Datum: 6. 2. 2013.
Vreme: 12:00 časova
Sekretarijat i Sudska veća:
Magdalena Spalińska, portparol Sekretarijata i Sudskih veća, dala je sledeću izjavu:
Dobar dan,
Prošlog petka je sekretar MKSJ doneo odluku kojom je utvrđeno da je Ratko Mladić u mogućnosti da pokrije troškove svoje odbrane u iznosu od 60.992 evra. Ostatak troškova će snositi Međunarodni sud. Nakon toga, sekretar je imenovao Branka Lukića i Miodraga Stojanovića za stalnog branioca, odnosno kobranioca optuženom. Tekst ove odluke na engleskom jeziku dostupan je online.
Žalbeno veće je prošlog četvrtka proglasilo žalbeni postupak protiv Dragoljuba Ojdanića okončanim, nakon što je prihvatilo povlačenje Ojdanićeve žalbe na Presudu Pretresnog veća, kao i povlačenje žalbe Tužilaštva u delu koji se odnosi na Ojdanića. Žalbeno veće je presudu Ojdaniću kojom je osuđen na 15 godina zatvora za pomaganje i podržavanje deportacije i prisilnog premeštanja albanskog stanovništva na Kosovu 1999. godine proglasilo pravosnažnom. Ojdanić će ostati u pritvoru Međunarodnog suda do prebacivanja u državu u kojoj će izdržavati kaznu. Ovu odluku će doneti predsednik u dogledno vreme.
Usled okončanja postupka protiv Ojdanića, pretres po žalbi u predmetu Šainović i drugi sada je zakazan od ponedeljka, 11. marta do petka, 15. marta 2013. godine. Pretres koji je prvobitno bio zakazan i za 18. i 19. mart je otkazan.
Sada ću reći nekoliko reči o radu u sudnicama:
Prošlog četvrtka okončano je iznošenje završnih reči na suđenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću . Odbrana je zatražila da se obojica oslobode krivice po svim optužbama, a Tužilaštvo je zatražilo doživotnu kaznu zatvora za oba optužena. Datum izricanja presude biće objavljen u dogledno vreme.
Na suđenju Radovanu Karadžiću, Pretresno veće trenutno sluša svedočenje Srđe Trifkovića, koji je 68. svedok odbrane. Trifković se kao novinar i analitičar događaja na Balkanu sastajao sa optuženim tokom rata.
Na suđenju Goranu Hadžiću, svedok veštak Christian Nielsen trenutno svedoči o istorijskim i političkim prilikama u bivšoj Jugoslaviji. Takođe svedoči o srpskim policijskim strukturama u Hrvatskoj od 1990. do 1993. godine. Tužilaštvo je do sada pozvalo 29 svedoka.
Na suđenju Ratku Mladiću, svedok Mirza Sabljica trenutno svedoči o više incidenata granatiranja i snajperskog delovanja u Sarajevu dok je radio kao kriminalistički tehničar balističar u gradskoj policiji. On je 69. svedok Tužilaštva.
Na kraju bih želela da vam skrenem pažnju na drugu seriju prezentacija Outreach programa u srednjim školama i na univerzitetima. Prva prezentacija održana je juče popodne u jednoj gimnaziji u Sarajevu, a sutra će biti održana još jedna, u Zenici. Prezentacije u srednjim školama će se dalje održavati u Bosni i Hercegovini i širom regiona tokom cele školske godine. Početak serije prezentacija na univerzitetima u regionu planiran je za mart. Prva serija prezentacija, održana tokom 2011-2012 školske godine obuhvatila je preko 3.500 učenika srednjih škola i studenata širom Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije, Kosova, Crne Gore i Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije.
Tužilaštvo:
Frederick Swinnen, specijalni savetnik tužioca, nije dao nikakvu izjavu.
Pitanja:
Na pitanje kada će Ojdanić izdržati dve trećine kazne, Magdalena Spalińska je odgovorila da to tek treba da bude utvrđeno. Spalińska je objasnila da Ojdanić prvo treba da podnese zahtev za prevremeno puštanje na slobodu pre nego što predsednik bude u mogućnosti da razmotri taj zahtev i da utvrdi da li je izdržao dve trećine kazne.
Jedan novinar je postavio pitanje zašto se Vojislav Šešelj ne pojavljuje u sudnici od prošlog leta, ističući da prema Pravilniku statusne konferencije treba da se održavaju svaka četri meseca. Spalińska je rekla da će mediji, čim bilo kakve informacije o predstojećoj statusnoj konferenciji budu javne, odmah biti o tome obavešteni.
Na pitanje zašto nijedna statusna konferencija nije održana u poslednje vreme, Spalińska je rekla da nema informacija o razlozima zbog kojih statusna konferencija nije održana. Dodala je da će tražiti dodatne informacije od Pretresnog veća i o tome obavestiti zainteresovane novinare.
Upitana da li će se konferencija o nasleđu Međunarodnog suda održati u Beogradu, Spalińska je odgovorila da se Međunarodni sud još uvek nada da će biti u mogućnosti da održi konferenciju u Beogradu. Spalińska je objasnila da je konferencija koja je bila planirana prošle godine otkazana iz bezbednosnih razloga i zbog izjave Vlade Srbije nakon presude Žalbenog veća u predmetu Gotovina i drugi da će saradnju s Međunarodnim sudom svesti na strogo tehnički nivo. Spalińska je dodala da Međunarodni sud još uvek gaji optimizam da će se jedna takva konferencija održati u Srbiji. Rekla je da Međunarodni sud smatra da je važno da se sastane s ljudima u Srbiji i da razgovara o nasleđu Suda.
Na pitanje da li su trenutno u toku aktivnosti u vezi s konferencijom o nasleđu MKSJ u Beogradu, Spalińska je rekla da Outreach program razmatra mogućnost održavanja konferencije i da je u kontaktu s partnerima na terenu. Spalińska je ponovila da Međunarodni sud gaji optimizam da će se konferencija održati i da je javnost u Srbiji zainteresovana za rad Međunarodnog suda i da želi diskusiju o njegovom nasleđu.
Na pitanje zašto su informacije o konferenciji u Beogradu uklonjene s vebsajta Međunarodnog suda, Spalińska je rekla da je Outreach program trenutno u razgovorima s partnerima na terenu, ali da u ovom trenutku ne može da kaže da će se konferencija održati dok to ne bude potvrđeno. Spalińska je dodala da je Međunarodni sud od početka pominjao da namerava da održi tri konferencije i da je ta informacija još uvek dostupna online.
Upitana da li je ima novosti u vezi s osuđujućom presudom Florence Hartmann zbog nepoštovanja Međunarodnog suda i odbijanja Francuske da je uhapsi, Spalińska je odgovorila da novosti nije bilo.
Na pitanje da li su Sekretarijat ili Kabinet predsednika izvršili bilo kakvu pravnu analizu stavova Francuske, Spalińska je odgovorila da nije upoznata da je neka kakva analiza izvršena.
Jedan novinar izneo je komentar o posledicama koje ovo pitanje može imati na druge države i pomenuo primer država na području bivše Jugoslavije koje su bile u obavezi da postupaju po nalozima Međunarodnog suda za hapšenje u slučajevima osoba koje su odbile da dođu da svedoče i koje su zbog toga bile optužene za nepoštovanje suda. Spalińska je odgovorila da u vezi s ovim pitanjem nema izjava ni iz Sekretarijata, ni iz Sudskih veća.