Datum: 13.11.2013.
Vreme: 12:30 časova
Sekretarijat i Sudska veća:
Magdalena Spalińska, portparol Sekretarijata i Sudskih veća, dala je sledeću izjavu:
Dobar dan,
Prvo ću se osvrnuti na nekoliko odluka u tekućim predmetima pred Međunarodnim sudom.
U postupku protiv Radovana Karadžića, u utorak, 12. novembra, predsednik Meron je u svojstvu predsednika Mehanizma za međunarodne krivične sudove imenovao sudiju Molota da reši po Karadžićevom zahtevu od 4. novembra, upućenom njemu kao predsedniku Mehanizma, da razmotri treba li da se imenuje amicus curiae tužilac koji bi istražio navode o mogućem nepoštovanju suda od strane bivšeg tužioca MKSJ Carle del Ponte.
U odvojenoj odluci, u ponedeljak je predsednik Meron odbacio zahtev istog optuženog od 27. septembra, upućen njemu kao predsedniku MKSJ, kojim se tražilo imenovanje specijalnog veća koje bi razmotrilo treba li se imenovati amicus curiae tužilac koji bi istražio ovo pitanje.
Sada ću se osvrnuti na dve odluke o prevremenom puštanju na slobodu koje su obelodanjene juče.
U prvoj odluci, predsednik Međunarodnog suda Meron odobrio je prevremeno puštanje na slobodu Darku Mrđi, koje je stupilo na snagu 10. oktobra ove godine. U ovoj javnoj redigovanoj verziji Odluke predsednika on je naveo razloge za prevremeno puštanje na slobodu, uključujući činjenicu da je Mrđa pokazao znake rehabilitacije i da je 10. oktobra 2013. odslužio dve trećine izrečene kazne. Osim toga, u odnosu na njegovo potvrdno izjašnjavanje o krivici, predsednik je zaključio da je Mrđa značajno sarađivao s Tužilaštvom. Predsednik je zaključio da "uprkos velikoj težini njegovih zločina (za koje se Mrđa izjasnio krivim i za koje i dalje priznaje odgovornost), Mrđi treba odobriti prevremeno puštanje na slobodu". Darko Mrđa, bivši pripadnik Specijalne jedinice policije bosanskih Srba u Prijedoru osuđen je 31. marta 2004. na 17 godina zatvora. On je 24. jula 2003. priznao krivicu po jednoj tački za ubistvo, kao kršenje zakona ili običaja ratovanja, i jednoj tački za nečovečna dela (pokušaj ubistva), kao zločin protiv čovečnosti.
Kao drugo, javna redigovana verzija Odluke predsednika da odobri prevremeno puštanje na slobodu Dragana Nikolića, koja je stupila na snagu 20. avgusta ove godine, takođe je objavljena juče. Odobravajući prevremeno puštanje na slobodu, predsednik je zaključio da je Nikolić odslužio dve trećine kazne koja mu je izrečena, pokazao znake rehabilitacije i značajno sarađivao s Tužilaštvom. On je bio mišljenja da su, uprkos velike težine Nikolićevih zločina, ovi faktori prevagnuli u prilog prevremenog puštanja na slobodu. Dragan Nikolić, bivši komandant zatočeničkog logora Sušica u istočnoj Bosni i Hercegovini, osuđen je 18. decembra 2003. godine na 23 godine zatvora za progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, ubistvo, silovanje i mučenje kao zločine protiv čovečnosti. Kazna mu je 4. februara 2005. u žalbenom postupku smanjena na 20 godina zatvora.
Sada ću se osvrnuti na aktuelne događaje u sudnicama. Na suđenju Ratku Mladiću Veće danas sluša svedočenje veštaka za demografiju Ewe Tabeau. Ona je 158. svedok Tužilaštva.
Na suđenju Radovanu Karadžiću, svedok Slavko Puhalić, bivši pripadnik Vojske Republike Srpske, danas svedoči o događajima u logoru Trnopolje. On svedoči nakon što mu je 20. marta 2013. izdat obavezujući nalog subpoena. On je 181. svedok odbrane.
Danas popodne će biti održana statusna konferencija u predmetu Đordević, s početkom u 15:00 časova u sudnici II.
I na kraju, napominjem da sud neće raditi tokom zimske sudske pauze koja počinje u ponedeljak, 23. decembra 2013. i završava se u petak, 10. januara 2014.
Tužilaštvo:
Ljiljana Piteša, viši referent za informativnu delatnost Tužilaštva, dala je sledeću izjavu:
Tužilaštvo MKSJ i Misija OEBS u Bosni i Hercegovini održali su u ponedeljak u Banjaluci prvu u nizu sesija obuke za Elektronski sistem obelodanjivanja dokumenata (EDS) koja se organizuje za stručnjake pravosuđa u Bosni i Hercegovini. U toku sledeće dve nedelje, stručnjaci Tužilaštva MKSJ održaće četiri sesije obuke u Banjaluci i Sarajevu za otprilike 35 stručnjaka pravosuđa iz Bosne i Hercegovine.
Tužilaštvo poseduje važnu kolekciju materijala u vezi sa sukobima u bivšoj Jugoslaviji, koja uključuje izjave svedoka, dokumente, video i audio snimke. Ova obuka koju organizuje Tužilaštvo MKSJ pruža tužiocima na nacionalnom nivou daljinski elektronski pristup otprilike 60 procenata od ukupno 9.000.000 stranica dokumenata koji čine kolekciju dokaza Tužilaštva MKSJ.
Angažovanje zaposlenih u Tužilaštvu u inicijativama za obuku još je jedna važna prilika za prenošenje ekspertize na tužioce u regionu i druge koji rade na predmetima u vezi s ratnim zločinima, s ciljem da se unapredi kapacitet nacionalnih pravosudnih sistema u bivšoj Jugoslaviji. Tužilaštvo MKSJ, koje ima izuzetno relevantne ekspertizu i znanje razvijene tokom prethodne dve decenije, u jedinstvenoj je prilici da vrši obuku svojih kolega u regionu.
Pitanja:
Nisu postavljena nikakva pitanja.