Prebacivanje generala Vladimira Lazarevića

Hag, 3. februar 2005.
JL/P.I.S./933t

PREBACIVANJE GENERALA VLADIMIRA LAZAREVIĆA

Danas, 3. februara 2005, Vladimir Lazarević je iz Srbije prebačen u Pritvorsku jedinicu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Na slobodi se nalazio više od 15 meseci.

Međunarodni sud je 2. oktobra 2003. podigao optužnicu protiv Lazarevića, Nebojše Pavkovića, Vlastimira Đorđevića i Sretena Lukića. Optužnica je obelodanjena 20. oktobra 2003. Prema navodima optužnice, general-pukovnik Vladimir Lazarević, u svojstvu komandanta Prištinskog korpusa Treće armije VJ, planirao je, podsticao, naredio, počinio ili na drugi način pomagao i podržavao planiranje, pripremu ili izvršenje zločina kojima se tereti u:

četiri tačke za zločine protiv čovečnosti (član 5 – deportacije; druga nehumana dela (prisilno premeštanje); ubistvo; progoni na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi) i jednoj tački za kršenja zakona i običaja ratovanja (član 3 – ubistvo).

Osim što se tereti na osnovu individualne krivične odgovornosti – član 7(1) Statuta – Vladimir Lazarević se takođe tereti na osnovu krivične odgovornosti nadređenog – član 7(3). To znači da je Lazarević odgovoran za zločine kojima se tereti optužnicom ukoliko je znao ili imao razloga da zna da će njegovi podređeni počiniti te zločine i nije preduzeo neophodne i razumne mere da ih spreči, ili da kazni svoje podređene zbog počinjenja zločina.

Reč “počiniti” u ovoj optužnici odnosi se na učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu u svojstvu saizvršioca. U optužnici se navodi da je cilj ovog udruženog zločinačkog poduhvata bio, između ostalog, da se protera znatan deo stanovništva kosovskih Albanaca sa teritorije pokrajine Kosovo u nastojanju da se obezbedi trajna srpska kontrola nad ovom pokrajinom. Ovaj udruženi zločinački poduhvat nastao je najkasnije u oktobru 1998. godine i trajao kroz ceo period u kome su se desili zločini navedeni u tačkama od 1 do 5 ove optužnice - počev od približno 1. januara 1999. pa do 20. juna 1999. godine. U optužnici se navodi da je svaki od optuženih, delujući individualno ili u dogovoru međusobno i sa drugim poznatim i nepoznatim licima, značajno doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu, koristeći de jure i de facto ovlašćenja kojima je raspolagao.

U optužnici se tvrdi, između ostalog, sledeće:

"Pored hotimičnog uništavanja imovine u vlasništvu albanskih civila na Kosovu, snage SRJ i Srbije su činile široko rasprostranjena ili sistematska dela brutalnosti i nasilja nad albanskim civilima na Kosovu da bi održale atmosferu straha, stvorile haos i podstakle stalni strah od smrti. Snage SRJ i Srbije išle su od sela do sela, a u gradovima i mestima od jednog do drugog dela grada ili mesta, preteći i proterujući stanovnike kosovske Albance. Kosovski Albanci su često zastrašivani, napadani ili ubijani pred očima drugih, čime su se njihove porodice i komšije htele prisiliti na odlazak. Mnogi kosovski Albanci koji nisu direktno silom proterani iz svojih mesta pobegli su zbog klime terora koju su stvarala široko rasprostranjena ili sistematska batinanja, maltretiranje, seksualni delikti, protivpravno lišavanje slobode, ubijanje, granatiranje i pljačka širom cele pokrajine. Snage SRJ i Srbije konstantno su kosovske Albance izlagale uvredama, rasnim pogrdama, ponižavajućim postupcima i drugim oblicima fizičkog i psihičkog maltretiranja na osnovu njihove rasne, verske i političke pripadnosti. Raseljavani su kosovski Albanci iz svih delova društva, uključujući žene, decu, stare i nemoćne."

U optužnici se navodi da su snage SRJ i Srbije “postupajući po uputstvu, na podsticaj ili uz podršku” Vladimira Lazarevića ubile stotine civila kosovskih Albanaca, što je bio deo rasprostranjene i sistematske kampanje brutalnosti i nasilja koja je za posledicu imala prisilno premeštanje oko 800.000 civila Kosovskih Albanaca.

General-pukovnik Vladimir Lazarević imenovan je za komandanta Prištinskog korpusa Treće armije VJ u decembru 1998, a dužnost je preuzeo najkasnije 6. januara 1999. Vršio je komandu i kontrolu nad Prištinskim korpusom, a prema Zakonu o odbrani SRJ, preko struktura i mehanizama zajedničke komande i koordinacije, i nad vojno-teritorijalnim jedinicama, jedinicama civilne zaštite i drugim oružanim grupama u odnosu na događaje na Kosovu od januara do juna 1999, uključujući i taj mesec. Dalje se navodi da su među njegove podređene spadali pripadnici MUP, vojno-teritorijalnih jedinica, jedinica civilne zaštite i drugih oružanih snaga.

Integralni tekst optužnice na bosanskom/hrvatskom/srpskom: http://www.icty.org/case/milutinovic/4#ind