Posebno Odeljenje za krivično gonjenje pri Tužilaštvu je odgovorno za izvođenje dokaza u predmetima u sudnici, što je pored istraga, druga glavna obaveza Tužilaštva. Sudnica je, naravno, mesto gde krivica ili nevinost svakog optuženog na kraju bude ustanovljena. Ovde Tužilaštvo nastoji da iskoristi rezultate istraga da bi osiguralo osuđujuće presude za osumnjičene na optuženičkoj klupi.
Odeljenje Tužilaštva za krivično gonjenje, koje se sastoji od Odseka za pretresne i žalbene postupke, upošljava iskusne tužioce iz više zemalja, od kojih većina ima dugogodišnje iskustvo u vođenju složenih predmeta u svojim nacionalnim jurisdikcijama.
Suđenja na MKSJ se odvijaju pred većem sastavljenom od troje nezavisnih sudija. U suđenjima na MKSJ ne postoji porota. Strane u postupku imaju glavni zadatak da izvode dokaze pred Sudom. Teret dokazivanja leži na Tužilaštvu, a odbrana nije obavezna da iznosi bilo kakve dokaze ukoliko sudije odluče da tužioci nisu dokazali krivicu optuženog.
Nakon okončanja izvođenja dokaza, pretresno veće donosi presudu. Ukoliko je optuženi proglašen krivim, sudije takođe izriču kaznu. Obe strane u postupku imaju pravo da ulože žalbu na presudu. Tužilaštvo često ulaže žalbu na presude ne samo ukoliko je optuženi oslobođen krivice za sve ili neke optužbe, već i ukoliko im se učini da kazna nije odgovarajuća. Žalbeni postupak se vodi pred Žalbenim većem Međunarodnog suda.
U nekim slučajevima nije potrebno voditi suđenje da bi se donela osuđujuća presuda. To je slučaj u predmetima u kojima se optuženi potvrdno izjasni o krivici za optužbe sadržane u optužnici. Potvrdna izjašnjavanja o krivici obično slede kao rezultat sporazuma o potvrdnom izjašnjavanju o krivici koji se usaglašavaju između Tužilaštva i odbrane.
Timovi Tužilaštva
Tužilaštvo za svaki od predmeta pred sudom određuje specijalizovani tim koji je zadužen da zastupa Tužilaštvo tokom pretpretresne i pretresne faze postupka. Ovakav specijalizovani tim se sastoji od vođe tima – višeg zastupnika Tužilaštva, kojem pomažu drugi tužioci, pravnici, referent za predmet i drugo pomoćno osoblje. Strateške i druge pravne odluke u timu donosi viši zastupnik optužbe u konsultacijama sa drugim članovima tima. Ovo uključuje i redosled kojim će svedoci Tužilaštva biti pozivani da svedoče.
Kao vođa tima, viši zastupnik Tužilaštva raspoređuje zaduženja članova tima. Pravnici u timu su zaduženi da u sudnici saslušaju svedoke i Tužilaštva i odbrane, kao i za pripremu pisanih podnesaka poput zahteva i predloga. Referent za predmet i ostalo pomoćno osoblje takođe igraju ključnu ulogu u predmetu tokom pretpretresne i pretresne faze postupka pomažući timu u vođenju predmeta na najdelotvorniji i najefikasniji način. U nekim velikim suđenjima sa većim brojem optuženih, u tim može biti postavljeno više od jednog višeg zastupnika Tužilaštva, dok je u nekim slučajevima predmet vodio tim sa samo jednim zastupnikom Tužilaštva.
Pretpretresna faza postupka
Pretpretresna faza postupka je period između prvog stupanja pred sud optuženog i početka suđenja. Ovo je važna faza tokom koje se vrše pripreme za pravično i ekspeditivno suđenje pod nadzorom sudije postavljenog da vodi pretpretresni postupak.
Tokom ovog perioda, tim Tužilaštva priprema pretpretresni podnesak, dokument koji u glavnim crtama izlaže dokaze koje Tužilaštvo namerava da koristi tokom suđenja da bi dokazalo da su zločini počinjeni i odgovornost optuženog. Veći broj važnih pravnih podnesaka se često podnosi tokom pretpretresne faze, poput podnesaka za formalno primanje na znanje opštepoznatih činjenica ili činjenica koje su dokazane u drugim postupcima. Ovo služi da se izbegne ponavljanje i izvođenje dokaza koji su već izvedeni i prihvaćeni u drugim predmetima.
Tužilaštvo je takođe u obavezi da podnese listu svedoka koje namerava da pozove da svedoče tokom suđenja. Iz tog razloga moraju biti donete važne odluke u samom timu Tužilaštva u vezi sa tim šta je najrelevantniji dostupan dokazni materijal, pogotovo zbog toga što sudije obično ograniče broj svedoka i vreme koje treba da bude utrošeno za samo suđenje. Tim Tužilaštva takođe mora da razmotri mogućnost uvođenja svedočenja nekih svedoka u pismenoj formi u skladu sa pravilom 92bis.
Strane u postupku su obavezne da međusobno komuniciraju u vezi s većim brojem pitanja. Na primer, Tužilaštvo mora da ispuni svoju obavezu da odbrani obelodani sve oslobađajuće dokaze (dokaze u korist optuženog) u svom posedu. Tužilaštvo često diskutuje sa zastupnicima odbrane u nameri da sklope dogovor u vezi s određenim činjenicama koje nisu sporne. Ovo omogućava stranama u postupku da se usredsrede na ona pitanja koja su zaista sporna.
Suđenje
Sudski postupci pred MKSJ se vode pred pretresnim većem sastavljenim od troje sudija bez porote. Pretresna veća čine prvu od dve sudske instance, dok drugu čini Žalbeno veće.
Zadatak pred timom Tužilaštva nije nimalo lak. Osnovni princip pretpostavke nevinosti stavlja teret dokazivanja na Tužilaštvo i objašnjava zašto izvođenje dokaza Tužilaštva često uključuje mnogo više svedoka i dokaznih predmeta nego izvođenje dokaza odbrane. Pitanje pred sudijama nije da li je Tužilaštvo u svojim argumentima ubedljivije od odbrane. Pitanje je da li Tužilaštvo može da dokaže krivicu optuženog uz pomoć tako ubedljivih dokaza da sudije nemaju nikakve razumne sumnje u krivicu optuženog.
Svako suđenje započinje uvodnom rečju Tužilaštva u kojoj viši zastupnik Tužilaštva izlaže osnovne optužbe protiv optuženog. To obično traje nekoliko sati. U većini slučajeva odbrana odluči da svoju uvodnu reč izloži kasnije, nakon izvođenja dokaza Tužilaštva. Tokom suđenja zastupnici Tužilaštva pozivaju svedoke i ispituju ih u sudnici s ciljem da sudijama van svake razumne sumnje dokažu krivicu optuženog. Uspeh svakog suđenja uveliko zavisi od spremnosti svedoka da dođu na Međunarodni sud i svedoče. Postoji nekoliko kategorija svedoka:
- Svedoci žrtve ili preživeli očevici: Većina svedoka koje poziva Tužilaštvo su ljudi koji su preživeli zločine, koji su im prisustvovali ili ljudi čiji su članovi porodice bili žrtve zločina. Za ove ljude, samo svedočenje je odraz izuzetne hrabrosti jer mnogi od njih i dalje pate od telesnih i duševnih patnji zbog strahota koji su preživeli. Zbog ovoga je takođe važno da zastupnik Tužilaštva koji ih ispituje u sudnici stekne njihovo poverenje i prema njima se ophodi na način koji će im pomoći da svedoče jasno i sa samopouzdanjem. >> Glas žrtava: njihove priče i svedočenja
- Svedoci "insajderi": Mnogi od ljudi optuženih pred Međunarodnim sudom su visoki politički, vojni i policijski rukovodioci optuženi za planiranje zločina i izdavanje naređenja drugima da ih počine. Osobe koje su bile bliske optuženima, takozvani svedoci "insajderi" mogu sudu dati dokaze o njihovim delima i stanju svesti. Dokazi dobijeni kroz njihova svedočenja su često od ključne važnosti za uspostavljanje stepena odgovornosti optuženog.
- Veštaci: Ovi svedoci su profesionalci koji pod zakletvom daju svoje stručno mišljenje o temama poput vojne doktrine, političkih struktura, nacionalnog zakonodavstva u bivšoj Jugoslaviji, demografije, finansijskih transakcija i forenzičkih dokaza. Oni pomažu sudijama da između ostalog utvrde okolnosti pod kojima su se zločini desili, nadležnost optuženog nad podređenima, identitet i broj žrtava čiji su ostaci pronađeni u masovnim grobnicama ili broj žrtava ubijenih na nekom području.
- Svedoci predstavnici međunarodne zajednice: Diplomate ili međunarodni vojni predstavnici koji su bili aktivni na prostorima gde su se odvijali sukobi se nekad pozivaju da svedoče za Tužilaštvo, naročito ukoliko su se susretali sa osumnjičenima ili nekim drugim rukovodećim civilnim ili vojnim zvaničnicima. Oni, na primer, mogu da dokažu da je osumnjičeni bio upoznat s tim da su se neka zverstva dogodila ili o izvođenju vojnih operacija.
- Svedoci počinioci: Jedan broj osoba optuženih pred Međunarodnim sudom je priznao krivicu za neke ili sve optužbe i pristao da svedoči za Tužilaštvo i pomogne sudu da utvrdi istinu. Takva svedočenja mogu biti od presudne važnosti, pogotovo u slučajevima zločina poput masovnih ubistava gde nema preživelih.
Većina svedoka svedoči na javnim sednicama bez ikakvih zaštitnih mera, ali Pravilnik o postupku i dokazima MKSJ takođe omogućava primenu zaštitnih mera zbog osetljivih i potencijalno opasnih situacija u kojima se oni mogu naći zbog svog svedočenja.
Svedočenje se obično odvija uživo u sudnici ali Pravilnik o postupku i dokazima takođe omogućava svedočenje putem video-linka kao i uvođenje pisanih izjava. Poslednjih godina Tužilaštvo sve više koristi ovu mogućnost kao odgovor na zahteve da se skrati sudski postupak. Zastupnici odbrane, međutim, mogu unakrsno ispitati ove svedoke u sudnici.
Dokazi dokumentarne prirode igraju važnu ulogu u većini suđenja na MKSJ, posebno u predmetima u kojima su optuženi rukovodioci visokog ranga. Dokazni predmeti poput vojnih naređenja, policijskih izveštaja, fotografija i video traka često bivaju uvršteni u dokazni materijal i o njima se razgovara sa relevantnim svedocima.
Sa suđenjima zakazanim obično po četiri ili pet dana nedeljno, tempo rada zastupnika Tužilaštva je izuzetno zahtevan, s obzirom da je neophodno da budu temeljno pripremljeni za ispitivanje svakog svedoka. Zastupnici Tužilaštva se obično sastaju sa svakim svedokom pre njihovog svedočenja u sudnici da bi razgovarali o njihovom svedočenju i da bi i svedok i tužilac otprilike znali šta da očekuju u sudnici. Ova praksa takozvane "pripreme svedoka za davanje iskaza", koja je dozvoljena u nekim nacionalnim jurisdikcijama, a zabranjena u drugim, oduvek je bila prihvaćena na MKSJ i ona može pomoći da se unapredi pravičnost i ekspeditivnost suđenja. Posebno je opravdana s obzirom na to da svedoci obično svedoče o događajima koji su se desili pre mnogo godina i prethodno razmatranje sadržaja njihovog svedočenja im može osvežiti pamćenje.
Nakon završetka izvođenja dokaza Tužilaštva, ukoliko sudije ocene da nema dokaza koji bi mogli da podupru osuđujuću presudu, mogu izreći oslobađajuću presudu bez potrebe za daljim izvođenjem dokaza ili izvođenjem dokaza odbrane. Ukoliko sudije odluče da je izneto dovoljno dokaza protiv optuženog, suđenje se nastavlja izvođenjem dokaza odbrane. Optuženi nije obavezan da izvodi nikakve dokaze, ali timovi odbrane uvek pozivaju svoje svedoke na svedočenje. Optuženi takođe može svedočiti pod zakletvom u sopstvenom predmetu.
Tim Tužilaštva se ne odmara tokom izvođenja dokaza odbrane. Zastupnici Tužilaštva će unakrsno ispitivati svedoke odbrane u nastojanju da ih diskredituju i njihove iskaze dovedu u sumnju. Ponekad unakrsno ispitivanje svedoka odbrane čak može predstavljati priliku da se dobiju informacije koje idu u prilog dokazivanja krivice optuženog. Tokom izvođenja dokaza odbrane tim Tužilaštva takođe može pripremiti takozvane dokaze kojima se pobijaju navodi odbrane, što su dodatni dokazi izvedeni kao odgovor na pitanja koja proisteknu iz dokaza odbrane.
Nakon završetka izvođenja dokaza izriče se presuda, a u slučaju osuđujuće presude odmerava se odgovarajuća kazna.
Žalbeni postupak
Obe strane imaju pravo da Žalbenom veću, drugoj od dve sudske instance na Međunarodnom sudu, podnesu žalbu na presudu kao i na druge odluke. Tužilac često ulaže žalbu ne samo ukoliko je optuženi oslobođen krivice za sve ili neke optužbe, već i ukoliko se učini da kazna očito nije odgovarajuća.
U žalbenom postupku Tužilaštvo zastupaju specijalizovani pravnici iz Odeljenja za Žalbene postupke. Drugim rečima, argumente u žalbenom postupku ne iznose isti zastupnici Tužilaštva koji su bili u timu tokom suđenja. Za ovo postoje dobri razlozi, s obzirom da su žalbeni postupci prilično drugačiji u odnosu na prvostepene posupke. Žalbeni postupak se uglavnom vodi putem pisanih podnesaka, a fokus je u većoj meri na pitanju da li je pretresno veće primenilo odgovarajuće pravne kriterijume i da li je donelo neke neosnovane činjenične nalaze.
Tim za žalbe Tužilaštva takođe priprema odgovore na sve žalbe koje podnosi odbrana.
Žalbeni postupak nije novo suđenje. Žalbeno veće neće ponovo preispitati svedoke koji su svedočili tokom suđenja. U nekim slučajevima, ipak, kada su se novi dokazi pojavili nakon završetka suđenja, žalbeno veće može dozvoliti da se pozovu dodatni svedoci ili prihvatiti nove dokumente.
Na kraju žalbenog postupka, Žalbeno veće donosi pisanu presudu po žalbi koja je konačna. Presuda po žalbi će ispraviti eventualne pogrešne primene prava ili činjenične greške pronađene u presudi pretresnog veća. Žalbeno veće takođe može odbaciti sve osnove žalbe i potvrditi prvostepenu presudu.