Na Dan međunarodnog pravosuđa obeležavamo godišnjicu usvajanja Rimskog statusa, osnivačke povelje Međunarodnog krivičnog suda, prvog stalnog međunarodnog krivičnog suda u svetu.
Time odajemo počast viziji i posvećenosti svih onih ljudi koji su zalagali, i koji se i dalje zalažu za to da pravda bude više od apstraktnog ideala, da nacionalni i međunarodni sudovi izvedu pred lice pravde osobe za koje se smatra da snose najveću odgovornost za teške povrede međunarodnog prava, kao i za to da države zaštite svoje građane.
Ovo je prilika i da se podsetimo koliko je, pre samo nekoliko decenija, istinski revolucionarno zvučala ideja da se osnuje jedan nezavisan međunarodni krivični sud. Proslavljamo sva dostignuća međunarodnih krivičnih sudova u borbi protiv nekažnjivosti, unapređivanju razvoja međunarodnog prava i ostvarivanju pravde za žrtve.
Kao prva dva međunarodna krivična suda osnovana nakon Drugog svetskog rata, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodni krivični sud za Ruandu (MKSR) imali su pionirsku ulogu na polju međunarodnog pravosuđa. Stotinama odluka i presuda izrečenim tokom protekle dve decenije, MKSJ i MKSR su utvrdili odgovornost pojedinaca za najstrašnije zločine koji se mogu zamisliti, a svojim presuđivanjem definisali konture međunarodnog humanitarnog prava. Ta dva suda su, između ostalog, potvrdila da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati delo genocida, da ne samo visoki vojni oficiri, već i civilni i politički rukovodioci, mogu biti pozvani na odgovornost za dela koja su počinili njima podređeni, i da šefovi država mogu biti izvedeni pred lice pravde za teške zločine za koje se smatra da su počinjeni pod njihovim pokroviteljstvom.
Osnivanje Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS), institucije koja nasleđuje rad MKSJ i MKSR, pokazuje kontinuiranu privrženost međunarodne zajednice principijelnom pozivanju na odgovornost i njenu rešenost da obezbedi da zatvaranje ova prva dva međunarodna suda, koji su bili bez presedana, ne otvori put nekažnjivosti da ponovo zavlada.
Na kraju, na današnji dan treba da zapamtimo da za međunarodnu pravdu nisu isključivo odgovorni međunarodni sudovi. Svi oni koji su privrženi pravdi i vladavini prava, u lokalnim zajednicama, vladama država i širom sveta, imaju ključnu ulogu u tome da se obezbedi da se na kršenja međunarodnog prava ne odgovori ravnodušnošću, već odlučnošću; da principi pravičnosti i poštovanja ljudskih prava budu u osnovi svih napora da se obezbedi pozivanje na odgovornost; kao i da uspeh međunarodnog pravosuđa bude posledica kontinuirane podrške i saradnje danas, i svakog sledećeg dana.
