|
Hag,
14. decembra 2001.
CC/P.I.S./652-t
PRETRESNO
VEĆE JE IZDALO PISMENU ODLUKU POVODOM ZAHTEVA TUŽILAŠTVA
ZA SPAJANJE POSTUPAKA U PREDMETU MILOŠEVIĆ
Pretresno
vijeće III u sastavu: sudija Richard May (predsjedavajući), Patrick
Robinson and O-Gon Kwon izdalo je pismenu odluku povodom zahteva Tužilaštva
za spajanje postupaka u predmetima Tužilac protiv Slobodana Miloševića.
Pretresno
veće je pre dva dana izreklo svoju usmenu odluku, delimično prihvativši
zahtev, tako da je odobreno spajanje optužnica "Hrvatska" i
"Bosna", a delimično ga odbivši, tako da će se suđenje
po optužnici "Kosovo" održati posebno.
U
pismenom obrazloženju takve odluke, Pretresno veće je dalo pregled
sudske prakse ovog Suda, Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu,
kao i sudske prakse zemalja common law i kontinentalnog sistema.
Izrazilo je mišljenje da je "suština testa da se odredi da li
je postojao niz počinjenih dela koja zajedno čine deo iste transakcije,
tj. deo zajedničke zamisli, strategije ili plana." Pretresno
veće je naglasilo da nema ovlast da spaja nepovezana dela na osnovu
tvrdnje da ona čine deo istog plana [
] Ako
ne postoji takav niz ili takav plan, zahtev za spajanje postupaka ne može
biti uspešan. Tamo gde nema sličnosti u vremenu i mestu događaja,
teško je, ako ne i nemoguće, zaključiti da optužbe predstavljaju
međusobno povezane delove određene zločinačke epizode."
Pretresno
veće je takođe naglasilo da se pravilo 49 o spajanju postupaka
"mora tumačiti u svetlu prava optuženog na [
] pravično
suđenje" i smatralo da "ne treba odobriti spajanje
postupka ni u jednoj situaciji u kojoj bi se interes pravde mogao dovesti
u pitanje taj interes se ne odnosi samo na optuženog već i na interes
Tužilaštva i interes međunarodne zajednice u postupku protiv bilo
kog optuženog za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava."
Na kraju, Pretresno veće je navelo da je "ekonomičnost
suđenja, tj. izbegavanje ponavljanja dokaza i izbegavanja stvaranja
teškoća za svedoke" takođe bila faktor koji se morao
uzeti u obzir.
OPTUŽNICA
"KOSOVO"
Pretresno
veće je primetilo da se sukob na Kosovu dogodio u jednoj pokrajini
Savezne Republike Jugoslavije i da se u optužnici za Kosovo nigde ne spominje
plan stvaranja "Velike Srbije". U skladu sa tim, zaključilo
je da je "nexus suviše nejasan da bi ukazivao na postojanje zajedničke
zamisli, strategije ili plana koji se traži da bi se nešto prema pravilu
49 smatralo istom transakcijom." Pretresno veće je dodalo
da "postoji razlika u vremenu i mestu između optužnice za
Kosovo i ostalih optužnica, kao i razlika u načinu na koji je optuženi
navodno delovao." Pretresno veće je zaključilo da događaji
koji se navode u tri optužnice ne "čine istu transakciju u
smislu pravila 49."
OPTUŽNICA
"HRVATSKA" I "BOSNA"
Međutim,
Pretresno veće je smatralo da optužnice za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu
"pokazuju veliku blizinu u vremenu, vrsti zločina i odgovornosti
optuženog" i zaključilo da su "uslovi iz Pravila
49 za spajanje postupka zadovoljeni." Smatralo je da "dve
optužnice sadrže navode za niz dela koja zajedno čine istu tranksaciju,
tj. plan da u susednim državama preuzmu vlast u područjima na kojima
su Srbi bili u većini [
]2. Ova dva konflikta su vremenski dovoljno
blizu i dovoljno slična po korišćenim metodama, tako da se može
reći da čine međusobno povezane delove određene epizode."
DODATNA
RAZMATRANJA
U
vezi sa ekonomičnosti suđenja, Pretresno veće je smatralo
da bi mu spajanje dva postupka omogućilo da "lakše vodi suđenje".
Izrazilo je mišljenje da je "činjenica da bi optuženi trebalo
da se sam brani protiv optužbi iz tri optužnice odjednom bila suviše težak
teret na štetu optuženog".
Na
kraju, Pretresno veće je uzelo u obzir i to da je optužnica "Kosovo"
"spremna za suđenje", za razliku od ostale dve. Naglasilo
je da je "činjenica da će se suđenja održati po tom
redosledu rezultat činjenice da je Tužilaštvo podnelo optužnicu za
Kosovo pre dve godine, a za Bosnu i Hrvatsku tek ove jeseni",
tj. devet odnosno šest godina nakon događaja.
*****
Kompletan
tekst odluke Pretresnog veća se na zahtev može dobiti od Službe za
informisanje javnosti i takođe se može naći na Internet stranici
Suda na engleskom jeziku.
|
