| SAOPŠTENJE ZA JAVNOST |
SEKRETARIJAT
|
| (Isključivo za medije. Nije zvaničan dokument.) |
|
Hag, 23. jul 1998.
CC/PIU/334t
Završetak interne istrage smrti Slavka Dokmanovića
Nema naznaka da je počinjeno krivično delo
Potvrđeno samoubistvo optuženog
Sva pravila pritvora su poštovana
Nije identifikovano nikakvo nemarno ponašanje
Nakon tragične smrti optuženog Slavka Dokmanovića, koji je pronađen mrtav u svojoj ćeliji neposredno posle ponoći u ranim časovima u ponedeljak, 29. juna 1998. godine, predsednica Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, sudija Gabrielle Kirk McDonald, naložila je internu istragu "okolnosti povezanih sa smrću optuženog".
Delujući u skladu s pravilom 32 (C) Pravilnika o pritvoru (Pravilnik o pritvoru osoba koje čekaju na suđenje ili žalbeni postupak pred Međunarodnim sudom ili su iz nekog drugog razloga pritvorene po ovlašćenju ovog suda), predsednica McDonald je 30. juna 1998. odredila sudiju MKSJ Almira Rodriguesa da sprovede internu istragu.
Sudija Rodrigues je 21. jula 1998. potpredsedniku, sudiji Mohamedu Shahabuddeenu, vršiocu dužnosti predsednika u odsutnosti predsednice, sudije McDonald, predstavio svoj konačni izveštaj. Potpredsednik je naložio da se zaključci izveštaja dostave javnosti.
Svrha istrage
Svrha istrage bila je dvojaka:
Da se ispitaju okolnosti vezane za smrt pritvorenika i da se ustanovi da li postoji ikakva individualna odgovornost u vezi s postojećim Pravilnikom o pritvoru u vezi sa sigurnošću i bezbednošću pritvorenika.
Da se utvrdi da li treba predložiti izmene kako bi se izbeglo ponavljanje ovog tragičnog događaja.
Metodologija istrage
Nakon imenovanja, sudija Almiro Rodrigues sastavio je četvoročlani istražni tim (jedan istražitelj, dva pravna savetnika i jedan fotograf) kome je pomagala jedna sekretarica.
Sudija Rodrigues je pozvao branioca optuženog, g. Tomu Filu, i brata optuženog, g. Jovana Dokmanovića, da mu se pridruže tokom prve inspekcije ćelije. Ćelija je držana zaključana od noći 29. juna.
Ova inspekcija je obavljena 1. jula. Prisustvovao joj je i jedan predstavnik Ambasade Savezne Republike Jugoslavije.
Sudija Rodrigues je iz ćelije izuzeo predmete relevantne za istragu. Napravljene su dodatne fotografije, osim onih koje su napravili holandski policajci 29. juna, neposredno nakon pronalaženja tela pritvorenika.
Sudija Rodrigues je 8. jula primio zvanični izveštaj o autopsiji, izvršenoj 1. jula.
Tokom svoje istrage, sudija Rodrigues je obavio razgovore sa sledećim osobama:
Braniocem Slavka Dokmanovića, bratom Slavka Dokmanovića, prevodiocem koji je prisustvovao poslednjem razgovoru između protvorenika i zamenika komandira Pritvorske jedinice i pritvorskim lekarem, petoricom stražara Pritvorske jedinice, komandirom i zamenikom komandira Pritvorske jedinice i lekarem Pritvorske jedinice.
Nalazi istrage
Glavni nalazi (koji su u prilogu) mogu se ovako sažeti:
Istragom nisu ustanovljeni nikakvi dokazi o nasilju, ni u ćeliji optuženog, niti na telu optuženog koji bi ukazivali na to da je počinjeno krivično delo.
Slavko Dokmanović je patio od depresije, ukazivana mu je posebna zdravstvena nega i bio je pod režimom specijalnog nadzora. Nivo ovog nadzora zavisio je o njegovom telesnom i duševnom stanju i menjao se od dolaska optuženog u Pritvorsku jedinicu u junu 1997. godine. Počevši od 23. juna 1998. na samom kraju njegovog suđenja, optuženi je nadziran svakih pola sata tokom perioda odmora. Ovo je jedan od najviših nivoa nadzora, s izuzetkom dvadesetčetvoročasovnog video nadzora.
U noći između 28. i 29. juna, između ovih redovnih obilazaka, Slavko Dokmanović je dva puta neuspešno pokušao da sebi oduzme život: ovi pokušaji nisu bili vidljivi stražarima koji su obilazili njegovu ćeliju. Prilikom trećeg pokušaja, uspeo je da se obesi tako što je na najvišu šarku ormara u svojoj ćeliji pričvrstio kravatu koju je čvsto vezao oko svog vrata.
Sva pravila Pritvorske jedinice u vezi sa sigurnošću i bezbednošću su bila poštovana. Nije identifikovano nikakvo nemarno ponašanje.
Uspostavljanje radne grupe
Kako bi obezbedio da se izvuku sve moguće pouke iz tragične smrti Slavka Dokmanovića, sudija Rodrigues trenutno formira radnu grupu koja će uključivati i međunarodne stručnjake, koja će proučiti pitanje samoubistva u zatvorima i razmotriti preventivne mere koje se primenjuju u različitim sistemima pritvora.
Ukoliko to bude potrebno, ova radna grupa će predložiti moguće izmene postojećeg Pravilnika o pritvoru.
Kratka biografija sudije Almira Rodriguesa
Rođen 1950. u Portugalu, sudija Rodrigues je imenovan za sudiju MKSJ u maju 1997. i položio je zakletvu 17. novembra 1997. godine. Trenutno je predsedavajući sudija Pretresnog veća u predmetu Aleksovski. Kao član Pretresnog veća I učestvuje u radu na šest drugih predmeta (Kordić i Čerkez;, Jelisić; Simić, Tadić i Zarić; Kos; Žigić; Kvočka i Radić). Takođe je član Žalbenog veća u predmetima Tadić i Kovačević.
Diplomirao je pravo i psihologiju. Sudija Rodrigues je dugo radio u Državnom tužilaštvu Portugala. Pre njegovog imenovanja za sudiju Međunarodnog suda, bio je zamenik državnog tužioca. Takođe je 13 godina predavao na Portugalskoj nacionalnoj pravosudnoj akademiji.
Sudija Rodrigues je osnivač i član izvršnog komiteta Portugalske asocijacije za maloletničko i porodnično pravo, a takođe je član izvršnog komiteta Portugalskog instituta za zaštitu ugrožene dece. Takođe je član Međunarodne asocijacije sudija za maloletničko i porodično pravo.
*****
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-8752; 512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Email: press [at] icty.org
Pratite MKSJ na Twitteru i Youtubeu