|
Hag, 23. oktobar 2003.
CT/P.I.S./793-t
VLADIMIR KOVAČEVIĆ PREBAČEN NA MEĐUNARODNI
KRIVIČNI SUD
ZA BIVŠU JUGOSLAVIJU
Danas, 23. oktobra 2003, Vladimir Kovačević je prebačen
u Pritvorsku jedinicu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu
Jugoslaviju. Prvo stupanje optuženog pred Sud održaće se
u 9:30, u ponedjeljak 27. oktobra 2003, u sudnici I.
Optuženi
Vladimir Kovačević, zvani Rambo, rođen je 15. januara
1961. godine u Nikšiću, Socijalistička Republika Crna Gora.
Diplomirao je 1985. godine na jugoslovenskoj Vojnoj akademiji kopnene
vojske. U jesen 1991. godine, kao kapetan prve klase, postavljen je za
komandanta 3. bataljona 472. (trebinjske) motorizovane brigade JNA. Ta
jedinica bila je potčinjena komandi 9. vojnopomorskog sektora (VPS).
Vladimir Kovačević, jedan od optuženih u predmetu Dubrovnik, uhapšen je 25. septembra
u Srbiji. Optužnica protiv Vladimira Kovačevića, kao komandanta
3. bataljona trebinjske brigade JNA u vreme napada na Dubrovnik, podignuta je 27. februara 2001. (otpečaćena 2. oktobra
2001) i on se od tada nalazi u bekstvu.
Istom optužnicom bile su optužene još tri osobe: optužbe
protiv Milana Zeca su povučene; Miodrag Jokić se dobrovoljno
predao 12. novembra 2001, 20. februara 2002. odobren je njegov zahtev
za privremeno puštanje na slobodu, a 27. avgusta 2003. se izjasnio
krivim. Dana 29. avgusta 2003. odobren je njegov zahtev za produženje
privremenog boravka na slobodi. Datum održavanja rasprave o kazni
biće naknadno utvrđen.
Pavle Strugar se dobrovoljno predao 21. oktobra 2001, a 1. decembra
2002. je odobren njegov zahtev za privremeno puštanje na slobodu.
Pretresno veće I je odgodilo početak suđenja u iščekivanju
odluke o tome da li će se Vladimiru Kovačeviću suditi zajedno
sa Pavlom Strugarom.
Optužnica
Činjenični
navodi
U drugoj izmenjenoj optužnici, koja je podnesena 17. oktobra 2003,
u skladu sa odlukom Pretresnog veća od 17. marta 2003, navodi se
da su od 1. oktobra 1991. snage Jugoslovenske narodne armije (JNA) pod
komandom Vladimira Kovačevića i saoptuženih započele
napad na dubrovačku regiju u Hrvatskoj iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine
i sa Jadranskog mora. Snage kojima su oni komandovali sastojale su se
od redovnih kopnenih i mornaričkih jedinica JNA, kao i jedinica Teritorijalne
odbrane iz Republike Crne Gore i Socijalističke Republike Bosne i
Hercegovine, paravojnih jedinica, jedinica policije i specijalne policije
koje su bile potčinjene JNA.
Navodi se da su u periodu između 6. i 31. decembra 1991, protivpravnim
granatiranjem od strane snaga JNA ubijani i ranjavani civili u gradu Dubrovniku
i njegovoj okolici. Dalje, tokom napada na Dubrovnik od 23. oktobra 1991. do zaključno 6. decembra 1991, na područje
Starog grada pale su stotine granata koje su ispalile snage JNA. Dubrovački
Stari grad bio je kao celina pod zaštitom UNESCO-a kao deo svetske
kulturne baštine.
U elaboratu
koji je izradio Zavod za zaštitu spomenika kulture u saradnji s UNESCO-om,
utvrđeno je da su 1991. i 1992. godine od 824 zgrade u Starom gradu
projektilima pogođene 563 (odnosno 68,33%). Direktnim pogocima oštećeno
je 438 krovova, a krhotinama projektila 262. Požari su u potpunosti
uništili šest zgrada. Godine 1993. Zavod za obnovu Dubrovnika
je u saradnji s UNESCO-om izradio studiju sa ciljem da se utvrdi trošak
obnove i popravaka zgrada u Starom gradu uništenih ili oštećenih
u granatiranju JNA 1991. i 1992. godine. Ukupni troškovi restauracije
javnih i privatnih zgrada, verskih objekata, ulica, trgova i fontana,
bedema, gradskih vrata i mostova procenjen je na 9.657.578 američkih
dolara.
Optužbe
Vladimir Kovačević se u optužnici tereti na
osnovu individualne krivične odgovornosti (član 7 (1) Statuta
Međunarodnog suda) i na osnovu krivične odgovornosti nadređenog
(član 7(3) Statuta) po:
šest tačaka
za kršenja zakona i običaja ratovanja (član 3 –
ubistvo; okrutno postupanje; napadi na civile; pustošenje koje
nije opravdano vojnom nuždom; protivpravni napadi na civilne objekte;
uništavanje ili hotimično nanošenje štete ustanovama
namenjenim religiji, dobrotvornim svrhama, obrazovanju, umetnosti i nauci, istorijskim spomenicima
i umetničkim i naučnim delima).
|
