Website o naslijeđu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Od zatvaranja MKSJ-a 31. decembra 2017., Mehanizam održava ovaj website u okviru svoje misije očuvanja i promovisanja naslijeđa međunarodnih krivičnih sudova UN-a.

 Posjetite website Mehanizma.

Žalbeno veće donelo odluku o dodeli branioca na suđenju Miloševiću

Press Release . Communiqué de presse . Saopštenje za javnost
(Isključivo za medije. Nije službeni dokument.)
APPEALS CHAMBERS
CHAMBRE D’APPEL
ŽALBENO VEĆE
 

Hag, 1. novembar 2004.
CT/P.I.S./906-t

ŽALBENO VEĆE DONELO ODLUKU O DODELI BRANIOCA
NA SUĐENJU MILOŠEVIĆU

Žalbeno veće potvrđuje odluku o nametanju branioca

Žalbeno veće poništava nalog o modalitetima

Milošević će imati vodeću ulogu u izvođenju dokaza odbrane

Dodeljeni branilac će omogućiti da se suđenje nastavi ukoliko Milošević ne bude u mogućnosti da prisustvuje suđenju zbog lošeg zdravlja

Danas, 1. novembra 2004, Žalbeno veće, koje čine sudije Meron (predsedavajući), Pocar, Mumba, Güney i Wenberg de Roca, izdalo je “Odluku po interlokutornoj žalbi na odluku Pretresnog veća o dodeli branioca”. Interlokutorna žalba je uložena 29. septembra 2004, nakon što je Pretresno veće tokom pretresa od 2. septembra 2004. donelo odluku da se g. Miloševiću dodeli branilac.

U dispozitivu odluke Žalbenog veća stoji sledeće:

“U svetlu prethodne rasprave, Žalbeno veće potvrđuje odluku Pretresnog veća o nametanju branioca, ali poništava nalog o modalitetima. Nakon vraćanja predmeta, Pretresno veće treba da osmisli radni režim kojim će se praktični uticaj formalne dodele branioca svesti na minimum, sem u meri koju zahtevaju interesi pravde. U najmanju ruku, taj režim mora biti zasnovan na automatskoj pretpostavci da, kada je fizički u mogućnosti da to učini, Milošević ima vodeću ulogu u izvođenju svojih dokaza – da bira koje će svedoke pozvati, da ispituje svedoke pre dodeljenog branioca, da pred sud iznosi sve valjane zahteve koje želi, da iznese završnu reč nakon što odbrana iznese svoje dokaze i da donosi osnovne strateške odluke o izvođenju dokaza odbrane. Međutim, ova pretpostavka je samo to – pretpostavka. U datim uslovima, kada se Milošević oseća dovoljno dobro da dva dana živo iznosi uvodnu reč, odluka da se njegovo učešće na suđenju ograniči tako dramatično iz razloga lošeg zdravstvenog stanja, predstavlja zloupotrebu diskrecionog prava. Žalbeno veće, međutim, teško da može da predvidi mnoštvo zdravstvenih poteškoća do kojih može doći ubuduće ili da iskoristiti ovu priliku da utvrdi odgovarajući niz mera koje se mogu primeniti u svakoj mogućoj situaciji. Prema tome, prepušta se Pretresnom veću da, prema svom mudrom nahođenju, oprezno vodi suđenje, balansirajući između toga da, s jedne strane, dozvoli Miloševiću da ostvari svoje fundamentalno praoa da sam sebe zastupa i da, s druge strane, zaštiti osnovne interese Međunarodnog suda tako što će razumno i ekspeditivno rešavati predmete koji se nalaze pred njim.

Žalbeno veće naglašava sledeće: u praksi, ako se sve bude odvijalo kako treba, suđenje bi trebalo da se nastavi uglavnom onako kako je teklo dok je Milošević bio zdrav. Za neupućenog posmatrača, koji će Miloševića videti kao glavnog aktera na pretresima, razlika skoro da neće biti primetna. Međutim, ukoliko se Miloševićevi zdravstveni problemi ponovo ozbiljno pogoršaju, prisustvo dodeljenog branioca će omogućiti da se suđenje nastavi čak ako Milošević trenutno i ne bude u mogućnosti da učestvuje. Kada će tačno doći do zamene uloga na suđenju zavisiće of Pretresnog veća.

Ova odluka je delimično potvrđena i delimično poništena, a predmet se vraća u dalji postupak koji mora biti u skladu s ovom odlukom. Pretresno veće može donositi naloge da se postupak pospeši ako i kada to bude potrebno.

Integralan tekst odluke Žalbenog veća na engleskom jeziku: http://www.icty.org/x/cases/slobodan_milosevic/acdec/en/041101.