Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) danas obeležava Međunarodni dan žena, dan koji pruža priliku za osvrt na ostvareni napredak, za poziv na promene, kao i za proslavu činova hrabrosti i rešenosti običnih žena koje su imale izuzetnu ulogu u istoriji svojih zemalja i zajednica.

Međunarodni sud je, povodom obeležavanja ovog dana, producirao kratak video u kojem predsednik MKSJ, Theodor Meron, i predstavnice Tužilaštva i Sekretarijata ističu pionirski rad Međunarodnog suda na istragama, krivičnom gonjenju i presuđivanju za zločine seksualnog i rodnog nasilja.

“Tokom mnogih stoleća, silovanje i ostali oblici seksualnog nasilja počinjeni u kontekstu oružanog sukoba često su sagledavani kao neizbežni, ili čak legitimni uzgredni pratilac rata,” rekao je predsednik Meron. “Međutim, sada, velikim delom zahvaljujući radu Međunarodnog suda, takva brutalna i užasna dela su predstavljena u pravom svetlu: kao zločini, koji su predmet optužnica i za koje krivci mogu i moraju biti pozvani na odgovornost. To predstavlja izuzetno dostignuće ne samo za MKSJ već i za žene i muškarce širom sveta koji slušaju svoju savest”.

Gotovo polovina predmeta na kojima je Međunarodni sud radio obuhvatala je seksualne i rodne zločine, čije su žrtve, većinom, ali ne i isključivo, bile žene. U kontekstu ovih zločina sudije Međunarodnog suda izrekle su više odluka koje su predstavljale prekretnice, između ostalih i odluku kojom je utvrđeno da zločin silovanja može predstavljati oblik mučenja (u predmetu Tužilac protiv Mucića i drugih) i odluku da seksualno porobljavanje može predstavljati zločin protiv čovečnosti (Tužilac protiv Kunarca i drugih).

Međunarodni sud je takođe postavio praktične i proceduralne presedane u vezi s ophođenjem sa žrtvama seksualnog i rodnog nasilja. Prema Pravilniku o postupku i dokazima MKSJ, na primer, nije potrebno potkrepiti svedočenje žrtve seksualnog nasilja. Pristanak se ne prihvata ako sudije smatraju da su okolnosti u kojima je dat uključuju prisilu. Osim toga, zaštitne mere, poput izmene imena, lika i glasa, ili svedočenja na zatvorenoj sednici, koriste se kako bi se zaštitio identitet žrtve.