Međunarodni sud obeležava Međunarodni dan žena
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) danas obeležava Međunarodni dan žena, dan koji pruža priliku za osvrt na ostvareni napredak, za poziv na promene, kao i za proslavu činova hrabrosti i rešenosti običnih žena koje su imale izuzetnu ulogu u istoriji svojih zemalja i zajednica.
Međunarodni sud je, povodom obeležavanja ovog dana, producirao kratak video u kojem predsednik MKSJ, Theodor Meron, i predstavnice Tužilaštva i Sekretarijata ističu pionirski rad Međunarodnog suda na istragama, krivičnom gonjenju i presuđivanju za zločine seksualnog i rodnog nasilja.
“Tokom mnogih stoleća, silovanje i ostali oblici seksualnog nasilja počinjeni u kontekstu oružanog sukoba često su sagledavani kao neizbežni, ili čak legitimni uzgredni pratilac rata,” rekao je predsednik Meron. “Međutim, sada, velikim delom zahvaljujući radu Međunarodnog suda, takva brutalna i užasna dela su predstavljena u pravom svetlu: kao zločini, koji su predmet optužnica i za koje krivci mogu i moraju biti pozvani na odgovornost. To predstavlja izuzetno dostignuće ne samo za MKSJ već i za žene i muškarce širom sveta koji slušaju svoju savest”.
Gotovo polovina predmeta na kojima je Međunarodni sud radio obuhvatala je seksualne i rodne zločine, čije su žrtve, većinom, ali ne i isključivo, bile žene. U kontekstu ovih zločina sudije Međunarodnog suda izrekle su više odluka koje su predstavljale prekretnice, između ostalih i odluku kojom je utvrđeno da zločin silovanja može predstavljati oblik mučenja (u predmetu Tužilac protiv Mucića i drugih) i odluku da seksualno porobljavanje može predstavljati zločin protiv čovečnosti (Tužilac protiv Kunarca i drugih).
Međunarodni sud je takođe postavio praktične i proceduralne presedane u vezi s ophođenjem sa žrtvama seksualnog i rodnog nasilja. Prema Pravilniku o postupku i dokazima MKSJ, na primer, nije potrebno potkrepiti svedočenje žrtve seksualnog nasilja. Pristanak se ne prihvata ako sudije smatraju da su okolnosti u kojima je dat uključuju prisilu. Osim toga, zaštitne mere, poput izmene imena, lika i glasa, ili svedočenja na zatvorenoj sednici, koriste se kako bi se zaštitio identitet žrtve.