|
Hag,
23. oktobar 2002.
JL/P.I.S./706-t
SUDIJA
CLAUDE JORDA, PREDSEDNIK MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG
SUDA ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU OBAVESTIO SAVET BEZBEDNOSTI O NASTAVLJENOM ODBIJANJU
SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE DA SARAĐUJE SA MEĐUNARODNOM KRIVIČNOM
SUDU ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU
U nastavku
je kompletan tekst pisma predsednika Jorde upućenog 23. oktobra 2002.
Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Hag,
23. oktobra 2002.
Gospodine
predsedniče,
U skladu
sa svojim ovlašćenjima i na zahtev tužioca, upućujem Vam zvanično
obaveštenje o nepoštovanju obaveze saradnje sa Međunarodnim krivičnim
sudom za bivšu Jugoslaviju, u skladu sa članom 29 Statuta MKSJ-a,
od strane Savezne Republike Jugoslavije.
Tužilac gospođa
Carla Del Ponte obavestila me je 17. oktobra 2002. da SRJ čini teške
povrede svojih međunarodnih obaveza u dve oblasti. Prvo, SRJ nije
uhapsila i prebacila na MKSJ optužena lica koja se nalaze na njenoj teritoriji,
i drugo, 11. aprila 2002. SRJ je usvojila Zakon o saradnji sa Međunarodnim
sudom za bivšu Jugoslaviju koji je protivan njenim obavezama prema ovoj
insituciji.
Budući
da argumente tužioca smatram veoma uverljivim, odlučio sam da Vas
obavestim o ovom slučaju.
Kada je reč
o prvoj oblasti, tužilac i ja smo uvereni da Savezna Republika Jugoslavija
ne sarađuje sa Sudom kada se radi o pronalaženju, hapšenju i prebacivanju
u Hag optuženih lica, a smatramo da je vrlo osnovana naša sumnja da se
to odnosi i na druge optužene. Dopustite mi da Vas podsetim da 11 optuženih
još uvek nije lišeno slobode i dovedeno pred Sud. To su: Ratko Mladić
(optužnica podignuta 25. jula 1995), Miroslav Radić (optužnica
podignuta 7. novembra 1995), Veselin Šljivančanin (optužnica
podignuta 7. novembra 1995), Gojko Janković (optužnica podignuta
18. juna 1996), Dragan Zelenović (optužnica podignuta 18.
juna 1996), Dragomir Milošević (optužnica podignuta 24. aprila
1998), Milan Lukić (optužnica podignuta 21. oktobra 1998),
Sredoje Lukić (optužnica podignuta 21. oktobra 1998), Milan
Milutinović (optužnica podignuta 24. maja 1999), Vladimir
Kovačević (optužnica podignuta 22. februara 2001) and Vinko
Pandurević (optužnica podignuta 7. decembra 2001). Želio bih
naglasiti da su optužnice, kao i nalozi za hapšenje i prebacivanje ovih
optuženika u nekoliko navrata uručivani nadležnim organima Savezne
Republike Jugoslavije. Do danas sa njihove strane nije na to bilo nikakve
značajne reakcije.
Stoga zaključujem
da je istekao više nego razuman rok u kome je država na koju se ovo odnosi
trebalo da reaguje i izvesti o merama koje je preduzela u vezi sa optužnicama,
nalozima za hapšenje i nalozima za predaju koje je izdao MKSJ, i da Vas
stoga moram obavestiti o ovom slučaju, kako nalaže pravilo 59(B)
Pravilnika o postupku i dokazima.
Dalje, dopustite
mi da Vas podsetim da je u skladu sa procedurom predviđenom pravilom
61 Pravilnika o postupku i dokazima, Međunarodni krivični sud
za bivšu Jugoslaviju 3. aprila 1996. izdao međunarodne naloge za
hapšenje Miroslava Radića, Mileta Mrkšića i Veselina
Šljivančanina, a 11. jula 1996. i Ratka Mladića.
Nakon ovih postupaka, MKSJ je ustanovio da je u svakom od ovih slučajeva
neuručivanje optužnice bilo posledica propusta ili odbijanja Savezne
Republike Jugoslavije da sarađuje sa Međunarodnim krivičnim
sudom za bivšu Jugoslaviju.
Dalje navodim
da je u rezoluciji 1207 (S/RES/1207) od 17. novembra 1998. Savet bezbednosti
i sam osudio propust Savezne Republike Jugoslavije da sarađuje u
hapšenju trojice optuženih u predmetu IT-93-13a (poznatom pod nazivom
"Vukovar"), tj. Mileta Mrkšića, Miroslava Radića
i Veselina Šljivančanina. Od njih trojice, jedino je Mile
Mrkšić do sada stupio pred Međunarodni sud i to nakon što se
15. maja 2002. sam dobrovoljno predao.
U saglasnosti
sa tužiocem, želim naglasiti da je član 39 Zakona o saradnji, koji
je Savezna Republika Jugoslavija usvojila 11. aprila 2002, u suprotnosti
sa međunarodnim obavezama saradnje, pošto taj člana propisuje
da će svakom licu optuženom od strane Međunarodnog suda nakon
stupanja na snagu pomenutog zakona biti suđeno pred jugoslovenskim
sudom. Ovo je flagrantno kršenje člana 9(2) Statuta koji garantuje
primat Međunarodnog suda nad nacionalnim sudovima. Nadalje, podvlačim
da pravilo 58 Pravilnika o postupku i dokazima eksplicitno propisuje da
"obaveze sadržane u članu 29 Statuta imaju prevagu nad svim
pravnim preprekama predaji ili transferu optuženog [...]do Međunarodnog
suda koje postoje u nacionalnom zakonodavstvu ili međunarodnim ugovorima
o izručenju koje je potpisala dotična država."
Uz to, želim
da Vas obavestim da je gospođa Del Ponte 21. oktobra 2002. posetila
Saveznu Republiku Jugoslaviju, gde se susrela sa gospodinom Goranom Svilanovićem,
ministrom vanjskih poslova Savezne Republike Jugoslavije, i gospodinom
Zoranom Đinđićem, predsednikom Vlade Republike Srbije,
u pokušaju da se postigne napredak po ova dva pitanja. Ovaj poslednji
pokušaj nije dao nikakve rezultate.
Kao predsednik
Međunarodnog suda, odgovornog za uspešno izvršenje zadatka koji ste
mu poverili, moram Vas podsetiti da ste nas 23. jula ove godine izričito
uputili da koncentrišemo svoj rad na suđenja vodećim ličnostima,
naročito najvažnijim civilnim, vojnim i paravojnim vođama, kako
bismo suđenja priveli kraju oko 2008. godine. Međutim, mi ćemo
biti u mogućnosti da to postignemo samo ako Savezna Republika Jugoslavija
i, u stvari, sve države na koje se ovo odnosi, pruže potpunu saradnju
Međunarodnom sudu. Svako odgađanje hapšenja će onemogućiti
Međunarodni sud da svoj rad dovrši unutar predviđenih vremenskih
rokova.
Danas želim
ovim službeno izneti ovo pitanje pred Vas, smatrajući da međunarodna
zajednica treba da bude obaveštena o neispunjavanju međunarodnih
obaveza Savezne Republike Jugoslavije u trenutku kada međunarodna
zajednica mora doneti odluke od presudne važnosti za budućnost ove
zemlje, a u vezi sa njenim pristupanjem Veću Evrope i Partnerstvu
za mir NATO-a.
Zbog svih
navedenih razloga, tužilac i ja Vas molimo da preduzmete sve potrebne
mere kako bi se Savezna Republika Jugoslavija primorala da u potpunosti
preuzme svoje međunarodne obaveze.
Zahvaljujem
Vam što ste odvojili vreme da razmotrite ovo pismo.
Primite,
gospodine predsedniče, izraze mog najdubljeg poštovanja.
|
