| OBRAĆANJE |
PREDSEDNIK
|
| (Isključivo za medije. Nije službeni dokument.) |
|
Hag, 13. oktobar 2008
Obraćanje sudije Fausta Pocara, predsednika Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija
Ekselencije, gospodine predsedniče,
Čast mi je da se po treći put pojavim pred vama u svojstvu predsednika Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, da bi Generalnoj skupštini predstavio petnaesti godišnji izveštaj o radu Međunarodnog suda. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da izrazim svoju zahvalnost članovima ove uvažene Skupštine na podršci koju pruža Međunarodnom sudu, koja je bila i još uvek je od presudne važnosti za uspešno okončanje njegovog rada.
U svom današnjem obraćanju, želeo bih da pružim kratak pregled dostignuća Međunarodnog suda i istaknem značaj njegovog nasleđa za budućnost međunarodne krivične pravde. Od 2004. godine, uspeh rada Međunarodnog suda je prevashodno razmatran u okvirima strategije okončanja njegovog rada, koja je podržana rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1503 i 1534. Međutim, okončanje postupaka koji se vode pred Međunarodnim sudom predstavlja samo jedan deo naše misije. Naš primarni cilj je da obezbedimo da pionirska uloga i značajna dostignuća Međunarodnog suda nastave da inspirišu buduće generacije u njihovoj borbi za pravdu. Drugim rečima, borba protiv nekažnjivosti mora ostati prioritet za međunarodnu zajednicu i u tom cilju međunarodna zajednica mora nastaviti da pruža pomoć sudijama, tužiocima i borcima za ljudska prava, posebno u bivšoj Jugoslaviji, da bi učvrstili vladavinu prava privodeći pravdi odgovorne za međunarodne zločine.
Ekselencije,
Međunarodni sud je na mnoge načine postigao ogroman uspeh. Podigao je optužnice protiv 161 lica i okončao postupke protiv njih 116, a čak dve trećine ukupne međunarodne sudske prakse koja se bavi kršenjem međunarodnog humanitarnog prava dolazi iz presuda Međunarodnog suda. Sud je neprestano nastojao da unapredi svoje procedure i metodologije i postigao je efikasnost koja je neprevaziđena. Sud je doprineo eksponencionalnom razvoju i nezapamćenoj konsolidaciji međunarodnog humanitarnog i krivičnog prava. Najzad, ali isto tako važno, doneo je pravdu žrtvama, pomogao izgradnju mira i promovisao pomirenje pomažući pravosudne institucije koje vode postupke za ratne zIočine u bivšoj Jugoslaviji.
Međutim, da bi Međunarodni sud ispunio svoju misiju i obezbedio da njegova dostignuća ne budu ugrožena i dalje potrebna ključna podrška međunarodne zajednice na nekoliko frontova. Kao prvo, Međunarodnom sudu moraju biti obezbeđena sva potrebna sredstva kako bi svoje postupke okončao pravično i ekspeditivno. Kao drugo, preostali optuženi u bekstvu moraju biti uhapšeni. I kao treće, dodatna pomoć mora biti pružena našim partnerima na nacionalnom nivou u bišoj Jugoslaviji.
Počevši od okončanja postupaka koji se vode pred Sudom, tokom protekle godine održali smo i, čak unapredili našu efikasnost, koja ostaje bez premca. U ovom trenutku, započeti su postupci protiv 43 preostala lica protiv kojih je tužilac podigao optužnice, izuzev preostala dva optužena koji su u bekstvu: protiv 22 lica se trenutno vodi prvostepeni postupak, njih šest čeka na izricanje prvostepene presude, 10 je u žalbenom postupku, a njih pet očekuje skori početak suđenja, među njima i četvorica koja su uhapšena poslednjih meseci. Tokom perioda na koji se izveštaj odnosi, pretresna veća su izdala 213 odluke vezane za pretpretresna pitanja u osam predmeta, vodila pet predmeta za nepoštovanje Suda i izrekla pet prvostepenih presuda. Pored toga, Žalbeno veće je od prošlog oktobra izdalo 169 odluka, od kojih deset presuda po žalbi, 43 interlokutorne odluke, 90 odluka u predžalbenim postupcima i 26 odluka po zahtevima za preispitivanje.
Da bi postigli ovakve rezultate, nastavili smo sa definisnjem novih konkretnih mera radi povećanja efikasnosti našeg rada. U tu svrhu, u aprilu sam odlučio da rekonstituišem Radne grupe za ubrzanje prvostepenih i žalbenih postupaka. Takođe smo obezbedili paralelno vođenje postupaka u čak osam predmeta zahvaljujući posebno efikasnom vođenju naše tri sudnice, koje se koriste sa maksimalnim kapacitetom. Ovo je takođe omogućeno imenovanjem ad litem sudija u dva ili čak tri predmeta istovremeno. Kao što sam prethodno naglasio, doprinos ad litem sudija jeste i nastaviće da bude od presudne važnosti kako bi se obezbedilo okončanje postupaka u predmetima koji se vode pred Sudom. Važna inicijativa koju sam započeo u vezi s ad litem sudijama je preporuka Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da usvoji rezoluciju kojom bi se omogućilo imenovanje dodatnih ad litem sudija, preko statutarnog ograničenja od 12. Ova rezolucija, koja je donesena u februaru, imala je za posledicu imenovanja dvoje dodatnih ad litem sudija, iznad maksimalnog broja od 12, čime je omogućen početak novih suđenja.
Dva druga pitanja zavređuju vašu pažnju u ovoj fazi i biće od presudne važnosti za uspešno okončanje postupaka u predmetima koji se vode pred Sudom. Jedno se tiče penzionih prava stalnih sudija, koje sam već pominjao prošle godine. U vezi s ovim vas moram obavestiti da zaključci studije nezavisne konsultantske firme, koja je podržana od strane Sekretarijata Ujedinjenih nacija, u potpunosti podržavaju naš stav da je postojeći disparitet penzionih prava sudija Međunarodnog suda i sudija Međunarodnog suda pravde (MSP) diskriminatorski i u suprotnosti s jasnim odredbama našeg Statuta. Brzo rešenje ovog pitanja je apsolutno ključno jer će direktno uticati na okončanje postupaka u našim predmetima. Stoga, u ovoj fazi tražimo vašu aktivnu podršku. Ono što će se verovatno desiti ukoliko se ne obezbede uslovi jednaki onima na MSP je zaista vrlo jasno: neke sudije neće imati drugog izbora osim da podnesu ostavke kako bo obezbedili penziona prava u svojim zemljama porekla. Mi bismo tako izgubili dragoceni doprinos iskusnih sudija u kritičnom trenutku mandata Međunarodnog suda, kada naš raspored zahteva maksimalnu efikasnost. Stoga pozivam uvaženu skupštinu da se o ovom pitanju što pre izjasni podržavajući preporuke iznesene u studiji konsultantske firme.
Drugo povezano pitanje je zadržavanje našeg visoko kvalifikovanog osoblja. Kako se rad Međunarodnog suda postepeno približava kraju, naši zaposleni će morati da traže, a neki to već sad čine, nove mogućnosti napredovanja u karijeri. Moramo obezbediti da zaposlenima, koji su posvetili mnoge godine službi na Međunarodnom sudu, bude pružena obuka i savetovanje za poboljšanje izgleda napredovanja u karijieri, kako se rad Suda postepeno privodi kraju. Ovakve mere su preko potrebne kako bismo se osposobili da se nosimo sa odlascima osoblja i zadržali ključno osoblje, bez kojeg blagovremeno okončanje postupaka koje vodimo nije moguće.
Ekselencije,
Osvrnuću se na drugo pitanje u vezi s kojim nam je podrška država članica preko potrebna: hapšenje preostalih optuženih koji su u bekstvu. Kao što znate, tokom perioda na koji se izveštaj odnosi došlo je do pozitivnog razvoja događaja. Hapšenje Stojana Župljanina i Radovana Karadžića su bile posebno važne prekretnice, i mi pohvaljujemo vladu Srbije za ključnu saradnju u ovom pogledu. Međutim, mi ne možemo uspešno završiti svoj rad ukoliko preostala dvojica optuženih koji su u bekstvu, Ratko Mladić i Goran Hadžić, ne budu odmah uhapšena. Moram ponovo da naglasim da, iako Međunarodni sud čini sve što je u njegovoj moći da ekspeditivno vodi i okonča postupke u svojim predmetima, kasna hapšenja optuženih, za koja međunarodna zajednica mora snositi odgovornost, neminovno dovode do remećenja zacrtanih rokova okončanja postupaka. Stoga, iako smo obezbedili da postupci protiv četvorice optuženih uhapšenih poslednjih meseci počnu tokom 2009. godine, hapšenje preostalih optuženih koji su u bekstvu može nas primorati da zacrtane rokove okončanja svih suđenja pomerimo još dalje.
Takođe ću ponoviti da se obaveza svih država članica Ujedinjenih nacija da sarađuju sa Međunarodnim sudom u skladu sa članom 29 Statuta ne svodi samo na hapšenje begunaca. Ova obaveza je zapravo mnogo šira i takođe uključuje pružanje pomoći u svim aspektima aktuelnih postupaka pred Međunarodnim sudom, uključujući pristup arhivama, dostavljanje dokumenata, kao i pristup svedocima i njihovu zaštitu. U ovom pogledu moram napomenuti našu preokupaciju incidentima vršenja uticaja na svedoke koji su se desili u periodu na koji se izveštaj odnosi, kao i odlaganja u dostavi dokumenata, što je uticalo na ekspeditivnost vođenja naših predmeta. Na kraju, saradnja država članica takođe uključuje saradnju u preseljenju svedoka i izvršenju presuda međunarodnog suda. Iako je Sekretarijat suda uspeo da utanači sedam sporazuma o sprovođenju presuda Međunarodnog suda, dalja saradnja država članica je potrebna u pogledu preseljenja svedoka.
Ekselencije,
Treće i poslednje pitanje koje bih danas pomenuo je za mene podjednako važno. Ono se tiče nasleđa koje ćemo ostaviti za međunarodne i nacionalne sudove u vođenju kompleksnih krivičnih predmeta koji se tiču teških povreda međunarodnog humanitarnog prava, a ponajpre, nastavak naše misije u okviru pravosudnih institucija u bivšoj Jugoslaviji.
Dozvolite mi da podsetim da u ovom smislu Međunarodni sud nikada nije trebalo da beskonačno služi kao zamena za nacionalne sudove, posebno na području bivše Jugoslavije. Ovi sudovi igraju suštinsku ulogu u obezbeđivanju sprovođenja pravde i u promociji pomirenja. Stoga, naša strategija za budućnost mora uključivati ne samo okončanje procesa u svim predmetima pred Međunarodnim sudom. Kao što sam prethodno pomenuo, moramo nastaviti zalaganja da se obezbedi kontinuitet rada lokalnih aktera na izvršenju naše misije u borbi protiv nekažnjivosti. Drugim rečima, ispunićemo naš mandat na zadovoljavajući način jedino ukoliko nacionalne pravosudne institucije budu spremne da preuzmu zadatke koje ostavljamo za sobom. Ovakva strategija je takođe logična i sa prozaičnog stanovišta analize troškova i dobiti: nedovoljna podrška nacionalnim institucijama zaduženim za sprovođenje vladavine prava će faktički umanjiti učinak značajnih finansijskih ulaganja država članica u međunarodnu pravdu izvršenih kroz priloge budžetu Međunarodnog suda. Kapital koji je do sada uložen neće doneti očekivanu korist ukoliko međunarodna zajednica ne nastavi sa podrškom našim projektima nasleđa Suda.
Kao što je detaljno izneto u mom izveštaju, tokom perioda na koji se izveštaj odnosti, preduzeli smo i podržali različite inicijative usmerene ka jačanju našeg partnerstva sa nacionalnim pravosudnim institucijama i uspostavljanju vidova bliske saradnje sa našim sagovornicima u regionu. Nakon izmena i dopuna pravila 75(H) Pravilnika o postupku i dokazima Međunarodnog suda izvršenih u julu 2007. i februaru 2008. godine kojima se stranama u postupku, sudijama, žrtvama i svedocima omogućuje da direktno od Međunarodnog suda zatraže izmenu zaštitnih mera koje je naložio Međunarodni sud, procesuirali smo veliki broj zahteva iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Da bi se osiguralo ekspeditivno rešavanje po ovim zahtevima, formirao sam specijalno veće koje će rešavati po ovim zahtevima.
U prethodnim izveštajima sam stavio akcenat na prosleđivanje predmeta protiv 13 optuženih nižeg i srednjeg ranga nacionalnim pravosuđima u regionu, u skladu s pravilom 11bis Pravilnika o postupku i dokazima. Proces procesuiranja je do sada protekao uspešno, i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju pomno prati suđenja u prosleđenim predmetima u ime Tužilaštva. Međutim, ne sme se zaboraviti da osim predmeta koje je prosledio Međunarodni sud, na hiljade predmeta za ratne zločine i dalje nije obrađeno ili su u toku istrage nacionalnih institucija.
Prema tome, nastavak podrške međunarodne zajednice nacionalnim institucijama je i dalje preko potrban da bi se obezbedilo trajano uspostavljanje vladavine prava. Prilikom moje posete Bosni i Hercegovini proteklog maja, lično sam se uverio u obim zadataka koji tek predstoje. Međusobna saradnja država u regionu u istragama i krivičnom gonjenju osumnjičenih za ratne zločine, poput ekstradicije sopstvenih državljana osumnjičenih za ratne zločine drugim pravosuđima, i dalje je problematična. Osim toga, i dalje postoje ozbiljni nedostaci u pogledu obezbeđivanja kazneno-popravnih ustanova, posebno u Bosni i Hercegovini. Ovo je nažalost istaklo bekstvo Radovana Stankovića iz zatvora, čiji je predmet Međunarodni sud prosledio Bosni i Hercegovini u skladu s pravilom 11bis. Ovo bekstvo se desilo manje od dva meseca nakon što je proglašen krivim za sistematsko silovanje, mučenje i porobljavanje žena i maloletnih devojaka i osuđen na 20 godina zatvora. Činjenica da ni godinu i po kasnije, on još uvek nije uhapšen za žaljenje je. Nedostatak napretka nadležnih organa u pronalaženju i hapšenju Radovana Stankovića i krivičnom gonjenju onih koji su pomogli njegovo bekstvo na svim nivoima je razlog za ozbiljnu zabrinutost Međunarodnog suda. Ne možemo da dopustimo da smeli pokušaji nacionalnih pravosuđa na učvršćivanju vladavine prava budu ukaljani neaktivnošću vlada i lokalnih vlasti. Iz tog razloga, preko je potrebno da se međunarodna zajednica pozabavi ovim sučajem. U tom smislu, moram iskoristiti ovu priliku da pokrenem pitanje prisustva međunarodnog osoblja na Državnom sudu i u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine. Tokom moje posete Bosni i Hercegovini, razni akteri su izrazili svoju zabrinutost zbog skorog odlaska ovog osoblja, s obzirom da njihov mandat ističe krajem 2009. godine. Asocijacije žrtava su, na primer, nagovestile da će se ovo negativno odraziti na spremnost svedoka da svedoče. Ja stoga pozivam međunarodnu zajednicu da podrži produžetak mandata međunarodnog osoblja Državnog suda i Tužilaštva Bosne i Hercegovine.
Takođe smo započeli dva zajednička projekta kako bi obezbedili očuvanje nasleđa Međunarodnog suda. Jedan projekat, koji bi trebao da bude gotov do kraja godine, sproveden je uz pomoć Međuregionalnog instituta Ujedinjenih nacija za istraživanje zločina i pravde (UNICRI) i sastoji se od sastavljanja priručnika preporučenih procedura Međunarodnog suda, koji će biti od velike koristi drugim međunarodnim i nacionalnim pravosuđima koja se bave krivičnim gonjenjem u predmetima za ratne zločine. Još jedan projekat je pokrenut u partnerstvu sa OEBS-ovom Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), i tiče se ocene učinka napora za izgradnju kapaciteta i utvrđivanja toga šta preostaje da se uradi kako bi se obezbedilo da nacionalna pravosuđa imaju sposobnost da nastave rad Međunarodnog suda nakon što on okonča svoj mandat.
Dopustite mi da se na kraju nakratko osvrnem na aktuelne diskusije u vezi s rezidualnim mehanizmima. Kao što sam ranije izvestio, u septembru 2007. godine smo podneli konačni izveštaj o rezidualnim mehanizmima. Od tada smo se sastali sa Radnom grupom Saveta bezbednosti i pružili nekoliko pojašnjenja u vezi s pitanjima članova Radne grupe. Takođe smo 1. i 2. oktobra primili članove Radne grupe na Međunarodnom sudu. Ova poseta je članovima pružila priliku da se upoznaju sa sudijama i visokim zvaničnicima Suda i steknu više praktičnih znanja o našem radu, što će se, siguran sam, pokazati izuzetno korisnim pri utvrđivanju rezidualnih mehanizama Međunarodnog suda. Što se tiče konkretnih pitanja o arhivima Međunarodnog suda, upravo smo primili izveštaj Savetodavnog komiteta o arhivima koje su osnovali sekretari MKSJ i MKSR, koji će Međunarodni sud razmotriti s ciljem da predstavi svoje predloge po ovom pitanju. S tim u vezi, moram iskoristiti ovu priliku da naglasim, da je nezavisno od političke odluke o fizičkoj lokaciji arhiva Međunarodnog suda, od presudne važnosti da se obezbedi slobodan pristup ovim arhivima. U tu svrhu, predloženo rešenje bi bilo formiranje memorijalnih centara u važnijim gradovima regiona, koji bi omogućili pristup arhivima, istorijske informacije o postupcima i predmetima pred Međunarodnim sudom, kao i interaktivne debate o krivičnoj pravdi i pomirenju u bivšoj Jugoslaviji. Ovo bi ne samo služilo svrsi projekta o arhivima, a to je jednostavan i otvoren pristup našem radu svim zainteresovanima, već bi takođe osiguralo nesmetan nastavak dugogodišnjeg rada i dostignuća Outreach programa Međunarodnog suda, koji su opisani u mom izveštaju.
Ekselencije,
Dostignuća Međunarodnog sud ne bi bila moguća bez ključne podrške članica ove Skupštine. Osnivanje međunarodnog suda 1993. godine bilo je vesnik nove ere u međunarodnim odnosima. To je dovelo do uspostavljanja mnogih drugih međunarodnih institucija posvećenih krivičnom pravu, koje zajedno rade na jednom zadatku: borbi protiv nekažnjivosti i obezbeđivanju pravde za žrtve teških povreda međunarodnog prava. Rad Međunarodnog suda takođe ima veliki uticaj na nacionalna pravosuđa, posebno u bivšoj Jugoslaviji. Te sudije, tužioci i branioci su akteri koji će najtemeljnije doprineti trajnom razvoju vladavine prava u regionu, koji je pre 15 godina bio poprište jednog od najbrutalnijih sukoba 20. veka. Nakon što Međunarodni sud okonča procese u svojim predmetima, međunarodna zajednica mora nastaviti da pruža pomoć ovim ljudima, ukoliko želi da obezbedi dugoročni mir i prosperitet ovog dela sveta. Pozivam sve države članice da nas podrže u nastojanjima da se pobrinemo za to da rad Međunarodnog suda uspešno privedemo kraju i pružimo podršku institucijama u bivšoj Jugoslaviji, koje će nastaviti našu misiju u borbi protiv nekažnjivosti.
Hvala vam na pažnji.
*****
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Elektronska pošta: press [at] icty.org