Pretresno veće III Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) danas je oslobodilo krivice Vojislava Šešelja, srpskog političara, predsednika Srpske radikalne stranke i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije. Vojislav Šešelj se teretio po 9 tačaka, od kojih po 3 za zločine protiv čovečnosti (progon, deportacija i nečovečna dela ili prisilno premeštanje) i po 6 za ratne zločine (ubistvo, mučenje i okrutno postupanje, bezobzirno razaranje, uništavanje ili nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji ili obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine). Teretio se da je direktno počinio, podsticao, pomagao i podržavao zločine koje su počinile srpske snage u periodu od avgusta 1991. do septembra 1993, ili da je sudelovao u njihovom počinjenju svojim učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, zaključila je da tužilac nije uspeo da dokaže postojanje kriminalnog cilja, što je pravni preduslov za postojanje udruženog zločinačkog poduhvata. Većina članova Veća je zaključila da je cilj stvaranja Velike Srbije bio više politički poduhvat nego zločinački projekat. Većina članova Veća je svesna da su srpske snage počinile zločine u tom procesu, ali da ti zločini nisu nužno povezani s ostvarenjem cilja stvaranja Velike Srbije.
Većina članova Veća, uz protivno mišljenje sudije Lattanzi, takođe je utvrdila da je regrutovanje dobrovoljaca, zbog kojeg se smatralo da je Vojislav Šešelj učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, bilo legalna aktivnost regulisana jugoslovenskim ustavom i drugim relevantnim zakonima u to vreme. U svakom slučaju, većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, zaključila je da dobrovoljci, nakon što su regrutovani i poslati na ratište, nisu bili pod nadležnošću Vojislava Šešelja, već pod vojnim zapovedništvom, u skladu s principom jednostarešinstva koji je zacrtan u relevantnim pravilima.
Tužilac je takođe tvrdio da je Vojislav Šešelj direktno počinio određeni broj zločina, prvenstveno javnim i direktnim omalovažavanjem u govorima kojima je raspirivao mržnju usmerenu protiv nesrpskog stanovništva. Za neke od tih govorova većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, nije moglo da odbaci razumnu mogućnost da su izrečeni u kontekstu sukoba i da im je cilj bio podizanje morala njegovih vojnika, a ne da ih pozove da nemaju milosti ni prema kome. Druga većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Antonettija, zaključila je da su dva druga govora predstavljala jasne pozive za proterivanje i prisilno premeštanje Hrvata. Taj zaključak, međutim, nije dovoljan za osuđujuću presudu, jer većina članova Veća, uz suprotno mišljenje sudije Lattanzi, nije utvrdila da je civilno stanovništvo tokom relevantnog perioda bilo izloženo rasprostranjenom i sistematskom napadu, čime je isključena mogućnost da su počinjeni zločini protiv čovečnosti. Većina članova veća je takođe zaključila da tužilac nije pružio uverljive dokaze na osnovu kojih bi se mogao utvrditi ili oceniti uticaj Šešeljevih govora ili povezati sa zločinima koji su počinjeni kasnije ili u udaljenim područjima.
Vojislav Šešelj je oslobođen optužbi po svim tačkama koje su mu stavljane na teret, odlukom većine članova veća za 8 tačaka, i jednoglasnom odlukom za jednu tačku.
Strane u postupku imaju pravo da ulože žalbu na presudu.
Tokom ovog suđenja, koje je počelo 7. novembra 2007, Veće je u spis uvrstilo blizu 1.400 dokaznih predmeta. Veće je saslušalo 99 svedoka, od kojih je njih 90 svedočilo za Tužilaštvo, a 9 je pozvalo sâmo Veće. Presuda sadrži nešto preko 100 strana i uključuje dva aneksa, saglasno mišljenje sudije Antonettija, izjavu sudije Nianga i delimično suprotno mišljenje sudije Lattanzi.
Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teške povrede humanitarnog prava počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 149 lica su okončani. Trenutno su u toku postupci protiv 12 optuženih.
