Website o naslijeđu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju

Od zatvaranja MKSJ-a 31. decembra 2017., Mehanizam održava ovaj website u okviru svoje misije očuvanja i promovisanja naslijeđa međunarodnih krivičnih sudova UN-a.

 Posjetite website Mehanizma.

Izveštaj tužioca o NATO bombardovanju (saopštenje za javnost) Konačni izveštaj koji je tužiocu podnela Komisija osnovana da razmotri kampanju bombardovanja NATO-a protiv Savezne Republike Jugoslavije (kompletan tekst Izveštaja)

Press Release . Communiqué de presse . Saopštenje
za javnost

(Isključivo za medije. Nije službeni dokument.)

OFFICE
OF THE PROSECUTOR

BUREAU DU PROCUREUR

TUŽILAŠTVO

 

Hag, 13. juna 2000.

PR/P.I.S./510-t


IZVEŠTAJ TUŽIOCA O
NATO BOMBARDOVANJU


Kao što je najavila u
svom obraćanju Savetu bezbednosti u petak, 2. juna 2000., tužilac
Carla Del Ponte je odlučila da ne otvori krivičnu istragu povodom
bilo kog aspekta vazdušne intervencije NATO-a protiv Savezne Republike
Jugoslavije 1999. godine.


Od sredine 1999., Tužilaštvu
su predate razne prijave, navodi i velika količina informacija u vezi
sa navodima da su NATO ili, tačnije, njegovi službenici i vođe
u vreme vazdušnih napada počinili zločine koji spadaju pod nadležnost
Međunarodnog suda.


Prijave, navodi i prateći
materijali stizali su iz više izvora i od naučnika i advokata koji
su zastupali Saveznu Republiku Jugoslaviju i od Ruske parlamentarne komisije.
Savezna Republika Jugoslavija je takođe predala značajnu količinu
materijala u vezi sa konkretnim incidentima. Pored toga, više izveštaja
i komentara o bombardovanju objavile su organizacije koje se bave ljudskim
pravima
i drugi, uključujući i izveštaj koji je nedavno objavio Amnesty
International
.


U maju 1999., bivši tužilac,
sudija Louise Arbour formirala je u okviru svoje kancelarije radnu grupu
za analizu i ocenu svih prijava, navoda i pratećih materijala. Taj
tim se sastojao od stručnjaka za vojno pravo, vojnih analitičara,
advokata tužilaštva i drugih stručnjaka. Grupa je nastavila sa radom
i nakon dolaska tužioca Del Ponte. Od svog osnivanja, grupa je analizirala
sve navode i materijale koji su pristizali u Tužilaštvo.
Ta analiza materijala je trajala mesecima, i sastojala se iz analize svih
činjenica i detaljne pravne analize svih aspekata vezanih za nadležnost
Međunarodnog suda.


Budući da Međunarodni
sud ima nadležnost nad svim potencijalnim ratnim zločinima u bivšoj
Jugoslaviji, bivši i sadašnji tužilac su smatrali da je njihova obaveza
i odgovornost, kao nezavisnih tužilaca, da analiziraju te prijave i navode.


U tom smislu, u članu
18.1 Statuta Međunarodnog suda stoji sledeće:


Tužilac pokreće istragu
ex-officio
ili na osnovu informacija dobijenih iz bilo kog izvora, naročito od
vlada, tela Ujedinjenih nacija, međuvladinih i ne-vladinih organizacija.
Tužilac ocenjuje primljene ili prikupljene informacije i odlučuje
da li ima dovoljno osnova da nastavi rad.


U
okviru analize, tužiočev tim je takođe iscrpno pregledao sve informacije
koje je NATO objavio u vezi sa velikim brojem napada na ciljeve na Kosovu
i po Srbiji. Kada je bilo nedoumica u vezi sa određenim incidentima
koji nisu bili u potpunosti objašnjeni u
postojećim izvorima, NATO-u je pružena prilika da na njih odgovori,
pa je NATO dao neke dodatne informacije. Tako dobijene informacije, od
kojih su neke bile vrlo detaljne, su sakupljene i upoređene kako bi
svaki incident ili navod mogao da bude analiziran
sa aspekta međunarodnog humanitarnog prava, a posebno sa aspekta pravnih
normi u vezi sa modernim vazdušnim ratovanjem.


Kao što je rečeno, nakon
detaljnog razmatranja procene svog tima, tužilac je objavio svoj zaključak
da nema osnova za otvaranje istrage povodom bilo kojeg od navoda ili bilo
kog drugog incidenta vezanog za vazdušnu intervenciju NATO-a. Iako je
NATO napravio neke greške, tužilac je zaključio da NATO za vreme bombardovanja
nije namerno gađao civile ili nelegitimne vojne ciljeve.


Nije uobičajena praksa da
tužilac objavljuje detalje istrage ili navode koji su podneti ali nisu
bili predmet istrage. Uobičajeno je da se komentarišu samo objavljene
optužnice. Čak i tada, svaki komentar optužbe van sudnice nužno mora
biti krajnje ograničen. Tužilac
smatra da osobe protiv kojih se iznose optužbe, u normalnim uslovima moraju
imati pravo na pretpostavku nevinosti. Ugled nevinih osoba bi sigurno
bio narušen ukoliko bi bilo objavljeno da su oni predmet istrage povodom
vrlo ozbiljnih krivičnih dela. Zbog
toga, u slučaju kada ne postoji optužnica koja bi takvim osobama pružila
mogućnost da odbrane svoje ime, nije primereno objavljivanje detalja
o tome ko je eventualno predmet istrage tužioca. Vazdušna intervencija
NATO-a, međutim, ne pokreće takve dileme,
a i sami navodi su već bili predmet
mnogih javnih rasprava. Tužilac smatra da u takvoj situaciji, koja se
nije mogla predvideti u vreme nastanka Suda, treba da učini taj neuobičajen
korak i objavi svoje razloge.


Izveštaj na
osnovu koga je tužilac doneo svoje zaključke može se naći na internet
stranici Međunarodnog suda na srpskom jeziku.


*****