| Saopštenje za javnost |
ŽALBENO VEĆE
|
| (Isključivo za medije. Nije službeni dokument.) |
|
Den Haag, 5. maj 2009.
NJ/MOW/PR1315t
Žalbeno veće povećalo kaznu Šljivančaninu i povtrdilo kaznu Mrkšiću
 |
| Veselin Šljivančanin i Mile Mrkšić |
Žalbeno veće je danas Veselina Šljivančanina, bivšeg visokog oficira Jugoslovenske narodne armije (JNA), proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje ubistva ratnih zarobljenika nakon pada hrvatskog grada Vukovara i povećalo mu kaznu sa pet na 17 godina zatvora. Potvrđena je njegova krivica za pomaganje i podržavanje mučenja.
Žalbeno veće je takođe potvrdilo krivicu njegovog nadređenog Mileta Mrkšića za pomaganje i podržavanje ubistva, mučenja zarobljenika, kao i održavanje nehumanih uslova zatočenja u hangaru na Ovčari pored Vukovara 20. i 21. novembra 1991. godine. Veće je potvrdilo zatvorsku kaznu u trajanju od 20 godina.
Mrkšić je u vreme počinjenja zločina bio pukovnik u JNA i komandant Gardijske motorizovane brigade i Operativne grupe Jug i na tom položaju je komandovao svim srpskim snagama, uključujući JNA, Teritorijalnu odbranu (TO) i paravojne snage. Šljivančanin je bio načelnik organa bezbednosti kako Gardijske motorizovane brigade tako i Operativne grupe Jug. Nakon pada Vukovara, Mrkšić je Šljivančaninu dodelio zadatak da evakuiše bolnicu u kojoj je utočište potražilo nekoliko stotina ljudi.
Dana 20. novembra 1991, vojnici JNA su izabrane pojedince iz bolnice ukrcali u autobuse i prvo ih transportovali do kasarne JNA u Vukovaru, a zatim na farmu svinja na Ovčari gde su podvrgnuti okrutnim premlaćivanjima koja su trajala satima.
U svojoj presudi iz septembra 2007. Pretresno veće je zaključilo da je te večeri Mrkšić povukao snage JNA ostavljajući zarobljenike na milost i nemilost pripadnicima TO i paravojnim snagama koji su zatim ubili najmanje 194 tih lica na Ovčari i pokopali ih u masovnoj grobnici. Snage JNA pod njegovom komandom prethodno su uspostavile nehumane uslove zatočenja, a on nije delovao efikasno kako bi obezbedio da zarobljenici budu adekvatno zaštićeni.
Šljivančanin je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje mučenja jer nije obezbedio adekvatnu stražu JNA na Ovčari ili se pobrinuo da stražari JNA na Ovčari pod njegovom kontrolom preduzmu mere kako bi sprečili srpske snage da premlaćuju zarobljenike.
Treći optuženi u ovom predmetu, bivši kapetan JNA Miroslav Radić, oslobođen je krivice po svim optužbama. Tužilaštvo se nije žalilo na presudu.
Tužilaštvo je podnelo žalbu na presudu Pretresnog veća po četiri osnova u vezi s Mrkšićem i Šljivančaninom, od čega je jedan osnov prihvaćen, dva su prihvaćena delomično, a jedan je odbačen. Žalbeno veće je odbilo u celosti svih jedanaest žalbenih osnova Mrkšića, kao i svi šest žalbenih osnova Šljivančanina.
Žalbeno veće je konstatovalo da je Pretresno veće pogrešilo kad je Šljivančanina oslobodilo krivice za pomaganje i podržavanje ubistva 194 lica na farmi Ovčara. Veće je konstatovalo da “je jedini razuman zaključak taj da je g. Šljivančanin, pošto je saznao za naređenje o povlačenju pripadnika JNA od g. Mrkšića … znao da će pripadnici TO i paravojnih snaga verovatno lišiti života ratne zarobljenike i da će, ako on ništa ne učini, njegovo nečinjenje pomoći u ubistvu zarobljenika,” rekao je predsjedavajući sudija Theodor Meron u sudnici.
Sudija Meron je naglasio da Žalbeno veće smatra “da je g. Šljivančanin imao dužnost da zaštiti ratne zarobljenike držane na Ovčari i da je ta odgovornost obuhvatala obavezu da ne dopusti da ratni zarobljenici pređu u ruke ikome a da se prvo sam ne uveri da im se neće naškoditi. Naređenje g. Mrkšića o povlačenju pripadnika JNA nije ga oslobodilo pozicije oficira JNA”.
Iako Šljivančanin više nije imao de jure ovlašćenja nad snagama razmeštenim na Ovčari, Žalbeno veće je konstatovalo da “... se pod izvesnim okolnostima od oficira može zahtevati da, u granicama u kojima može da deluje, prekorači svoja de jure ovlašćenja da bi sprečio protivzakonito naređenje”.
Prilikom razmatranja adekvatnosti petogodišnje kazne koja je izrečena Šljivančaninu, Žalbeno veće je uzelo u obzir težinu zločina i posledice mučenja po žrtve i njihove porodice.
“Te zločine karakterisala je krajnja okrutnost i brutalnost prema ratnim zarobljenicima, od kojih su neki možda već bili ranjeni budući da su odvedeni iz vukovarske bolnice,” rekao je sudija Meron.
Prvobitna optužnica protiv Mrkšića, Šljivančanina i Radića podignuta je 7. novembra 1995. godine. Mrkšić se nalazi u pritvoru Međunarodnog suda od 15. maja 2002. godine, a Šljivančanin od 1. jula 2003. godine. Šljivančaninu je odobren privremeni boravak na slobodi od 11. decembra 2007. do 4. maja 2009. U izdržavanje kazne će biti uračunato vreme koje su već proveli u pritvoru. Dvojica osuđenih će ostati u pritvoru Međunarodnog suda sve dok se ne odredi u kojim državama će izdržavati svoje kazne.
Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava počinjene na području bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 119 lica su okončani.
*****
Sažetak presude:
http://www.icty.org/x/cases/mrksic/acjug/bcs/appeals_judgement_summary_090505.pdf
Podaci o ovom predmetu dostupni su na:
http://www.icty.org/x/cases/mrksic/cis/bcs/cis_mrksic_et_al_bcs.pdf
*****
*****
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju
Za više informacija stupite u kontakt s našom Službom za medije/komunikacije
Tel.: +31-70-512-5343; 512-5356 Fax: +31-70-512-5355 - Elektronska pošta: press [at] icty.org