Konferencija za štampu tužiteljice Carle Del Ponte 19. jula 2004.

Hag, 19. juli 2004.

JP/P.I.S./872t

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU TUŽITELJICE CARLE DEL PONTE 19. JULA 2004.

U prilogu se nalazi kompletan tekst izjave za štampu koju je tužiteljica Carla Del Ponte dala 19. jula 2004.

Dame i gospodo,

Kao što vam je poznato, prošle nedelje je podignuta optužnica protiv Gorana Hadžića, bivšeg predsednika tzv. Republike Srpske Krajine, koju je sudija potvrdio 4. juna 2004.

U 9:30 ujutru, u utorak 13. jula, optužnicu protiv Gorana Hadžića i nalog za njegovo hapšenje uručili smo Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu. Oba dokumenta su bila zapečaćena. Od vlasti smo zatražili da deluju sa svom dužnom revnošću i to u roku od 72 sata. Prethodno je utvrđeno da se Goran Hadžić nalazi u svojoj vili u Novom Sadu. Vlastima su predočene sve informacije u vezi sa mestom gde se on nalazi.

U 11:30 istoga dana, primerak optužnice je takođe dostavljen i Ambasadi Srbije i Crne Gore u Hagu, u skladu s našom uobičajenom praksom.

U 12:38 istoga dana, g. Hadžić je napustio svoju kuću u Novom Sadu, i u nju se vratio 45 minuta kasnije, u 13:18. Ostatak popodneva proveo je sa porodicom u svojoj kući. U 16:29 se odvezao automobilom, ponevši sa sobom torbu. U 18:50, vozač je vratio automobil kući. Goran Hadžić se od tog dana nije vratio kući. Tužilaštvo poseduje dokaze i fotografije u vezi sa ovim događajima i oni se mogu predočiti relevantnim organima.

U 15:30 istoga dana, Ministarstvo spoljnjih poslova prosledilo je optužnicu i nalog za hapšenje Okružnom sudu u Beogradu, koje je taj sud primio nakon radnog vremena.

Sledećeg dana, u sredu 14. jula, u 9:00, predsednik Okružnog suda u Beogradu imenovao je istražnog sudiju da potvrdi nalog za hapšenje koji je prosledio MUP-u Srbije. Kao što sam već rekla, optuženi je do tada već bio napustio svoj dom. Štaviše, Goran Hadžić je pobegao 17 sati pre nego što je sud službeno zatražio od policije da ga privede.

U četvrtak 15. jula, policija je izvestila sudiju da nije mogla da pronađe optuženog na njegovoj trenutnoj adresi i da je njegovo prebivalište nepoznato. Toga dana, informacije su procurile novinarima, a vest o zapečaćenoj optužnici protiv Gorana Hadžića objavljena je u beogradskim novinama "InterNacional".

U petak 16. jula, u 9:30, u odgovoru na naš zahtev, sudija beogradskog suda nas je obavestio da ne raspolaže bilo kakvim infomacijama o trenutnom mestu boravišta optuženog.

U 10:00 sati, mi smo sudskom veću podneli zahtev da povuče Nalog o neobelodanjivanju optužnice i naloga za hapšenje. Istoga dana, ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore poslao mi je pismo u kojem me je obavestio da nije primio nikakvu informaciju da su nadležni organi preduzeli bio kakvu akciju.

Tog popodneva, u skladu s nalogom sudskog veća, optužnica je obelodanjena. Štaviše, do tada je već postalo jasno da nema osnova da se ta optužnica i dalje drži pod pečatom kako bi se osiguralo hapšenje, jer je optuženi saznao za nju i sakrio se.

Događaji od protekle nedelje predstavljaju drugu situaciju od početka ove godine u kojoj zapravo možemo sami videti kako optuženi, koje je lociralo Tužilaštvo, užurbano beže samo nekoliko sati nakon što se od vlasti u Beogradu zahtevalo da sprovedu naloge za hapšenje.

Danas sa žaljenjem moram da izjavim da postoji još jedna osoba protiv koje je MKSJ podigao optužnicu koja je u bekstvu, čime se ukupan broj optuženih u bekstvu popeo na 22. Većina njih nalaze se na teritoriji Srbije i Crne Gore.

Ovaj najnoviji propust vlasti u Beogradu da istinski sarađuju sa nama iznenadio me je utoliko više što je pre manje od 10 dana predsednik Srbije Boris Tadić u svom prvom predsedničkom govoru rekao sledeće: "saradnja s Tribunalom u Hagu je prioritet naše spoljnje i unutrašnje politike, jer potvrđuje našu privrženost evropskim vrednostima i suštinski je preduslov svih evropskih i evroatlanskih integracija".

Tog istog dana, predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović izjavio je da "svako odlaganje saradnje sa haškim sudom udaljava Srbiju i Crnu Goru od Evrope".

Ministar spoljnjih poslova Vuk Drašković dodao je sledeće: "Naše obaveze prema haškom sudu su nešto s čime nema pogađanja. One se moraju u potpunosti ispoštovati. Srbija i Crna Gora ne želi da bude izolovano ostrvo u moru evropskih demokratija. Svi su izgovori davno potrošeni".

Prije deset dana, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus takođe je naglasio da ve sada postoje "jaki dokazi" da zemlja sarađuje sa Hagom. "Međutim, najvažnije pitanje je šta Tribunal o tome kaže i oni nisu zadovoljni sa našom saradnjom. Toga smo svesni i spremni smo da preduzmemo ozbiljne korake i mere kako bi poboljšali saradnju... Istina je da su sledeća dva meseca odlučujuća i da ćemo morati da pružimo uverljive dokaze o lokaciji haških optuženika i da počnemo da sprovodimo zakon".

Juče, 18. jula, premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je da je saradnja s Tribunalom "pitanje svih pitanja" i da se nijedno ključno pitanje koje se tiče statusa zemlje ne može rešiti pre nego što se reši ovo pitanje.

Ove izjave obnovile su naše nade da će Srbija i Crna Gora odmah preduzeti konkretne akcije da ispuni naše zahteve.

Beograd je sada suočen za izborom:

- ili će svoje reči pretvoriti u dela i odmah uhapsiti g. Hadžića i prebaciti ga u Hag,

- ili će obećanja Beograda ostati prazna. U tom slučaju, ja ne bih imala drugog izbora već da opet predam zahtev u skladu s pravilom 7 bis Pravilnika o postupku i dokazima Suda, tj. da zatražim od predsednika MKSJ-a da izvesti Savet bezbednosti UN o tome da Srbija i Crna Gora nije ispunila svoje obaveze iz člana 29 Statuta. Ipak, iskreno se nadam da će ovakva situacija biti izbegnuta i da će nam vrlo brzo, u narednim satima, vlasti Srbije i Crne Gore pokazati iskrene znake svoje dobre volje i svoja nedavno data ohrabrujuća usmena uveravanja pretvoriti u konkretna dela.