Pretresno veće II danas je odbacilo zahtev Gorana Hadžića za oslobađajuću presudu po osam tačaka optužnice.

Usmena odluka Veća izrečena je po zahtevu podnesenom na osnovu pravila 98bis Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda, koje predviđa da će, po završetku iznošenja dokaza tužilaštva, pretresno veće usmenom odlukom, nakon što sasluša argumente strana, doneti oslobađajuću presudu po bilo kojoj od tačaka optužnice ukoliko nema dokaza koji mogu biti osnova za osudu. 

Goran Hadžić, bivši predsednik samoproglašene Republike Srpske Krajine, tereti se za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja počinjenih u Hrvatskoj od  juna 1991. do decembra 1993. Odbrana je, za konkretne optužbe sadržane u tačkama 2 do 9 optužnice, tražila izricanje oslobađajuće presude.

Pretresno veće je odbilo argumentaciju odbrane u vezi s obimom pravila 98bis. Odbrana je tvrdila da ovo pravilo omogućava Veću da razmatra sadržinu tačaka optužnice i da ispita da li optuženi može biti oslobođen krivice po nekom delu svake tačke. Veće je pažljivo razmotrilo pristup drugih pretresnih veća MKSJ u vezi sa zahtevima za donošenje oslobađajuće presude. Veće je zatim rešilo da je, na osnovu legislativnog konteksta pravila 98bis i ustaljene prakse pretresnih veća da razmatraju zahteve za donošenje oslobađajuće presude po celim tačkama optužnice, a ne po pojedinačnim optužbama sadržanim u nekoj od tačaka, prikladno da razmatra takve zahteve samo u odnosu na cele tačke, a ne u odnosu na pojedinačne optužbe sadržane u nekoj od tačaka. S obzirom na to da odbrana nije osporila nijednu od tačaka u celini, nije bilo moguće doneti oslobađajuću presudu ni po jednoj od celih tačaka. Veće je, stoga, odbilo ovaj zahtev odbrane.

Uprkos tome što je taj zahtev odbijen, Veće je razmotrilo prigovore odbrane u vezi s konkretnim incidentima u Opatovcu, Lovasu, Veleprometu i na Ovčari. Veće je ustanovilo da je tužilaštvo izvelo dovoljne dokaze na osnovu kojih bi moglo zaključiti da su zločini počinjeni. Isto tako, Veće je zaključilo da je tužilaštvo izvelo dovoljne dokaze na osnovu kojih bi neko veće moglo zaključiti da je Hadžić učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, kako se navodi u Optužnici. Shodno tome, Veće je zaključilo da bi, čak i da prihvati pristup optužbama osporavanim u skladu s pravilom 98bis, kao što je to tražila odbrana, i u tom slučaju u celosti odbilo ovaj zahtev odbrane.

Veće je naglasilo da postojanje dokaza koji mogu biti osnova za osudu ne znači da će Pretresno veće i izreći osuđujuću presudu na kraju postupka.

Prvobitna optužnica protiv Gorana Hadžića podignuta je 4. juna 2004. Nakon što je u bekstvu bio skoro sedam godina, uhapšen je 20. jula i prebačen na Međunarodni sud 22. jula 2011. Suđenje je počelo 16. oktobra 2012, a tužilaštvo je završilo svoj dokazni postupak 17. oktobra 2013, s tim da je Veće još trebalo da donese odluku po zahtevu tužilaštva za prihvatanje dokumenata bez posredstva svedoka, koja je doneta 28. novembra 2013.

Odbrana je 16. decembra 2013. usmeno iznela zahtev na osnovu pravila 98bis. Tužilaštvo je na taj zahtev odgovorilo 18. decembra 2013.

Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice za teška kršenja humanitarnog prava počinjena na području bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine protiv 161 lica. Okončani su postupci protiv 141 lica.