| SAOPŠTENJE ZA JAVNOST |
MEĐUNARODNI SUD
|
| (Isključivo za medije. Nije zvaničan dokument) |
|
Hag, 23. februar 2011.
NJ/MOW/PR1390t
Vlastimir Đorđević osuđen za zločine na Kosovu
 |
| Vlastimir Đorđević |
Pretresno veće II Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju danas je Vlastimira Đorđevića, bivšeg visokog zvaničnika srpske policije, proglasilo krivim za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene protiv civila kosovskih Albanaca 1999. godine i osudilo ga na 27 godina zatvora.
Đorđević, bivši pomoćnik ministra Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) i načelnik Resora javne bezbednosti (RJB), proglašen je krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu 1999. godine koji je imao za cilj promenu nacionalnog sastava Kosova kako bi se obezbedila srpska dominacija nad tom teritorijom.
Ovaj cilj je ostvaren putem široko rasprostranjene kampanje terora i nasilja nad stanovništvom albanske nacionalnosti koja je uključivala deportacije, ubistva, prisilno premeštanje i progone. Zajednički plan tog udruženog zločinačkog poduhvata sproveden je uz pristanak i učešće političkog vođstva Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Srbije, vođstva Vojske Jugoslavije (VJ), uključujući relevantne korpuse na Kosovu, i vođstva Ministarstva unutrašnjih poslova, uključujući njegove pripadnike na Kosovu.
Veće je zaključilo da su među ključnim učesnicima tog udruženog zločinačkog poduhvata bili Slobodan Milošević, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, i Nikola Šainović, potpredsednik Vlade SRJ zadužen za Kosovo. Učesnici tog udruženog zločinačkog poduhvata iz Ministarstva unutrašnjih poslova bili su Vlajko Stojiljković, ministar unutrašnjih poslova, optuženi Vlastimir Đorđević, šef Resora javne bezbednosti, Radomir Marković, šef Državne bezbednosti, i Sreten Lukić, načelnik štaba MUP za Kosovo.
Sudije su odbacile Đorđevićevu tvrdnju da nije imao efektivnu kontrolu nad korišćenjem snaga MUP na Kosovu jer ga je ministar Stojiljković isključio iz tog procesa. Naprotiv, Veće je zaključilo da “je učešće optuženog u udruženom zločinačkom poduhvatu bilo od ključnog značaja za uspeh poduhvata”. Imao je pravna ovlašćenja i vršio je efektivnu kontrolu nad policijom na Kosovu, uključujući pripadnike regularnog i rezervnog sastava policije.
Đorđević je proglašen odgovornim za zločine deportacije, ubistva, prisilnog premeštanja i progona počinjene u 13 opština navedenih u Optužnici. Ove opštine su: Orahovac, Prizren, Srbica, Suva Reka, Peć, Kosovska Mitrovica, Priština, Đakovica, Gnjilane, Uroševac, Kačanik, Dečani i Vučitrn.
Đorđević je proglašen odgovornim za ubistvo “najmanje 724 kosovska Albanca” koje su ubile srpske snage, u većini slučajeva pripadnici policije, u mnogim od navedenih opština.
“U najvećem broju slučajeva, žrtve, među kojima je bilo mnogo žena i dece, bile su nenaoružani civili koji ni na koji način nisu učestvovali ni u kakvom vidu oružanog sukoba” Veće je zaključilo. Veće je dodalo da su ovi zločini ubistva samo primeri i da “nisu iscrpni popis svih zločina koje su počinile srpske snage, naročito policija, protiv stanovništva albanske nacionalnosti na Kosovu tokom gorepomenutog sistematskog napada širokih razmera”.
Među incidentima za koje Đorđević snosi odgovornost su ubistva iz vatrenog oružja na i naknadno spaljivanje 114 muškaraca i dečaka iz jednog sela u okolini Orahovca koje su pripadnici policije ubili 26. marta 1999. godine. Tog istog dana u Suvoj Reci pripadnici policije ubili su približno 45 članova jedne porodice. U Podujevu, srpske snage su postrojile i iz vatrenog oružje pucale na 19 žena i dece, od kojih je 14 ubijeno. Petoro dece koja su preživela pretrpela su ozbiljne i trajne povrede.
Đorđević je takođe proglašen krivim za deportaciju i prisilno premeštanje. Iako je preko 800.000 kosovskih Albanaca napustilo Kosovo između 24. marta 1999. i 20. juna 1999. ovo Pretresno veće se bavilo događajima koji su se odigrali u 13 navedenih opština. Veće je zaključilo da je Đorđević odgovoran za deportaciju najmanje 200.000 kosovskih Albanaca sa tog područja tokom ta tri meseca, dodajući da “ova procena je nepotpuna i vrlo uzdržana, pa je stvarni broj po svoj prilici znatno veći”.
“Stanovnici Kosova albanske nacionalnosti odlazili sa Kosova zato što su im to izričito naredile srpske snage, ili zato što je postupanje srpskih snaga izazvalo njihov odlazak, naročito usled granatiranja, pucanja, ubijanja, kao i spaljivanja kuća i drugih objekata po selima, varošima i gradovima”, rekao je predsedavajući sudija Kevin Parker.
Veće je odbacilo tvrdnje odbrane da su kosovski Albanci bežali od bombardovanja SRJ od strane snaga NATO, koje je počelo 24. marta 1999. i sukoba pripadnika srpskih snaga i Oslobodilačke vojske Kosova. Iako je moguće da su ovi faktori “izazvali određenu zebnju kod nekih kosovskih Albanaca, glavni i odlučujući činilac za odlazak kosovskih Albanaca iz domova a, u brojnim slučajevima, i za odlazak sa samog Kosova, bila je hotimična kampanja nasilja i terora koju su protiv civilnog stanovništva albanske nacionalnosti na Kosovu sprovodile srpske snage”, Veće je zaključilo.
Takođe je utvrđeno da je Đorđević imao vodeću ulogu u naporima MUP da prikrije ubistva kosovskih Albanaca. “Dokazi potvrđuju da su od druge nedelje aprila 1999, barem šest puta u periodu od nekoliko nedelja, kamioni sa leševima kosovskih Albanaca koje su ubile srpske snage na Kosovu stizali pred centar SAJ-a „13. maj“ u Batajnici, blizu Beograda”, stoji u presudi. Još dva transporta su izvršena u Centar PJP u Petrovom Selu. Tela su takođe pronađena u jezeru Perućac u Srbiji i sahranjena u masovnoj grobnici nedaleko odatle. Tokom 2001. godine posmrtni ostaci 744 lica su ekshumirani u centru SAJ u Batajnici, od kojih su 61 iz Petrovog Sela a 84 iz jezera Perućac.
Veće je zaključilo da je transport tela sa Kosova radi tajnog sahranjivanja u masovne grobnice na premisama MUP sproveden u sklopu koordinirane operacije da se uklone dokazi zločina koje su počinile srpske snage nad kosovskim Albanicima u periodu na koji se odnosi Optužnica. Ova operacija je sprovedena po nalogu optuženog, u konsultacijama s ministrom Stojiljkovićem, a u skladu s naređenjem predsednika SRJ, Slobodana Miloševića.
Vlastimir Đorđević je osmi bivši visoki zvaničnik Srbije kome se sudi za zločine počinjene na Kosovu, i šesti koji je proglašen krivim. Optužnica protiv njega je podignuta 2003. godine ali se on skrivao do hapšenja 17. juna 2007. godine u Crnoj Gori. Suđenje je počelo 27. januara 2009. i okončano je izvođenjem završnih reči 13. i 14. jula 2010. godine. Veće je saslušalo više od 140 svedoka i u spis uvrstilo više od 2.500 dokaznih predmeta, među kojima su mnoga naređenja i izveštaji MUP i VJ, i beleške sa sastanaka političkog, vojnog i policijskog rukovodstva Srbije.
Od svog osnivanja, Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica zbog teških povreda međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 125 lica su okončani. Trenutno su u toku postupci protiv 34 optužena.
* * *
Ceo tekst sažetka presude dostupan je:
link: http://www.icty.org/x/cases/djordjevic/tjug/bcs/110223_summary_bcs.pdf
*****
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Email: press [at] icty.org