Protiv predsednika Miloševića i četvorice visokih funkcionera SRJ podignuta optužnica za ubistvo, progon i deportaciju na Kosovu

Hag, 27. maj 1999.

JL/PIU./403-t

PROTIV PREDSEDNIKA MILOŠEVIĆA I ČETVORICE VISOKIH FUNKCIONERA SRJ PODIGNUTA OPTUŽNICA ZA UBISTVO, PROGON I DEPORTACIJU NA KOSOVU

Danas, u četvrtak 27. maja 1999, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) objavio je optužnicu i izdao naloge za hapšenje sledećih osoba:

- Slobodana MILOŠEVIĆA, predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ)

- Milana MILUTINOVIĆA, predsednika Srbije

- Nikole ŠAINOVIĆA, zamenika premijera SRJ

- Dragoljuba OJDANIĆA, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije,

- Vlajka STOJILJKOVIĆA, ministra unutrašnjih poslova Srbije

Sudija David Hunt je u ponedeljak 24. maja 1999. potvrdio optužnicu protiv petorice optuženih, koju je 22. maja 1999. podneo tužilac, sudija Louise Arbour. Sudija Hunt je odobrio zahtev tužioca da se obelodanjivanje optužnice i naloga za hapšenje odgodi do danas. Nalozi za hapšenje i prateći nalozi su danas u podne prosleđeni saveznom ministru pravde SRJ, svim državama članicama Ujedinjenih nacija i Konfederaciji Švajcarske.

Državama članicama Ujedinjenih nacija je takođe naloženo da ispitaju da li bilo koji od optuženih poseduje materijalna ili novčana sredstva na njihovoj teritoriji i da, ukoliko je to slučaj, zamrznu ta sredstva do stavljanja optuženih u pritvor.

Kao što je sudija Arbour istakla u svom zahtevu upućenom sudiji Huntu, “to je prva optužnica u istoriji ovog Suda kojom se jedan šef države, u vreme dok oružani sukob još uvek traje, optužuje za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava”.

Prema navodima optužnice, u periodu od januara do kraja maja 1999, snage pod kontrolom petorice optuženih vršile su progone kosovskog albanskog civilnog stanovništva na političkim, rasnim ili verskim osnovama. Do dana podizanja optužnice, oko 740.000 kosovskih Albanaca, otprilike jedna trećina celokupnog stanovništva kosovskih Albanaca, proterana je sa Kosova. Veruje se da su još hiljade raseljene unutar Kosova. Nepoznat broj kosovskih Albanaca ubijen je u operacijama snaga SRJ i Srbije. Petorica optuženih se naročito terete za ubistvo preko 340 osoba čija su imena navedena u prilogu optužnice.

Svaki od optuženih se tereti po tri tačke optužnice za zločine protiv čovečnosti i po jednoj tački za kršenja zakona i običaja ratovanja.

Podaci o optužnici

Optužnica je podnesena 22. maja 1999. Prema navodima optužnice, u periodu od 1. januara do kraja maja 1999., vojne snage i neke policijske jedinice SRJ, policijske snage Srbije i njima pridružene paravojne jedinice učestvovale su, u sprezi, u nizu široko rasprostranjenih i sistematskih napada na mnoge pretežno albanske gradove i sela u Autonomnoj Pokrajini Kosovo, u južnom delu Republike Srbije, SRJ.

Navodi se da su stotine hiljada civila, kosovskih Albanaca, proterane iz Pokrajine isterivanjem iz njihovih domova koji su potom pljačkani i uništavani i granatiranjem sela. Preživelo stanovništvo upućivano je ka granicama susednih država. Mnogi su na tom putu ubijani, zlostavljani, a njihove dragocenosti i lični dokumetni oduzimani. Nadalje, optužnicom su pokriveni konkretni pokolji počinjeni u selima kao što su Račak, Bela Crkva, Velika Kruša, Mala Kruša, Žakovica, Črkolez i Izbica.

Navedeni stvarni događaji su u osnovi četiri tačke optužnice kojima se optuženi terete za:

1. Ubistvo, što predstavlja zločin protiv čovečnosti, kažnjiv prema članu 5(a) Statuta, i za kršenja zakona i običaja ratovanja, kažnjiva prema članu 3 Statuta (predviđeno članom 3 Ženevskih konvencija iz 1949);

2. Progone na političkim, rasnim ili verskim osnovama, što predstavlja zločin protiv čovečnosti prema članu 5(h) Statuta Međunarodnog suda;

3. Deportaciju, što predstavlja zločin protiv čovečnosti, kažnjiv prema članu 5(d) Statuta Međunarodnog suda.

Svi optuženi snose individualnu krivičnu odgovornost na osnovu člana 7(1) Statuta. Zbog visokih položaja koje su zauzimali na vlasti, optuženi Milošević, Milutinović, Ojdanić i Stojiljković takođe, ili alternativno, snose krivičnu odgovornst nadređenog prema članu 7(3) Statuta. Predmet svakog od četvorice optuženih zasniva se kako na njihovoj pravnoj, tako i na njihovoj de facto povezanosti s gorepomenutim vojnim i policijskim snagama.

Podaci o pratećim nalozima

Osim što je potvrdio sve tačke optužnice, sudija Hunt je, u skladu sa zahtevima tužioca, takođe naložio sledeće:

1. Overene kopije naloga za hapšenje dostaviće se:

Saveznom ministru pravde, g. Zoranu Kneževiću, kao najprikladnijoj osobi u vladi koja bi mogla da izvrši te naloge za hapšenje;

Svim državama članicama UN-a i Konfederaciji Švajcarske, u skladu s pravilom 55(D) Pravilnika o postupku i dokazima;

Tužiocu, kako bi mogao tražiti pomoć Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL)

2. Da bi se osigurala bezbednost osoba unutar ili u blizini SRJ, kao što je osoblje Tužilaštva ili drugih UN-ovih, vladinih i humanitarnih agencija, optužnica, pregled i potvrda optužnice, nalozi za hapšenje i zahtev tužioca se, u skladu sa pravilom 53, neće obelodaniti pre današnjeg dana, 27. maja 1999, u podne, osim ukoliko ne bude drugačije naloženo. Međutim, tužiocu je dozvoljeno da o tome ranije obavesti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i one vlade čije je osoblje izloženo opasnosti od odmazde ili zastrašivanja.

3. Da bi se zaštitili svedoci čije izjave potkrepljuju navode optužnice, u skladu sa potpravilom 47(B), neće se obelodaniti propratni materijal sve dok svi optuženi ne budu uhapšeni.

4. Konačno, u skladu sa članom 19(2) Statuta i pravilom 54, sve države članice UN-a treba da ispitaju da li optuženi poseduju novčana i materijalna sredstva na njihovoj teritoriji i da, ukoliko je to slučaj, preduzmu privremene mere zamrzavanja tih sredstava, do stavljanja optuženih u pritvor. Ta mera, koja ne prejudicira prava trećih lica, preduzeta je u svetlu uporne nesaradnje SRJ sa Međunaordnim sudom i mogućnosti da optuženi ta sredstva upotrebe kako bi izbegli hapšenje.