| SAOPŠTENJE ZA JAVNOST |
MEĐUNARODNI SUD
|
| (Isključivo za medije. Nije zvaničan dokument) |
|
Hag, 20. jul 2011.
OTP/MOW/PR1428t
Izjava Tužilaštva Međunarodnog krivičnog suda za bivšu
Jugoslaviju povodom hapšenja Gorana Hadžića
 |
| Gorana Hadžića |
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje hapšenje Gorana Hadžića koje su izvršile vlasti Srbije. Danas je uhapšen poslednji optuženi koji je bio u bekstvu od ukupno 161 osobe protiv koje je Međunarodni sud podigao optužnicu.
Hadžić je bio u bekstvu od jula 2004. godine kada je obelodanjena optužnica protiv njega kojom se tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja počinjena u Hrvatskoj. U toku su pripreme za njegovo prebacivanje u pritvor Međunarodnog suda i očekuje se da će on stići u Hag narednih dana.
Tužilac Serge Brammertz je u vezi s ovim hapšenjem hapšenjem izjavio sledeće:
“Pozdravljam današnje hapšenje Gorana Hadžića, političkog vođe Srba u Hrvatskoj za vreme rata i vođe samoproglašene Republike Srpske Krajine. Hadžićevo prebacivanje u pritvor Međunarodnog suda je razvoj događaja na koji su žrtve zločina za koje se on tereti dugo čekale. Ono je takođe i važna prekretnica u istoriji Međunarodnog suda. Osamnaest godina nakon osnivanja Međunarodnog suda, sada možemo reći da ni jedna osoba protiv koje je podignuta optužnica nije uspešno izbegla pravosudni postupak pred Međunarodnim sudom. Ovo je presedan od dugoročne važnosti, ne samo za Međunarodni sud, već i za međunarodno krivično pravosuđe u širem smislu.
Cenimo ulogu vlasti Srbije u hapšenju Gorana Hadžića, posebno njihovog Akcionog tima, koji je zadužen za lociranje i hapšenje lica optuženih pred Međunarodnim sudom koja su u bekstvu, kao i ulogu Saveta za nacionalnu bezbednost. Takođe pozdravljamo ulogu koju su odigrale službe koje su izvršile operaciju hapšenja. Međunarodna zajednica je takođe odigrala značajnu ulogu podržavajući mere kako bi se obezbedilo Hadžićevo hapšenje i zahvaljujemo na podršci koju smo dobili.
Goran Hadžić je uhapšen manje od dva meseca nakon hapšenja Ratka Mladića, vojnog vođe bosanskih Srba za vreme rata. Ova dva događaja zajedno predstavljaju korak napred na koji se dugo čekalo u saradnji Srbije s Međunarodnim sudom. Srbija je pokazala vidljive dokaze da saradnja s Međunarodnim sudom nije samo prazno obećanje već istinska rešenost i očekujemo saradnju Srbije u našem tekućem radu. U narednim sedmicama i mesecima nastavićemo da od Srbije i svih država bivše Jugoslavije zahtevamo da podrže naše postupke omogućavajući pristup arhivama, dokumentima i svedocima.
Zastavši kako bi se osvrnuli na značaj Hadžićevog hapšenja za Međunarodni sud, svesni smo da je Međunarodni sud deo jednog mnogo šireg procesa utvrđivanja odgovornosti za zverstva počinjena tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Žrtve hiljada drugih zločina i dalje čekaju na pravdu. Krivično gonjenje za ratne zločine na nacionalnom nivou ostaje ključni izazov za region i njegove stanovnike. Tužilaštvo će nastaviti da ulaže maksimalne napore kako bi pomoglo borbu protiv nekažnjivosti u bivšoj Jugoslaviji, pružajući nacionalnim tužiocima informacije, dokaze i stručna znanja. Međunarodna zajednica takođe ima ključnu ulogu u obezbeđivanju da nacionalna tužilaštva mogu uspešno da preuzmu rad Međunarodnog suda u utvrđivanju odgovornosti za počinjena zverstva.
S hapšenjem Hadžića nalazimo utehu u tome što znamo da Međunarodni sud sada može da okonča svoj rad. Međutim, moramo udvostručiti svoju rešenost da podržimo preostale predmete na nacionalnom nivou kako bi obezbedili potpuno pozivanje na odgovornost za zverstva počinjena u ratu u bivšoj Jugoslaviji”.
KONTEKST
Tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji Goran Hadžić je bio predsednik samoproglašene “Srpske Autonomne Oblasti Slavonija, Baranja i zapadni Srem” i samoproglašene “Republike Srpske Krajine”.
U optužnici se navodi da je Goran Hadžić učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu kao saizvršilac. Svrha tog udruženog zločinačkog poduhvata bila je da se silom trajno ukloni većina hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva sa otprilike jedne trećine teritorije Republike Hrvatske. Čineći to, Hadžić i drugi učesnici tog udruženog zločinačkog poduhvata nastojali su da ta teritorija postane deo nove države pod srpskom dominacijom. Taj udruženi zločinački poduhvat započeo je najkasnije 25. juna 1991. i trajao barem do decembra 1993.
Kako je navedeno u optužnici, Goran Hadžić se tereti na osnovu individualne krivične odgovornosti za učešće u počinjenju sledećih zločina:
• Istrebljenje ili ubistvo stotina civila Hrvata i drugih nesrba, uključujući žene i starije osobe, u Dalju, Dalj Planini, Erdutu, Erdut Planini, Klisi, Lovasu, Grabovcu i Vukovaru.
• Zatvaranje i zatočenje više stotina hrvatskih i drugih nesrpskih civila u zatočeničkim objektima u Hrvatskoj i izvan nje i uspostavljanje i održavanje nehumanih životnih uslova koji su uključivali stalna mučenja, premlaćivanja i ubistva zatočenika u tim zatočeničkim objektima.
• Prisiljavanje na rad hrvatskih i drugih nesrpskih civila zatočenih u zatočeničkim objektima ili u kućnom pritvoru u svojim domovima u Vukovaru, Dalju, Lovasu, Erdutu i Tovarniku. Prisilni rad se sastojao od kopanja grobova, tovarenja municije za srpske snage, kopanja rovova, kao i drugih oblika fizičkog rada na linijama fronta.
• Uvođenje restriktivnih i diskriminativnih mera protiv hrvatskog i drugog nesrpskog civilnog stanovništva, kao što su ograničavanje slobode kretanja; smenjivanje s rukovodećih položaja u lokalnim institucijama vlasti i u policiji; otpuštanje sa posla; i samovoljni pretresi njihovih kuća.
• Premlaćivanje, pljačkanje i samovoljna hapšenja hrvatskih i drugih nesrpskih civila.
• Deportacija ili prisilno premeštanje desetina hiljada hrvatskih i drugih nesrpskih civila s gorenavedenih teritorija, uključujući deportaciju najmanje 5.000 stanovnika Iloka i 20.000 stanovnika Vukovara u Srbiju; i prisilno premeštanje unutar Hrvatske najmanje 2.500 stanovnika Erduta.
• Namerno uništavanje stambenih objekata i druge javne i privatne imovine, kulturnih ustanova, istorijskih spomenika i verskih objekata hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva u Vukovaru, Erdutu, Lovasu, Aljmašu, Šarengradu, Bapskoj i Tovarniku.
Nakon što je izbegavao pravdu sedam godina, Goran Hadžić će konačno u Hagu odgovarati za optužbe koje mu se stavljaju na teret.
*****
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Email: press [at] icty.org
Pratite MKSJ na Twitteru i Youtubeu