić bio načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) od 26. avgusta 1993. ili približno tog datuma do 24. novembra 1998. Prema navodima optužnice, Momčilo Perišić, kao najviši oficir VJ koji je imao opštu nadležnost i odgovornost za njeno funkcionisanje, planirao je, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomogao i podržavao planiranje, pripremu ili izvršenje sledećih krivičnih dela:

osam tačaka za zločine protiv čovečnosti (član 5 – ubistvo; nehumana dela; progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi; istrebljenje). pet tačaka za kršenja zakona i običaja ratovanja (član 3 – ubistvo; napadi na civile).

Osim što se tereti na osnovu individualne krivične odgovornosti – član 7(1) Statuta, Momčilo Perišić se takođe tereti na osnovu odgovornosti nadređenog ili komandne odgovornosti – član 7(3). To znači da je Perišić odgovoran za zločine navedene u optužnici ako je znao ili imao razloga da zna da će ih njegovi podređeni počiniti, a nije preduzeo neophodne i razumne mere da ih spreči, ili da kazni svoje podređene za počinjenje tih zločina.

U optužnici se navodi sledeće:

“Po jugoslovenskom zakonu, bio je podređen jedino predsedniku Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Vrhovnom savetu odbrane SRJ (VSO) koji su činili predsednik SRJ i predsednici dveju konstitutivnih republika, Srbije i Crne Gore. Nadležnost Momčila PERIŠIĆA u odnosu na VJ podrazumevala je ingerencije nad vojnim i građanskim licima u VJ, u okviru politike i ograničenja koje je određivao VSO.”

Zločini za koje se Perišić tereti u 13 tačaka optužnice počinjeni su na tri različite lokacije - Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici. U pogledu Sarajeva, u optužnici se navodi sledeće:

“Od avgusta 1993. do novembra 1995. Momčilo Perišić je pomagao i podržavao planiranje, pripremu i izvršenje vojne kampanje artiljerijskog i minobacačkog granatiranja i snajperskog delovanja po civilnim područjima Sarajeva i protiv njegovog civilnog stanovništva, u kojoj su ubijene i ranjene hiljade civila.

U tom periodu, komandanti Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, general Stanislav Galić (od 10. septembra 1992. do 10. avgusta 1994) i general Dragomir Milošević (od 10. avgusta 1994. do novembra 1995), i njihov nadređeni, general Ratko Mladić, nastavili su sveobuhvatan napad granatiranjem i snajperskim delovanjem po Sarajevu, uglavnom sa položaja na okolnim brdima.

Sarajevsko-romanijski korpus je vodio dugotrajnu kampanju granatiranja i snajperskog delovanja po Sarajevu, u toku koje su civili bili ili konkretno gađani ili izlagani nasumičnoj vatri otvaranoj po područjima u kojima se znalo da ima civila.

“Momčilo Perišić je imao razloga da zna da su njegovi podređeni, uključujući Ratka Mladića, Stanislava Galića, Dragomira Miloševića i druge oficire VJ koji su služili u VRS preko 30. kadrovskog centra, učestvovali u izvršenju zločina u Sarajevu… Momčilo Perišić nije pokrenuo istragu o tome kakvu ulogu su pripadnici 30. kadrovskog centra Generalštaba VJ možda imali u činjenju tih zločina.”

U pogledu Zagreba, u optužnici se tvrdi sledeće:

“Dana 2. maja 1995, otprilike u 10:25 časova, po naređenju Milana Martića, general SVK Čeleketić naredio je svojim podređenima da iz višecevnog raketnog bacača "orkan", opremljenog "kasetnim" bojevim glavama, otvore vatru sa područja Petrove gore na centralni deo Zagreba i na aerodrom (Pleso). Te rakete pale su na nekoliko lokacija u trgovačkom centru Zagreba, prevashodno na područje ulice Stara Vlaška, Trga Josipa Juraja Strossmayera i Križanićeve ulice. U toku tog protivpravnog napada, poginulo je najmanje pet, a ranjen je 121 civil.

Dana 3. maja 1995, otprilike u 12:10 časova, po naređenju Milana Martića, ponovo je iz višecevnog raketnog bacača "orkan", opremljenog "kasetnim" bojevim glavama, otvorena vatra sa područja Petrove gore na centar Zagreba. Rakete su pale na područje ulica Klaićeve, Medulićeve, Ilice i blizu Hrvatskog narodnog kazališta. U tom protivpravnom napadu poginula su dva, a ranjeno je četrdeset osam civila.

Momčilo Perišić je imao razloga da zna da su njegovi podređeni, uključujući Milana Čeleketića i druge oficire VJ koji su služili u SVK preko 40. kadrovskog centra, učestvovali u izvršenju zločina u Zagrebu…Momčilo Perišić nije pokrenuo istragu o tome kakvu ulogu su pripadnici 40. kadrovskog centra VJ možda imali u činjenju tih zločina.”

Što se tiče Srebrenice, u optužnici se navodi sledeće:

“Dana 2. jula 1995. VRS i druge snage bosanskih Srba, kojima je komandovao i rukovodio general Ratko Mladić, napale su srebreničku enklavu. Napad na enklavu nastavljen je do 11. jula 1995, kada su general Ratko Mladić, VRS i druge snage bosanskih Srba kojima je Mladić komandovao i rukovodio, ušli u Srebrenicu. Momčilo PERIŠIĆ je znao da je taj napad planiran. Momčilo PERIŠIĆ je takođe znao da će u Srebrenici neki pripadnici VRS učestvovati u kažnjivom ponašanju protiv civilnog stanovništva, bosanskih Muslimana, posle njenog zauzimanja; kažnjivom ponašanju koje je podrazumevalo progon, prisilno premeštanje i ubijanje.”

Integralni tekst Optužnice na bosanskom/hrvatskom/srpskom jeziku: http://www.icty.org/case/perisic/4#ind