Sudija Meron i sudija Agius izabrani za predsednika i potpredsednika MKSJ

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST	MEĐUNARODNI SUD
(Isključivo za medije. Nije zvaničan dokument.)

Hag, 19. oktobar 2011.
NJ/MOW/1453t

Sudija Meron i sudija Agius izabrani za predsednika i potpredsednika MKSJ

 

Sudija Theodor Meron

Sudija Carmel Agius

Na specijalnoj plenarnoj sednici koja je održana danas, sudije MKSJ su aklamacijom izabrale sudiju Theodora Merona (Sjedinjene Američke Države) za predsednika Međunarodnog suda i sudiju Carmela Agiusa (Malta) za potpredsednika na dvogodišnji mandat koji počinje 17. novembra 2011, kao naslednike predsednika Patricka Robinsona i potpredsednika O-Gon Kwona. U prilogu su kratke biografije sudija Merona i Agiusa. 

Sudija Meron je Charles L. Denison profesor emeritus i judicial fellow na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku. Otkako ga je u martu 2001. Generalna skupština Ujedinjenih nacija izabrala za sudiju Međunarodnog krivičnog suda bivšu Jugoslaviju (MKSJ), sudija Meron je član Žalbenog veća, koje razmatra žalbe i MKSJ i Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR). Od marta 2003. do novembra 2005. godine takođe je obavljao funkciju predsednika MKSJ. Jedan od vodećih naučnika u području međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i međunarodnog krivičnog prava, sudija Meron je autor 11 knjiga i mnoštva članaka objavljenih u pravnim časopisima. Njegova najnovija knjiga je “The Making of International Criminal Justice: A View from the Bench, Selected Speeches” (Oxford University Press). Njegova knjiga “Human Rights Law Making in the United Nations” dobila je godišnje priznanje Američkog udruženja za međunarodno pravo za izuzetna akademska dostignuća. Kao ljubitelj Šekspira, pisao je o Šekspiru i ratnom pravu u srednjem veku.

Kao predsednik MKSJ, sudija Meron je pokrenuo niz reformi smišljenih da povećaju efikasnost sudskih postupaka i unaprede sinergiju između kontinentalnih i anglosaksonskih pravnih sistema, kako bi se ojačala ulog sudije u vođenju sudskog procesa, dok se u isto vreme zadržavaju pravičnost i zakoniti pravni postupak. Tokom njegovog mandata kao predsednika, takođe je imao ključnu ulogu u pomaganju da se osnuje Odjela za ratne zločine u Sarajevu, čije je osnivanje značajan korak u razvoju vladavine prava na zapadnom Balkanu i ključni napredak kako za krivično gonjenje za ratne zločine na nacionalnom nivou, tako i za strategiju okončanja rada MKSJ.

Kao sudija Žalbenog veća, sudija Meron je predsedavao ili bio uključen u proces odlučivanja u žalbenim presudama u više ključnih predmeta, uključujući predmet Rutaganda (određivanje potrebnog neksusa između ratnih zločina i oružanog sukoba) i Krstić (razjašnjenje parametara genocida u odnosu na zločine počinjene u  Srebrenici). Trenutno predsedava u žalbenom postupku protiv Ante Gotovine i Mladena Markača.

Pre izbora za sudiju MKSJ sudija Meron je bio javni član delegacije Sjedinjenih Američkih Država na zasedanju Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (CSCE) posvećenoj ljudskim dimenzijama u Kopenhagenu 1990. godine. Bio je član delegacije Sjedinjenih Američkih Država na Rimskoj konferenciji o uspostavljanju Međunarodnog krivičnog suda (MKS) 1998. godine, gde je bio uključen u pisanje nacrta odredbi koje se odnose na definiciju krivičnih dela, uključujući ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Takođe je bio član Pripremne komisije za uspostavljanje MKS, s posebnim zaduženjima za definiciju krivičnog dela agresije. Zastupao je Sjedinjene Američke Države pred Međunarodnim sudom pravde, a od 2000. do 2001. bio je savetnik za međunarodno pravo u State Departmentu Sjedinjenih Američkih Država.

Sudija Meron je takođe bio član nekoliko odbora Međunarodnog komiteta crvenog krsta (MKCK), i bio je član upravnog odbora komiteta eksperata MKCK o običajnim pravilima međunarodnog humanitarnog prava. Sudija Meron je pokrenuo i vodi godišnje seminare MKCK o međunarodnom humanitarnom pravu za diplomate Ujedinjenih nacija na Univerzitetu u Njujorku, što je tradicija koja traje gotovo tri decenije.

Sudija Meron je takođe član savetodavnih komiteta i odbora nekoliko organizacija posvećenih ljudskim pravima. Član je Instituta za međunarodno pravo Institute of International Law, odbora urednika Godišnjaka međunarodnog humanitarnog prava (Yearbook of International Humanitarian Law), Saveta Sjedinjenih Američkih Država za inostrane odnose, Društva za međunarodno pravo Francuske, američkog ogranka Udruženja za međunarodno pravo International Law Association, Instituta za međunarodno humanitarno pravo i Advokatske komore države Njujork. Sudija Meron je počasni predsednik i pokrovitelj Američkog udruženja za međunarodno pravo. Bio je bio je jedan od glavnih urednika časopisa Američki bilten međunarodnog prava (American Journal of International Law) i sada je njegov počasni urednik.

Od 1991. do 1995. godine sudija Judge Meron je takođe bio profesor međunarodnog prava na Institutu za međunarodne studije u Ženevi i bio gostujući profesor gostujući na Harvardu i Kalifornijskom univerzitetu Berkliju. Bio je Carnegie predavač na Haškoj akademiji međunarodnog prava, član je odbora Fondacije Rockefeller i Instituta Max Planck Institute (Heidelberg), Sir Hersch Lauterpacht Memorial predavač na Univerzitetu u Kembridžu, i gostujući član odbora All Souls Collegea u Oksfordu. Drži predavanja na kursevima kontinuiranog obrazovanja za francuske sudije i tužioce na École Nationale de la Magistrature, 2003. godine je održao Opšti kurs o javnom međunarodnom pravu na Haškoj akademiji međunarodnog prava, koji je objavljen pod naslovom “The Humanization of International Law”.

Sudija Meron je 2005. godine bio dobitnik Nagrade vladavine prava (Rule of Law Award) Međunarodne advokatske komore, a 2006. godine Manley O. Hudson medalje Američkog udruženja za međunarodno pravo. Dodeljen mu je Orden časti Republike Francuske 20007. godine. Dobitnik je Nagrade Charles Homer Haskins Američkog saveta naučnih društava za 2008. godinu, a 2009. godine je izabran za člana Američke akademije nauka i umetnosti. Univerzitet u Varšavi mu je 2011. godine dodelio počasni doktorat.

Sudija Agius je sudija u Žalbenom veću MKSJ i MKSR. Prvi je put za sudiju Međunarodnog suda izabran 2001. a mandat mu je obnovljen 2004. godine. Od 2003. do 2010. godine bio je predsedavajući u Pretresnom veću II MKSJ, i u tom je periodu predsedavao na suđenjima Brđaninu, Oriću, kao i u predmetu Popović i drugi. Radio je i u nekim drugim predmetima prilikom prvih pojavljivanja optuženih, tokom pretpretresnih priprema suđenja i pod drugim okolnostima. Od 2010. godine radio je na žalbenim predmetima pred MKSJ i MKSR, a bio je predsedavajući Žalbenog veća u postupku u predmetu Renzaho koji je zaključen ranije ove godine. Sudija Agius sada predsedava u žalbenim postupcima u predmetima Đorđević i Ntawukulilyayo. Od 2003. predsedavao je Komisijom za Pravilnik o postupku i dokazima MKSJ, a do 2010. godine bio je i član Kolegijuma Međunarodnog suda. U neposredno minulom periodu, u ime MKSJ je koordinirao je i priveo kraju proces sastavljanja Pravilnika o postupku i dokazima Rezidualnog mehanizma koji će biti podnesen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija a zatim i pred sudije samog Rezidualnog mehanizma radi konačnog usvajanja.

Pre nego što je izabran za sudiju Međunarodnog suda, sudija Agius bio je viši sudija Žalbenog suda Malte i Ustavnog suda Malte. U više navrata je obavljao funkciju vršioca dužnosti Vrhovnog sudije. Između 1999. i 2008. godine sudija Agius bio je član Stalnog arbitražnog suda. Od 1990. do 2001. godine bio je na čelu malteške delegacije na svim godišnjim sednicama Komisije Ujedinjenih nacija za sprečavanje zločina i krivično pravo u Beču. Bio je predstavnik malteške vlade na VII, VIII, IX i X Kongresu Ujedinjenih nacija o prevenciji kriminaliteta i postupanju prema delikventima. Između 1996. i 1998. godine sudija Agius predstavljao je maltešku Vladu na sednicama Pripremnog odbora Ujedinjenih nacija za Stalni međunarodni krivični sud. Bio je vršilac dužnosti šefa delegacije i savetnik malteške vlade na Rimskoj konferenciji o uspostavljanju Međunarodnog krivičnog suda 1998. godine, na kojoj je aktivno sudelovao u pregovorima i u ime Malte potpisao Završni dokument. Kasnije je predstavljao Maltu tokom rada Pripremne komisije stalnog Međunarodnog krivičnog suda, koja je sastavljala Pravilnik o postupku i dokazima, kao i Definicije krivičnih dela te institucije. Od 1996. do 1999. godine bio je prorektor Malteškog univerziteta, a između 1998. i 2004. bio je član uređivačkog odbora Mediteranskog časopisa za ljudska prava koji je objavljivala Fondacija za međunarodne studije Pravnog fakulteta Malteškog univerziteta. Između 1989. i 2001. godine sudija Agius bio je predstavnik malteških pravosudnih institucija u centralnom veću Međunarodnog udruženja sudija.

*****
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Email: press [at] icty.org ()
Pratite MKSJ na Twitteru i Youtubeu