|
Hag,
29. oktobar 2002.
JDH/P.I.S./708-t
OBRAĆANJE
SUDIJE KLODA ŽORDE, PREDSEDNIKA MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU, SAVETU BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA
29.
OKTOBRA 2002.
Gospodine
predsedniče, ekselencije, članovi Saveta bezbednosti,
Veoma sam
počastvovan što mogu da vam izložim deveti godišnji izveštaj Međunarodnog
krivičnog Suda za bivšu Jugoslaviju.
Prvo bih
želeo da vam izrazim duboku zahvalnost na neiscrpnoj podršci koju ste
uvek pružali Međunarodnom sudu.
Kao što vam
je poznato, godišnji izveštaj sadrži opširan pregled aktivnosti sudskih
veća, Tužilaštva i Sekretarijata u godini koja se razmatra. Pošto
sam svestan toga koliko je vaše vreme dragoceno, samo ću se ukratko
dotaći te teme.
Više bih
voleo da vašu pažnju konkretnije usmerim na dve oblasti koje izazivaju
najveću zabrinutost Međunarodnog suda. Prva od njih jeste sprovođenje
strategije ustupanje nadležnosti nad predmetima nacionalnim sudovima,
a druga se tiče saradnje Međunarodnog suda i država bivše Jugoslavije.
Ova dva pitanja naglašavam zato što ona određuju kad će naša
misija biti izvršena. Kao što sam naglasio 23. jula ove godine kada sam
iznosio Izveštaj o pravosudnom statusu Međunarodnog suda i prespektivama
ustupanja nadležnosti nad određenim predmetima nacionalnim sudovima,
bićemo u stanju da ispoštujemo obaveze prema međunarodnoj zajednici
- osnosno, da završimo istrage do 2004., a suđenja do otprilike 2008.
- samo ako istaknute političke, vojne i civilne vođe budu uhapšene
i izvedene pred Međunarodni sud bez odlaganja i ako se optuženima
srednjeg i nižeg ranga sudi na nacionalnim sudovima.
Izveštaj
o aktivnostima Međunarodnog suda u 2001.-2002.
Deveti godišnji
izveštaj Međunarodnog suda sadrži analizu rada i reformi izvršenih
od 1. avgusta 2001. do 31. jula 2002. Tri aspekta rada i reformi posebno
su obeležila ovaj period i zaslužuju da budu pomenuta.
a - Rad
sudskih veća, koji se značajno povećao u protekloj godini,
mora da se racionalizuje i dalje. Posle dolaska devetoro ad litem
sudija u januaru 2002., sudska veća su, shodno našim obečanjima,
vodila dnevno po šest istovremenih suđenja za razliku od tri u
prethodnim godinama. Radila su na otprilike 30 predmeta i izrekla pet
presuda po meritumu za ukupno 12 optuženih. Ipak, po mom mišljenju,
uprkos svim reformama preduzetim prethodnih godina, posebno da bi se
ojačala ovlašćenja sudija vezana za nadzor nad pretresima,
postupci i dalje predugo traju. Suđenja trenutno traju prosečno
17 meseci, odnosno pet meseci duže nego što smo prvobitno procenjivali.
U svrhu rešavanja ovog problema, Međunarodni sud je u januaru ove
godine pokrenuo inicijativu da sastavlja mesečni statistički
pregled svojih aktivnosti, koje se mere pomoću više specifičnih
parametara. Ovaj mesečni pregled, nazvan "Tabela pokazatelja
Međunarodnog suda", omogućuje nam da precizno identifikujemo
probleme koji nastanu u postupcima i preduzmemo potrebne mere, posebno
u pogledu unapređenja sudske prakse. To uključuje ohrabrivanje
spajanja povezanih predmeta, češću upotrebu pismenih svedočenja
i ograničavanje svedoka koji svedoče na suđenju na broj
reprezentativan za sve zločine navedene u optužnicama.
b - Osnivanje
međunarodne advokatske komore u Hagu treba da pojača efikasnost
i nezavisnost rada branilaca. Na plenarnoj sednici, održanoj 11.
i 12. jula ove godine sudije su odobrile formiranje međunarodnog
udruženja branilaca koji se pojavljuju pred Međunarodnim sudom.
Bilo je bitno da branioci dobiju priliku da se nađu u okviru organizacije
koja je osnovana da zastupa i brani njihove interese, i presudno da
se u potpunosti garantuje njihova nezavisnost i poštuje kodeks profesionalnog
ponašanja. Takođe je bilo važno da se braniocima obezbede svi potrebni
uslovi za što bolje praćenje razvoja međunarodne sudske prakse.
Formiranjem ovog udruženja, to je sada postignuto. Efikasnost rada Međunarodnog
suda trebalo bi poboljšati i kroz veću disciplinu koju bi pokazali
branioci.
c - Sprovođenje
strukturalnih i operativnih reformi Žalbenog veća mora da omogući
skraćenje trajanja postupaka, koje je i dalje prekomerno. U
skladu sa rezolucijom 1329 (2000) dvoje sudija Međunarodnog suda
za Ruandu rade u Žalbenom veću Međunarodnog suda za bivšu
Jugoslaviju od novembra 2001. Pritom je struktura Žalbenog veća
reorganizovana i njegove metode rada postepeno racionalizovane usvajanjem
novih uputstava. Zahvaljujući tome, Žalbeno veće Međunarodnog
suda za bivšu Jugoslaviju moglo je da razmotri o dvadesetak interlokutornih
žalbi i osam žalbi po meritumu u predmetnom periodu. Bez obzira na to,
ulažu se dalji napori da se skrati prosečno trajanje žalbenih postupaka.
Sada bih
želeo da se osvrnem na dve oblasti koja izazivaju najveću zabrinutost
Međunarodnog suda.
Sprovođenje
strategije ustupanja nadležnosti
Tužilac,
sekretar i ja detaljno smo izložili ovu strategiju u izveštaju koji smo
pripremili u prvoj polovini ove godine i koji vam je poslat u julu. Dozvolite
mi da podsetim da se strategija usredsređuje na dve glavne oblasti:
prvo, krivično gonjenje onih počinilaca čiji su zločini
najozbiljnije ugrozili međunarodni javni poredak i, drugo, ustupanje
nadležnosti nad predmetima od manjeg značaja Veću nadležnom
za kršenja međunarodnog humanitarnog prava pri Državnom sudu Bosne
i Hercegovine.
Dana 23.
jula 2002. gospođa Del Ponte i ja izneli smo vam razne aspekte strategije
kao i to o kakvim ulozima se radi. Posle ovog izlaganja, vaš predsednik
je u svojoj izjavi da ukazao na to bi "MKSJ u svom radu trebao da
se usredsredi na krivično gonjenje i suđenje civilnim, vojnim
i paravojnim vođama osumnjičenim za teška kršenja međunarodnog
humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991.
godine, a ne na manje značajne aktere". On je takođe "podržao
opštu strategiju iznetu u izveštaju" i "uzeo na znanje nameru
MKSJ-a da izmeni i dopuni svoj Pravilnik o postupku i dokazima kako bi
se olakšalo upućivanje predmeta nadležnim državnim sudovima".
Na tome sam mu izuzetno zahvalan.
Od tada smo
nastojali da uzmemo u obzir sve aspekte te izjave. Iz te perspektive,
krenuli smo u realizaciju više važnih ciljeva. Dana 17. septembra sastao
sam se sa članovima Kolegijuma i razmotrio predmete koji bi već
sada mogli biti ustupljeni nacionalnim sudovima. Naše prve procene ukazuju
na to da bi se, od predmeta koji su već dodeljeni sudskim većima
(to jest, predmeta gde su optuženi već uhapšeni i izvedeni pred Međunarodni
sud), otprilike deset moglo ustupiti tokom sledećih meseci, naravno
pod uslovom da dobijemo čvrste garancije da će u bliskoj budućnosti
biti osnovano Veće nadležno za kršenja međunarodnog humanitarnog
prava. Takođe smo proučili pravosudne posledice implementacije
naše strategije, posebno s obzirom na to kako postupiti sa optuženima
koji se već nalaze u pritvoru u Hagu, a koji bi mogli biti upućeni
u Bosnu i Hercegovinu. Dana 30. septembra sudije su održale vanrednu plenarnu
sednicu i izmenile pravilo 11 bis Pravilnika, koje im sada omogućuje
pokretanje procesa ustupanja nadležnosti koji je zaista efikasan. Na kraju,
17. oktobra Tužilac, sekretar i ja sastali smo se sa predstavnicima Kancelarije
Visokog predstavnika da bismo razmotrili kako, pod kojim uslovima i, pre
svega, u kojim vremenskim okvirima bi se moglo formirati Veće nadležno
za kršenja međunarodnog humanitarnog prava pri Državnom sudu Bosne
i Hercegovine. Vratiću se kasnije na ovo pitanje.
Gospođa
Del Ponte je nastavila rad na proceni tekućih istraga, započetoj
početkom ove godine, u cilju utvrđivanja broja lica kojima treba
da bude suđeno pred Međunarodnim sudom, kao i onih, kojima bi
moglo biti suđeno pred nacionalnim sudovima. Ona će vam za koji
trenutak saopštiti svoje nove procene.
Moram ipak
naglasiti da naš rad zavisi od toga da li će se u okviru Državnog
suda Bosne i Hercegovine osnovati Veće koje će biti nadležno
za kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Zapravo, mi ne možemo
ustupati nadležnost nad predmetima ako ne postoje garancije da će
optuženi biti suđeni u skladu sa minimalnim standardima zaštite ljudskih
prava. U tom pogledu, svesni smo dužnosti koje ste nam poverili, kao i
naših obaveza prema žrtvama.
Uprkos tome,
treba savladati još nekoliko političkih, zakonskih i finansijskih
prepreka pre nego što osnivanje ovog specijalizovanog Veća bude moguće.
Doduše, prioritet
Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu izgleda da je borba protiv
organizovanog kriminala i korupcije, te politička stabilizacija države.
Štaviše, svesni smo činjenice da osnivanje specijalizovanog Veća
zahteva finansijski doprinos međunarodne zajednice koja je suočena
i sa drugim veoma važnim izazovima, posebno iskorijenjivanjem međunarodnog
terorizma.
Treba li,
ipak, da vas podsetim da dok ne bude suđeno svim ratnim zločincima,
na prostoru bivše Jugoslaviji ne može biti duboko ukorenjenog i trajnog
mira? Istorija nas uči da dok pravda ne završi svoj posao, sablast
rata može ponovo da se pojavi, nekada čak posle nekoliko generacija.
Iz tog razloga
bitno je da svi oni koji su uključeni u mirovni proces doprinesu,
svaki u svojoj oblasti osnivanju ovog specijalizovanog Veća. Uredno
sam uzeo na znanje nedavno obavezivanje Kancelarije Visokog predstavnika
da će preduzeti neophodne političke i zakonske mere da Veće
počne sa radom do kraja 2003. Međunarodnoj zajednici ostaje
da ovom Veću obezbedi neophodna sredstva za rad. Ta sredstva ne bi
trebalo da budu suviše visoka. Dozvolite da podsetim da se ne radi o stvaranju
nekog "mini međunarodnog suda" u Sarajevu! Kao što sam
prošli put predložio 23. jula, ovde se pre svega radi o korištenju postojećeg
nacionalnog suda čija bi operativna pravila i organizacija bili u
nadležnosti Visokog predstavnika (i dotičnih nacionalnih vlasti).
Njemu bi se privremeno dodelio minimalni međunarodni
karakter isključivo u svrhu obezbeđivanja njegove nepristrasnosti
i nezavisnosti. Zaista bi se na privremenoj osnovi odredile samo međunarodne
sudije koje bi radile rame uz rame sa lokalnim sudijama. Zato se ne radi
o uspostavljanju administracije koja bi se sastojala od službenika međunarodne
organizacije, kao što je Međunarodni sud.
Po ovom pitanju,
želim da istaknem da je Međunarodni sud počeo da sarađuje
sa Kancelarijom Visokog predstavnika na izradi nacrta tekstova koji će
regulisati rad ove institucije.
Saradnja
između Međunarodnog suda i država bivše Jugoslavije
Države bivše
Jugoslavije moraju uhapsiti sve optužene koji se nalaze na njihovoj teritoriji
što je pre moguće, kako bi Međunarodni sud mogao u potpunosti
da se usredsredi na krivično gonjenje i suđenje glavnim političkim,
vojnim i civilnim vođama. Samo i jedino na taj način ćemo
moći da ispunimo svoj mandat u predviđenom roku.
Međutim,
Savezna Republika Jugoslavija u najboljem slučaju sarađuje samo
delimično, a to je eufemizam, kada je u pitanju prikupljanje
dokaza i hapšenje optuženih, iako su neki od njih optuženi na nekoliko
godina. Posebno imam u vidu Ratka Mladića, koji je optužen 24. jula
1995., dakle, pre više od sedam godina! Neki od optuženih su čak
nastavili da obavljaju visoke političke funkcije u državnom aparatu.
Tako je Milan Milutinović, iako optužen još 22. maja 1999.,
još uvek predsednik Srbije. Osim toga, Savezna Republika Jugoslavija je
usvojila Zakon o saradnji sa Međunarodnim sudom, čiji član
39 izričito krši osnovne odredbe našeg Statuta, a posebno princip
primata Međunarodnog suda koji je garantovan članom 9 Statuta.
Proteklog
23. oktobra sam Vas, na zahtev tužioca, zvanično obavestio
o propustu ove države da ispuni svoje obaveze propisane članom 29
Statuta, smatrajući da međunarodna zajednica treba da bude
informisana o ovom propustu u trenutku kad je, u okviru drugih organizacija,
pozivanju da donese odluke od presudnog značaja za budućnost
ove zemlje. Po mom mišljenju, državama bi se u stvaro poslao pogrešan
signal kad bi se Saveznoj Republici Jugoslaviji dozvolilo da se opet u
potpunosti uključi u zajednicu nacija, iako ne ispunjava svoje najosnovnije
međunarodne obaveze, obaveze koje, ako smem da podsetim, izviru iz
Povelje Ujedinjenih nacija. Shvatam da je ovo pitanje pokrenuto isuviše
skoro da bi se pojavilo na dnevnom redu. Iz tog razloga, tužilac i ja smo
spremni da se osvrnemo na ovo pitanje kada god vi smatrate prikladnim.
Republika
Hrvatska je pokazala dvosmislen odnos. Iako je više naklonjena nego ranije
kada su u pitanju predaja dokaza koji su u njenom posedu i omogućavanje
pristupa arhivama istražiteljima Međunarodnog suda, ona još uvek,
uprkos stalnim zahtevima tužioca, nije uhapsila generale Antu Gotovinu
i Janka Bobetka, koji su optuženi 26. jula 2001., odnosno 23. avgusta
2002. Ukoliko se ovakva situacija nastavi, neću oklevati da
Vam prepustim da vi odlučite o tom pitanju, kao što sam upravo uradio
u slučaju Savezne Republike Jugoslavije.
Kada je u
pitanju Bosna i Hercegovina, dok Federacija sa Međunarodnim sudom
sarađuje na zadovoljavajući način, Republika Srpska nije
uhapsila nijednog begunca visokog ranga koji se nalazi na njenoj teritoriji,
uključujući Radovana Karadžića, koji je optužen još od
24. jula 1995. Istini za volju, institucionalni okvir Bosne i Hercegovine
ne olakšava ostvarivanje njenog zadatka. Ali, koliko će još Međunarodni
sud moći da dozvoljava jednom entitetu da tako prenebregava međunarodne
obaveze koje obavezuju državu čiji je deo?
Gospodine
predsedniče, ekselencije, članovi Saveta bezbednosti,
Meni se čini
da konkretne situacije koje sam upravo opisao pokazuju koliku važnost
podrška Saveta bezbednosti i dalje ima u izvšavanju misije Međunarodnog
suda.
Ta podrška
nam je uvek pružana i ja još jednom želim da vam izrazim svoju zahvalnost
na tome.
Danas mi
je vaša podrška potrebnija nego ikada do sada! Vreme prolazi: krajnji
rokovi, 2004. i 2008. godina se ubrzano približavaju. Iz tog razloga,
tužilac i ja koristimo sva sredstva da bi, što je moguće pre, sproveli
strategiju koju ste vi u celosti podržali. Stoga smo preuzeli svu odgovornost
i nastavićemo na isti način.
Sad je više
nego ikada, prisutna potreba da se istaknute političke, vojne i civilne
vođe uhapse bez odlaganja i da se Državni sud Bosne i Hercegovine
uspostavi do kraja 2003. godine, jer u suprotnom neće biti moguće
ispoštovati predviđene rokove. To su pitanja koja mora reši
međunarodna zajednica, a ne Međunarodni sud. Mi se nadamo
da će sve neophodne odluke biti donete na tom nivou.
Samo od ispunjenja
ovih uslova, i samo od njih, zavisi da li će Međunarodni sud
biti u mogućnosti da sagleda ispunjenje svoje misije u uverenju da
je dao svoj doprinos ponovnom uspostavljanju mira u bivšoj Jugoslaviji.
Zahvaljujem
na pažnji.
*****
|
