• Pravila puta
• Tim za prosleđivanje predmeta i tranziciju
• Promocija regonalne saradnje
Vladavina prava često postane žrtva tokom ratnih dejstava. Ponovna izgradnja poverenja u pravosudni sistem neke zemlje nakon sukoba je težak zadatak. Tokom čitavog svog postojanja, Tužilaštvo MKSJ je blisko sarađivalo sa novim državama i teritorijama nastalim raspadom bivše Jugoslavije u krivičnom gonjenju na lokalnom nivou. Veći broj ključnih programa je doprineo ponovnom uspostavljanju vladavine prava u sferi primene krivičnog zakonodavstva u tom ratom razorenom regionu.
Pravila puta
Nakon okončanja rata u Bosni i Hercegovini (BiH), raseljena lica i izbeglice koji su se vraćali svojim domovima izrazili su strah zbog proizvoljnih hapšenja na osnovu sumnji da su počinili ratne zločine. Da bi se ovo sprečilo, Tužilaštvo je pristalo da pokrene program "Pravila puta" u sklopu kojeg su domaći tužioci bili u obavezi da dostave predmetne spise u Hag na pregled. Nijedna osoba u BiH nije mogla biti uhapšena pod optužbom za ratne zločine ukoliko Tužilaštvo Međunarodnog suda nije prethodno primilo i ustanovilo da li predmetni spis sadrži verodostojne optužbe.
Postupak Pravila puta, ustanovljen Rimskim sporazumom od 18. februara 1996. regulisao je hapšenja i podizanje optužnica protiv osoba za koje su postojali navodi da su počinili ratne zločine u lokalnom pravosudnom sistemu. Kao deo doprinosa Međunarodnog suda ponovnom uspostavljanju mira i bezbednosti u regionu, Tužilac MKSJ je pristao da pruži nezavisan pregled svih lokalnih predmeta vezanih za ratne zločine. Ukoliko je protiv nekog lica već postojala optužnica Tužilaštva MKSJ, lokalna policija je mogla da ga uhapsi. Ukoliko bi lokalna policija želela da uhapsi nekoga protiv koga nije postojala prethodna optužnica, morala je da Tužilaštvu pošalje svoje dokaze protiv date osobe. Po Rimskom sporazumu, odluke Tužilaštva su bile obavezujuće za lokalne tužioce.
Primenjujući međunarodne standarde, osoblje Tužilaštva je pregledalo 1.419 predmetnih spisa koji se odnose na 4.985 osumnjičenih i dalo mišljenje da li je sakupljeno dovoljno dokaza za dalje postupanje u datim predmetima. Pozitivno mišljenje je dato za krivično gonjenje 848 osoba.
Ovaj program je završen u oktobru 2004. godine. Od tada, odluka da li osetljivost određenog predmeta zahteva da se proces vodi na državnom nivou leži na Tužilaštvu BiH.
Tim za prosleđivanje predmeta i tranziciju
Da bi se osiguralo da što više osoba osumnjičenih za ratne zločine bude privedeno pravdi, Tužilaštvo nastavlja da pruža podršku nacionalnim telima u regionu prosleđujući dokaze koji mogu biti od koristi nacionalnim istražiteljima kao i prosleđujući čitave predmete za krivično gonjenje na lokalnom nivou. Poseban Tim za prosleđivanje predmeta i tranziciju ima zadatak da nacionalnim sudovima prosleđuje predmete optuženih nižeg i srednjeg ranga. Takvi predmeti spadaju u dve šire kategorije.
Prvu kategoriju čine spisi koji se odnose na osumnjičene koje je istraživalo Tužilaštvo ali nikakve optužnice nisu podignute. U ovakvim slučajevima, na nadležnim nacionalnim pravosudnim organima leži odgovornost da takve istrage privedu kraju, na osnovu dokaza dobijenih od MKSJ i podignu optužnice gde je to prikladno.
Prosleđivanje pojedinih spisa sa istražnim materijalom već je dovelo do suđenja i presuda. Pred Županijskim sudom u Rijeci u Hrvatskoj, tri osobe su osuđene za zločine počinjene protiv civila srpske nacionalnosti u gradiću Gospiću u Hrvatskoj. Istražni materijal koji je prosledilo Tužilaštvo dovelo je do drugih suđenja. Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu u Srbiji vodi suđenja u predmetima protiv više od 15 osoba optuženih za zločine protiv hrvatskih žrtava u Vukovaru i protiv šest optuženih za zločine protiv bosanskih Muslimana u gradu Zvorniku u Bosni. U Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, jedan optuženi visokog ranga je u prvostepenom postupku oslobođen krivice za optužbe u vezi sa zločinima počinjenim na više različitih mesta. Jednom optuženom se trenutno sudi za zločine počinjene u Mostaru. Protiv dvojice optuženih je podignuta zajednička optužnica i sudi im se za zločine počinjene u opštini Ključ.
Tužilaštvo Međunarodnog suda će nastaviti da prosleđuje takve istražne materijale kao deo svojih napora da se spreči nekažnjivost. Dodatno, Tužilaštvo odgovara na mnoštvo konkretnih zahteva nacionalnih tužilaca za informacijama u vezi sa tekućim istragama osumnjčenih za ratne zločine.
U drugoj kategoriji, u slučajevima kada je MKSJ podigao optužnicu, prosleđivanje se može izvršiti u skladu sa pravilom 11bis Pravilnika o postupku i dokazima. Ukupno osam predmeta sa 13 optuženih je do sada prosleđeno sudovima u bivšoj Jugoslaviji, uglavnom Bosni i Hercegovini. Na osnovu optužnice MKSJ i propratnog materijala dostavljenog od strane Tužilaštva Međunarodnog suda, suđenja u ovim predmetima se vode u skladu s nacionalnim zakonima država u kojima se odvijaju. Pred Većem za prosleđivanje, koje se sastoji od troje sudija koje razmatraju zahteve za prosleđivanje koje podnosi tužilac Međunarodnog suda, trenutno se ne razmatraju novi zahtevi.
>> Saznajte više o prosleđivanju predmeta
Tužilaštvo pruža usavršavanje i potporu tužiocima iz regiona putem redovnih sastanaka, brojnih radnih poseta i učešćem u različitim seminarima i radionicama. Uz takvu potporu, lokalna tužilaštva su postigla napredak u istragama i suđenjima u predmetima u vezi sa ratnim zločinima na osnovu informacija i spisa dobijenih od Međunarodnog suda.
Promocija regionalne saradnje
Tužilac MKSJ zdušno podržava napore na unapređenju saradnje u krivičnim pitanjima među državama bivše Jugoslavije, jer je to neophodan korak ka ponovnom uspostavljanju poverenja i pravde u regionu. Uspešna suđenja pred nacionalnim sudovima zahtevaju da tužioci u susednim državama međusobno sarađuju u prikupljanju dokaza i obezbeđivanju svedoka. Zvaničnici Tužilaštva su učestvovali u nekoliko regionalnih sastanaka, omogućavajući uspostavljanje dobrih radnih odnosa među tužiocima u različitim državama.