| SAOPŠTENJE ZA JAVNOST |
ŽALBENO VEĆE
|
| (Isključivo za medije. Nije zvaničan dokument) |
|
Hag, 19. jul 2011.
VE/MOW/PR1427t
Žalbeno veće potvrdilo osuđujuću presudu Florence Hartmann za nepoštovanje suda
 |
| Florence Hartmann
|
Žalbeno veće je danas potvrdilo osuđujuću presudu za nepoštovanje Međunarodnog suda izrečenu Florance Hartmann, bivšem portparolu Tužilaštva Međunarodnog suda, i potvrdilo novčanu kaznu u iznosu od 7.000 evra.
Pretresno veće je 14. septembra 2009. godine Hartmannovu proglasilo krivom zbog obelodanjivanja sadržaja, navodnog smisla i poverljive prirode dve odluke Žalbenog veća u predmetu Tužilac protiv Slobodana Miloševića u jednoj knjizi i jednom članku koje je napisala i koji su objavljeni 2007, odnosno 2008. godine. Izrečena joj je novčana kazna u iznosu od 7.000 evra, koju je trebalo da plati u dve rate od po 3.500 evra.
Žalbeno veće je odbacilo sve žalbene osnove koje je iznela Florence Hartnmann i naložilo da novčana kazna od 7.000 evra bude isplaćena sekretaru Međunarodnog suda u dve rate od po 3.500 evra do 18. avgusta 2011, odnosno 19. septembra 2011. godine.
Odbacujući žalbu Hartmannove, Žalbeno veće je zaključilo da “donošenje neke odluke od strane nekog veća na poverljivoj osnovi predstavlja nalog za neobelodanjivanje informacija sadržanih u njoj i nije na stranama u postupku da odlučuju o tome koji delovi poverljive odluke mogu biti obelodanjeni. Ovaj princip se podjednako primenjuje na treća lica”. Žalbeno veće je naglasilo: “Diskreciono pravo odlučivanja o tome da li poverljivi status neke odluke može delimično ili u potpunosti biti ukinut ima isključivo nadležno veće Međunarodnog suda koje je detaljno upoznato sa svim činjenicama, informacijama i okolnostima datog predmeta”.Žalbeno veće je zaključilo da “sudski nalog ostaje na snazi sve dok neko veće ne odluči drugačije” i da je, u ovom konkretnom slučaju, “za sadržaj obe odluke bio na snazi nalog o neobelodanjivanju”.
Žalbeno veće je odbacilo žalbu Hartmannove da je Međunarodni sud već bio obelodanio informacije zbog čijeg je obelodanjivanja u javnosti ona osuđena, zaključujući da poverljivo pravno obrazloženje te dve odluke nikad nije obelodanjeno, kao ni bilo kakve informacije s tim u vezi. Žalbeno veće je konstatovalo sledeće: “Činjenica da je Pretresno veće u predmetu Milošević odobrilo zaštitne mere za materijale Vrhovnog saveta odbrane bila je poznata javnosti već od 23. septembra 2004. godine. Međutim, Hartmannova nije osuđena zbog obelodanjivanja te činjenice, postojanja odluka Žalbenog veća ili pravnog obrazloženja koje one sadrže (što su već bili obelodanili predsednik i Žalbeno veće), već zbog obelodanjivanja poverljivih pravnih obrazloženja sadržanih u te dve odluke”.
U vezi s navodnim kršenjem prava Florence Hartmann na slobodu izražavanja kao novinara, Žalbeno veće je zaključilo da ograničenja sadržana u te dve odluke Žalbenog veća spadaju u delokrug člana 19 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, prema kojem dato ograničenje mora biti predviđeno zakonom i srazmerno neophodno kako bi štitilo od otkrivanja poverljivih informacija. Žalbeno veće je zaključilo da su ta ograničenja slobode izražavanja bila predviđena zakonom jer su bila zavedena na poverljivoj osnovi u okviru zaštitnih mera u skladu s pravilima Međunarodnog suda. Žalbeno veće je takođe zaključilo da “je ograničavanje slobode izražavanja Hartmannovoj na ovaj način bilo i srazmerno i neophodno jer je na taj način zaštićen ‘javni nalog’ sprečavajući širenje poverljivih informacija”.
S tim u vezi, Žalbeno veće je potvrdilo zaključke Pretresnog veća da pravilo 54bis Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda dopušta Međunarodnom sudu da naloži mere poverljivosti kako bi obezbedio saradnju suverenih država. Žalbeno veće se složilo sa zaključkom Pretresnog veća, istakavši da “je zbog onoga što je uradila Hartmannova, postojala stvarna opasnost da države budu manje voljne da sarađuju s Međunarodnim sudom u smislu dostavljanja dokaznog materijala”. Žalbeno veće se stoga uverilo da je Pretresno veće na adekvatan način uzelo u obzir sve relevantne činjenice kako bi obezbedilo da presuda koju je izreklo bude u skladu s međunarodnim pravom.
Nalog umesto optužnice kojim se Hartmannova teretila po dve tačke za nepoštovanje suda izdat je 27. avgusta 2008. Na ponovljenom prvom stupanju pred sud u novembru 2008, u njeno ime je uneseno da se ne oseća krivom. Suđenje je usledilo 15, 16, i 17. juna i 1. jula 2009, a završne reči na suđenju iznete su 3. jula 2009.
*****
Primerak presude Žalbenog veća na engleskom jeziku dostupan je na linku
Podaci o ovom predmetu dostupni su na linku
*****
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Email: press [at] icty.org
Pratite MKSJ na Twitteru i Youtubeu