MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

Predmet br. IT-02-54-T

PRED PRETRESNIM VEĆEM

Sudija:

sudija Richard May, predsedavajući
sudija Patrick Lipton Robinson
sudija O-Gon Kwon

Sekretar: g. Hans Holthuis

Datum: 7. jun 2002.

TUŽILAC

protiv

SLOBODANA MILOŠEVIĆA

MEĐUNARODNI KRIVIČNI SUD ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU

TUŽILAC

protiv

SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Predmet br. IT-02-54-T

PODNOŠENJE IZMENJENOG IZVEŠTAJA VEŠTAKA
MORTENA TORKILDSENA

1. Na osnovu pravila 94 bis Pravilnika o postupku i dokazima (u daljem tekstu: Pravilnik), optužba podnosi Izmenjeni izveštaj veštaka Mortena Torkildsena (u daljem tekstu: Izmenjeni izveštaj). Ovaj Izmenjeni izveštaj treba da zameni Izveštaj veštaka Mortena Torkildsena, podnesen 29. maja 2002. Sem jednog izuzetka (R15), dodaci priloženi uz Izveštaj veštaka Mortena Torkildsena od 29. maja 2002. neće biti zamenjeni, te treba da se koriste kao prilozi Izmenjenom izeštaju veštaka. U prilogu se nalazi ažurirana verzija dijagrama "R 15" koja treba da zameni dijagram "R 15" priložen uz Deo A Izveštaja veštaka Mortena Torkildsena od 29. maja 2002.

2. Izmenjeni izveštaj veštaka sadrži niz ispravki i izmena u odnosu na Izveštaj veštaka Mortena Torkildsena dostavljen 29. maja 2002. Da bi pomogla Pretresnom veću, optuženom i amici curiae, optužba prilaže tabelu tih izmena. Tabela sadrži stubac u kojem se navode odgovarajuće tačke i fusnote (ili njihovi delovi) iz Izveštaja veštaka Mortena Torkildsena, dostavljenog 29. maja 2002, stubac u kojem se navode odgovarajuće izmenjene tačke i fusnote (ili njihovi delovi) iz Izmenjenog izveštaja veštaka.

/potpis na originalu/
Geoffrey Nice,
glavni zastupnik optužbe

IZMENJENI IZVEŠTAJ VEŠTAKA MORTENA TORKILDSENA

I. Lični podaci

1. Zovem se Morten Torkildsen. Rođen sam u Norveškoj, 4. juna 1965. godine i državljanin sam Norveške. Diplomirao sam menadžment, a magistrirao sam špediciju, trgovinu i finansije. Imam trinaest godina iskustva u radu na reviziji računa i istragama o finasijskim prevarama. Moje iskustvo pri forenzičkim finansijskim istragama omogućilo mi je da sprovedem zadatak opisan u delu B ovoga izveštaja. Uspeo sam da uspešno pronađem, identifikujem i izvučem bitne informacije u obliku finansijske dokumentacije, izjava svedoka i drugih dokumenata. Na osnovu pažljivog razmatranja i analize ovih informacija, uspeo sam da dođem do zaključaka koje sadrži ovaj izveštaj.

2. Od januara 2001. do danas, istražitelj sam pri Tužilaštvu (dalje u tekstu: OTP) Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (dalje u tekstu: MKSJ). Kao "Prilog A", prilažem svoju biografiju.

   II. Razmatrano pitanje

3. OTP je od mene tražio:

   1. 1. da pregledam i analiziram dokumente koje je Tužilaštvo sakupilo u vezi sa finansiranjem Ministarstva unutrašnjih poslova (dalje u tekstu: MUP) Republike Srbije i vojske Savezne Republike Jugoslavije (dalje u tekstu: VJ); i

      2. da na osnovu ovog pregleda i analize dam opis finansijske konstrukcije (ako je ima) koju ilustruju ovi dokumenti, a koja je korišćena za finansiranje i opskrbljivanje jedinica policije i vojske VJ-a i MUP-a koje su delovale na Kosovu između 1. januara i 20. juna 1999.

   2. 1. da pregledam i izvršim forenzičku analizu (i ukoliko je potrebno, rekonstruišem) finansijsku i poslovnu dokumentaciju vezanu za ovu finansijsku konstrukciju, dobijenu od banaka u Austriji, Bugarskoj, Kipru, Grčkoj i Švajcarskoj, i

      2. dam stručno mišljenje da li finansijske transakcije za koje postoje dokazi u bankarskoj dokumentaciji potvrđuju postojanje gorespomenute konstrukcije.

   III. Glosar termina:

   1. (MUP): Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije

   2. (RDB ili SDB): Resor državne bezbednosti

   3. (JSO) RDB-a: Jedinice za specijalne operacije

   4. (VJ): Vojska Jugoslavije

   5. (SRJ): Savezna Republika Jugoslavija

   6. (SUC): Savezna uprava carine

   7. (NBJ): Narodna banka Jugoslavije

   8. (SPS): Socijalistička partija Srbije

   9. (Beogradska Banka dd): Velika jugoslovenska banka

   10. BBCOBU (Beogradska Banka Cyprus Offshore Banking Unit - Ofšor bankarska jedinica Beogradske banke)

   11. Beobanka (Beobanka dd). Jugoslovenska banka i ogranak Beogradske banke

IV. Rezime izveštaja

4. Finansijska konstrukcija je izvedena, sprovedena i održavana kako bi se finansirala oprema, opskrba za, između ostalog, vojsku SRJ (dalje u tekstu: VJ) i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (dalje u tekstu: MUP), od 1994. do 2000. godine. Pored toga, dokumentacija ukazuje da su Slobodan Milošević, Nikola Šainović, Milan Milutinović, Mihalj Kertes i drugi učestvovali u stvaranju, primeni i/ili funkcionisanju ove finansijske konstrukcije.

5. Izvor sredstava za finansijsku konstrukciju bila je Savezna uprava carine, ili SUC. Između 1994 - 2000, SUC je bio u mogućnosti da pribavi velike sume strane i domaće valute. Gospodin Slobodan Milošević, u svojstvu predsednika Republike Srbije, a kasnije predsednika SRJ, naredio je da se sredstva preusmere sa SUC-a radi finasiranja aktivnosti različitih saveznih institucija, kao i institucija Republike Srbije. Direktor SUC-a (u periodu 1994 - 2000. to je bio Mihalj Kertes) davao je velike sume gotovog novca direktno saveznim institucijama i onima Republike Srbije. Pored toga, velike sume gotovog novca prebačene su iz SUC-a u jugoslovenske banke (kao što je "Beobanka") i u strane banke, uključujući banke na Kipru i u Grčkoj. Otvorene su "paravan kompanije"[1] i one su otvarale bankovne račune u bankama koje su se nalazile na Kipru i u Grčkoj. Bankovne račune ovih "paravan kompanija" vodili su službenici BB COBU, koji su organizovali depozit sredstava na bankovne račune "paravan kompanija", a zatim su organizovali prebacivanje sredstava različitim trećim stranama, uključujući dobavljače oružja, opreme i drugih materijala koje su koristili VJ i snage MUP-a.

6. Stvorena finansijska konstrukcija imala je dva dela: domaći deo, koji je služio za interne potrebe finansiranja ključnih institucija SRJ i Republike Srbije, uključujući VJ i MUP, i međunarodni deo, koji je vodio BB COBU sa sedištem u Nikoziji, na Kipru i koji je korišćen za obezbeđenje sredstava za uvoz roba, uključujući one za VJ i MUP. Potreba stvaranja međunarodnog dela finansijske konstrukcije, te postavljanje njegove organizacije i operacija na Kipru, proizašla je iz međunarodnih ekonomskih sankcija koje su uvedene protiv SRJ tokom određenih perioda između 1991. i 2001. godine. Ove sankcije su u znatnoj meri ograničile sposobnost SRJ i Republike Srbije da kupuju oružje i vojne zalihe putem uobičajenih metoda, kao kada vojne institucije SRJ direktno kupuju od proizvođača oružja.[2] U pismenoj izjavi priloženoj ovom izveštaju, Slobodan Milošević je rekao da je bilo nužno ove izdatke tretirati kao "državnu tajnu" koju je trebalo kriti i stoga nisu mogli biti uključeni u godišnji budžet SRJ ili Republike Srbije. [3]

7. Na osnovu pregleda i analize bankarske dokumentacije koje sam obavio, a koju su dostavili službenici iz Austrije, Kipra, Bugarske, Grčke i Švajcarske, moje je mišljenje da ovi dokumenti potvrđuju međunarodne aspekte finansijske konstrukcije koja je gore opisana. Bankarski dokumenti otkrivaju da je osam "paravan kompanija" držalo bankovne račune na Kipru i u Grčkoj. Ovi računi bili su otvoreni pri bankama "Cyprus Popular Bank Ltd." i "European Popular Bank Ltd.", a njima su operisali predstavnici BB COBU. Tokom relevantnog perioda, veliki iznosi gotovine deponovani su na ove račune, a ova gotovina je zatim deponovana na bankovne račune drugih entiteta. Pet od ovih entiteta koji su primili gotovinu na svoje bankovne račune bili su: "Neocom Trading Ltd.", "Nitrako Inc.", "Microtri Handels Ltd.", "Aviatrend Ltd.", i "Abridge Trading Ltd.". Službenici BB COBU identifikovali su ovih pet preduzeća kao nabavljače za MUP i VJ, a u slučaju "Abridge Trading Ltd.", tu činjenicu potvrdio je vlasnik ove kompanije. Bankovni dokumenti vezani za transakcije sa "Neocom Trading Ltd." ukazuju da su one vezane za kupovinu helikoptera ili helikopterskih delova. Kupovinu helikoptera i helikopterskih delova potvrđuje nekoliko izjava svedoka koje sam pregledao. Bankovni dokumenti vezani za transakcije sa "Abridge Trading Ltd." ukazuju da su one vezane za kupovinu vojne opreme.

V. Pregled dokumenata

8. Opis svih dokumenata koje je dostavilo Tužilaštvo i na koje sam se oslonio prilikom pisanja ovog izveštaja navedeni su u popisu priloga ovog izveštaja. Dokumenti na koje sam se oslonio u Delu A označeni su oznakama od R1 do R13 i priloženi su ovom izveštaju. Takođe su priloženi i dokumenti na koje sam se oslonio u Delu B.

VI. Izveštaj

Deo A: Opis finansijske konstrukcije koja je korišćena, između ostalog, da se finansiraju i opreme jedinice VJ i snage MUP-a koje su delovale na Kosovu između 1. januara i 20. juna 1999.

Uvod:

9. Dokumenta koje sam pregledao otkrivaju postojanje razrađene finansijske konstrukcije koja je korišćena, između ostalog, za finansiranje MUP-a i VJ-a od 1994. do 2000. godine. Šemu je razradilo nekoliko političara i visokih javnih ličnosti u Srbiji i SRJ, među kojima su: Slobodan Milošević, Mihalj Kertes, Nikola Šainović, Milan Milutinović, Borka Vučić i Jovan Zebić. Izvor sredstava za finansijsku konstrukciju bila je Savezna uprava carina. Prilikom njenog uvođenja i tokom postojanja konstrukcije, Slobodan Milošević, u svojoj funkciji predsednika Republike Srbije i kasnije predsednika SRJ, naređivao je da se sredstva SUC-a preusmere na finansiranje aktivnosti raznih saveznih institucija i institucija Republike Srbije.

Planiranje finansijske konstrukcije: Kontrola nad saveznom administracijom

10. Savezna uprava carina imala je jedinstvenu poziciju u SRJ jer je bila jedina institucija koja je jednostavno mogla da sakupi stranu i domaću valutu.

R1. Beleška iz razgovora sa profesorom Vukom Ognjanovićem

11. Profesor Vuk Ognjanović bio je savezni ministar finansija SRJ (juli 1993 - mart 1994.). On je potvrdio da je SUC bila glavni dobavljač strane valute, kako za saveznu vladu, tako i za vladu Republike Srbije i zbog toga je Slobodan Milošević postavio vernog saradnika, Mihalja Kertesa, da vodi SUC:[4]

    "Nakon što sam podneo ostavku na funkciju guvernera NBJ, još uvek sam imao podršku crnogorskih članova Savezne skupštine i imenovan sam za ministra finansija SRJ, jula 1993. Na ovoj funkciji bio sam otprilike 12 meseci, dok me nije uklonio premijer SRJ nakon sukoba oko niza finansijskih i ekonomskih reformi koje sam predložio. Funkciju ministra finansija prvo je preuzeo Jovan Zebić, visoki funkcioner stranke SPS, a zatim je na funkciju ministra finansija imenovan Tomica Racević /kao u originalu - ?Raičević/, koji je takođe visoki funkcioner SPS-a. U periodu dok sam bio ministar finansija, Savezna uprava carina bila je pod kontrolom Saveznog ministarstva finansija. Nakon moga odlaska, Savezna uprava carina je odvojena od Saveznog ministarstva finansija i Mihalj Kertes je imenovan za direktora Carine. Na osnovu svog bavljenja politikom u SRJ, mogu da izjavim da su Zebić Raičević i Kertes bili veoma lojalni članovi SPS-a i izuzetno poslušni Miloševiću.

    Savezna uprava carina bila je veoma važni deo Ministarstva finansija. Putem carinskih dažbina koje je sakupljala, donosila je više od trećine dohotka saveznog budžeta i bila je glavni izvor strane valute saveznog budžeta. Od trenutka kada sam napustio Ministarstvo finansija pa do trenutka kada je Milošević izgubio na izborima u oktobru 2000, nije vođena potpuna evidencija gde je odlazio novac sakupljen kroz Saveznu upravu carina, to bi jedino mogli da znaju Kertes ili g. Pešić, koji je tada bio ministar finansija i odgovoran za delatnost Savezne uprave carina. Činjenica da je to bio značajan izvor sredstava, a posebno strane valute, je razlog što je Miloševiću bilo važno da ima lojalne članove SPS-a na položaju direktora Savezne carine i na drugim vezanim ograncima u okviru Ministarstva finansija. Na taj način, Milošević je mogao da efikasno kontroliše carinske prihode u svoje svrhe."[5]

Opis koji je dao Mihalj Kertes o načinu na koji su korišćena sredstva Savezne uprave carina

R2 Izvodi iz transkripta razgovora sa Mihaljom Kertesom i izjave koje je dao Mihalj Kertes

Uvod

12. Mihalj Kertes bio je direktor Savezne uprave carina od 4. maja 1994. do 6. oktobra 2000, uključujući i period kada je SRJ bila pod međunarodnim ekonomskim sankcijama. Materijal koji mi je dostavilo Tužilaštvo sadrži tri pismene izjave g. Kertesa koje je dao MUP-u, belešku o ispitivanju g. Kertesa koje je obavio istražni sudija u Beogradu i transkript razgovora sa osumnjičenim koji su vodili istražitelji Tužilaštva.[6]

13. Gospodin Kertes je u jedinstvenom položaju da potvrdi određene finansijske transakcije kao i celokupnu finansijsku konstrukciju čijem stvaranju i funkcionisanju je pomogao. U svojim izjavama, g. Kertes objašnjava kako je uspostavljena finansijska konstrukcija i inicijativu i uključenost Slobodana Miloševića u ovom procesu. U izjavama g. Kertesa daju se i identitet i uloge drugih visokih funkcionera u stvaranju i funkcionisanju ovog finansijskog procesa, kao što su Jovan Zebić, Nikola Šainović, Milan Milutinović, Jovica Stanišić i Radomir Marković (zadnja dvojica su bili načelnici Resora državne bezbednosti, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (dalje u tekstu: RDB), od 1991-98. i 1998-2001, tim redosledom), kojima je g. Kertes predavao sredstva. On je takođe često imao veze sa gđom Borkom Vučić, koja je pomagala u transferu strane valute iz SRJ na Kipar.

14. Izjave g. Kertesa otkrivaju da su, prema generalnim direktivama Slobodana Miloševića, sredstva Savezne uprave carina korišćena za finansiranje plata radnika, nabavku opreme za MUP Srbije i Vojsku Jugoslavije, proizvodnju oružja, izbore, i u drugoj polovini 1998, nedeljne isplate RDB-u za plate, vozila i Jedinicu za specijalne operacije RDB-a. U tri situacije, g. Kertes je novac dao direktno Milanu Milutinoviću, predsedniku Srbije, a takođe je obezbedio sredstva za Nikolu Šainovića, zamenika premijera SRJ i druge. Slobodan Milošević je često bio lično uključen u gorespomenute procese iniciranjem transfera sredstava, lično naređujući g. Kertesu da izvrši transfere i upućujući g. Kertesa da preda novac onome ko bi ga tražio. Gospodin Kertes je takođe bio uključen u stvaranje i održavanje međunarodnog dela finansijske konstrukcije i barem u jednoj prilici, decembra 1998, lično je pratio novac do Kipra, gde je taj novac deponovan u banku.

R2(b)

15. U izjavi R2(b), između ostalog, g. Kertes kaže:

    Država Jugoslavija, kada sam izabran na funkciju direktora, je bila pod sankcijama. Blokirana sredstva su poveana kad sam ja došao, ali ne dovoljno da država i narod prežive /kao u originalu/.
    Doneta je odluka da se sa carine izdvajaju sredstva (dohodak) za lične dohotke radnika u državi. I to za minimalne lične dohotke. U 1994/95, 1996, 1997. god., a posebno u prve dve godine rađeno je preko Beobanke /?Beoagencije/ i /?Beoosiguranja/. Ukupno 407.275.668,51 din....

    U tom periodu finansirali smo MUP Srbije, Vojsku Jugoslavije. Nabavljali smo i /nečitko/ opremu za obe institucije...

    Gotovina je kurirskim putem iz carinarnica transportovana u ERC. A raspodelu, uz priznanice, sam ja radio po nalogu vrha države. Ponovo za finansiranje svih državnih institucija, /nečitko/ socijalnih i zdravstvenih ustanova i ostalih funkcija države."[7]

R2(c)

16. U izjavi R2(c), g. Kertes, između ostalog kaže:

    Kada sam došao za direktora Savezne uprave carina 04. 05. 1994. godine, već su dve godine trajale ekonomske i ostale sankcije prema našoj zemlji i odmah nakon mog dolaska na ovo radno mesto dogovoreno je da se jedan deo sredstava od naplaćenih carinskih i drugih dažbina od Savezne uprave carina preusmeri na Beogradsku banku da bi se intervenisalo kod preduzeća za isplatu ličnih dohodaka.

    Ovaj dogovor je realizovan izvesno vreme posle mog postavljanja na navedeno radno mesto na sledeći način. Na jednom od redovnih sastanaka kod predsednika Slobodana Miloševića na kome su pored mene bili prisutni Jovan Zebić, tadašnji potpredsednik vlade i ministar finansija Nikola Šainović, takođe potpredsednik vlade i moguće da je još neko bio ali se ne sećam, dogovoreno je da se jedan deo naplaćenih carina usmeri na Beogradsku banku radi intervenisanja kod isplate plata, i to: kod državnih preduzeća i državnih ustanova. Ovde nije bilo reči o naplati carinskih dažbina u gotovini, koliko se sećam, već samo o izdvajanju jednog dela carinskih dažbina mimo saveznog budžeta, odnosno preusmeravanje prema Republici Srbiji. Ja se ne sećam ko je dao inicijativu za ovo rešenje, niti da li sam to bio ja. Nije bilo ni reči koji će iznos da se preusmerava i dogovoreno je da to bude prema trenutnim potrebama u Srbiji. O ovom dogovoru nije sačinjen nikakav dokument jer je to bila praksa kod ovakvih dogovora.

    Na sličnom sastanku posvećenom ovoj temi koji je održan kod predsednika S. Miloševića sredinom 1995. godine, kada su već bile na snazi naše sankcije prema Republici Srpskoj, a pored mene bio je kod predsednika i Jovan Zebić, drugih lica mislim da nije bilo, dogovorili smo se da se deo carinskih dažbina naplaćuje u gotovom novcu što dinarskom, što deviznom, s obzirom da su državne potrebe bile enormne. Predsednik Milošević je istakao da imamo velike dnevne finansijske rashode, da su odnosi sa Republikom Crnom Gorom počeli da se remete, tj. komplikuju i da u finansijskoj sferi mi moramo obezbediti novčana sredstva za redovne i vanredne potrebe…

    Pored toga, kao direktor Carine, ja sam bio u obavezi da finansiram namensku proizvodnju i to: "Crvenu zastavu" Kragujevac, "Slobodu" Užice, "Krušik" Valjevo, "Lučane", "Prvi partizan" Užice, a što može da posvedoči tadašnji general i načelnik Generalštaba Momčilo Perišić. To je sigurno bilo po jednom ugovoru preko 100 miliona dinara. Davali smo i gotovinu za plate, sigurno još toliko.

    Fabrike namenske proizvodnje su novac od Carine dobijale preko računa i jedan deo u gotovini i za to postoje ugovori sa tim fabrikama koji regulišu proizvodnju njihovih proizvoda. Obaveza Carine po ovim ugovima bila je da samo plati. Te ugovore između firmi, Carine i Vojske Jugoslavije potpisao je tadašnji načelnik Generalštaba Momčilo Perišić.

    Oba gorepomenuta sastanka iz 1994. i 1995. godine kod predsednika Miloševića, bili su u službenim prostorijama predsednika koji je u to vreme bio predsednik Republike Srbije, u prostorijama Predsedništva na Andrićevom vencu.

    A dogovor o proizvodnji municije je bio po nalogu predsednika organizovan u Užičkoj ulici u Beogradu u zgradi u vlasništvu MUP-a gde su bili prisutni svi direktori navedenih firmi i predstavnici vojske i državne bezbednosti. Tada je potpisan ugovor a Carina je imala obavezu da svaka tri meseca plati proizvedenu i isporučenu količinu robe. Pored toga, Carina je učestvovala i u obnovi izgorelih "Lučana", ali iznos ne znam.

    Kada je u pitanju prikupljanje deviznih sredstava neophodnih za preživljavanje države i rad njenih organa i nabavku neophodnih sredstava za MUP Srbije i Vojsku Jugoslavije, to su bile dve ključne službe koje je Carina finansirala da bi preživele, posebno u delu investicija. Ponavljam, sve se dešava u vreme embarga.

    Savezna uprava carina, kao jedan od državnih organa, snosila je i deo troškova svih izbora za ovih šest i po godina. Sećam se da sam i visokim partijskim i državnim funkcionerima davao u gotovini po nalogu vrha države, predsednika SRJ S. Miloševića, određenu sumu novca, i to:

    ...

    Takođe, po nalogu predsednika Slobodana Miloševića, ja sam i određene iznose deviznih i dinarskih sredstava donosio Milan Milutinoviću i to u njegov kabinet kada je bio ministar inostranih poslova, kada je bio predsednik R. Srbije i kada je bio predsednik Organizacionog odbora za proslavu 800-godina Hilandara.

    Ne mogu da se setim koliko sam dao dinara i deviza, ali to je bilo više puta. Novac sam po ovom osnovu davao 1998, 1999. i 2000. godine. Ja ne znam koliko je dato po sva ova tri osnova, ali je sigurno da se radilo o više miliona dinara i više miliona maraka. Gde, kako i na koji način i koliko je utrošeno, nije moje da znam. Ali sam sve zahteve ispunio. Novac po sva tri ova osnova davao sam lično predsedniku Milutinoviću u ruke, povremeno je bio prisutan i moj tadašnji šef obezbeđenja, Milan Rašeta, radnik RDB-a, koji je novac nosio.

    Svaku isplatu koju sam vršio na Carini je pratila priznanica gde sam s jedne strane potpisao ja, a sa druge strane primalac novca. Priznanicu je po pravilu kucao moj pomoćnik Mladen Stjelja, koji je fizički zajedno sa novcem bio u ERC-u.

    Prema evidenciji koju je vodio Stjelja, korisnik deviznih sredstava najčešće je bio MUP Republike Srbije, Resor državne bezbednosti. Ja sam razgovarao sa načelnikom Resora državne bezbednosti pre takvog davanja novca, koje je zavedeno u ovoj evidenciji, odnosno predsednik Slobodan Milošević mi je naložio da kad god se javi Rade Marković (bivši načelnik državne bezbednosti) da mu se sredstva obezbede u iznosu koji bude tražio. U skladu sa takvim nalogom predsednika S. Miloševića, ja sam licu koje on kod mene pošalje uvek davao onoliko novca koliko je Marković tražio. Najčešće su dolazili, u prvo vreme Raša Kandić, a posle Marjan Zović. Ja nikad nisam pitao za šta i na koji način se ovaj novac troši.

    Ja ne znam da li je o ovom odnosu sa Resorom državne bezbednosti bio upoznat ministar Vlajko Stojiljković, s obzirom da ja i Stojiljković nismo razgovarali…

    Takođe sam u vremenu dok sam bio direktor izdvajao sredstva i u gotovini odnosio lično, u više navrata, u MUP Srbije za splatu ličnih dohodaka i dnevnica. To sam činio i za Vojsku Jugoslavije. Pored toga, dostavljao sam sredstva i za penzije penzionom fondu i u gotovini i preko "Beobanke". Zadnju isplatu većeg iznosa za Vojsku Jugoslavije od oko 100.000.000 dinara sam obezbedio i hitno prosledio za isplatu vojnicima rezervistima koji su se vraćali sa Kosova i Metohije. Savezna uprava carina je snosila najveći deo troškova za nabavku opreme za MUP Srbije, a delimično i za Vojsku Jugoslavije. Pored toga, kupovana je nafta i naftni derivati, uključujući i kerozin. To je sve Savezna uprava carina snosila troškove. Za državne organe obezbeđeno je oko 2.000 vozila koji su im dati na upotrebu. Carina je pomagala gde god je trebalo. Većina državnih ustanova je imala koristi od Carine, posebno kada se radi o opremi i platama. SUC je pomagao i pojedince - teško obolela lica, plaćali smo lekove, pomagala, transplatacije organa, a domovima zdravlja i bolnicama dodeljeno je više stotina sanitetskih vozila i više stotina tona lekova, sanitetskog materijala i hrane.[8]

R2(d)

17. U izjavi R2(d), g. Kertes je opisao kako je Savezna uprava carina pojedincima i institucijama izdavala različita dobra, kao što su automobili, televizori, video rekorderi i kompjuteri. [9] Takođe je opisao raspodelu nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka u skladu sa nalozima Slobodana Miloševića.[10]

R2(e)

18. U R2(e), zabelešci izjave koju je g. Kertes dao istražnom sudiji u Beogradu, g. Kertes opisuje kako je sredinom 1994, kada je bio službenik savezne vlade SRJ, Slobodan Milošević, koji je tada bio predsednik Republike Srbije, naredio g. Kertesu da odvoji deo dnevnog dohotka Savezne uprave carina radi plaćanja potreba državnih preduzeća Republike Srbije.[11] U aprilu ili maju 1995, Slobodan Milošević je naložio Kertesu da stvori fond gotovog novca od prihoda Savezne uprave carina "radi nabavke raznih osnovnih sredstava za potrebe MUP-a Srbije i Vojske Jugoslavije."[12] U junu 1996, Slobodan Milošević naložio je g. Kertesu da obezbedi sredstva visokim državnim funkcionerima kad god visoki službenik zatraži finansijsku pomoć.[13] Na primer, jednom prilikom 1996. godine, g. Kertes je zameniku premijera SRJ Nikoli Šainoviću predao 900.000 DM.[14]

19. Tokom druge polovine 1998, Slobodan Milošević uputio je g. Kertesa da obezbedi sredstva za potrebe RDB-a.[15] Shodno tome, g. Kertes je RDB-u davao sredstva iz Savezne uprave carina gotovo svake nedelje.[16] U nekoliko prilika u periodu tokom 1995. i 1999, kada su uspostavljene međunarodne ekonomske sankcije protiv SRJ, iz SRJ su iznošena gotova novčana sredstva bez odobrenja Narodne banke Jugoslavije (dalje u tekstu: NBJ).[17] Ovaj gotovi novac poticao je iz Savezne uprave carina i korišćen je isključivo za kupovinu opreme za MUP.[18] Prema g. Kertesu, Slobodan Milošević mu je naredio da novac preda onom "ko dođe po njega".[19] Gospodin Kertes je opisao kako je jednom prilikom lično nosio gotov novac na Kipar i deponovao novac u kiparsku banku. Gospodni Kertes je objasnio da je na Kipru hteo da se vidi sa gospođom Borkom Vučić i njenim suprugom, koji je bio bliski prijatelj g. Kertesa.[20] Uloga gđe Borke Vučić u stvaranju i funkcionisanju ove finansijske konstrukcije biće opisana dalje u tekstu.

20. Gospodin Kertes opisao je kako ga je 4. oktobra 2000. Slobodan Milošević pozvao telefonom. Slobodan Milošević dao je uputstvo g. Kertesu da g. Urošu Šuvakoviću, koji je tada bio visoki funkcioner u policiji, preda dva miliona maraka.[21] Kako bi sakupio ovu sumu strane valute, g. Kertes bi stupio u kontakt sa gđom Borkom Vučić i od gđe Vučić je zatražio da mu dostavi milion nemačkih maraka u zamenu za 41 milion dinara. Istoga dana, g. Uroš Šuvaković došao je u kancelariju g. Kertesa da uzme novac. Gospodin Kertes je priznao da su se ova sredstva možda nalazila u kesama, mada se takva sredstva obično uvijaju u "papir za pakovanje".[22]

R2(a)

21. Tokom razgovora s g. Kertesom (R2(a)), navedenim u fusnoti 6, g. Kertes je potvrdio da je, dok je bio direktor Savezne uprave carina, na sastancima kojima su prisustvovali g. Kertes, Slobodan Milošević, Nikola Šainović i Jovan Zebić (tada ministar finansija SRJ), doneta odluka da se dohodak od carinskih dažbina preusmeri na finansiranje institucija Republike Srbije.[23] Gospodin Kertes je objasnio da su tada na snazi bile međunarodne ekonomske sankcije protiv SRJ i da je ekonomija SRJ loše funkcionisala. Gospodinu Kertesu je rečeno da otvori račun pri "Beobanci" u Beogradu. Gospodin Kertes je zatim prebacivao "višak" dohotka (u gotovini) Savezne uprave carina na ovaj račun, a ta sredstva su korišćena za isplatu ličnih dohodaka u određenom broju institucija, uključujući MUP i VJ.[24] Ponekad bi predstavnici Savezne uprave carina gotov novac nosili direktno korisnicima.[25] Povremeno bi, g. Kertes telefonom obavestio Slobodana Miloševića "o tome ko je tražio novac, ko je dobio novac i koliko."[26] Pored toga, povremeno je "roba razmenjivana za robu" kako bi se izvršila kompenzacija dobavljačima za vladine institucije ili bi Savezna uprava carina direktno izvršila kompenzaciju vladinim dobavljačima. Na primer, 30. aprila 1998, Savezna uprava carina napravila je sporazum o kompenzaciji sa dobavljačima naftnih derivata za VJ, te sanitarnih materijala i hrane dostavljene VJ.[27] Savezna uprava carina obezbeđivala je "svakodnevno" sredstva i robe na osnovu ovih postupaka, sve do oktobra 2000, kada je g. Kertes bio prisiljen da napusti svoj položaj.[28]

22. Gospodin Kertes je potvrdio da kada je Radomir Marković postao načelnik RDB-a, 1998. godine, g. Marković bi obavestio Slobodana Miloševića o finansijskim potrebama RDB-a i Slobodan Milošević bi pozvao g. Kertesa i izdao bi mu nalog da ispuni zahtev g. Markovića:

I tačno je da je meni rečeno od strane gospodina Miloševića kada se gospodin Rade Marković javi za službene državne potrebe, a da mi ne objasni zbog čega mu treba ... ako imam, da obezbedim sredstva. Ne ja lično, Carina. Da Carina obezbedi za rad MUP-a tako da što bolje može da prati svoje materijalne troškove... On, (Slobodan Milošević) je meni rekao da kad god se oni jave, ako ima, da im damo novac.[29]

23. Gospodin Kertes izričito je priznao da je on, na svojoj funkciji direktora Savezne uprave carina, obezbeđivao lične dohotke, vozila i opremu koje su bile potrebne za dejstvovanje Jedinice za specijalne operacije (dalje u tekstu: JSO) RDB-a.[30] Gospodin Kertes je objasnio da su pripadnici JSO znali kako se finansiraju i kao priznanje za napore g. Kertesa, JSO je 1997. g. Kertesu dala zahvalnicu.[31] Gospodin Kertes se seća da je tom prilikom bio prisutan Franko Simatović, koji je čestitao g. Kertesu.[32] Franko Simatović je imenovan kao "učesnik ili saizvršilac" u optužnici protiv Slobodana Miloševića vezano za događaje u Hrvatskoj. Navodno, g. Simatović, kao komandant JSO RDB-a, "komandovao je, rukovodio i na drugi način vršio efektivnu kontrolu" nad agentima DB-a koji su počinili zločine koji se navode u ovoj optužnici.[33]

24. Gospodin Kertes je istražiteljima Tužilaštva potvrdio da se bar u jednoj prilici kad je putovao za Kipar gotovina, koja je poticala iz Savezne uprave carina, nalazila u istom avionu i ova gotovina je prebačena u kiparsku banku po dolasku g. Kertesa na Kipar.[34] Kada je upitan zašto je novac odnošen na Kipar, g. Kertes je odgovorio: "Verovatno je tu bio izlaz u svet."[35]

25. Gospodin Kertes je takođe izjavio da je znao i Vesnu Simatović i Slobodana Rajha i g. Kertes je znao da je Vesna Simatović supruga Franka Simatovića.[36] Aktivnosti, kako Vesne Simatović, tako i Slobodana Rajha, biće razmotreni dalje u tekstu. Gospodin Kertes je nadalje rekao da je Slobodana Rajha poznavao "odavno" ali da g. Rajha nije video "dve i po do tri godine", to jest, od početka ili sredine 1999.[37]

26. Pored toga, g. Kertes je opisao bliski odnos koji je imao sa gđom Borkom Vučić, čije su aktivnosti detaljnije opisane dalje u tekstu. Gospodin Kertes je izneo mišljenje da je Borka Vučić bila jedna od osoba koja je prvenstveno bila odgovorna za opstanak SRJ kao države.[38] U određenom vremenskom periodu, gđa Vučić bila je u "banci", dok je direktor banke bio Slobodan Milošević.[39] Po mišljenju g. Kertesa, "sve što je Milošević naučio o bankarskom poslovanju, naučio je od Borke Vučić."[40]

R3 Evidencija o putovanjima Mihalja Kertesa

27. Tužilaštvo je dobavilo deo evidencije o putovanjima Mihalja Kertesa i ja sam pregledao tu evidenciju. Ova evidencija otkriva da je g. Kertes posetio Kipar nekoliko puta. [41] Ove posete uključivale su putovanja na Kipar 8. oktobra 1996. u trajanju od otprilike dva dana, 26. februara 1998. u trajanju od otprilike tri dana, 21. septembra 1998. i 27. decembra 1998. u trajanju manje od 24 časa. [42] Na dan 27. decembra 1998, g. Drakomir Stojković, koji je stigao privatnim letom iz Beograda, deklarisao je kiparskim vlastima da nosi otprilike 35 miliona DM u gotovini. [43] Deklaracijom je dato na znanje da će se ova sredstva depovati na račun "Browncourt Enterprises, Ltd." kod "Cyprus Popular Bank". [44] Na dan 28. decembra 1998, na račun "Browncourt Enterprises Ltd." pri "Cyprus Popular Bank" uplaćeno je otprilike 35 miliona DM u gotovini. [45] Ova evidencija o putovanjima potvrđuje R2(a) i R2(e) u kojima je g. Kertes izjavio da je nekoliko puta putovao na Kipar i da je jednom prilikom bio svestan da jedan predstavnik Savezne uprave carina SRJ istim letom prenosi veliku količinu gotovog novca na Kipar. Gospodin Kertes je takođe izjavio da se seća da su ga po dolasku na aerodrom u Larnaki sačekali predstavnici "Cyprus Popular Bank" i da je gotovina predata ovim osobama.[46]

R4 Izjave Slobodana Miloševića u vezi sa finansijskom konstrukcijom

28. Slobodan Milošević potvrdio je "vanbudžetske" troškove nastale tokom perioda dok je on bio predsednik SRJ i predsednik Republike Srbije. Ova sredstva korišćena su za izdržavanje, između ostalog, organa bezbednosti vlada SRJ i Republike Srbije.[47]

29. U nedelju 1. aprila 2001, g. Milošević je uhapšen na osnovu domaćih optužbi i pritvorili su ga policajci Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Gospodin Milošević optužen je za krivična dela zloupotrebe službenog položaja i organizovanja radi vršenja krivičnih dela na osnovu Krivičnog zakona Republike Srbije i Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije. Ove optužbe delimično se odnose na navode da je, dok je bio na funkciji predsednika Republike Srbije do maja 1997. i nakon toga na funkciji predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), do 5. oktobra 2000, g. Milošević zloupotrebio svoj službeni položaj kako bi " pribavio imovinsku i drugu korist sebi, određenom krugu lica kao i tada vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije i predsedniku Savezne Republike Jugoslavije". [48] /prevod na osnovu citata na engleskom/

30. Optužbe uključuju i sledeće navode:

"Postoji osnovana sumnja da je optuženi Milošević Slobodan, u svojstvu predsednika Republike Srbije do 17.05.1997. godine, a potom sve do 05.10.2000. godine, u svojstvu predsednika Savezne Republike Jugoslavije, izvršio navedena krivična dela u nameri da sebi, određenom krugu lica kao i tada vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije, koju je vodio, pribavi pored imovinske i drugu korist koja se ogledala u očuvanju na vlasti te političke partije."[49]

31. Na dan 01. aprila 2001, Slobodan Milošević je dao izjavu istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu. [50] Tokom ovog razgovora, Slobodan Milošević je izjavio sledeće:

Ja sam bio na funkciji predsednika SR Jugoslavije i predsednika Republike Srbije u vreme teških sankcija kojima je bila izložena naša zemlja, u vreme blokade na Drini i kada su vođeni ratovi u kojima je ugrožen srpski živalj, srpski narod. Vanbudžetska trošenja odnosila se /kao u originalu/ isključivo na određene specifične pomoći Srbima preko Drine. Ostala vanbudžetska sredstva, može se reći gro tih sredstava išao na potrebe, na razne potrebe radi jačanja i očuvanja bezbednosti zemlje. Verujem, poznajući ljude koji su to radili, koji su bili i patriote i profesionalci, da su sva ta sredstva namenski trošena u navedene svrhe… Ja ne verujem da je postojao drugi način da se ova neophodna sredstva nabave, jer ta sredstva su bila pod strogim režimom zabrane za isporuku našoj zemlji… Već više godina sva sredstva saveznog budžeta pribiraju se isključivo iz Republike Srbije. (kurziv dodat)

32. Na dan 02. aprila 2001, Slobodan Milošević je istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu predao pismenu izjavu od tri stranice kojom podnosi žalbu na odluku tog sudije da ostane u pritvoru. [51] U ovoj potpisanoj izjavi, Slobodan Milošević, između ostalog kaže:

    "Ti "drugi" u čiju se korist radilo sve ovo vreme su isključivo naša država i narod, odbrana i bezbednost naše zemlje i naše privrede...

    Novac koji je preko Beogradske banke plasiran u privredu, u najugroženija socijalno-ekonomska žarišta, u uslovima krize, niko nije ni ukrao ni otuđio, niti je to bila tajna za bilo koga. Pomagalo se kome je najteže i to je bila moja čvrsta orijentacija i direktiva. Uvek sam se zalagao da niko ne bude privilegovan.

    Što se tiče sredstava trošenih za oružje, municiju i ostale potrebe Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ti se izdaci nisu mogli iz razloga državnih interesa, kao državna tajna prikazivati u Zakonu o budžetu koji je javni dokument. Isto se odnosi i na izdatke za opremanje snaga bezbednosti i posebno specijalnih antiterorističkih snaga "od igle do lokomotive"- od lakog naoružanja i opreme do helikoptera i ostalih sredstava koja i danas stoje tu gde su, što se u javnosti nije objavljivalo iz razloga državne tajne, kao što se nije objavljivalo ni sve što je išlo za Vojsku Republike Srpske...(kurziv dodat)

    U vezi sa isticanjem razloga za pritvor, da se u ovom slučaju radi o izuzetno velikom iznosu pribavljene imovinske koristi, postavlja se pitanje za koga? Za Vojsku Republike Srpske, za organe bezbednosti, za Vojsku Republike Srpske Krajine, za pomoć narodu preko Drine, za tekstilce, metalce i druge, finansirane preko Beogradske banke u najtežim socijalnim uslovima i u /dodato rukom: uslovima/ totalne spoljnje blokade."

Potvrda izjava koje su dali Mihalj Kertes i Slobodan Milošević

33. Pregledao sam dodatni materijal koji je dostavilo Tužilaštvo kako bih utvrdio da li on potvrđuje izjave koje su dali Mihalj Kertes i Slobodan Milošević u vezi sa finansijskom konstrukcijom.

R5 Izvodi iz izjave Jovana Zebića, bivšeg zamenika premijera SRJ i saveznog ministra za finansije

34. Bivši zamenik premijera i savezni ministar finansija, Jovan Zebić potvrdio je da je Slobodan Milošević, kao predsednik Republike Srbije, imao ključnu ulogu pri donošenju odluke da se gotovinska sredstva iz Savezne uprave carina koriste za finansiranje državnih institucija: [52]

    ...

    "Negde, tokom 1995. godine, ponovo smo imali sastanak kod predsednika Miloševića u okviru tekućih koordinacija i tom prilikom smo bili ja, Mihalj Kertes i predsednik Milošević, ne sećam se da li je bio još neko treći, Šainović ili Kontić, dogovoreno je da deo od naplaćenih carina može da se naplaćuje u gotovom novcu odnosno devizama. Tom prilikom je predsednik Milošević objasnio da su okolnosti koje su u to vreme prisutne - teške i da ne može da se obezbedi normalno finasiranje državnih organa, pa to mora da se učini na ovaj način, i uglavnom je to predsednik obrazložio opštom situacijom a mi to nismo prokomentarisali već smo se saglasili sa takvim predlogom.

    ...

    U vreme o kome govorim predsednik SRJ bio je Zoran Lilić, a Milošević je došao tek 1997. godine. Sve napred navedene konsultacije koje su vršene do 1997. godine mi smo, na napred opisan način, vršili kod predsednika R. Srbije, Slobodana Miloševića, tu je gotovo uvek bio Lilić ali se nije upuštao u probleme već je formalno predsedavao i nije se upuštao u detalje. Ove konsultacije vršene su kod predsednika Miloševića na Andrićevom vencu, a najčešće u Botićevoj i kada sam bio u Botićevoj bio je prisutan Lilić."

R6 Izvod iz Zapisnika o razgovoru sa Nikolom Šainovićem, bivšim zamenikom premijera SRJ

35. Nikola Šainović je bivši zamenik premijera SRJ. U izjavi koju je dao tokom krivičnog postupka u SRJ, [53] g. Šainović je opisao kako je u nekoliko prilika, u svojoj funkciji potpredsednika Socijalističke partije Srbije (dalje u tekstu: SPS), dobio velike svote novca od Mihalja Kertesa, u kancelariji g. Kertesa u Saveznoj upravi carina. Izjava g. Šainovića potvrđuje opis koji je dao g. Kertes o tome kako je vršio raspodelu velikih iznosa u devizama, u gotovini, i to iz zgrade SUC-a:

    Od 1996. i to od marta meseca, pa negde do marta 1997. ja sam bio potpredsednik SPS-a, a pre i posle toga član glavnog odbora iste partije. Sve partije pa i SPS finansiraju se od donatora, a sredstva se koriste za obavljanje partijskih aktivnosti, naročito kada je reč o izbornoj godini, kakva je bila 1996. godina, i te pare se troše za plaćanje aktivista, organizovanje skupova, prevoz do tih skupova, štampanje materijala i ostalo. Donatori su ulagali ne samo novčana, već razna sredstva, svoje usluge i rad.

    Svi mi iz rukovodstva SPS smo kontaktirali sa licima koji bi mogli /kao u originalu/ biti donatori partije, pa sam tako ja sa raznim licima u tom periodu kontaktirao tražeći novac za bespovratno finansiranje moje partije i tako sam u više navrata i kontaktirao sa Mihaljom Kertesom, koji je takođe bio član užeg rukovodstva SPS i u tri navrata on mi je predao gotov novac u nemačkim markama, a po prethodnom međusobnom dogovoru.

    Tačno je da sam 7. 6. 1996. od Mihalja Kertesa preuzeo 900.000 DEM, 30. 11. 1996. godine 150.000 DEM i 22. 12. 1996. godine 100.000 DEM. U sva tri slučaja sam potpisao priznanice za preuzeti novac i to priznanice koje su mi u fotokopije pre. u spisima predmeta /kao u originalu/ i na svim se nalazi moj potpis. U sva tri navrata ja sam novac od Kertesa preuzeo u kancelariji njegovoj u SUC na N. Beogradu. Prvi put sa mnom u društvu je bio Matković Dušan, takođe član užeg rukovodstva SPS-a.

    Meni je Kertes ova sredstva bespovratno dao i ja ga nijednom nisam pitao za poreklo tih sredstava, a lično sam pretpostavljao da su to sredstva koja je prikupio od raznoraznih donatora. Nije mi palo na pamet da su to sredstva sa Carine iako sam ih preuzeo u njegovoj kancelariji. Ja to nisam mogao da znam, a nisam ni pitao.

    U sva tri navrata novac sam preuzimao u kovertama. Niko nije bio prisutan sem imenovanih kada sam preuzimao ove pare.

    U sva tri navrata ja sam novac predavao službi koja se bavi finansijama u SPS-u i koliko znam te pare su trošene u namenu koju sam napred opisao."

    ...

R7 Izvod iz razgovora sa Jovicom Stanišićem

36. Jovica Stanišić bio je načelnik RDB-a od 1991. do 27. oktobra 1998, kada ga je zamenio g. Radomir Marković. [54] U vezi sa finansiranjem RDB-a tokom ovog perioda, g. Stanišić je potvrdio da je RDB finansirana sredstvima iz Savezne uprave carina.[55]

    "Bernard O'Donell: Kada smo razgovarali u petak, tj. ustvari, u četvrtak, razgovarali smo o Mihajlu Kertesu i vi ste rekli da je deo prihoda Savezne uprave carina išao direktno srpskoj vladi ?

    Jovica Stanišić: Da.

    Bernard O'Donell: I da je MUP Srbije finansiran na ovaj način ?

    Jovica Stanišić: Da.

    Bernard O'Donell: Uključujući DB i JB ?

    Jovica Stanišić: Da.

    ....

    Bernard O'Donell: Da li Vam je poznato koliki deo sredstava kojima je finansiran DB je poticao od Carine, za razliku od onih iz bilo kog drugog redovnog budžeta ?

    Jovica Stanišić: Mislim da je to bilo prilično veliko, to je trajalo dve do tri godine. Državna kriza bila je, bila je, velika kriza. Ali na to nema odgovora, jer on je davao svima, vladi, preduzećima, bolnicama, stotinama institucija. Znam da je to dosta pomoglo Ministarstvu. Davao je automobile, nismo na drugi način mogli da dobavljamo automobile jer smo bili pod sankcijama. On bi - ukoliko bi imali kola na granici - to jest, na carini, on bi napisao odluku o tome i predao bi ih Ministarstvu. Isto se događalo sa bolnicama i sa Vojskom. To je bilo na stotine i stotine, hiljade automobila. To je bila velika pomoć."

R8 Izvodi iz transkripta razgovora sa Radomirom Markovićem iz izjava koje je dao Radomir Marković

37. Radomir Marković bio je načelnik RDB-a od oktobra 1998. do januara 2001. Gospodin Marković je potvrdio odnose između g. Kertesa i Slobodana Miloševića kao i transfer sredstava u stranoj valuti iz Savezne uprave carina na korišćenje RDB-u. Gospodin Marković dao je dve izjave MUP-u i učestvovao je u razgovoru istražitelja Tužilaštva sa osumnjičenim. [56] U ovim izjavama i razgovoru, g. Marković je potvrdio sledeće: lična uključenost Slobodana Miloševića u dobavljanju sredstava za RDB; da je on informisao Slobodana Miloševića o potrebama RDB-a tokom "direktnih i redovnih radnih kontakata" i da bi onda Slobodan Milošević direktno razgovarao sa g. Kertesom da ovaj izađe u susret ovim potrebama. Gospodin Marković opisao je dve prilike kada je Slobodan Milošević naredio da se dostave rezerve strane valute, koje su zatim iskorišćene za nabavku helikopterske opreme i specijalnih vozila za JSO RDB-a.

    X. U izjavi R8(b), g. Marković, između ostalog, kaže sledeće:

    Kao načelnik SDB-a ja sam, koliko se sećam, svega u dva navrata obratio /kao u originalu/ predsedniku Slobodan Miloševiću rekavši i to prvi put da je potrebno obezbediti devizna sredstva da bi se za potrebe SDB-a obezbedila sredstva - naoružanje za helikoptere DB-a. Dakle, ne da bi se nabavili helikopteri, oni su ranije nabavljeni, već da bi se obezbedila sredstva koja se na helikopteru nalaze, a koja su bila ili dotrajala ili ih nije bilo uopšte. U kancelariji kod pred. Miloševića ja sam bio prisutan kada je on nazvao telefonom Mihalja Kertesa i rekao mu da obezbedi ova sredstva i to devizna. To je bilo negde pred rat 1999. godine i znam da su pred rat ova sredstva za potrebe službe stigla i da su namenski upotrebljena tako što su instalirana na helikoptere DB-a. (dodat kurziv)

    Ja ova gotovinska devizna sredstva video nisam, već koliko je meni poznato, su otišla u banku koja ih je prebacila na račun banke preko koje su u inostranstvu plaćena ova sredstva.

    Ova tehnologija plaćanja meni nije poznata, jer relativno brzo je sve završeno, mesec dva tri dana i sredstva su namenski upotrebljena za potrebe službe na čijem sam čelu bio.

    Ja stvarno ne mogu da opredelim o kom iznosu dev. sredstava je reč znam da su bila pozamašna sredstva /kao u originalu/.

    Drugi put ja sam se obratio pred. Miloševiću početkom 1999. godine da bi se obezbedila devizna sredstva radi nabavke specijalnih vozila za Jedinicu za specijalne operacije resora DB-a. Takođe se ne sećam o kom tačnom iznosu deviznih sredstava je reč, bila su pozamašna sredstva, meni je, koliko se sećam, Slobodan Milošević lično rekao u njegovom kabinetu da će nazvati Kertesa i da će sredstva biti obezbeđena, što je i bilo, jer posle izvesnog vremena ne sećam se kada, tražena materijalna sredstva su stigla i namenski su utrošena, tj. koliko znam ova vozila i danas postoje u SDB-u. Ni ovoga puta ja nisam imao bilo kakvog kontakta sa gotovim novcem, koliko znam sve je plaćeno preko banaka i to inostranom isporučiocu.

    .............................................................

    Ja nemam nikakva saznanja niti imam bilo kakve veze sa bilo kakvim sredstvima koja bi eventualno /iz SUP-a/ išla u gotovinskom iznosu za finansiranje bilo kakvih i bilo čijih potreba. O tome nemam pojma. Meni je sam Mihalj Kertes, ne mogu da se setim kad i gde, tj. kad je odvajao novac za potrebe DB-a što sam napred objasnio, lično rekao da za svako odvajanje novca sa Carine za potrebe DB-a mora da pita Slobodana Miloševića. O bilo kakvom drugom davanju gotovog novca ja pojma nemam. (kurziv dodat).

38. U izjavi R8(c), g. Marković između ostalog kaže:

Vezano za moju ulogu u korišćenju deviznih i dinarskih sredstava iz Savezne uprave carina - SUC i moj, navodno, opredeljujući uticaj na tadašnjeg direktora Mihalja Kertesa, želim da kažem da se radi o pogrešnoj i netačnoj interpretaciji. Ja nisam imao, niti sam ikada mogao imati takav uticaj na Kertesa s obzirom da je opšte poznato da je Mihalj Kertes sa Nikolom Šainovićem, Nebojšom Pavkovićem, Vlajkom Stojiljkovićem, bio čovek od najvećeg poverenja bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Tačno je da je RDB, u vreme dok sam ja bio načelnik, dobijao određena devizna i dinarska sredstva od SUC-a. Međutim, ta sredstva su bila tražena i dobijana za operativne potrebe RDB ili tehničko opremanje i nabavku delova opreme i raketa za našu helikoptersku jedinicu. Procedura za dobijanje pomenutih sredstava za nabavku opreme za RDB je bila ranije uspostavljena. Naime, na osnovu zahteva o potrebama pojedinih organizacionih jedinica RDB, najčešće Jedinice za specijalne operacije - JSO, ja sam, u direktnim uobičajenim radnim kontaktima sa Miloševićem, iznosio problem i zahteve koji nisu, najčešće, mogli da budu realizovani posredstvom pripadajućeg budžeta RDB u MUP-u. Slobodan Milošević je, nakon toga, direktno u kontaktu sa Kertesom, istom davao nalog da odgovori na naš zahtev, a realizacija je tekla u skladu sa trenutnim mogućnostima SUC-a. Tehnička realizacija pomenutih dogovora je išla ustaljenim kanalima, a samo plaćanje potrebne opreme i sredstava je najčešće išlo preko Beogradske banke i drugih, meni nepoznatih, banaka. Moja uloga je bila samo u tome da sam, posle izdatog naloga Miloševića Kertesu, ja uspostavljao kontakt sa Kertesom i dogovarao realizaciju, pri čemu su u to, od strane RDB, najčešće bili uključeni Marjan Zović i Raša Kandić.

39. U R8(a), transkriptu razgovora sa g. Markovićem, g. Marković je potvrdio da je Mihalj Kertes, po nalogu Slobodana Miloševića dobavljao sredstva za određene odseke i službe RDB-a, kao i sredstva za kupovinu oružja i opreme za RDB. [57] Gospodin Marković je objasnio da je Slobodan Milošević imao "izuzetno poverenje" u g. Kertesa. [58] Gospodin Marković je takođe potvrdio da su "sve jedinice koje su bile deo Ministarstva unutrašnjih poslova slate na Kosovo." [59]

R9 Zabeleške razgovora sa gđom Borkom Vučić

40. Na dan 20. februara 2001, gđa Borka Vučić (bivši direktor Ofšor bankarskog odeljenja Beogradske banke na Kipru i ministar SRJ odgovoran za pregovore sa međunarodnim finansijskim institucijama) razgovarala je sa dvojicom službenika MUP-a. [60] U beleškama sa gospođom Vučić, između ostalog stoji:

    "Ista je izjavila da se tokom 1997. godine pojavila potreba plaćanja naloga od posebnog interesa za državu, a u čije pojedinosti zbog prirode posla "BB COBU" nije ulazila već se samo starala za realizaciju naloga. Sredstva za ove namene obezbeđena su od strane Savezne uprave carina na taj način bilo da su direktno donošena na Kipar od strane radnika Carine, ili deponovanjem u trezor Beogradske banke u Beogradu, kao otvorene ostave za prenos na Kipar. Uz predavanja efektive bile su najavljene i instrukcije za hitna plaćanja bez napomene svrhe.

    Prema njenom saznanju preko "BB COBU" (kompanija) izvršena su plaćanja za kupovinu opreme posebne namene za potrebe Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u iznosu od 38.400.000 DEM i to prema sledećim korisnicima:

    Abridge	23.000.000 DEM
    Neocom	5.800.000 DEM
    C.C. Chidiac	6.500.000 DEM
    Avia Trend	1.700.000 DEM
    Microtri	900.000 DEM
    Nitraco	500.000 DEM
    _________________
    	38.400.000 DEM

    Ona je navela da se dokumentacija o ovim plaćanjima nalazi u inostranim bankama na Kipru a ovom prilikom je prezentirala dokumentaciju koja je njoj bila dostupna i nalazila se u "BB COBU" i odnosi se samo na jedan deo od napred navedenih plaćanja."

R10 Beleške o razgovorima sa visokim funkcionerima MUP-a

41. U periodu između 23. i 25. aprila 2001, visoki funkcioneri MUP-a sastali su se sa istražiteljima Tužilaštva. [61] Prema beleškama sa ovog sastanka, visoki funkcioneri MUP-a, između ostalog, rekli su sledeće:

    1. Kako bi izbegle sankcije Ujedinjenih nacija, vlasti Jugoslavije uspostavile su jedan broj kompanija i bankovnih računa na Kipru i u Grčkoj. Bankarski službenici na Kipru i u Grčkoj nisu znali ko stvarno kontroliše te kompanije. Ovo je izvedeno tako što su na zvanične dokumente bankama data imena osoba koje nisu znale za te kompanije, a koje su bile nevoljni i nesvesni učesnici u spletki. Ove kompanije trgovale su u ime jugoslovenskih preduzeća. Međutim, ove kompanije su se pred trećim stranama pojavljivale kao kiparske ili grčke kompanije i,

    2. Mihalj Kertes je koristio nekoliko pravnih lica u primeni svoje šeme transfera gotovog novca iz Savezne uprave carina na račune (ne-jugoslovenskih) ofšor kompanija. Identifikovana su sledeća pravna lica kao primaoci nelegalnog gotovog novca: Abridge, Neocom, C.C. Chidiac, AviaTrend, Microtri i Nitraco.

42. U periodu između 16. i 18. oktobra 2001, istražitelji Tužilaštva ponovo su se sastali sa visokim funkcionerima MUP-a. [62] Prema beleškama koje su proizašle sa ovog sastanka, izvesni Slobodan Rajh, preko kompanije Abridge Trading Ltd., nabavljalo je oružje i drugu opremu za MUP tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Gospodin Slobodan Rajh bliski je prijatelj g. Franka Simatovića.

R11 Beleške iz razgovora sa Dušanom Lalićem, generalnim sekretarom Narodne banke Jugoslavije

43. Na dan 11. jula 2001, službenici Tužilaštva razgovarali su sa g. Dušanom Lalićem, generalnim sekretarom (Pravna služba) NBJ. [63] U vezi sa stranim bankarskim transakcijama koje je SRJ obavljala tokom devedesetih godina, g. Lalić je izjavio:

    1. Borka Vučić je bila najznačajnija osoba u finansijskim krugovima u Jugoslaviji tokom devedesetih godina. Ona je mogla, a često je to i činila, da nenajavljena uđe u kancelariju guvernera NBJ i naredi mu da obavi određene poslove. Ona je mogla, a to je i činila, da direktno komunicira sa Miloševićem kad god bi htela sa njim da razgovara, i

    2. Borka Vučić je upućena u Republiku Kipar kao direktor Ofšor bankarske jedinice Beogradske banke kako bi omogućila finansijske transakcije u ime Miloševićevog režima.

44. Ove napomene g. Lalića potvrđuju važnost položaja koji je gđa Vučić imala u jugoslovenskom bankarstvu tokom devedesetih i razlog zbog koga je poslata u Republiku Kipar.

R12 Pismo Mlađana Dinkića, guvernera Narodne banke Jugoslavije Axentisu Afxentiouu, guverneru Centralne banke Kipra

45. Na dan 15. decembra 2000, sadašnji guverner NBJ, Mlađan Dinkić, uputio je pismo (dalje u tekstu: R12) Afxentisu Afxentiouu, guverneru Centralne banke Kipra. [64] Ovo pismo delimično objašnjava ulogu ofšor poslovnih jedinica na Kipru u zaključivanju finansijskih transakcija u ime Miloševićevog režima:

"Nakon uvođenja političke i ekonomske blokade protiv bivše Socijalističke Federativne Republike (SFRJ) 1992. godine, mislimo da je veći deo strane valute koji je upućen ofšor kanalisan pre ili kasnije preko banaka na Kipru (Beogradska i Vojvođanska). Pored toga, takođe smo saznali da su finansijske institucije bivše SFRJ, a kasnije Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), koristile ofšor poslovne jedinice na Kipru i drugim jurisdikcijama kao paravane za račune pri bankama na Kipru kako bi izvodili razne finansijske transakcije u ime strana vezanih za režim Slobodana Miloševića i poslovna preduzeća koja je kontrolisao ili su kontrolisana u ime Miloševića i njegovog režima."

Kompanije koje su identifikovane u dobavljanju opreme i opskrbe za VJ i MUP

46. U razgovoru sa gđom Borkom Vučić koji je gore opisan, ona identifikuje šest kompanija koje su primale sredstva u okviru ove finansijske konstrukcije. Ovim kompanijama dostavljana su sredstva radi kupovine opreme za MUP i VJ. Prema gđi Vučić, slede imena preduzeća i sume koje su ove kompanije primile:

    Ime kompanije:	Suma:
    Abridge	23.000.000 DEM
    Neocom	5.000.000 DEM
    C.C. Chidiac	6.500.000 DEM
    Avia Trend	1.700.000 DEM
    Microtri	900.000 DEM
    Nitraco	500.000 DEM
    ________________
    	38.400.000 DEM

47. Visoki funkcioneri MUP-a takođe su identifikovali ovih šest kompanija kao "primaoce nelegalnog gotovog novca". Pretpostavljam da ovi visoki funkcioneri ovu izjavu zasnivaju na svome razgovoru sa gđom Borkom Vučić.

R13 Abridge Trading Ltd. i izjava g. Slobodana Rajha

48. Na osnovu izjave Tužilaštvu, Slobodan Rajh vodio je "trgovinsku kompaniju" koja se zvala "Abridge Trading" na ostrvu Kipar. [65] Jedan od prvobitnih saradnika g. Rajha u ovom poslu bila je Vesna Simatović, bivša supruga Franka Simatovića. Prvenstvena aktivnost Abridge Tradinga bila je nabavka opreme za MUP.

49. Gospodin Rajh izjavio je da je preko svog prijatelja Franka Simatovića upoznao Jovicu Stanišića, načelnika RDB-a. Gospodin Rajh objasnio je da su "sve moje poslovne aktivnosti išle preko bankovnih transfera" i izjavio je da je većina bankarskih aktivnosti Abridge Tradinga vođena preko Hellenic Bank na Kipru:[66]

    "Po dolasku na Kipar, veoma brzo sam uspeo da aktiviram sve svoje poslovne kontakte, ali mi je bio potreban neko ko je takođe poznavao druge poslove i druga područja. Moj stari dobar prijatelj je g. Franko Simatović. Njegova bivša supruga, sa kojom je do tada imao dvoje dece, izgubila je posao voljom predsednika Privredne komore, a koji je kasnije postao ministar unutrašnjih poslova. Pomogao sam porodičnim prijateljima, a dobio sam iskusnog saradnika sa dobrim znanjem. Njeni porodični problemi, obaveze prema deci i nedovoljni rezultati koji su ostvareni doveli su do prekida poslovne veze sa njom.

    Ponovo sam počeo da se bavim svojom osnovnom delatnošću koju sam praktikovao sa "Jugohemijom", a to je saradnja sa ministarstvima srpske i jugoslovenske vlade kako bi im pomogao u dogovaranju opskrbljivanja njihovih potreba. Ovaj posao je trajao do ponovnog uvođenja sankcija na poslovanje inostranstva sa Jugoslavijom 1999. godine.[67]

50. Na osnovu poziva klijenata iz vlade koji su se nalazili u Beogradu, Abridge Trading organizovao je snabdevanje opremom. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, Abridge Trading prvenstveno je obavljao poslove u ime MUP-a Republike Srbije. [68] Ovaj posao se sastojao od dobavljanja opreme za MUP. "Četiri ili pet različitih kompanija" deponovale su novac za ove nabavke na bankovne račune Abridge Tradinga u ime MUP-a. [69] Prema g. Rajhu, on nije obraćao izričitu pažnju na imena ovih kompanija, i može da se seti imena samo jednog takvog pravnog lica: "Browncourt". [70] Gospodin Rajh je prestao da vrši nabavke opreme za MUP kada su 1999. ponovo uvedene ekonomske sankcije protiv SRJ. [71] Gospodin Rajh je potvrdio da je od MUP dobio zahvalnicu 1997. godine i da je Slobodan Milošević bio prisutan na istom mestu onoga dana kada je vršena predaja zahvalnice.[72]

Aviatrend Ltd. i Valeri Tchernyi

51. Evidencija švajcarskih banaka otkriva da je "Aviatrend" formiran na Gibraltaru, 13. jula 1994. Vlasnici-korisnici "Aviatrenda" identifikovani su kao Valeri Tchernyi, rođen 23. aprila 1949. i Alexandre Chtchegolev, od kojih je svaki imao 50% učešća u kompaniji preko nominalnih kompanija. Valeri Tchernyi je državljanin Rusije. Prema bankarskoj dokumentaciji, u trenutku kada je "Aviatrend" otvorila bankovni račun u Švajcarskoj, navedeno je da je jedini vlasnik-korisnik "Aviatrenda" Valeri Tchernyi. On je potpisnik računa Aviatrenda pri "Commercial Neftinvestbank" u Sofiji i "Compagnie Bancaire Geneve" u Švajcarskoj. Bugarski policijski službenici rekli su Tužilaštvu da je Valeri Tchernyi takođe poznat Interpolu pod imenom Viktor Vassilievitch Dudenkov i da je navodno povezan sa nelegalnom trgovinom oružja. Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija takođe tvrdi da je g. Tchernyi (ili Cherny) uključen u nelegalnu trgovinu oružjem.[73]

Neocom Trading i Borislav Milošević

52. Neocomu je odobreno da posluje kao međunarodna firma na Kipru, 9. oktobra 1997. U tom trenutku naimenovani vlasnik-korisnik ovog preduzeća bio je Borislav Milošević, Josifa Marinkovića 2, Beograd, Jugoslavija. Borislav Milošević je brat Slobodana Miloševića i bivši je jugoslovenski ambasador u Rusiji. Na dan 1. septembra 1998, Narodnoj banci Kipra podnet je zahtev za promenu imenovanog vlasnika-korisnika Neocoma na g. Svetozara Miloševića, Josifa Marinkovića 2, Beograd, Jugoslavija, nosioca jugoslovenskog diplomatskog pasoša broj 017962 i rođenog 11. aprila 1978. godine. Neocom je otvorio tri računa pri Ofšor jedinici Beogradske banke na Kipru (BB COBU): tekući račun, depozitni račun i privremeni račun za akreditive.

Nitrako Inc. i g. Yan Shukun

53. Nitrako Inc. je panamska kompanija i formirana je 5. maja 1993. Direktor kompanije je g. Yan Shukun, državljanin Kine, rođen 8. januara 1954. Na dan 3. februara 1994, g. Shukun dao je punomoć (antidatiranu na 24. novembar 1993.) g. Momčilu Kataniću, državljaninu Jugoslavije, rođenom 30. decembra 1947. da "otvara i zatvara račune i podiže i prima sredstva". Na dan 3. novembra 1993, g. Yan Shukun izdao je punomoć na ime gđe Ljiljane Katanić i g. Željka Miksića /ili Mikšića/ da posluju sa raznim računima u USD, DM i ITL koje je Nitrako Inc. otvorila pri "Bank Fur Arbeit und Wirschaft".

54. Po mom profesionalnom mišljenju, dokumenta R1 - R13 i R15 prikazuju strukturu i delovanje finansijske konstrukcije stvorene za omogućavanje plaćanja kupovine materijala, opskrbe i opreme za institucije SRJ i Republike Srbije u periodu od 1994. do 2000. Dijagram koji nosi oznaku R15 na grafički način prikazuje neke od delova ove finansijske konstrukcije i neke od osoba koje su učestvovale u njenom stvaranju i funkcionisanju.

Deo B

Pregledati i forenzički analizirati finansijsku dokumentaciju vezanu za finansijsku konstrukciju koju su dostavile banke u Austriji, Bugarskoj, Kipru, Grčkoj i Švajcarskoj; i

Dati stručno mišljenje da li finansijske transakcije prikazane u bankarskoj dokumentaciji potvrđuju postojanje gorespomenute finansijske konstrukcije.

55. Iz mog pregleda bankarske dokumentacije vezane za banku "Cyprus Popular Bank", mogu izjaviti da je tokom 1990. i 1991. Narodna banka Jugoslavije imala i poslovala sa bankovnim računima pri BB COBU. Od 1992. do 2000. ovi računi bili su, ili neaktivni, ili su sredstva na ovim računima bila zamrznuta od strane Republike Kipar na osnovu zahteva država naslednica (Hrvatska i Slovenija).

56. Od sredine 1992. godine, na Kipru je počeo da se formira jedan broj preduzeća. Kada bi bile uspostavljene, ove kompanije bi otvarale bankovne račune kod BB COBU i "Cyprus Popular Bank" i od sredine 1992. obavile su veliki broj (trgovinskih) transakcija. Te kompanije su: Antexol Trade Ltd. (Antexol), Browncourt Enterprises Ltd. (Browncourt), Cabcom Marketing Ltd. (Cabcom), Hillsay Marketing Ltd. (Hillsay), Lamoral Trading Ltd. (Lamoral), Southmed Holdings Ltd. (Southmed), Vericon Management Ltd. (Vericon) i Vantervest Overseas Ltd. (Vantervest), (dalje u tekstu pod zajedničkim nazivom: kiparske kompanije).

57. Kiparski zakon predviđa da naimenovane osobe koje bi trebalo da budu direktori i vlasnici akcija kiparskih kompanija budu samo imenovane na dokumentima o formiranju i jedino predviđa da se Narodnoj banci Kipra dostavi identitet osobe koja će stvarno kontrolisati kompaniju (imenovani vlasnik-korisnik). U dokumentima Narodne banke Kipra kao vlasnici-korisnici ovih kompanija navedena su sledeća lica: - gđa Zagorka Corović /?Ćorović/, Antexol: - Ljiljana Radenković (do 1995) a zatim Radmila Budišin, Lamoral: -gđa Olga Nikić, Hillsay: - gđa Zagorka Corović, Southmed - oformljena na Guernseyju 23. aprila 1993. i uspostavljena na Kipru od strane advokatske firme Tassos Papadopulos, decembra 1993. Cabcom je uspostavljen na Britanskim Devičanskim ostrvima, 28. februara 1997. (na osnovu kiparskog zakona, pošto su Southmed i Cabcom formirani u inostranoj jurisdikciji, ne postoji obaveza dostavljanja imena vlasnika-korisnika kompanije Centralnoj banci Kipra); Vericon: - Zagorka Corović; Browncourt: - Radmila Budišin.

R14 Beleške iz razgovora sa Radmilom Budišin

58. Beleške iz razgovora Tužilaštva sa gđom Radmilom Budišin ukazuju na to da je "Browncourt" formiran bez njenog potpisa, znanja ili odobrenja i da nije imala nikakvu kontrolu nad kompanijom od njenog formiranja, juna 1995. [74] Gospođa Budišin je takođe izjavila da nije znala ništa o kompaniji "Antexol" i prebacivanju iste na njeno ime 1995. godine, a taj transfer obavljen je bez njenog potpisa, znanja ili odobrenja. Ona je dalja rođaka pokojnog supruga Borke Vučić.

59. Izjava koju je Tužilaštvu dala gđa Ljiljana Radenković [75] otkriva da je ona od 1989. godine radila za "Anglo - Yugoslav Bank" (dalje u tekstu: AY Bank) u Londonu. Beogradska banka, Beograd većinski je vlasnik AY Bank. Krajem 1995. ili početkom 1996, Borka Vučić joj je rekla da, kako bi izbegla oduzimanje sredstava Beogradske banke kao posledice velikog sudskog postupka, gđa Vučić planira da uspostavi nekoliko trgovinskih kompanija pod različitim imenima i da na račune tih kompanija prebaci tekuća sredstva Beogradske banke. Gospođa Vučić je od gđe Radenković tražila da potpiše dokument bez datuma koji se odnosio na uspostavljanje preduzeća na Kipru pod imenom "Antexol". Dokument je davao ovlašćenje Beogradskoj banci, Ofšor jedinici Nikozija da vodi poslove i transakcije ove kompanije. Gospođa Radenković nije više ni s jednim funkcionerom razgovarala u vezi sa "Antexolom".

60. Kiparske kompanije imale su bankovne račune kod banaka koje su se nalazile u Republici Kipar i Republici Grčkoj. Pregled bankovne dokumentacije koje je Tužilaštvu ustupila Republika Kipar otkriva da je veliki deo transakcija ovih osam kompanija obavljen na osnovu instrukcija osoblja BB COBU, uključujući gđu Borku Vučić.

Deponovanje gotovog novca na račune osam kiparskih kompanija

61. Analizirao sam bankovnu dokumentaciju osam kiparskih kompanija kako bih utvrdio poreklo depozita na njihove bankovne račune na Kipru. Moja analiza otkriva da su u periodu juli 1992 - juni 2000. na ove račune deponovani veliki iznosi deviza, raznih denominacija. Uspeo sam da utvrdim da je ukupni iznos deponovane gotovine na bankovne račune ovih kompanija na Kipru u periodu juli 1992 - juni 2000. iznosio barem:

    DEM	1.032.207.200,00
    USD	80.038.242,00
    CHF	63.809.060,00
    ATS	390.241.674,00
    AUD	546.843,00
    SEK	1.940.213,00
    FRF	23.509.234,00
    GBP	312.926,00
    BEF	223.876,00
    ITL	589.233.348,00

62. Takođe sam uspeo da ustanovim da je u periodu januar 1998 - juni 1999. ukupna suma deponovanog gotovog novca na bankovne račune ovih kompanija na Kipru iznosila barem:

    DEM	508.569.995,00
    USD	20.652.385,00
    CHF	15.907.727,00
    ATS	257.909.414,00
    AUD	9.990,00
    SEK	793.240,00
    FRF	6.047.537,00
    GBP	61.374,00
    BEF	223.876,00

63. Na osnovu analize koju sam obavio, mogu tvrditi da su tri kompanije, Vantervest, Browncourt i Vericon bili glavni primaoci depozita gotovog novca. Nakon marta 1999, relativno male sume novca deponovane su na bankovne račune osam kiparskih kompanija.

64. Pregledao sam dokumenta koja se odnose na depozite gotovog novca na bankovne račune osam kiparskih kompanija. Ova dokumenta uključuju deklaracije sa kiparske carine koje su ispunile osobe koje su prenosile gotov novac na Kipar. Na carinsku deklaraciju mora se uneti ime i broj pasoša osobe koja unosi gotov novac na Kipar (dalje u tekstu: novčani kurir). Ispostavilo se da su svi novčani kuriri bili državljani Jugoslavije koji su pratili gotov novac tokom privatnih ili komercijalnih letova iz SRJ, Grčke, Bugarske i Mađarske.

65. Nekoliko imena novčanih kurira identična su sa imenima osoba zaposlenim u Beogradskoj banci A.D. u Beogradu i BB COBU na Kipru. Kiparske carinske deklaracije ukazuju da su gotov novac u brojnim prilikama pratili g. Zoran Marković i g. Slobodan Aćimović. Gospodin Zoran Marković je bio direktor u Beogradskoj banci AD u Beogradu, a g. Slobodan Aćimović je bio pomoćnik direktora u BB COBU na Kipru.[76]

66. Kiparski carinski formulari pokazuju da je u brojnim prilikama g. "Drakomir" ili "Dragomir" Stojković prijavio velike sume strane valute službenicima kiparske carine. Jednom prilikom, 27. decembra 1998, on je prijavio da unosi na Kipar ukupno DEM 34.838.895,00. Ovaj datum na deklaraciji, 27. decembar 1998, poklapa se sa datumom posete Mihalja Kertesa Kipru. Gospodin Kertes potvrdio je da je jednom prilikom on pratio veliku sumu gotovog novca za koju mu je bilo poznato da je potekla iz Savezne uprave carine. Ukupno, "Drakomir" ili "Dragomir" Stojković prijavio je kiparskoj carini DEM 453.063.376,00 u periodu mart 1998 - mart 1999, i cela ova suma uplaćena je na DEM račun 048-33-17016, čiji je vlasnik Browncourt Enterprises Ltd. pri Cyprus Popular Bank u Republici Kipar.

67. Dole sledi detaljni pregled depozita u gotovom novcu na DEM račun "Browncourt"-a br. 048-33-17016 pri Cyprus Popular Bank u Republici Kipar u periodu januar 1998 - mart 1999. Tabela se takođe poziva na carinske prijave koje se odnose na ove depozite gotovog novca. Izuzev jednog depozita gotovog novca od 9. aprila 1998, uspeo sam da povežem sve depozite gotovog novca u periodu januar 1998. do juna 1999. sa kiparskim carinskim prijavama.

Uplate gotovog novca (depoziti) na računu za nemačke marke Browncourta pri "Cyprus Popular Bank"
Račun	048-33-17016		Izvod	Carina	Kurir	Vaučer
Datum	Opis	Uplata	ERN	ERN	Ime	ERN
29/01/98	Kupovina strane valute	DEM 4.222.798	FI000965	FI026936	Marković	FI026935
09/02/98	Kupovina strane valute	DEM 2.752.175	FI000965	FI026938	Stanojević	FI026937
16/02/98	Kupovina strane valute	DEM 3.033.813	FI000967	FI026941	Marković	FI026940
24/02/98	Kupovina strane valute	DEM 3.241.160	FI000967	FI026943	Marković	FI026942
09/03/98	Kupovina strane valute	DEM 5.970.353	FI000969	FI026948	Stojković	FI026947
23/03/98	Kupovina strane valute	DEM 5.789.259	FI000969	FI026950-51	Stojković	FI026949
06/04/98	Kupovina strane valute	DEM 11.354.988	FI000969	FI026946	Stojković	FI026945
09/04/98	Dokumentovana uplata	DEM 8.349.961	FI000971	FI026954	Stojković	FI026953
23/04/98	Kupovina strane valute	DEM 8.203.743	FI000971	FI026956	Stojković	FI026955
04/05/98	Kupovina strane valute	DEM 8.290.875	FI000973	FI026959	Stojković	FI026958
11/05/98	Kupovina strane valute	DEM 5.565.988	FI000975	FI026962	Marković	FI026961
18/05/98	Kupovina strane valute	DEM 10.772.281	FI000975	FI026964	Stojković	FI026963
01/06/98	Kupovina strane valute	DEM 9.332.168	FI000977	FI026967	Stojković	FI026966
11/06/98	Kupovina strane valute	DEM 6.832.081	FI000979	FI026970	Stojković	FI026969
22/06/98	Kupovina strane valute	DEM 8.566.854	FI000979	FI026972	Stojković	FI026971
02/07/98	Kupovina strane valute	DEM 20.434.215	FI000981	FI026975	Stojković	FI026974
13/07/98	Kupovina strane valute	DEM 12.971.925	FI000983	FI026978	Stojković	FI026977
20/07/98	Kupovina strane valute	DEM 8.120.451	FI000983	FI026980	Stojković	FI026979
27/07/98	Kupovina strane valute	DEM 9.287.867	FI000985	FI026983	Stojković	FI026982
03/08/98	Kupovina strane valute	DEM 14.369.616	FI000985	FI026985	Stojković	FI026984
10/08/98	Kupovina strane valute	DEM 14.437.333	FI000987	FI026988	Stojković	FI026987
24/08/98	Kupovina strane valute	DEM 14.763.276	FI000989	FI026991	Stojković	FI026990
31/08/98	Kupovina strane valute	DEM 9.267.463	FI000989	FI026993	Stojković	FI026992
07/09/98	Kupovina strane valute	DEM 10.146.553	FI000991	FI026996	Stojković	FI026995
14/09/98	Kupovina strane valute	DEM 9.534.241	FI000993	FI026999	Marković	FI026998
17/09/98	Kupovina strane valute	DEM 15.667.157	FI000993	FI027001	Stojković	FI027000
22/09/98	Kupovina strane valute	DEM 6.401.671	FI000993	FI027003	Stojković	FI027002
02/10/98	Kupovina strane valute	DEM 19.764.370	FI000995	FI027006	Stojković	FI027005
15/10/98	Kupovina strane valute	DEM 15.140.209	FI000997	FI027009	Stojković	FI027008
02/11/98	Kupovina strane valute	DEM 23.182.913	FI000999	FI027012	Stojković	FI027011
09/11/98	Kupovina strane valute	DEM 9.846.188	FI000999	FI027014	Stojković	FI027013
16/11/98	Kupovina strane valute	DEM 9.969.805	FI001001	FI027017	Stojković	FI027016
23/11/98	Kupovina strane valute	DEM 8.409.327	FI001001	FI027019	Stojković	FI027018
30/11/98	Kupovina strane valute	DEM 5.810.748	FI001003	FI027022	Stojković	FI027021
09/12/98	Kupovina strane valute	DEM 8.986.099	FI001005	FI027025	Stojković	FI027024
14/12/98	Kupovina strane valute	DEM 6.003.835	FI001005	FI027027	Stojković	FI027026
21/12/98	Kupovina strane valute	DEM 32.829.022	FI001005	FI027029	Stojković	FI027028
23/12/98	Kupovina strane valute	DEM 13.133.273	FI001005	FI027031	Marković	FI027030
28/12/98	Kupovina strane valute	DEM 17.982.000	FI001007	FI027034	Stojković	FI027033
28/12/98	Kupovina strane valute	DEM 16.822.056	FI001007	FI027034	Stojković	FI027035
07/01/99	Kupovina strane valute	DEM 10.904.149	FI001009	Nedostaje		FI026780
20/01/99	Kupovina strane valute	DEM 11.501.586	FI001009	FI026784	Stojković	FI026783
01/02/99	Kupovina strane valute	DEM 13.707.508	FI001011	FI026787	Stojković	FI026786
03/02/99	Kupovina strane valute	DEM 4.317.108	FI001013	FI026789-92	Stojković	FI026788
10/02/99	Kupovina strane valute	DEM 5.723.610	FI001013	FI026796	Stojković	FI026795
23/02/99	Kupovina strane valute	DEM 5.382.107	FI001014	FI026802-04	Stojković	FI026801
01/03/99	Kupovina strane valute	DEM 10.587.676	FI001015	FI026806-08	Stojković	FI026805
08/03/99	Kupovina strane valute	DEM 3.148.543	FI001015	FI026810-12	Stojković	FI026809
10/03/99	Kupovina strane valute	DEM 3.119.022	FI001015	FI026814-16	Aćimović	FI026813
22/03/99	Kupovina strane valute	DEM 4.618.576	FI001016	FI026818-20	Stojković	FI026817
	UKUPNO	DEM 508.569.995

1992. FI025404 - FI025409, godišnji izveštaj Beogradske banke D.D., Ofšor jedinica na Kipru, za 1992. godinu. (Borka Vučić i Slobodan Aćimović se pominju na FI025405).

68. Na osnovu analize bankovnih izvoda, carinskih prijava i vaučera osam kiparskih kompanija koju sam napravio, moje je mišljenje da su velike sume strane valute deponovane na račun Browncourta. Pošto su depoziti bili u gotovom novcu, nemoguće je sa apsolutnom sigurnošću utvrditi izvor sredstava kada je jedino obavljeno ispitivanje bankovnih vaučera i bankovnih izvoda. Međutim, moje je mišljenje, na osnovu imena osoba koje su deponovale novac, metodu depozita putem aviona iz Jugoslavije, velikim sumama o kojima se radilo i računa na koji su pravljeni depoziti (račun koji su kontrolisali predstavnici BB COBU), da depoziti potvrđuju informacije u vezi sa finansijskom konstrukcijom opisanoj u Delu A ovog izveštaja.

Terećenje (isplate) računa kiparskih kompanija

69. U periodu januar 1998 - juni 1999, pronašao sam jedan broj terećenja (isplata sa računa u DEM "Browncourta" kod banke "Cyprus Popular Bank" spoljnim izvorima. Pod "spoljnim izvorima" imam u vidu transakcije koje nisu obavljene na račun jedne od osam kiparskih kompanija. Ova terećenja dostižu sumu od oko 62 miliona DEM, u obliku 290 transakcija. Takođe sam izveo tok jednog broja transakcija terećenja preostalih sedam kiparskih kompanija. Transkacije u koje sam uspeo da steknem uvid predstavljaju samo mali procenat ukupnih transakcija koje su obavile osam kiparskih kompanija. Pored toga, moje analize pokazale su da je ovih osam kompanija imalo račune pri "European Popular Bank" na Kipru. Bilo je puno velikih transakcija između računa pri "European Poular Bank" i "Cyprus Popular Bank". Bez pristupa kompletnoj dokumentaciji računa pri "European Popular Bank" koji su pripadali osam kiparskih kompanija, nemoguće je rekonstruisati sve transakcije terećenja osam kompanija.

70. Među plaćanjima koje sam uspeo da rekonstruišem su ona za Abridge Trading Ltd, Aviatrend Ltd, Microti Ltd, Neocom Trading Ltd. i Nitrako Inc. Takođe, uspeo sam da rekonstruišem plaćanja firmi "CC Chidiac", ali je do ovih transakcija došlo izvan perioda od 1. januara 1998. do 30. juna 1999. Prema gđi Borki Vučić, Abridge Trading Ltd, Aviatrend Ltd, Microti Ltd, Neocom Trading Ltd. i Nitrako Inc. su pet od šest kompanija koje su primale uplate u ime MUP-a i VJ radi kupovine "opreme za specijalne namene".[77]

Abridge Trading Limited

71. Abridge je uspostavljen na Kipru juna 1992. U vreme kada je uspostavljen, vlasnici kompanije bili su g. Slobodan Rajh i g. Branko Jeremić, obojica iz Beograda, Jugoslavija. Obojica su imali podjednaki vlasnički ulog u Abridgeu, bilo kao direktni vlasnici, bilo preko nominalne kompanije. Kao direktori Abridgea navode se Branko Jeremić, Slobodan Rajh i Vesna Simatović a potpisnici računa Abridgea su Vesna Simatović ili Slobodan Rajh.

72. Pregledao sam bankovnu dokumentaciju, dokumentaciju o otvaranju računa i vaučere za bankovne račune Abridgea pri "Hellenic Bank" glavna filijala u Limasolu (jedan račun u USD i jedan u DM) i pri "Federal Bank of the Middle East (FBME)", filijala Limasol (dva USD računa) na Kipru. Pregledom ovih dokumenata (R13(a)-(bb), uočio sam sledeće:[78]

FBME računi na Kipru:

- otvoreni su 10. oktobra 1994;

- prava potpisa pripadala su Slobodanu Rajhu i Vesni Simatović (potreban samo jedan potpis);

- ukupni odliv novca sa USD računa između januara 1998. i juna 1999. iznosio je najmanje USD 2,7 miliona, dok je priliv iznosio najmanje 2,7 miliona;

- Deo odliva sredstava bio je u smeru izraelskih korporacija za koje se zna da proizvode i prodaju vojnu opremu; i

- za neke pošiljke, isporuka je išla za Beograd.

Računi Hellenic Bank na Kipru

- otvoreni su 3. novembra 1993;

- prava potpisa pripadala su Slobodanu Rajhu;

- ukupni odliv novca sa DM računa između januara 1998. i juna 1999. iznosio je najmanje DM 1,8 miliona, dok je priliv iznosio najmanje DM 2 miliona;

- ukupni odliv novca sa USD računa između januara 1998. i juna 1999. iznosio je najmanje USD 11 miliona, dok je priliv iznosio najmanje USD 10,8 miliona;

- Deo odliva sredstava bio je u smeru izraelskih korporacija za koje se zna da proizvode i prodaju vojnu opremu; i

- za neke pošiljke, isporuka je išla za Beograd.

Kredit (plaćanje) Abridge Tradingu

73. Uspeo sam da izvedem trag sledećih plaćanja sa kiparskih bankovnih računa osam kiparskih kompanija na račune koje je kod "Hellenic Bank" držao "Abridge Trading Ltd.".

Datum	Iznos	Od	Referenca	Banka
27/06/95	$380.500,00	Vantervest	FI025890	Hellenic
12/11/96	$1.659.000,00	Lamoral	FI004001	Hellenic
25/11/96	$1.491.212,00	Lamoral	FI004002	Hellenic
10/09/97	$138.080,00	Lamoral	FI004025	Hellenic
10/09/97	$210.000,00	Lamoral	FI004026	Hellenic
29/01/98	$175.040,00	Browncourt	FI005484	Hellenic
03/04/98	$114.000,00	Lamoral	FI004146	Hellenic
08/04/98	$66.900,00	Lamoral	FI004142	Hellenic
11/05/98	DEM 385.000,00	Browncourt	FI006803	Hellenic
13/05/98	$170.000,00	Vericon	FI005978	Hellenic
13/05/98	$560.880,00	Vericon	FI005979	Hellenic
13/05/98	$78.400,00	Vericon	FI005980	Hellenic
27/05/98	$302.815,00	Vericon	FI006015	Hellenic
24/06/98	$169.837,41	Vericon	FI026098	Hellenic
02/07/98	$250.000,00	Lamoral	FI026129	Hellenic
16/12/98	$795.120,00	Lamoral	FI004163	Hellenic
23/12/98	$212.640,00	Lamoral	FI004166	Hellenic
24/02/99	$299.555,00	Browncourt	FI005415	Hellenic
Ukupno	7.073.979,41 USD
Ukupno DEM 385.000,00

74. Moja analiza bankovnih računa "Abridgea" pri "Hellenic Bank Ltd." pokazuje da je "Abridge" primio dva, dole prikazana, depozita:

Od drugih kompanija

14/05/97	$882,485.00	JP Jugoimport	FI025945	Hellenic
18/12/97	$759,849.24	Crandor Investments	FI026022	Hellenic

75. Moja analiza transakcija pokazala je da "Crandor Investment Management Ltd." (dalje u tekstu: Crandor) ima dva bankovna računa pri "European Popular Bank" u Grčkoj. U dve prilike, "Browncourt" je primio ukupno USD pet (5) miliona sa ovih računa, a u pet prilika "Browncourt" je uputio ukupno USD 11,8 miliona na ove račune. Kao što je dole pokazano, 11. decembra 1997, depozit od USD 1,6 miliona upućen je sa bankovnog računa "Crandora" pri "European Popular Bank", Grčka i deponovan je na bankovni račun "Neocom Trading". Po mom mišljenju, ove transakcije u velikoj meri ukazuju da je "Crandor" još jedna paravan kompanija koju je vodio BB COBU.

76. Na dan 14. maja 1997, JP Jugoimport (dalje u tekstu: Yugoimport), SDPR iz Beograda, prebacio je USD 882.485 sa jednog računa pri Anglo-Yugoslav Bank u Londonu [79] (ogranak Beogradske Banke A.D. iz Beograda). Na dan 21. maja 1997, "Abridge Trading Ltd." prebacio je sumu od USD 706.500 [80] na račun u vlasništvu ELOP-a. Instrukcija za transfer novca ELOP-u, koju je potpisao g. Rajh, 18. maja 1997. [81] poziva se na pristiglu sumu od USD 882.485. Po mom mišljenju, sredstva za transfer ELOP-u potiču od JP Jugoimporta, a razlika u dve sume predstavlja proviziju koju je "Abridge" naplatio za ovaj posao.

77. Pokušavajući da ustanovim ko je vlasnik Yugoimporta, analizirao sam Internet stranicu kompanije Yugoimport SDPR. Ova Internet lokacija [82] pokazala je da se Yugoimport SDPR nalazi u Beogradu i da mu je glavna funkcija uvoz oružja i obrambene opreme, uključujući pešadijsko naoružanje, anti-tenkovsko naoružanje, minobacačke granate, protivavionsko naoružanje i optičke sprave i protivpožarne sisteme.

Transakcija terećenja (plaćanje)

78. Moja analiza pokazuje da je tokom perioda decembar 1996 - mart 1999, Abridge Trading Ltd. platio, između ostalog, ukupnu sumu od USD 4.583.436,30 sa svog računa u "Hellenic Bank" u Republici Kipar na račun dole navedenih kompanija.

Datum	Suma	Za	Referenca	Banka	Napomena
09/12/96	$127.500,00	ELOP, Israel	FI025925	Hellenic
18/04/97	$1.227.638,00	AM General Corporation, U.S.A.	FI025892-94, 99, FI025907-9	Hellenic	Kupovina 20 "Hamvi"vozila
21/05/97	$706.500,00	ELOP, Israel	FI025947, 9	Hellenic
02/01/98	$344.257,00	ELOP, Israel	FI026034-38	Hellenic	Isporuka Beograd
27/01/98	$127.500,00	ELOP, Israel	FI026028	Hellenic
29/01/98	$52.750,00	Afid SPE Ltd, Israel	FI026030	Hellenic	Plaćanje za zaštitne naočari, predujam
27/02/98	$64.275,00	Afid SPE Ltd, Israel	FI026047	Hellenic	Plaćanje za zaštitne naočari, predujam
02/04/98	$117.855,00	ELOP, Israel	FI026067	Hellenic
18/05/98	$60.000,00	ELOP, Israel	FI026088	Hellenic
05/06/98	$154.785,30	Bell Helicopters, Netherlands	FI026132-35*	Hellenic
23/06/98	$140.000,00	Noga Lite Ltd, Israel	FI026228-41	Hellenic	20 džepnih dvogleda i 20D/N jedinica
25/06/98	$70.500,00	ELOP, Israel	FI026103	Hellenic
21/09/98	$43.200,00	Noga Lite Ltd, Israel	FI025801	Hellenic
14/10/98	$38.976,00	Afid SPE Ltd, Israel	FI025797	Hellenic
21/10/98	$48.000,00	ELOP, Israel	FI025787	Hellenic
02/12/98	$34.500,00	ELOP, Israel	FI025774	Hellenic
18/12/98	$795.000,00	Aerodromos Aviation Ltd, Cyprus	FI025781	Hellenic
29/12/98	$78.000,00	ELOP, Israel	FI025680	Hellenic
29/12/98	$50.000,00	ELOP, Israel	FI025686	Hellenic
14/01/99	$219.000,00	ELOP, Israel	FI025693	Hellenic
26/01/99	$24.960,00	M.D.T. Protective industries, Israel	FI025738	Hellenic
17/02/99	$38.240,00	M.D.T. Protective Industries, Israel	FI025759	Hellenic
18/03/99	$20.000,00	M.D.T. Protective Industries, Israel	FI025730	Hellenic

* Dokumenta koja se odnose na dokumentarni akreditiv

79. Kako bih utvrdio svrhu ovih transakcija, na Internetu sam potražio tri kompanije: ELOP, Noga Lite i M.D.T. Protective Industries. Sve tri kompanije nalaze se u Izraelu. Kao što je gore navedeno, ovim kompanijama prebačena su sredstva sa bankovnog računa "Abridgea" pri "Hellenic" banci. Dokumentacija sa identifikovanih Internet stranica ovih kompanija, pokazuje da se ove kompanije bave sledećim poslovima:

Elop - Electro Optic Industries (ogranak Elbit Systems, LTD.). [83]

"Kao vodeći međunarodni konstruktor i proizvođač elektro-optičkih sistema, ELOP nastavlja da se koncentriše na iznalaženje optimalnih rešenja za bojno polje budućnosti. Gradeći na šest decenija iskustva, ELOP trenutno razvija i proizvodi raznovrsne sisteme za poboljšanje borbenih sposobnosti oružanih snaga širom sveta kako bi bile spremnije za izazove modernog bojnog polja... ELOP je na čelu razvoja termičkih infracrvenih sistema, lasera, ekrana, sistema i poboljšanja za oklopna vozila, "Optronic Stabilized Payloads" /fiksnih sistema osmatranja i snimanja putem termičkih infrazraka za letilice ili na zemlji/, vazdušnih sistema osmatranja iz svemira i elektro-optičkih kontramera."

M.D.T. Protective Industries Ltd. [84]

"M.D.T. je jedna od vodećih kompanija za oklopna vozila širom sveta. Jedno od glavnih vozila koje proizvodi je "Landrover Defender"....M.D.T. je uveo izuzetno naprednu novu tehniku u proizvodnji koju je kombinovao sa novim lakim legurama - Svi ovi faktori su stvorili jedinstveni pristup proizvodnji oklopnih vozila.

Noga Lite Ltd. prema Internet stranici: [85]

"Osnova poslovanja: oprema za noćnu vidljivost. Opšti pregled: NOGA LITE LTD, poznati ekspert za elektro-optiku, ogranak Orlila, specijalizovan za razvoj, proizvodnju i prodaju tehnologije i proizvoda za noćnu vidljivost... NOGA LITE sistemi su namenjeni za vojnu, bezbednosnu, komercijalnu i privatnu upotrebu. Kompanija ima ISO 9001 kvalifikaciju i njeni proizvodi su izrađeni na osnovu najviših relevantnih vojnih standarda.

80. Pored toga, moja analiza dokumenata vezanih za transfere sa kiparskih bankovnih računa "Abridge Trading Ltd." takođe otkriva da su sredstva prebačena sredstava na dve izraelske kompanije koje se bave proizvodnjom i/ili prodajom opreme koja se može koristiti u vojne svrhe. Prema internet stranici "Radom Aviation Systems Ltd.": [86]

    Radom Aviation Systems Ltd. "je vodeći sastavljač vojnih i civilnih vazduhoplova, kao i direktno ili indirektno rukovođenih platformi. Radom pruža specifično pripremljena rešenja po potrebama mušterije za poboljšanje i modifikaciju helikoptera." "Učestvovao je u raznim projektima poboljšanja i modifikacije helikoptera i vazduhoplova."

81. Nadalje, Internet stranica "International Technologies Lasers Limited" (ITL) kaže:[87]

    "Vodeća kompanija visoke tehnologije za elektro-optiku, (koja) razvija i proizvodi široki raspon najnovijih i inovativnih proizvoda i sistema. Danas su proizvodi ITL-a standardna oprema kod mušterija kao što su Obrambene snage Izraela, jedinice Mornaričke pešadije SAD, Armija SAD i zemlje članice NATO-a. Visoki stepen angažmana ITL-a kod vojnih snaga širom sveta kompaniji pruža izuzetnu mogućnost da sabere znanja i iskustva stečena na terenu pod simuliranim i stvarni borbenim uslovima." Ova kompanija ogranak je "Clal Electronic Industries", sa čijim se deonicama trguje na berzi u Tel Avivu.

82. Moja analiza pokazuje da je najveća isplata sa računa Abridge pri Hellenic banci bila kompaniji "AM General Corporation" u Sjedinjenim državama. To je bio transfer u iznosu od USD 1.227.638 i radi se o nabavci 20 "HAMVI " vozila. Takođe se vidi da je izvešena uplata u vidu akreditiva na iznos od USD 154.785,00 za kompaniju "Bell Helicopters" u Holandiji. U izjavi koju sam pregledao, g. Rajh je potvrdio da je ovaj iznos plaćen za rezervne delove i održavanje "Bell" helikoptera.[88]

Neocom Trading Limited

83. Necomu je odobreno da posluje kao međunarodno preduzeće na Kipru, 9. oktobra 1997. Imenovani vlasnik firme bio je Borislav Milošević, ulica Josifa Marinkovića 2, Beograd, Jugoslavija. Na dan 1. septembra 1998, pristigao je zahtev za promenu vlasnika Neocoma na Svetozara Miloševića, ulica Josifa Marinkovića 2, Beograd, Jugoslavija, nosioca jugoslovenskog diplomatskog pasoša 017962 i rođenog 11. aprila 1978. Neocom je otvorio tri računa kod Beogradske banke, Ofšor bankarska jedinica na Kipru (BB COBU), tekući račun, depozitni račun i privremeni račun za deponovanje akreditiva.

Uplate (depoziti) na bankovni račun Neocoma

84. Moja analiza računa Neocoma pokazuje da je Neocom primio sledeće uplate:

Datum	Iznos	Od	Referenca
10/12/97	USD $1.000.000	Antexol	FI019145, FI019188-FI01 9189
11/12/97	USD $1.600.000	Crandor Investments	FI019145, FI019229-FI01 9230
20/2/98	USD $420,000	Browncourt	FI019146
30/09/98	USD $339.078	Antexol	FI019146, FI019220-9221
Ukupno	USD $3.359.078

Transakcije terećenja (plaćanja) bankovnih računa Neocoma

85. Moja analiza pokazuje da je u periodu decembar 1996 - mart 1999. Neocom Trading isplatio ukupnu sumu od USD $2.657.630,00 sa svojih računa pri BB COBU u Republici Kipar na račune kompanija koje su dole navedene:

Datum	Iznos	Za	Referenca
12/01/98	$86.100,00	Ukrinmash, Kiev	FI019146, FI019191-9193
27/01/98	$1.409.000	Ukrspetsexport, Kiev	FI019146, FI019176
27/01/98	$147.530	Ukrinmash, Kiev	FI019146, FI019169
06/02/98	$100.000	V.E.	FI019146, FI019199-9202
09/02/98	$415.000	Brassdeum	FI019146, FI019204-9205
17/02/98	$250.000	Aviatrend Ltd	FI019146, FI019208-9211
24/03/98	$250.000	Aviatrend Ltd	FI019146 FI019212-9215
Ukupno	$2.657.630,00

Opis transakcija Neocom Tradinga:

86. Bankovni dokumenti koje sam pregledao otkrivaju da je 4. decembra 1997. Neocom podneo dva zahteva za akreditiv, jedan je bio za iznos od $300.000 USD a drugi za $2,3 miliona USD. [89] Korisnik oba ova akreditiva naveden je kao Aviatrend Ltd, Moskva, Rusija. Roba je opisana kao "na osnovu ugovora Br. 03B/97". Zahtev za ove akreditive podneo je B. Milošević. Na dan 12. januara 1998, ova dva akreditiva su poništena.

87. Na dan 12. januara 1998, g. B. Milošević podneo je novi zahtev za dva akreditiva. [90] Korisnik jednog od ovih akreditiva je "Ukrinmash", a kao banka navodi se "Finance and Credit Banking Corporation" iz Kijeva, Ukrajina. Drugi korisnik je "Ukrspetsexport" a banka je "Privatbank" Kijev, Ukrajina. Iznosi ovih akreditiva bili su $147.432 USD i $1.409.143,50 USD. Opis robe u prvom akreditivu je "po ugovoru br. 03B/97, 4/23 - K DD 17/11/97 i pismo br. 195/98 DD 14/1/98". Opis robe u drugom akreditivu je "2 helikoptera MI - 17V (serijski brojevi 3532422319632 35324215211434) po ugovoru br. 03B/97, UCE - 16.1-69K/KE DD 30/10/97 i pismo br. 194 DD 14/1/98". Plaćanje na osnovu ovih ugovora izvršeno je 27. januara 1998.[91]

88. U februaru 1998, g. B. Milošević pisao je BB COBU potvrđujući isplate u skladu sa ugovorima br. 03V/97 od 27/11/97 i tražio je da se izvrši dodatna isplata u iznosu od 100.000 USD i to na račun 47069 od V.E.. a banka je bila "Diffusion Finance Bank" Nauru.[92]

89. U februaru 1998. Borislav Milošević pisao je BB COBU i potvrdio je da su plaćanja u iznosu od USD $2,35 milona izvršena i tražio je da se izvrši dodatano plaćanje u iznosu od $415.000 i to na ime Brassdrum Holding Ltd., kako bi se kompletirala isplata.[93]

90. Na dan 13. februara 1998, Borislav Milošević pisao je BB COBU i rekao je da u skladu sa plaćanjima na osnovu ugovora 03V/97 od 27. novembra 1997, suma od USD $250.000 treba da bude uplaćena na račun Aviatrenda pri Compaigne Bancaire Geneve u Ženevi.[94]

91. Na osnovu moje analize ovih transakcija i dobijenih dokumenata, smatram da se opisana plaćanja Neocoma odnose na kupovinu dva helikoptera, a transakciju je organizovao Borislav Milošević.

92. Ova kupovina je dosledna izjavi g. Markovića spomenutoj prethodno u R8 i u izjavi Slobodana Miloševića u R4. Kako g. Marković, tako i Slobodan Milošević kažu da je novac prebačen na Kipar i korišćen za kupovinu, između ostalog, helikoptera ili vojne opreme za helikoptere RDB-a. Gđa Borka Vučić u R9 takođe kaže da je 5,8 miliona DM plaćeno Neocomu u ime VJ i MUP-a.[95]

Aviatrend Limitend

93. Aviatrend je formiran na Gibraltaru (ERN: FI01-5057) 1994. godine. [96] Aviatrend ima dva deoničara, g. Valerija Tchernyja i g. Lalexandrea Chtchegoleva, od kojih svaki ima 250 akcija. [97] Na dan 16. oktobra 1996, V. Tchernyi, g. A. Chtchegolev i g. M. Stpeanenko imenovani su za direktore Aviatrenda.[98]

94. Aviatrend je otvorila račun kod "Commercial Bank Neftinvestbank" u Sofiji, Bugarska, broj računa 1100137719 (strani račun), 10. oktobra 1997. [99] Ovaj račun otvorio je Valeri Semeonovich Tchernyi, ruski državljanin, rođen 23. aprila 1949.[100]

95. Aviatrend je otvorio račun kod "Compagnie Bancaire Geneve (CBG)", broj 01-562-760, 12. marta 1997. [101] Potpisnici ovog računa su Valeri Tchernyi i Alexandre Chtchegolev. [102] Kao vlasnik-korisnik "Aviatrenda Ltd." naveden je Valeryi Tchenyi, ulica Kominterne br.4. Moskva, 129344.[103]

Uplate na bankovne račune Aviatrenda:

96. Moja analiza bankovnih računa Aviatrenda pokazuje da su u njihovu korist izvršene sledeće uplate:

Datum:	Iznos :	Pošiljalac:	Račun se nalazi u:	Bankovna referenca Aviatrenda:
01/08/97	$76.095 USD	Browncourt	Mađarska	FI00-5574
06/10/97	$600.000 USD	Antexol	Švajcarska	FI00-1789 FI01-7174
07/11/97	$250.169 USD	Browncourt	Švajcarska	FI00-5580 FI01-7174
03/12/97	$132.252 USD	Lamoral	Mađarska	FI00-4046
16/02/98	$250.000 USD	Neocom	Švajcarska	FI01-7175
24/03/98	$9.030 USD	Lamoral	Švajcarska	FI01-7175
24/03/98	$250.000 USD	Neocom	Švajcarska	FI01-7175
15/06/98	$299. 980 USD	Lamoral	Švajcarska	FI01-7176
20/07/98	$17.980 USD	Lamoral	Švajcarska	FI01-7178
31/07/98	$42.162 USD	Browncourt	Švajcarska	FI00-5514 FI00-7178
05/10/98	$20.174 USD	Lamoral	Švajcarska	FI00-4065 FI01-7180
20/01/99	$1.200.000 USD	Vericon	Bugarska	FI01-5081 FI00-1567
04/02/99	$333.185 USD	Lamoral	Bugarska	FI00-4222 FI01-5093
Ukupno:	$3.481.027

97. Pokušao sam da analiziram dokumentaciju bankovnih računa koju sam dobio kako bih otkrio za šta su korišćena sredstva koja su upućena Aviatrendu. Moja analiza pokazuje da bankovni računi Aviatrenda za koje Tužilaštvo poseduje dokumentaciju predstavljaju deo kompeksne bankovne mreže i da su sredstva primljena na prvobitne račune Aviatrenda prosleđena na druge račune Aviatrenda ili na račune različitih paravan kompanija koje se nalaze u trećim zemljama, uključujući Gibralatar i Nauru. Na osnovu dokumentacije u posedu, ne mogu reći za šta su ova sredstva korišćena. Treba razmotriti mnoge dodatne bankovne račune pre nego što bih mogao da dam mišljenje oko toga za šta je korišćen novac prebačen na račun Aviatrenda kao što je gore navedeno.

Nitrako Inc.

98. Nitrako Inc. je panamska kompanija, formirana 5. maja 1993. [104] Direktor kompanije je g. Yan Shukun. [105] Gospodin Yan Shunkun je državljanin Kine, rođen 8. januara 1954. [106] Na dan 3. februara 1994, g. Shukun je dao punomoć (antidatirano na 24. novembar 1993.) na ime g. Momčila Katanića (rođenog 30. decembra 1947.) "da otvara i zatvara račune i da povlači i prima sredstva". [107] Gospodin Momčilo Katanić je državljanin Jugoslavije.[108]

99. Na dan 3. novembra 1993, g. Yen Shukun izdao je ovlašćenje gđi Ljiljani Katanić i g. Željku Miksiću /ili Mikšiću/ da raspolažu različitim USD, DM i ITL računima koje je "Nitrako Inc." otvorio pri "Bank Für Arbeit und Wirschaft".[109]

Uplate na račune Nitrakoa:

100. Moja analiza bankovnih računa Nitrakoa pokazuje da je ova firma primila sledeće uplate:

Datum:	Iznos:	Pošiljalac:	Račun se nalazi u	Bankovna referenca Aviatrenda: /kao u originalu/
21/06/95	$697.780 DEM	Vantervest	Austrija	FI00-4988
27/05/98	$500.282 DEM	Browncourt	Austrija	FI00-6844
22/06/98	$300.000 DEM	Lamoral	Austrija	FI00-4612
12/10/98	$182.759 USD	Lamoral	Austrija	FI00-4064
23/11/98	$2.280.285 DEM	Browncourt	Austrija	FI00-7107
Ukupno:	3.778.347 DEM
	$182,759 USD

101. Tužilaštvo nije dobilo dovoljno dokumenata koji se odnose na bankovne transakcije koje je vodio "Nitrako Inc." kako bih mogao da ustanovim za šta su korišćena sredstva dostavljena Nitrakou. Moja analiza dostavljenih dokumenata pokazuje da je izgleda Nitrako samo prosleđivao dobijena sredstva sa svojih bankovnih računa drugim kompanijama. Dokumenta o transakcijama koje sam analizirao sugerišu da su ova plaćanja izvršena za robe i usluge, mada ne mogu da potvrdim pravu prirodu roba ili pruženih usluga. Na primer, izvršeno je barem 10 isplata sa računa Nitrakoa nemačkoj kompaniji "Hemann systems GMBH", Carl V. Linde Str. 14, D-I45665197 Wiesbaden, Nemačka. Pregledao sam Internet stranicu "Hemann Systems GMBH-a" i tu stoji:

"Od 1993, Heimann System je deo Rheinmetall Group, međunarodnog poslovnog koncerna. Aktivnosti koncerna skoncentrisane su na međunarodnu i nacionalnu bezbednost. Heimann Systems ima ključnu ulogu u poslovnom delu koji se odnosi na tehnologiju za bezbednost u okviru ove grupacije."

Microtri Handels GmbH

102. Microtri Handels GmbH je austrijska kompanija. Ima dva direktora: Lejlu Uzunović-Kapor i Rajka Marića. [110] Microtri ima bankovni račun kod "Bank Austria", broj 230-112426/00 i potpisnici računa su Lejla Uzunović-Kapor i Rajko Marić. [111]

103. Na dan 4. februara 1998. Browncourt je prebacio USD $499.500 sa svog kiparskog računa na račun "Microtri Handels GMBH broj 230-112-426/00 i kao referenca je navedena: "Inv. br. 98/006 DD2/2/98".[112]

104. Gospođa Borka Vučić rekla je da je ukupna suma od DEM 900.000 plaćena Microtri Holdingsu. Gornje transakcije se poklapaju sa izjavom gđe Vučić.

Dijagram

105. Sastavio sam dijagram, R15, koji u opštim crtama prikazuje finansijske aktivnosti i odnose koje sam opisao u ovom izveštaju. Iznosi spomenuti u dijagramu su iznosi koje je gđa Vučić navela tokom razgovora sa njom.

VII. Mišljenje

106. Po mom mišljenju, banarski dokumenti koje sam pregledao i opisao u Delu B i koji su predstavljeni u ovom izveštaju forenzički su dosledni aspektima finansijske konstrukcije opisane u Delu A ovog izveštaja. Posebno, banarski dokumenti podržavaju postojanje dela konstrukcije koja je bila smišljena i primenjena radi finansiranja i podrške aktivnosti MUP-a, VJ, fabrika oružja i drugih aktivnosti SRJ i Republike Srbije tokom prve polovine 1999, uključujući policijske i vojne jedinice koje su bile aktivne tokom oružanog sukoba na Kosovu.

107. Deo A izveštaja opisuje kako su sredstva, uglavnom u stranoj valuti, obezbeđena iz Savezne uprave carina, pod kontrolom Mihalja Kertesa i pod vođstvom Slobodana Miloševića, kako bi se finansirala isplata plata, nabavka opreme i zaliha, između ostalog, za VJ i MUP. Tokom druge polovine 1998, Slobodan Milošević je uputio Mihalja Kertesa da obezbedi sredstva za potrebe RDB-a. Shodno tome, g. Kertes je obezbeđivao sredstva RDB-u iz Savezne uprave carina, otprilike svake nedelje. Radomir Marković, bivši načelnik RDB, potvrdio je da je Slobodan Milošević uputio g. Kertesa da obezbedi sredstva za kupovinu opreme za RDB i da su sve jedinice MUP-a upućene na Kosovo.

108. Dokumentacija banaka i kompanija koju sam ja analizirao pokazuju da su na Kipru uspostavljene trgovačke kompanije, neke bez znanja osoba koje su imenovane kao vlasnici-korisnici, a kako bi se omogućilo funkcionisanje ove finansijske konstrukcije. Jedan broj ovih "paravan" kompanija imao je račune kod "Cyprus Popular Bank" i "European Popular Bank", kao i BB COBU. Sa računa ovih paravan kompanija obavljana su plaćanja na račun drugih kompanija, koje su sa svoje strane, prebacivale novac organizacijama u Izraelu, Rusiji i Sjedinjenim Državama koje su izgleda bile uključene u proizvodnju i prodaju opreme koja se može koristiti u vojnim operacijama. Pored toga, dokumentacija koju sam pregledao pokazuje da su lične veze igrale ključnu ulogu u primeni ove finansijske konstrukcije.

109. Na osnovu moje analize, smatram da je na račun osam kiparskih kompanija u periodu juli 1992 - juni 2000. uplaćeno barem DEM 1.032.207.200 (jednamilijardatridesetdvamilionadvestotinesedamhiljadadvesta nemačkih maraka), USD 80.038.242, CHF 63.809.060, ATS 390.241.674 i drugih valuta u gotovini, kao što je navedeno u ovom izveštaju. Dalje mogu da kažem da je iz ovih ukupnih suma, iznos od DEM 508.569.995 u gotovini deponovan na jedan račun "Browncourt Enterprises Ltd." tokom perioda januar 1998 - mart 1999. Zbog prirode uplata na bankovne račune osam kiparskih kompanija, uglavnom velikih iznosa gotovine u valuti, bilo bi nemoguće tvrditi sa apsolutnom sigurnošću da su sva ova sredstva potekla iz Savezne uprave carina SRJ. Međutim, zasnovano na dokumentaciji koja se spominje u ovom izveštaju, moje je mišljenje da je jedini logičan izvor znatnog dela ovih sredstava bila Savezna uprava carina pod kontrolom Mihalja Kertesa a po direktivi Slobodana Miloševića.

110. Finansijska konstrukcija koja je stvorena bila je velika i kompleksna. Konstrukcija je delovala u SRJ, kao i u Grčkoj i na Kipru i veliki broj bankovnih računa otvoren je kod "Cyprus Popular Bank", "European Popular Bank" i BB COBU. Pored velikih uplata gotovine na bankovne račune, kao što je opisano u izveštaju, bankovni izveštaji /o stanju na računu/ takođe pokazuju veliki broj transfera sredstava na te bankovne račune. Slično tome, bilo je više hiljada transakcija terećenja (podizanja novca) sa ovih računa. Moj preliminarni pregled nekih od ovih transakcija terećenja otkriva da su sredstava od osam kiparskih kompanija uplaćena na račune kompanija i lica u više od 50 zemalja. Velika sredstva uplaćena su na bankovne račune u Grčkoj, Nemačkoj, Austriji, Kipru, Švajcarskoj, Luksemburgu, Lihtenštajnu, Singapuru, Monaku, Gernziju, Ostrvu Man i Džerziju. Na osnovu mog iskustva, veoma je teško dobiti bankarsku dokumentaciju za račune na nekim od ovih lokacija. Međutim, na osnovu transakcija terećenja koje jesam uspeo da ustanovim, potvrdio sam da su sve kompanije za koje je gđa Borka Vučić tvrdila da su primile novac za plaćanja opreme za MUP i VJ, to jest, Neocom, Microtri, Aviatrend, Nitrako, C.C.Chidiac i Abridge Trading Ltd, zaista i primile novac od jedne ili više od osam kiparskih kompanija.

111. Uspeo sam da uđem u trag samo malom delu transakcija terećenja. Pored transakcija koje su obrađene u ovom izveštaju, nisam u mogućnosti da zaključim šta se dogodilo sa ostatkom novca koji je deponovan i prebačen na bankovne račune otvorene na ime osam kiparskih kompanija. U mojoj karijeri, nikada nisam naišao ili čuo za neku ofšor finansijsku konstrukciju koja je bila ovoliko velika i razrađena. Mislim da bi sprovođenje sveukupne i sveobuhvatne analize onoga šta se desilo sa svim sredstvima koja su deponovana ili prebačena na bankovne račune osam kiparskih kompanija bilo gotovo nemoguće i zahtevalo bi izuzetno velika sredstva.

/rukom:/
7. juni 2002.
/potpisano/

IZMENJENI DIJAGRAM "R15"

Treba da zameni Dijagram "R15" priložen Ekspertskom izveštaju Mortena Torkildsena, podnesenog 29. maja 2002.

[2] Kao "Prilog B"ovoga izveštaja priloženi su izveštaji dobijeni na internetu u vezi sa ovim međunarodnim ekonomskim sankcijama sprovedenim protiv SRJ.

[3] Videti R4, razmatran kasnije u tekstu.

[4] U oktobru i decembru 2001, istražitelji OTP-a razgovarali su sa g. Vukom Ognjanovićem. Beleške sa ovih razgovora (priložene kao R1), pročitane su g. Ognjanoviću 24. januara 2002. Tokom čitanja, g. Ognjanović je načinio nekoliko ispravki i onda potvrdio da te beleške tačno odražavaju ono što je rekao.

[5] R1, str.1.

[6] Na dan 17, 18, 19 i 20. januara 2002, istražitelji Tužilaštva razgovarali su sa Mihaljom Kertesom. Izvodi iz transkripta ovog razgovora priloženi su kao R2(a). Tokom ovog razgovora, g. Keretesu su pokazane tri izjave koje su Tužilaštvu prethodno dostavili predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (dalje u tekstu: MUP). Ove izjave odnose se na domaći krivični postupak protiv g. Kertesa u Republici Srbiji. Izjava 1, data 12. decembra 2000, nosi referentne brojeve dokaza od 02051595 do 02051602 i 0300-4426-0300-4430. Izjava 2, data 15. marta 2001, nosi referentne brojeve dokaza Tužilaštva 02051175 do 02051180 i 0300-4497-03-4501. Izjava 3, data 19. marta 2001, nosi referentne brojeve dokaza Tužilaštva 02051181 do 02051186 i 0300-4460-0300-4464. Pored toga, tokom istog intervjua, g. Kertes je obavestio predstavnike Tužilaštva o postojanju dodatne, četvrte zabeleške: razgovor koji je g. Kertes obavio sa beogradskim istražnim sudijom, 3. aprila 2001. Gospodin Kertes je ovaj razgovor opisao kao najkompletniju i najtačniju verziju okolnosti oko prebacivanja sredstava iz Savezne uprave carina SRJ. Tužilaštvo je dobilo primerak ove četvrte zabeleške, koja nosi referentne brojeve dokaza 03036326 do 03036341 (engleska verzija). Kopije ovih izjava su priložene kao R2(b), R2(c), R2(d) i R2(e), tim redosledom. Tokom razgovora, g. Kertes je izjavio da su R2(b), R2(c), R2(d) i R2(e) izjave koje je dao dobrovoljno i da su informacije sadržane u tim izjavama tačne.

[7] R2(b), str. 1-2.

[8] R2(c), str. 1-9.

[9] R2(d), str. 1-8.

[10] Ibid, na str. 9.

[11] R2(e), str. 3-4. Pored g. Kertesa i g. Miloševića, ovom prilikom su bili prisutni i Nikola Šainović, zamenik premijera SRJ i Jovan Zebić, zamenik premijera SRJ.

[12] Ibid, na str.5. Takođe prisutni ovom prilikom bili su zamenici premijera Nikola Šainović i Jovan Zebić.

[13] Ibid, na str. 11

[14] R2(e) na str. 10. Tom prilikom, Slobodan Milošević je pozvao Kertesa i naredio mu da g. Šainoviću preda 900.000 DM. U narednim prilikama, g. Kertes je g. Šainoviću dao 150.000 DM i 100.000 DM, a nakon uputa Slobodana Miloševića da g. Šainoviću obezbedi sredstva kadgod on to zatraži. Ibid, na str. 11.

[15] Kao što je gore napomenuto, RDB se takođe ponekad naziva SDB.

[16] R2(e) na str. 7-8.

[17] R12

[18] R2(e), na str. 13.

[19] Ibid.

[20] Ibid.

[21] Ibid, na str. 12.

[22] Ibid.

[23] R2(a), Transkript razgovora /na engleskom jeziku/ (V000-3792), 20. januar 2002, str. 48; V000-3792, 20. januar 2002, 13:35-13:36 i 14:58 časova.

[24] Ibid, na str. 49 i 61 transkripta i na 13:37-13:42 i 14:39 časova na video traci.

[25] Ibid, na str. 61. transkripta i u 14:43 na video traci.

[26] Ibid, na str. 64 transkripta i u 14:53 na video traci.

[27] Ibid, na str. 53 transkripta i u 13:56 na video traci.

[28] Ibid, na str. 52 transkripta i u 13:55 na video traci.

[29] Ibid, na str. 63-64 transkripta i u 14:53 na video traci.

[30] Ibid, V000-3789, 19. januar 2002, transkript na engleskom, str. 23-24.

[31] Ibid, na str. 1-5 i 37 transkripta.

[32] Ibid, na str. 1-2 transkripta.

[33] IT-01-5-I, paragraf 15.

[34] R2(a), V000-3790, transkript na engleskom,18. januar 2002, traka 1 od 2, str. 65-66.

[35] Ibid, V000-3792, transkript na engleskom, 20. januar 2002, str. 62; V000-3792, 20. januar 2002, traka 1 od 2, u 14:46.

[36] Ibid, na str. 71-72 transkripta i 15:26-15-27 na video traci.

[37] Ibid, na str. 71 transkripta i 15:26 na video traci.

[38] Ibid, na str. 74-76 transkripta i 15:36 na video traci.

[39] Gđa Vučić je prethodno bila potpredsednik Udružene Beogradske banke kada je Slobodan Milošević bio predsednik ove banke. Udružena Beogradska banka se kasnije spojila sa drugom jugoslovenskom bankom i postala je Beogradska banka a.d.

[40] R2(a), V000-3792, transkript na engleskom jeziku, 20. januar 2002, str. 75; V000-3792, 20. januar 2002, traka 2 od 2, u 15:37-15:38.

[41] R3(a) diplomatski pasoš Mihalja Kertes(z)a ERN 02051314-02051329:

R3(a)(i) ERN 02051323, pečat o dolasku, Imigraciona kontrola, Kipar, 27. decembar 1998. i pečat o odlasku, Imigraciona kontrola, Kipar, 28. decemar 1998.

R3(a)(ii) ERN 0251322, pečat o dolasku, Imigraciona kontrola, Kipar, 26 februar 1998. i pečat o odlasku, Imigraciona kontrola, Kipar, 1. mart 1998.

Pečat o dolasku, Imigraciona kontrola, Kipar, 8. oktobar 1996. i pečat o odlasku, Imigraciona kontrola, Kipar, 10. oktobar 1996.

[42] R3(b) Note Verbale

R3(b)(i) ERN 02051172, 25. decembar 1998, Nota verbale Ambasade SRJ na Kipru Ministarstvu inostranih poslova, Republika Kipar, Protokol, Nikozija:

"Ambasada Savezne Republike Jugoslavije upućuje izraze poštovanja Ministarstvu inostranih poslova Republike Kipar i ima čast da zatraži korišćenje VIP prostorije na aerodromu Larnaka za člana Vlade Savezne Republike Jugoslavije, g. Mihalja Kertesa, koji stiže na aerodrom Larnaka specijalnim letom, 27. decembra 1998. u 13:25.

Saveznog ministra će sačekati Njegova ekselencija, ambasador Jugoslavije, Ivan Mrkić.

Iste pogodnosti traže se za 28. decembar 1998. pri odlasku jugoslovenskog ministra u 08:00 časova."

...

R3(b)(ii) ERN 02051168, 21. septembar 1998, Nota Verbale Ambasade SRJ na Kipru Ministarstvu inostranih poslova Republike Kipar, Protokol, Nikozija:

 

"Ambasada Savezne Republike Jugoslavije upućuje izraze poštovanja Ministarstvu inostranih poslova Republike Kipar i ima čast da zatraži korišćenje VIP prostorije na aerodromu Larnaka, za potrebe Njegove ekselencije, ambasadora Ivana Mrkića, koji će dočekati g. Mihalja Kertesa, člana Savezne vlade Jugoslavije i direktora Carine, koji stiže specijalnim letom iz Beograda, 21. septembra 1998. u 13:00 časova."

...

R3(b)(iii) ERN 02051169, 8. oktobar 1996, Nota Verbale Ambasade SRJ u Nikoziji Ministarstvu inostranih poslova Republike Kipar, Nikozija:

"Ambasada Savezne Republike Jugoslavije upućuje izraze poštovanja Ministarstvu inostranih poslova Republike Kipar i ima čast da zatraži korišćenje VIP prostorije na aerodromu Larnaka, 8. oktobra 1996. u 21:00 čas.

Gospođica Melina Krtinić, drugi sekretar, biće na aerodromu da dočeka delegaciji koju će predvoditi direktor Savezne uprave carina, g. Mihalj Kertes, koji dolazi u kratku neslužbenu posetu Kipru.

U pratnji g. Kertesa biće g. Slobodan Grahovac, direktor i njegova supruga, g. M. Šarac, direktor, g. Zoran Malković, direktor Beogradske banke i gđa Borka Vučić.

...

Korišćenje istih prostorija zatraženo je za 9. oktobar 1996. u 18:00 časova." ...

[43] R3(c) ERN F1026923, 27. decembar 1998, carinska prijava Drakomira Stojkovića Centralnoj kiparskoj banci:

"Za račun Browncourt Enterprises Ltd. kod Cyprus Popular Bank, Ltd. ja, Drakomir Stojković, sa stalnim boravkom u Jugoslaviji,

...

Po dolasku na aerodrom Larnaka, Republika Kipar, privatnim letom iz Beograda, ovime prijavljujem da u svom posedu imam sledeći gotovi novac /novčanice i/ili zlato:

DEM 34838895000 - (tridesetčetirimilionaosamstotinatridesetosamhiljadaosam stotina devedesetpet nemačkih maraka),

NOK 3.600,00 (trihiljadešeststotina norveških kruna),

PTE 2.000,00 (dvehiljade portugalskih eskuda),

SEL 6.320,00 (šesthiljadatristotinedvadeset švedskih kruna),

CHF 70.920,00 (sedamdesethiljadadevetstotinadvadeset švajcarskih franaka),

GP 580,00 (petstotinaosamdeset funti sterlinga),

USD 149.142,00 (stočetrdesetdevethiljadastotinučetrdesetdva SAD dolara).

[44] Ibid

[45] F1027035 i F1027033 (vaučeri o depozitu) i F100 1007 (Izveštaj o stanju bankovnog računa "Browncourt Enterprises Ltd".

[46] R2(a), V000-3790, 18. januar 2002, transkript na engleskom, traka 2 od 2, str. 65-66.

[47] Tužilaštvo je dobilo primerke dve izjave koje je Slobodan Milošević dao u domaćem krivičnom postupku koji je protiv njega pokrenut u SRJ. Pregledao sam ove izjave (dalje u tekstu navedene kao R4(b) i R4(c)).

[48] R4(a)

[49] Ibid.

[50] MUP je Tužilaštvu dostavio transkript ovog razgovora. Pregledao sam primerak ovog transkripta (u prilogu i dalje u tekstu naveden kao: R4(b)).

[51] Pregledao sam primerak ove izjave (dalje u tekstu: R4(c) i koja nosi referentni broj dokaza 03016642-03016644 (engleski) i 02051718-02051720 (B/H/S), a koja je priložena ovom tekstu.

[52] Tužilaštvo je dobilo primerak izjave koju je 29. marta 2001. dao Jovan Zebić. Ova izjava nosi broj ERN 0205-1187-0205-1189 i nalazi se u prilogu ovog teksta.

[53] Tužilaštvo je dobilo primerak ove izjave koja nosi datum 16. maj 2001. i ERN broj 03021631 - 03021637.

[54] Između 8. novembra 2001. i 13. novembra 2001, istražitelji Tužilaštva razgovarali su sa Jovicom Stanišićem. Pregledao sam transkript ovog razgovora, delovi koga su priloženi kao R7.

[55] R7, str. 171-172.

[56] Tokom 17, 18, i 21. januara 2002, istražitelji Tužilaštva razgovarali su sa g. Radetom Markovićem. Gospodin Marković bio je načelnik RDB-a od oktobra 1998. zaključno sa januarom 2001. Tokom razgovora, istražitelji su gospodinu Markoviću pokazali dve izjave koje je Tužilaštvu ustupio MUP. Pregledao sam ove izjave koje se odnose na domaći krivični postupak protiv g. Markovića. Izjava 1, data 22. maja 2001, nosi referentne brojeve OTP-a 02051418 do 02051421. Izjava 2, data 28. marta 2001, nosi referentne brojeve OTP-a od 02051194 do 02051195. Kopije ovih izjava priložene su ovom tekstu kao R8(b) i R8(c), tim redom. Tokom razgovora, g. Marković je izjavio da su izjave R7(b) i R7(c) one koje je dobrovoljno dao predstavnicima Tužilaštva i da su činjenice navedene u ovim izjavama tačne.

[57] R8(a), 17. januar 2002, traka 2, str.2 i 21. januar 2002, traka 1, str. 3.

[58] Ibid, na str. 12.

[59] R8(a), 13. mart 2002, traka 1, str. 6.

[60] Pregledao sam kopiju beleški načinjenih tokom tog razgovora (dalje u tekstu: R9), koje su priložene ovom tekstu.

[61] Pregledao sam primerak beleški sa ovog sastanka (dalje u tekstu: R10(a)), koje su priložene ovom tekstu.

[62] Pregledao sam primerak beleški sa tog sastanka (dalje u tekstu: R10(b)), koje su priložene ovom tekstu.

[63] Pregledao sam primerak beleški sa ovog razgovora (dalje u tekstu R11), koje su priložene ovom tekstu.

[64] Pregledao sam primerak R12 koji je dobilo Tužilaštvo, i koji je priložen tekstu.

[65] Ova izjava, označena sa R13, nosi ERN broj F104-3005-F104-3017 i priložena je ovom tekstu. U R13, g. Rajh sebe opisuje kao poslovnog čoveka "inženjera elektrotehnike" i "stručnjaka za spoljnu trgovinu" i objašnjava kako je tokom osamnaest godina, od 1974. do 1992, radio za jugoslovensko preduzeće "Jugohemija". Uloga g. Rajha u Jugohemiji bila je da pregovara sa međunarodnim dobavljačima i da nabavlja opremu i tehniku potrebnu jugoslovenskoj i republičkim vladama i njihovim ministarstvima. Gospodin Rajh izričito je negirao da je ikada bio agent RDB-a. Godine 1994, g. Rajh je odlučio da se preseli na Kipar i odatle vodi trgovinsku firmu. Ime kompanije koju je vodio g. Rajh bilo je "Abridge Trading". Abridge Trading je postala aktivna trgovinska kompanija početkom 1994. godine.

[66] Ibid,na str. 7-8.

[67] Ibid,str. 8.

[68] Ibid.

[69] Ibid.

[70] Ibid.

[71] Ibid. na str. 12.

[72] Ibid.na str. 10.

[73] Deo rezimea ovog izveštaja priložen je ovom tekstu kao Dodatak C.

[74] Kopija ove beleške priložena je kao R14.

[75] Istražitelj Tužilaštva Rohan Schaap razgovarao je sa Ljiljanom Radenković 25. i 27. marta 2001. Izjava svedoka Radenković, referentni broj dokaza Tužilaštva br. FI008295 - FI008299.

[76] FI025410 - FI025442: Godišnji izveštaj Beogradske banke AD u Beogradu iz 1995. (Zoran Marković je na FI025438).

[77] R9

[78] R13(A) ERN F1021916, Dokument o uspostavljanju Abridge Trading Limited na Kipru, 26. juna 1992. Pedeset posto vlasništva odnosi se na g. Branka Jeremića a pedeset posto vlasništva odnosi se na g. Slobodana Rajha.

R13(B) ERN F1021913, Potvrda kojom se imenuju direktori Abridge Trading Limited: Slobodan Rajh, Branko Jeremić i Vesna Simatović, 6 septembar 1994.

R13(a) ERN F1025925, 9. decembar 1996, Transfer USD 127.500 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electro Optics Industries, Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(b) ERN F1025949, 18. maj 1997, Nalog za transfer USD 706.500 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electrooptics Industries, Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael, potpisao "S. Rajh".

R13(c) ERN F1025948, 21. maj 1997, Transfer USD 706.500 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank,

Kipar na račun Elop Electrooptics Industries, Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(d) ERN F1025983, 10. oktobar 1997, Transfer USD 33.553 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Radom Aviation Products Manufacturing 1989 Ltd., Bank Leumi, Petach Tikva, Izrael.

R13(e) ERN F1026026, Nalog za transfer GBP 5.000 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Slingsby Amphibious Hovercraft, Ltd., Lloydžs Bank, London i nalog za Transfer USD 127.500 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun "Elop", Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(f) ERN F1026028, 27. januar 1998, Transfer USD 127.500 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun "Elop", Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(g) ERN F1026030, 29 January 1998, Transfer USD 52.750 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Afid Spe Ltd., United Mizrahi Bank Ltd., Tel Aviv ("Predujam za plaćanje zaštitnih naočara")

R13(h) ERN F1026049, 26. februar 1998, Nalog za transfer USD 64.275 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Afid s.p.e. Ltd., Mizrahi Bank Ltd., Izrael, "Predujam za 10 pari zaštitnih naočara" (potpisao"S. Rajh").

R13(i) ERN F1026048, 27. februar 1998, Transfer USD 64.275 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Afid S.P.E. Ltd., Mizrahi Bank Ltd., Izrael.

R13(j) ERN F1026057, 9. mart 1998, Nalog za transfer USD 22.500 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop, Bank Hapoalim Ltd., Rehovot, Izrael, Potpisao "S. Rajh," delimično plaćanje računa br. 98018951, upućenog:

Staza Ltd., Milentija Popovića 6, apartman 111, Beograd, Jugoslavija.

R13(k) ERN F1026058, 9. mart 1998, Avize o zaduženju u vezi transfera sume USD 22.500 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar.

R13(l) ERN F1026069, 27. mart 1998, Nalog za transfer strane valute, USD 117.855 iz Abridge Trading Ltd., za Elop Electro-Optics Industries, Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(m) ERN F1026059, 30. mart 1998, Transfer USD 37.500 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Industries, Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(n) ERN F1026067, 2. april 1998, Transfer USD 117.855 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(o) ERN F1026068, 2. april 1998, Verifikacija transfera USD 117.855 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(p) ERN F1026146 - F1026148, 7. maj 1998, dokumenti za akreditiv u vezi transfera do kojeg će doći USD 85.675 iz Abridge Trading, Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun M/S International Technologies (Lasers) Ltd., Israeli Discount Bank, Ltd., Tel Aviv, Izrael, radi transporta sa aerodroma Israel na aerodrom Beograd /kao u originalu/.

R13(q) ERN F1026088, 18. maj 1998, Transfer USD 60.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(r) ERN F1026109, 23. juni 1998, nalog za transfer USD 20.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Afid S.P.E. Ltd., United Mizrahi Bank Ltd., Izrael, potpisao "S. Rajh."

R13(s) ERN F1026228 - F1026229, 23. juni 1998, nalog za dokumentarni akreditiv, Podnosilac naloga: Abridge Trading Ltd., Kipar, U korist: Noga Lite Ltd., Izrael, Suma: USD 140.000, Opis robe: 20 džepnih durbina i 20 D/N jedinica (D/N= day/night- dan/noć), CIF aerodrom Beograd, roba konsignirana na M/S Abridge Trading Ltd., kancelarija u Beogradu.

R13(t) ERN F1026230, 25. juni 1998, dokumenta za akreditiv u vezi sa transferom do kojeg će doći USD 140.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Noga Lite Ltd., Bank Leumi, Tel Aviv, Izrael.

R13(u) ERN F1026103, 25. juni 1998, Transfer USD 70.500 od Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Cyprus na račun Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Israel.

R13(v) ERN F1026113, 2. juli 1998, Transfer USD 43.350 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Radom Aviations Systems Ltd., Bank Leumi, Izrael.

R13(w) ERN F1026172, 31. juli 1998, nalog za transfer strane valute USD 20.000 iz Abridge Trading Ltd., za Afid S.P.E. Ltd., United Mizrahi Bank, Ltd., Tel Aviv, Izrael, "Ostatak plaćanja za RunFlat sistem /sistem koji omogućava da se vozilo kreće sa ispuštenim ili izbušenim gumama/".

R13(x) ERN F1026167, 31. juli 1998, Transfer USD 50.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Afid SPE Ltd., United Mizrahi Bank, Ltd., Tel Aviv, Izrael.

R13(y) ERN F1026173, 5. avgust 1998, Transfer USD 37.500 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electrooptics, Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(z) ERN F1026179, 18. avgust 1998, nalog za transfer USD 50.000 iz Abridge Trading Ltd., za AFID S.P.E., United Mizrahi Bank, Ltd., filijala Karnei Shomron, Izrael, "Plaćanje za M.D.T." potpisao "S. Rajh."

R13(aa) ERN F1026183, 26. avgust 1998, nalog za transfer USD 48.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electrooptics, Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael, potpisao "S. Rajh."

R13(ab) ERN F1026187, 31. avgust 1998, nalog za transfer USD 50.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun M.D.T., Bank Leumi, Oryehuda, Izrael, "Plaćanje za materijal i instalaciju - 3 vozila," potpisao "S. Rajh."

R13(ac) ERN F1026205, 9. septembar 1998, Transfer USD 20.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun AFID SPE LTD., United Mizrahi Bank, Ltd., Tel Aviv, Izrael.

R13(ad) ERN F1025803, 18. septembar 1998, nalog za transfer USD 43.200 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Noga Lite, Bank Leumi, Tel Aviv, Izrael, potpisao "S. Rajh."

R13(ae) ERN F1025799, 14. oktobar 1998, nalog za transfer USD 38.976 iz Abridge Trading, Hellenic Bank, Kipar na račun Afid Spe Ltd., United Mizrahi Bank Ltd., Izrael, potpisao "S. Rajh."

R13(af) ERN F1025787, 21. oktobar 1998, Transfer USD 48.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(ag) ERN F1025774, 2 December 1998, Transfer USD 34.500 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(ah) ERN F1025682, 23. decembar 1998, nalog za transfer of USD 78.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael, za "9 delova konvertora," potpisao "S. Rajh."

R13(ai) ERN F1025685, 24. decembar 1998, nalog za transfer USD 15.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar za M.D.T. Protective Industries, Ltd., Bank Leumi, Izrael, "Za materijal i instalaciju," Potpisao "S. Rajh."

R13(aj) ERN F1025680, 29. decembar 1998, Transfer USD 78.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(ak) ERN F1025681, Verifikacija transfera USD 78.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar za Bank Hapolaim B.M. Tel Aviv, Izrael za Elop Electro Optics Industries Ltd.

R13(al) ERN F1025686, 29. decembar 1998, Transfer USD 50.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(am) ERN F1025693, 14. januar 1999, Transfer USD 219.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun Elop Electro Optics Industries Ltd., Bank Hapoalim BM, Rehovot, Izrael.

R13(an) ERN F1025740, 19. januar 1999, nalog za transfer strane valute u iznosu od USD 24.960 iz Abridge Trading Ltd., za M.D.T. Yehud Israel, Bank Leumi.

R13(ao) ERN F1025738, Transfer USD 24.960 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun M.D.T. Yehud Israel, Bank Leumi, Tel Aviv, Izrael.

R13(ap) ERN F1025739, 26. januar 1999, verifikacija transfera USD 24.960 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun M.D.T. Yehud Israel, Bank Leumi, Tel Aviv, Izrael.

R13(aq) ERN F1025761, 16. februar 1999, nalog za transfer USD 38.240 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun M.D.T. Protective Industries, Ltd., Bank Leumi, Izrael, rukom napisano: "Potvrda g. Rajha," Potpisao "S. Rajh."

R13(ar) ERN F1025752, 17. februar 1999, transfer USD 21.900 iz El-Op-Electro Optics Industries Ltd. (Bank Hapoalim B.M., Tel Aviv, Izrael), za Abridge Trading Ltd.

R13(as) ERN F1025732, 17. mart 1999, nalog za transfer USD 20.000 iz Abridge Trading Ltd., Hellenic Bank, Kipar na račun M.D.T. Protective Industries, Ltd., Bank Leumi, Izrael, potpisao "S. Rajh."

R13(at) ERN F1025663, 10. januar 2000, nalog za transfer USD 60.000 iz Abridge Trading, Hellenic Bank, Kipar na račun Slobodana Rajha, Bank Leumi, Tel Aviv, Izrael, potpisao "S. Rajh."

R13(au) F1025661, 11. januar 2000, Transfer USD 60.000 iz Hellenic Bank, Cyprus na račun Slobodana Rajha, Bank Leumi, Tel Aviv Izrael.

R13(av) F1025662, 11. januar 2000, Verifikacija transfera USD 60.000 iz Hellenic Bank, Kipar na račun Slobodana Rajha, Bank Leumi, Tel Aviv Izrael.

[79] F1025945

[80] F1025947

[81] F1025949

[82] Odštampana kopija internet stranice Yugoimporta SDPR, nalazi se među prilozima za Deo B.

[83] R13(aw) Kopija Internet stranice Elop - Electro Optics Industries (ogranak Elbit Systems, Ltd.).

[84] R13(ax) Kopija Internet stranice M.D.T. Protective Industries Ltd.

[85] R13(ay) Kopija Internet stranice Noga Lite Ltd.

[86] R13(az) Kopija Internet stranice "Radom Aviation Systems Ltd."

[87] R13(bb) Kopija Internet stranice za "International Technologies Lasers Limited" (ITL)

[88] FI043016

[89] FI019154-9164

[90] FI019165-9178

[91] FI019169 i FI019176

[92] FI019198-9199

[93] FI019203-9207

[94] FI019208-9209

[95] R9.

[96] FI01-7464.

[97] FI01-7486-FI01-7487.

[98] FI01-7489.

[99] FI101-5057, FI01-5060-FI01-5064.

[100] FI01-5057, FI01-5065-FI01-5066.

[101] FI01-7438-FI01-7492.

[102] FI01-7440.

[103] FI01-7453.

[104] FI00-8321-FI00-8340.

[105] FI00-8337.

[106] FI00-8341-FI00-8344.

[107] FI00-8347-FI00-8348.

[108] FI00-8349-FI00-8352.

[109] FI00-8314

[110] FI02-3916-FI02-3917

[111] FI02-3926-FI02-3927.

[112] FI00-5485