Tužilac Serge Brammertz danas se obratio Savetu bezbednosti i predstavio 22. izveštaj Tužilaštva o napretku ostvarenom u ispunjenju svog mandata. Tužilac je u svom obraćanju pružio informacije o trenutnoj situaciji u tekućim prvostepenim i drugostepenim postupcima, saradnji Tužilaštva sa državama nastalim na području bivše Jugoslavije i krivičnim gonjenjem za ratne zločine na nacionalnom nivou. Tužilac se posebno osvrnuo na predmet Šešelj, kao i na reakcije koje je Šešeljeva negativna retorika izazvala u regionu, te potrebi da prvostepena presuda u ovom predmetu bude izrečene što je pre moguće. On je takođe govorio o potrebi za intenziviranjem potrage za nestalim osobama u regionu. Napominjući da je odnos poverenja između Međunarodnog suda i ljudi koji ga podržavaju narušen, tužilac je istakao važnost kritičkog osvrta. Tužilac je zaključio svoje obraćanje naglasivši rešenost Tužilaštva da okonča svoj rad u skladu sa Strategijom okončanja rada MKSJ.

Na početku obraćanja tužilac Brammertz je istakao okončanje suđenja Radovanu Karadžiću, tokom kojeg su Tužilaštvo i odbrana pozvali više od 550 svedoka i podneli više od 10.000 dokaznih predmeta, što je proizvelo 165.000 stranica transkripata i dokumentarnih dokaza. On je izrazio zahvalnost Tužilaštva svim žrtvama i svedocima koji su učestvovali u suđenju i doprineli ostvarivanju pravde: “Bez njihove hrabrosti, ovo suđenje, kao i sva druga, ne bi bilo moguće”. Tužilac je takođe pomenuo da u dva preostala suđenja trenutno u sudnicama, u predmetima Mladić and Hadžić, odbrana trenutno izvodi svoje dokaze. Žalbeni postupak je u toku u pet predmeta.

 Tužilac Brammertz je istakao odgađanja u predmetima Hadžić i Šešelj prouzrokovana faktorima izvan kontrole Tužilaštva. Reagujući najnovnije odgađanje u predmetu Šešelj, tužilac je izjavio, “Tužilaštvo razume i deli frustraciju mnogih zbog toga što prvostepena presuda nije izrečena, s obzirom da je poslednji svedok svedočio u julu 2010, a suđenje je završeno u martu 2012. godine”.

Tužilac Brammertz je takođe govorio o događajima nakon nedavne odluke Pretresnog veća da Šešelju odobri privremeno puštanje na slobodu. Tužilac je izvestio da je u svetlu Šešeljevog nepoštovanja naloga Međunarodnog suda i vređanja zajednica žrtava, bilo neophodno da Tužilaštvo zatraži od Pretresnog veća da opozove odluku o njegovom privremenom puštanju na slobodu. Ističući intenzitet reakcija javnosti na Šešeljevo puštanje na slobodu, tužilac je izjavio da “to treba da nas podstakne da udvostručimo napore kako bi se obezbedilo pozivanje na odgovornost za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava i da se jasno usprotivimo svim oblicima revizionizma”.

Osvrćući se na pitanje saradnje Međunarodnog suda sa državama nastalim na području bivše Jugoslavije, tužilac Brammertz je rekao da ona i dalje zadovoljava očekivanja Tužilaštva.

 Što se tiče krivičnog gonjenja za ratne zločine na nacionalnom nivou u državama nastalim na području bivše Jugoslavije, tužilac je naglasio da su potrebna dodatna poboljšanja. Napomenuo je da regionalni sporazumi o saradnji još uvek nisu široko sprovedeni i da značajne investicije uložene u izgradnju kapaciteta nacionalnih pravosudnih sistema još uvek nisu dale rezultate proporcionalne uloženom. Pa ipak, tužilac je primetio da su tužilaštva u Srbiji i Bosni i Hercegovini nedavno izvela zajedničku prekograničnu operaciju hapšenja: “To je veoma pozitivan razvoj događaja koji pokazuje kako se mnogo više može postići uz efikasnu saradnju".

U vezi sa krivičnim gonjenjem za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, konkretno predmetima II kategorije koje je prosledilo Tužilaštvo, tužilac Brammertz je izvestio da je pet predmeta II kategorije i dalje nerešeno. On je takođe izvestio o zabrinutosti Nadzornog odbor za praćenje provođenja Državne strategije za rad na predmetima ratnih zločina i pravosuđa na nacionalnom nivou da se rad Tužilaštva BiH ne kreće u pozitivnom smeru. Tužilac je zaključio da, “ipak, uprkos tome što je spisak izazova dugačak, dobro rukovođenje i vođstvo u Tužilaštvu BiH mogu stvari vratiti na pravi put kako bi se nastavilo na temeljima ranijih dostignuća”.

Tužilac Brammertz je takođe izvestio o nedavnim brojnim sastancima sa žrtvama, ističući da važna pitanja i dalje zavređuju pažnju. Napomenuo je da reparacije za žrtve sukoba i dalje nisu u potpunosti i pravično obezbeđene. Napominjući da mnoge porodice u širom regiona i dalje ne znaju sudbinu svojih najmilijih, tužilac je naglasio da “se napori na potrazi za nestalim osobama moraju nastaviti i intenzivirati”.

Podsećajući da je prošle godine izvestio da je odnos poverenja između Međunarodnog suda i javnosti narušen, tužilac je izjavio da “nažalost, među žrtvama i ljudima koji podržavaju Međunarodni sud mnogi ne veruju da se situacija popravila”. Napomenuo je da je Međunarodnom sudu i dalje potreban kritički osvrt. Tužilac je dalje napomenuo da, “kao i u nacionalnim sudovima širom sveta, i na međunarodnim sudovima ne bi trebalo da postoje tenzije između sudske nezavisnosti i efikasnog vođenja predmeta”.

Tužilac je istakao da nasleđe Međunarodnog suda ne treba sagledavati isključivo u odnosu na poslednjih nekoliko godina, podsećajući da su ostvarena mnoga značajna dostignuća u obezbeđivanju pozivanja na odgovornost za zločine počinjene tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Tužilac je izjavio da “će za samo nekoliko godina Međunarodni sud završiti svoje preostale poslove i zatvoriti svoja vrata. Tek tada će biti moguće da se nasleđe Međunarodnog suda proceni u potpunosti”. Tužilac Brammertz je zaključio svoje obraćanje naglašavajući rešenost Tužilaštva da završi svoje preostale poslove što efikasnije i ekspeditivnije.