 |
Radomir Marković je bio šef Službe državne bezbednosti Srbije od novembra 1998. do 2000. godine. |
“Oko najnovijih dešavanja i natpisa u štampi o kamionu hladnjači sa leševima albanskih civila sa otvorenim sumnjama da je tokom rata na Kosovu i Metohiji bilo sistematskih i, u načelu jako dobro organizovanih pokušaja da se prikriju razmere zločina i uklone tragovi, poznato mi je da je u martu 1999. godine održan radni sastanak u Belom Dvoru, u prizemlju, u biblioteci sa dugačkim stolom za radne sastanke... gde je Slobodan Milošević najčešće održavao sastanke....I to je bilo u martu 1999. godine...Mimo glavne teme, Vlastimir Đorđević [Šef Javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova] je na samom njegovom kraju, otvorio, kao problem, pitanje uklanjanja albanskih leševa kako bi se uklonile sve moguće civilne žrtve koje bi mogle da postanu predmet istraživanja Haškog tribunala. Milošević je u tom smislu naložio Vlajku Stojiljkoviću [ministru unutrašnjih poslova] da preduzme potrebne mere kako bi se uklonili leševi već sahranjenih albanskih civila …”
"….
PITANJE: Gospodine Markoviću, mislim da, kao što se to vidi na originalu, na kraju ove izjave stoje tri potpisa, jedan od njih je vaš. Da li je to tačno?
ODGOVOR: Da.
PITANJE: I svaku od tri stranice originalnog dokumenta vi ste potpisali pri dnu?
ODGOVOR: Da.
….
ODGOVOR. Ja sam rekao haškim istražiteljima šta je istina iz ovoga ovde što je napisano u ovoj izjavi. Ja sam im napomenuo više puta, ne samo jedanput u razgovoru, da je ovo jedna slobodna interpretacija radnika koji je sačinio ovaj izveštaj…”
Radomir Marković je obavljao dužnost šefa Službe državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije od novembra 1998. kao i tokom 1999. godine u periodu tokom kojeg su počinjeni zločini na Kosovu za koje je Slobodan Milošević terećen. Služba državne bezbednosti je odgovorna za sakupljanje obaveštajnih podataka, srpski ekvivalent američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).
Marković je pružio važne dokaze o tome kako su Ministarstvo unutrašnjih poslova i paravojne formacije finansirane mimo redovnog budžeta. Marković je svedočio da je novac dolazio iz Savezne uprave carina na čijem čelu je bio Mihalj Kertes. Marković je izjavio, da odobrenje “za finansiranje potreba Državne bezbednosti, ili ne znam kojih još, Vojske Jugoslavije pretpostavljam, Mihalj Kertes je morao da traži od Slobodana Miloševića.”
Tokom svog svedočenja, Marković je takođe opisao zapovedni lanac u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ukazujući na veze pojedinih funkcionera koje je Međunarodni sud optužio za zločine počinjene na Kosovu, uključujući ministra unutrašnjih poslova Vlajka Stojiljkovića, i njemu potčinjene Vlastimira Đorđevića i Sretena Lukića. Marković je svedočio da je Slobodan Milošević svakodnevno primao izveštaje o situaciji na Kosovu, što potkrepljuje tezu Tužilaštva da je Milošević znao šta se tamo dešavalo.
Tužilaštvo je u predmetne spise takođe uvrstilo izjavu koju je Radomir Marković dao ovlašćenim službenim licima Službe državne bezbednosti Srbije 2. juna 2001. u vezi s ekshumacijama tela kosovskih Albanaca sa Kosova i njihovom ponovnom pokopavanju u Srbiji. U svojoj izjavi, on opisuje sastanak održan marta 1999. godine, na kojem je Slobodan Milošević naložio ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću da ukloni leševe kosovskih Albanaca koji su već bili pokopani. Tokom svog svedočenja pred Međunarodnim sudom 26. jula 2002. Marković, policijski rukovodilac od karijere, pokušao je da opovrgne izjavu koju je potpisao pri dnu svake stranice. Tužilaštvo je nakon toga pozvalo službenika Državne bezbednosti koji je uzeo izjavu, Zorana Stijovića. On je svedočio da je Marković pročitao nacrt izjave, uneo neke izmene i potpisao korigovanu verziju izjave.
Radomir Marković je bio policijski rukovodilac od karijere i bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije od novembra 1998. do 2000. godine. U vreme njegovog svedočenja u julu 2002. Markoviću se u Srbiji sudilo za ubistvo. Naknadno je osuđen na 15 godina zatvora za učešće u ubistvu bivšeg predsednika Socijalističke Republike Srbije Ivana Stambolića, Miloševićevog bivšeg mentora i kasnijeg suparnika, kao i za pokušaj ubistva opozicionog političara Vuka Draškovića. Takođe je nepravosnažno osuđen na deset godina zatvora za učešće u još jednom pokušaju ubistva Vuka Draškovića.
Pročitajte celokupno svedočenje Radomira Markovića dato 24. jula 2002., 25. jula 2002. i 26. jula 2002. (na engleskom)
Pročitajte izjavu Radomira Markovića datu Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije (na engleskom)